Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

Član 1.

U Zakonu o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15), u članu 1. stav 1. posle reči: "društava" dodaju se reči: "i drugih oblika organizovanja u skladu sa ovim zakonom".

Član 2.

U članu 3. posle reči: "registracijom" dodaju se reči: "u Registar privrednih subjekata", a reči: "privrednih subjekata" brišu se.

Član 3.

U članu 4. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Odluku o promeni pretežne delatnosti donosi skupština društva, ortaci, odnosno komplementari."

Član 4.

U članu 9. stav 4. posle reči: "zakonom o registraciji" dodaje se zapeta i reči: "a akcionari u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala".

Član 5.

Posle člana 9. dodaje se naziv člana i član 9a, koji glase:

"Podaci o licima koja se registruju

Član 9a

Podaci o licima za koje po ovom zakonu postoji obaveza registracije, a koji se registruju u skladu sa zakonom o registraciji su:

1)         za domaće fizičko lice - lično ime i jedinstveni matični broj građana;

2)         za stranca - lično ime, broj pasoša i država izdavanja, odnosno lični broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja;

3)         za domaće pravno lice - poslovno ime, adresa sedišta i matični broj;

4)         za strano pravno lice - poslovno ime, adresa sedišta, broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru i država u kojoj je to lice registrovano."

Član 6.

U članu 10. stav 3. tačka 2) reči: "i akcionarskog društva" brišu se, a tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3)        u slučaju akcionarskog društva o tome odluku donosi skupština tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara i ta odluka bude u istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji."

Član 7.

U članu 11. stav 2. posle reči: "potpisaˮ dodaje se zapeta i reči: "s tim da overu potpisa, ako je reč o elektronskom dokumentu, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis članova društva, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti".

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

"Overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o digitalizovanom dokumentu, može da zameni kvalifikovni elektronski potpis, odnosno kvalifikovani elektronski pečat lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, rukopisa i prepisa.

Lice iz stava 3. ovog člana utvrđuje identitet potpisnika dokumenta koji se digitalizuje, u skladu sa u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, rukopisa i prepisa."

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 5, 6. i 7.

Posle dosadašnjeg stava 6, koji postaje stav 8. dodaje se stav 9, koji glasi:

"Ako su osnivački akt i statut sačinjeni kao elektronski, odnosno digitalizovani dokument registruju se u elektronskom obliku, u skladu sa zakonom o registraciji."

Član 8.

U članu 12. stav 2. reči: "zakonom kojim se uređuje overa potpisaˮ, zamenjuju se rečima: "sa članom 11. st. 2. i 3. ovog zakonaˮ.

U stavu 4. reči: "odnosno drugog organa određenog ovim zakonomˮ i zapeta, brišu se.

Član 9.

U članu 14. stav 3. posle reči: "radiˮ dodaju se reči: "registracije iˮ.

Član 10.

Član 15. menja se i glasi:

"Član 15.

Član društva može zaključiti ugovor u pisanoj formi sa jednim ili više članova istog društva, kojim se regulišu pitanja od značaja za njihove međusobne odnose u vezi sa društvom.

Ugovor iz stava 1. ovog člana proizvodi dejstvo isključivo između članova društva koji su ga zaključili.

Ugovor iz stava 1. ovog člana u slučaju ortačkog društva naziva se ugovor ortaka, u slučaju komanditnog društva i društva s ograničenom odgovornošću ugovor članova, a u slučaju akcionarskog društva ugovor akcionara.ˮ

Član 11.

U članu 16. st. 1. i 2. posle reči: "osnivačkim aktomˮ dodaju se reči: "ili statutomˮ.

Član 12.

U članu 19. stav 1. posle reči: "osnivačkim aktomˮ dodaje se zapeta i reč: "statutomˮ, a posle reči: "skupštineˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno odlukom ortaka ili komplementaraˮ.

Član 13.

U članu 20. stav 2. menja se i glasi:

"Društvo može da ima posebnu adresu za prijem poštanskih pošiljki na teritoriji Republike Srbije, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Ako društvo ima posebnu adresu za prijem poštanskih pošiljki, dostavljanje se vrši na tu adresu, umesto na adresu sedišta društva."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 14.

