PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Primena Zakona predviđena od 1. oktobra 2018. godine

U Srbiji često važi pravilo da ono što piše na papiru, ne važi u praksi. Privrednici tako mogu čuti pitanje "a gde je pečat", iako bi trebalo da su oni otišli u istoriju. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, koji treba da počne sa primenom 1. oktobra 2018. godine, pokušaće da to spreči.

Direktor tima za IT i preduzetništvo u Kabinetu predsednice Vlade Srbije Nenad Paunović objašnjava da je dosad nastajao problem, jer se drugim zakonskim odredbama propisuje korišćenje pečata.

- Novim izmenama Zakona ove odredbe iz drugih propisa biće izmeštene. Naime, u Predlogu zakona se taksativno navode članovi drugih zakona koji više ne važe - objasnio je on.

Paunović je podsetio da je prvi prioritet vlade digitalizacija i da država radi na tome putem obrazovanja, jer nedostaju kadrovi, finansijski podsticaji i promene regulative odnosno okvira poslovanja. Prema njegovom mišljenju, najznačajnija je upravo promena regulative.

- Naša ideja je da Srbija postane dobro mesto za vođenje globalnih digitalnih biznisa, a ne kao dosad da domaći preduzetnici osnivaju firme u drugim državama. Neke stvari smo već obavili. Prošle godine je doneto rešenje da faktura više ne mora da ima potpis i pečat, promenjen je Zakon o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018), "relaksiran" uvoz prototipova i komponenti koji imaju neki wifi i komunikacioni deo, doneta su inovativna platna rešenja...- dodaje on.

IT pravnik Žarko Ptiček kaže da Predlog zakona ne donosi mnogo novina i da nije primetio da su predviđene kaznene odredbe. On podseća da još Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015), koji je počeo da se primenjuje 1. februara 2012. godine, nalaže ukidanje pečata.

- Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano - navodi se u jednom članu ovog zakona.

- Pozivajući se na ovaj član, ja sam 2014. godine registrovao svoju firmu Ptiček bez pečata u APR-u - objašnjava on.

On dodaje da problem nastaje zato što se ne poštuje zakon, nego podzakonski akti.

- Najčešće se pozivaju na član 60. Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 24/2010, 58/2010, 2/2011, 13/2011, 65/2011, 93/2013 i 97/2015), koji propisuje upotrebu pečata. To je suludo, jer imate zakon, a pozivate se na podzakonski akt - dodaje Ptiček.

On kaže da se zakon primenjuje selektivno, jer "kad dobijete račune za stan od javnih preduzeća na njima nema pečata".

- Oni se onda pozivaju da su velike kompanije, a zakon treba da bude isti za sve i male i velike - smatra Ptiček.

On takođe podseća da je NBS usvojila izmene podzakonskih akata iz oblasti platnog prometa i tako precizirala odredbe koje se odnose na neobaveznost upotrebe pečata privrednih subjekata. Tada je saopšteno da banke ne mogu odbiti pružanje platnih usluga samo zbog toga što klijent u svom poslovanju s bankom ne želi da koristi pečat. Ptiček podseća da su se neke banke protivile ovoj odluci.

Da li će se istorija ponoviti ili će pečat otići u istoriju, videćemo 1. oktobra.