NACRT ZAKONA O MEĐUBANKARSKIM NAKNADAMA I POSEBNIM PRAVILIMA POSLOVANJA KOD PLATNIH TRANSAKCIJA NA OSNOVU PLATNIH KARTICA: Međubankarske naknade za korišćenje platnih kartica biće ograničene na maksimalno 0,2 odsto od vrednosti transakcije za plaćanja debitnom i 0,3 odsto za plaćanja kreditnom karticom
Visoke međubankarske naknade za korišćenje platnih kartica ograničavajući su faktor za bezgotovinska plaćanja, ocenila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, najavljujući donošenje odgovarajuće zakonske regulative kojom će se te provizije regulisati.
"Narodna banka Srbije pripremila je Nacrt zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica kojim će se regulisati provizije za plaćanje bankarskim karticama i koji će se naći pred Narodnom skupštinom Republike Srbije", rekla je Tabaković na prvom BIZIT okruglom stolu "Prednosti i zamke e-trgovine", održanom u Srpskoj asocijaciji menadžera (SAM).
Guverner je poručila bankarima da ne mogu samo da gledaju kako da postojeće sopstvene troškove, u uslovima nižih kamata i nižih prihode nadomeste "novom dovitljivošću i izmišljanjem novih troškova".
Tabaković je napomenula da je vreme da banke shvate gde se nalaze i da svoje izvore sredstava usklade sa realnošću i potrebom da nastave da postoje.
Ona je istakla i da digitalizacija donosi nove tehnologije, nove učesnike na tržištu, uči korisnike novim tehnologijama, što ima potencijal da izmeni aktuelni finansijski sektor.
"Digitalizacija donosi i izazove u vidu sve veće nebankarske konkurencije u nečemu što se tradicionalno zove bankarski posao, dok pred NBS, pored infrastrukturnih, stavlja i regulatorne i bezbednosne izazove", rekla je Tabaković.
Guverner je podsetila da NBS intenzivno radi na uvođenju instant plaćanja koja će se obavljati sedam dana u nedelji i da će omogućiti najsavremeniju infrastrukturu, dok je na pružaocima usluga da osmisle za korisnike brzo očitavanje na kasi i bezbedan i jeftin servis.
Učesnici okruglog stola su se saglasili da je elektronska trgovina "voz koji Srbija ne sme da propusti", jer se procenjuje da će se e-trgovina do 2020. godine utrostručiti.
U Evropskoj uniji će ove godine preko interneta biti prodato robe i usluga u vrednosti od preko 600 milijardi evra, pri čemu oko 20 procenata elektronske prodaje čini odeća, a najbrže rastuća prodaja je isporuka hrane koja je tokom ove godine skočila za 34 posto.
Elektronska trgovina danas čini 20 posto ukupne trgovine u EU, a očekuje se da će do 2020. dostići polovinu ukupnih transakcija.
U Srbiji je, na tom planu, zapažen trend povećanja broja transakcija, ali se smanjuje vrednost pojedinačne kupovine.
Naime, u prošloj godini je obavljeno četiri miliona kupovina preko interneta, ali se procenjuje da je manje od milion ljudi kupovalo onlajn. Srpsko tržište elektronske trgovine raste godišnje 20 odsto, ali polazi od veoma niske osnovice.
Takođe, građani Srbije preko interneta više kupuju iz inostranstva nego na domaćem tržištu.
Učesnici okruglog stola bili su predstavnici banaka, platnih procesora, kompanija koje nude softverske platforme za on-line shopove, on-line trgovce, zatim predstavnici NBS, ministarstva finansija, PKS-a, kao i stručnjaci za e-commerce.
Izvor: Vebsajt RTV, 06.12.2017.Naslov: Redakcija