Član 21. menja se i glasi:

"Član 21.

Društvo je dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Urednost dostavljanja elektronskog dokumenta društvu određuje se u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.ˮ

Član 15.

U članu 22. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Uz poslovno ime privrednog društva u postupku prinudne likvidacije dodaje se oznaka "u prinudnoj likvidaciji".ˮ

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Posle dosadašnjeg stava 7, koji postaje stav 8. dodaje se stav 9, koji glasi:

"Odluku o poslovnom imenu donosi skupština, ortaci, odnosno komplementari.ˮ

Član 16.

U članu 23. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Ako se naziv, odnosno opis predmeta poslovanja iz člana 22. stav 7. ovog zakona, sastoji iz više reči, skraćeno poslovno ime može da sadrži akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja tako da ti akronimi ne smeju biti istovetni nazivu drugog društva niti izazivati zabludu o identitetu sa drugim društvom.ˮ

Član 17.

U članu 25. stav 3. menja se i glasi:

"Posebnim propisom ne može se društvu uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva.ˮ

Član 18.

U članu 28. stav 2. reči: "pravnog licaˮ zamenjuju se rečju: "društvaˮ.

Član 19.

U članu 29. stav 1. menja se i glasi:

"Poslovno ime društva može da sadrži reč "Srbijaˮ, reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, izvedenice ovih reči, uključujući i sve oblike koji asociraju na te reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije "SRBˮ, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, u skladu sa zakonom.ˮ

Član 20.

U članu 33. stav 3. posle reči: "u viduˮ dodaju se reči: "zajedničkog zastupanja, odnosnoˮ.

Član 21.

U članu 36. stav 1. menja se i glasi:

"Prokura se izdaje odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, direktora, odbora direktora ili izvršnog odbora, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno.ˮ

Član 22.

U članu 38. stav 3. reči: "ili drugog prokuriste (zajednička prokura)ˮ brišu se.

Član 23.

Član 46. menja se i glasi:

"Član 46.

Lica koja su osnivačkim aktom ili na drugi način preuzela obavezu da uplate odnosno unesu u društvo određeni ulog odgovaraju društvu za izvršenje te obaveze i u obavezi su da naknade štetu koja je društvu prouzrokovana propuštanjem ili kašnjenjem izvršenja te obaveze.

Novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva ili povećanja osnovnog kapitala mora se uplatiti, odnosno uneti u roku određenom u osnivačkom aktu, odnosno odluci o povećanju kapitala, s tim da se taj rok računa od dana registracije osnivačkog akta, odnosno odluke o povećanju kapitala i ne može biti duži od:

1)         u slučaju povećanja kapitala akcionarskog društva koje je javno društvo po osnovu uspešno izvršene javne ponude akcija, uz objavljivanje prospekta, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala (u daljem tekstu: javno akcionarsko društvo) novčanim ulogom putem javne ponude - odmah po okončanju roka za upis akcija, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala, a u ostalim slučajevima dve godine;

2)         pet godina za ostala društva osim u slučaju kada se akcije izdaju u postupku javne ponude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala kojom akcionarsko društvo postaje javno akcionarsko društvo, kada se ulog mora uplatiti odmah po okončanju roka za upis akcija.

Društvo ne može da oslobodi lica iz stava 1. ovog člana obaveze da uplate, odnosno unesu ulog u društvo, osim u postupku smanjenja kapitala uz primenu odredaba člana 147a ovog zakona, odnosno člana 319. ovog zakona o zaštiti poverilaca.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine, može se obaveza lica iz stava 1. ovog člana uz njegovu saglasnost zameniti drugom obavezom, i to:

1)         obaveza na uplatu novčanog uloga u društvo obavezom na unos nenovčanog uloga iste vrednosti, osim u slučaju javne ponude akcija uz objavljivanje prospekta;

2)         obaveza na unos nenovčanog uloga u društvo obavezom na uplatu novčanog uloga iste vrednosti;

3)         obaveza na unos jednog nenovčanog uloga u društvo obavezom na unos drugog nenovčanog uloga iste vrednosti.

