PREDLOG ZAKONA O UPRAVLJANJU PRIVREDNIM DRUŠTVIMA KOJA SU U VLASNIŠTVU REPUBLIKE SRBIJE: Transparentnost Srbija ukazuje da su potrebne dopune i u novom Predlogu zakona

Novi Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, bolji je od prethodno povučenog, ali je i njega neophodno dopuniti, objavila je Transparentnost Srbija i najavila da će predložiti amandmane koji bi to popravili.

To se odnosi pre svega na deo o sprečavanju zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje, prelaznih odredaba i sankcija.

Kako je navedeno, Vlada Republike Srbije je ovaj Predlog zakona uputila Narodnoj skupštini, iako prethodno nije objavljen izveštaj iz kojeg bi se mogli videti razlozi za prihvatanje i odbijanje predloga sa javnih konsultacija.

- U obrazloženju Predloga zakona se izričito navodi da će taj izveštaj biti objavljen u roku od 15 dana nakon održanih konsultacija, što bi bio 1. avgust 2023, ali izveštaja do danas nema ni na sajtu Ministarstva privrede, ni na portalu eKonsultacije - ukazala je Transparentnost.

Takođe, kako se dodaje, mišljenje o koruptivnim rizicima u ovom aktu nije traženo od Agencije za sprečavanje korupcije, niti ga je ona samostalno izradila.

- Najbitnije poboljšanje jeste činjenica da će direktori, vršioci dužnosti direktora, članovi nadzornih odbora i skupština akcionara preduzeća u državnom vlasništvu ipak imati status javnih funkcionera - navela je Transparentnost.

To će biti postignuto, kako je ukazano, izmenama Zakona o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022).

- Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije je objavljen i praktično će staviti van snage veoma štetno i pravno neutemeljeno autentično tumačenje pojma 'javni funkcioner', koje je Narodna skupština izglasala 2021. godine - piše u saopštenju.

Smatraju i da su norme o vršiocima dužnosti direktora precizirane, ali ne u dovoljnoj meri.

- Za razliku od prethodnog Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, novi uspostavlja obavezu da se imenuje vršilac dužnosti do izbora direktora na konkursu. Međutim, i dalje nedostaju pojedina pravila iz aktuelnog Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019), da vršilac dužnosti mora ispunjavati uslove koji se traže za direktora, kao i da ukupno trajanje v.d. stanja (a ne samo za svakog vršioca dužnosti pojedinačno) ne može trajati duže od godinu dana - navela je Transparentnost.

Podseća se i da je, kada je reč o zloupotrebama u političke svrhe, u predlog zakona uvršćena odredba postojećeg Zakona o javnim preduzećima koja zabranjuje korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta državnih preduzeća u svrhu izborne kampanje.

- Međutim, kako se bezbroj puta pokazalo, ovako formulisana zabrana nije bila dovoljna da se takve zloupotrebe spreče i kazne. Zbog toga smo predložili uvođenje niza novih mera - između ostalog, objavljivanje podataka o pojedinim troškovima državnih preduzeća i ograničenje za zapošljavanje tokom i neposredno nakon izborne kampanje, zabranu uticaja i pritisaka na poslovne partnere državnih preduzeća i proširenje pojma 'resursi preduzeća', kako bi se obuhvatili svi slučajevi zloupotrebe koji su prepoznati u praksi - piše Transparentnost.

Za kršenje ovih pravila nisu propisane prekršajne norme, a nije izvesno da postoji drugi efikasni mehanizam za sankcionisanje povrede ove zabrane.

Predlog zakona, kako je ukazano, izostavlja i ograničenje za oglašavanje onih državnih preduzeća koja ne posluju u tržišnim uslovima, a koje postoji u Zakonu o javnim preduzećima, "čime se otvara prostor za pravljenje troškova koji su suvišni, kupovinu medijskog uticaja i ostvarivanju drugih skrivenih ciljeva koji nisu u vezi sa ulogom preduzeća u državnom vlasništvu".

- Prelazne odredbe ne razrađuju uopšte pojedina bitna pitanja ili ostavljaju preduge rokove. Tako se može očekivati da će aktuelni direktori i vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća kojima je istekao mandat, nastaviti da nezakonito vrše te funkcije sve dok ne počne primena novih pravila, do čega će proći najmanje godinu dana - navela je Transparentnost.

Dodaje se da nisu predviđeni posebni rokovi za usklađivanje akata preduzeća koja su već transformisana u akcionarska društva, poput EPS-a i Telekoma.

- Naročito je zabrinjavajuće što je rok za utvrđivanje imovine koju poseduju preduzeća čak tri godine od početka primene zakona, što znači da će ovi podaci postati poznati tek u drugoj polovini 2027. godine. To ukazuje da preduzeća trenutno nemaju ni približno tačno evidencije o imovini kojom raspolažu - saopštila je Transparentnost.

Izvor: Vebsajt eKapija, 05.08.2023.
Naslov: Redakcija