Odluka iz stava 4. ovog člana donosi se:

1)         u slučaju ortačkog i komanditnog društva, jednoglasno od strane ortaka, odnosno komplementara, osim ako osnivačkim aktom nije drugačije propisano;

2)         u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, dvotrećinskom većinom glasova svih članova društva, osim ako je osnivačkim aktom određena veća većina;

3)         u slučaju akcionarskog društva, tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, osim ako je statutom određena veća većina.ˮ

Član 24.

U članu 48. stav 4. reči: "st. 2. i 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ

Stav 5. menja se i glasi:

"U pozivu iz stava 2. ovog člana društvo je u obavezi da upozori tog člana društva na posledice propuštanja da svoju obavezu izvrši i u tom naknadnom roku.ˮ

U stavu 6. reči: "st. 2. i 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ

U stavu 7. reči: "iz st. 2. i 3. ovog članaˮ brišu se, a reči: "a javno akcionarsko društvo je u obavezi da donese tu odlukuˮ zamenjuju se rečima: "odnosno u slučaju akcionarskog društva odluku o povlačenju i poništaju bez naknade akcija tog akcionara koje nisu uplaćene, odnosno za koje nije unet nenovčani ulog u društvoˮ.

Posle stava 7. dodaje se stav 8, koji glasi:

"Javno akcionarsko društvo je u obavezi da donese odluku iz stava 7. ovog člana.ˮ

Član 25.

U članu 50. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) od strane jedinog člana društva ili sporazumno od strane svih članova društva;ˮ.

Član 26.

U članu 53. posle reči: "biraˮ dodaje se reč: "direktorˮ i zapeta.

Član 27.

U članu 57. stav 2. menja se i glasi:

"Vrednost nenovčanog uloga iz stava 1. ovog člana utvrđuje se kao ponderisana prosečna cena tih hartija od vrednosti, odnosno instrumenata tržišta novca ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu utvrđivanja ove vrednosti, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa hartija od vrednosti, odnosno instrumenata tržišta novca čija se vrednost utvrđuje, iznosio najmanje 0,5% njihovog ukupno izdatog broja i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou.ˮ

Član 28.

U članu 58. stav 2. reči: "i objavljujeˮ brišu se.

Član 29.

Član 66. menja se i glasi:

"Član 66.

U slučajevima iz člana 65. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, zaključivanje pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se, ako drugačija većina nije određena osnivačkim aktom, odnosno statutom:

1)         u slučaju ortačkog društva, odnosno komanditnog društva, većinom glasova svih ortaka, odnosno komplementara koji nemaju lični interes;

2)         u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, ako postoji lični interes direktora, običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, odnosno člana društva, običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes, odnosno običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes;

3)         u slučaju akcionarskog društva, ako postoji lični interes direktora, običnom većinom glasova svih direktora koji nemaju lični interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ako postoji lični interes akcionara običnom većinom svih direktora, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes.

Pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje iz stava 1. ovog člana, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi 10% ili više od 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, organ društva koji je primio obaveštenje iz člana 65. st 1. i 2. ovog zakona, određuje lice iz člana 51. st. 1. i 2. ovog zakona koje će izvršiti procenu tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla ili pravne radnje i o tome sačiniti izveštaj.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana sastavni je deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes.

Ako usled broja članova odbora direktora koji nemaju lični interes u predmetnom poslu ne postoji kvorum za glasanje, ili ako se zbog jednake podele glasova članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora odluka ne može doneti, predmetni posao odobrava skupština običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji nemaju lični interes u tom poslu, odnosno običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes u tom poslu.

Osnivačkim aktom, odnosno statutom može se odrediti da odobrenje iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana daje skupština.

U slučaju da odbor direktora, odnosno nadzorni odbor odobri pravni posao u kome postoji lični interes, o tome se obaveštava skupština na prvoj narednoj sednici.

Obaveštenje iz stava 6. ovog člana mora sadržati detaljan opis pravnog posla, kao i prirode i obima ličnog interesa.

U pogledu donošenja odluke iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja kvoruma kao ukupan broj glasova uzeće se ukupan broj glasova onih članova društva koji nemaju lični interes iz predmetnog posla.

Društvo iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana dužno je da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana nije potrebno u slučaju:

1)         zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi manje od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja;

2)         postojanja ličnog interesa jedinog člana društva;

3)         postojanja ličnog interesa svih članova društva;

4)         upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po osnovu prava prečeg upisa, odnosno prava preče kupovine članova društva;

5)         pribavljanja sopstvenih udela, odnosno akcija od strane društva, ako se to pribavljanje vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sopstvene udele, odnosno akcije ili zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Pod jednim pravnim poslom, odnosno pod jednom pravnom radnjom koja se odobrava u skladu sa odredbama ovog člana, smatraće se više povezanih pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan preduzimanja poslednjeg pravnog posla, odnosno izvršenja poslednje pravne radnje.

Na povezane pravne poslove, odnosno pravne radnje iz stava 11. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 470. st. 6. i 7. ovog zakona.ˮ

Član 30.

U članu 71. reči: "iz člana 69. stav 1. ovog zakonaˮ brišu se, a u tački 2) posle reči: "odnosnoˮ dodaju se reči: "sa njimˮ, a reči: "iz člana 69. stav 1. ovog članaˮ brišu se.

Član 31.

U članu 74. stav 1. reči: "iz člana 61. ovog zakonaˮ brišu se, a u tački 2) tačka zapeta na kraju zamenjuje se tačkom.

Tačka 3) briše se.

Član 32.

U članu 76. stav 1. tačka 2) zapeta i reči: "odnosno konkurentsko društvo iz člana 75. ovog zakonaˮ brišu se.

U tački 3) tačka zapeta na kraju zamenjuje se tačkom.

Tač. 4) i 5) brišu se.

Član 33.

Član 86. menja se i glasi:

"Član 86.

Preduzetnik posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku "preduzetnikˮ ili "prˮ i mesto u kojem je sedište preduzetnika.

Poslovno ime iz stava 2. ovog člana može da sadrži i naziv, kao i predmet poslovanja preduzetnika.

Ako poslovno ime preduzetnika sadrži naziv, onda to poslovno ime obavezno sadrži i predmet poslovanja.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, naziv preduzetnika mora se razlikovati od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom.

Na poslovno ime preduzetnika shodno se primenjuju odredbe čl. 23. do 27. i čl. 29. i 30. ovog zakona.ˮ

Član 34.

Član 87. menja se i glasi:

"Član 87.

Sedište preduzetnika je mesto na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnost.

Preduzetnik može obavljati delatnost u izdvojenom mestu poslovanja koje može biti i izvan sedišta preduzetnika, u skladu sa zakonom.

Izdvojeno mesto poslovanja, delatnost u izdvojenom mestu poslovanja, promene podataka, kao i prestanak i brisanje izdvojenog mesta poslovanja, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Preduzetnik može obavljati delatnost i van određenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i sl.), kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino moguće ili uobičajeno.

Preduzetnik je dužan da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i na svakom izdvojenom mestu poslovanja, osim u slučaju iz stava 4. ovog člana.

Mesto obavljanja delatnosti mora ispunjavati uslove utvrđene propisima za obavljanje te delatnosti.

Adresa sedišta preduzetnika registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Na dostavljanje, adresu za prijem poštanskih pošiljki i adresu za prijem elektronske pošte shodno se primenjuju odredbe čl. 20. i 21. ovog zakona.ˮ

Član 35.

U članu 88. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Preduzetnik može da se registruje, s tim da početak obavljanja delatnosti može da registruje i naknadno.ˮ

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 36.

U članu 89. stav 2. reči: "obavljanja delatnostiˮ zamenjuje se rečju: "poslovanjaˮ.

U stavu 5. reči: "zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonomˮ zamenjuju se rečima: "zastupnika iz člana 32. ovog zakonaˮ.

Član 37.

U članu 91. stav 6. reč: "radomˮ zamenjuje se rečima: "obavljanjem delatnostiˮ.

U stavu 6. tačka 1) reč: "trajnimˮ briše se.

Tačka 3) menja se i glasi:

"3)        ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine neprekidno, na osnovu inicijative za pokretanje postupka brisanja preduzetnika iz registra, koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;ˮ.

U stavu 8. reči: "stava 7.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 7. i 9.ˮ, a posle reči: "preduzetnikaˮ dodaju se reči: "ili pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđen gubitak poslovne sposobnostiˮ.

Posle stava 9. dodaje se stav 10, koji glasi:

"Ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, lice iz stava 7. ovog člana mora da ispunjava te uslove.ˮ

Član 38.

U članu 92. stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3. reči: "stavom 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stavom 2.ˮ.

Član 39.

U članu 94. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        podatke o ortacima iz člana 9a, kao i podatak o prebivalištu ortaka;ˮ

U tački 4) posle reči: "ulogaˮ dodaje se zapeta i reči: "kao i podatke o udeluˮ.

Član 40.

U članu 100. stav 1. posle reči: "prenosioca udelaˮ dodaje se zapeta i reči: "koje proističu iz udela ili su u vezi sa udelom,ˮ.

Član 41.

U članu 111. stav 2. menja se i glasi:

"Izjava volje trećih lica učinjena bilo kom od ortaka ovlašćenih da zastupaju društvo zajedno smatraće se da je učinjena društvu.ˮ

St. 3. i 4. brišu se.

Član 42.

U članu 117. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        okončanja likvidacije društva;ˮ

U stavu 2. tačka 2) zapeta i reči: "kao posledice likvidacije ili zaključenja stečajaˮ brišu se.

Član 43.

Naziv člana 118. i član 118. menjaju se i glase:

"Prestanak društva po odluci suda

Član 118.

Po tužbi nekog od ortaka nadležni sud donosi presudu kojom određuje prestanak društva kada za to postoji opravdan razlog.

Opravdan razlog u smislu stava 1. ovog člana postoji ako ortaci ne mogu da vode poslove društva zbog međusobnog neslaganja ili ako iz drugih razloga nije moguće da društvo nastavi poslovanje u skladu sa ovim zakonom, odnosno ugovorom o osnivanju.

Ništav je sporazum kojim se isključuje ili ograničava pravo ortaka na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana.

Tužba iz stava 1. ovog člana podnosi se protiv društva."

Član 44.

U članu 119. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:

"Ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, naslednici mogu u roku od 30 dana od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka da zahtevaju od društva da stupe na mesto preminulog ortaka.

Naslednici ortaka koji ne stupe na mesto preminulog ortaka, u slučaju iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, imaju pravo na isplatu naknade za udeo srazmerno svom naslednom delu, u skladu sa odredbama člana 122. ovog zakona.ˮ

Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 6. reči: "stavom 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stavom 5.ˮ.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 7. reči: "stavom 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stavom 6.ˮ.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.

Član 45.

U članu 121. stav 3. reči: "ovim članomˮ zamenjuju se rečima: "stavom 2. ovog članaˮ.

U stavu 4. posle reči: "ortakaˮ dodaju se reči: "na istupanjeˮ, a reči: "iz ovog članaˮ brišu se.

Član 46.

U članu 124. stav 1. reči: "pravnosnažne i izvršne presudeˮ zamenjuju se rečima: "izvršne isprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje,ˮ.

U stavu 5. reči: "pokretanje postupka prinudne likvidacije društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na prinudnu likvidacijuˮ zamenjuju se rečima: "namirenje svog potraživanja na imovini društva do visine onoga što bi ortak primio u slučaju likvidacije društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenjeˮ.

Stav 6. briše se.

Član 47.

Član 137. menja se i glasi:

"Član 137.

Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditora koji je pravno lice.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, naslednici komanditora, odnosno pravni sledbenici ako je u pitanju pravno lice, stupaju na njegovo mesto.

Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementar nije primljen u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme, u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju smrti jedinog komplementara društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog komplementara, ako naslednici u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka zahtevaju upis promene komplementara u registar.

Naslednici komplementara koji ne stupe na mesto preminulog komplementara, u slučaju iz stava 4. ovog člana, imaju pravo na isplatu naknade za udeo srazmerno svom naslednom delu, u skladu sa odredbama člana 122. ovog zakona.

Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nije primljen u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni pravne, u skladu sa ovim zakonom.

Izvršene promene iz st. 3, 4. i 6. ovog člana registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Član 48.

U članu 141. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        podatke o članovima društva iz člana 9a ovog zakona, kao i podatak o prebivalištu člana društva;ˮ

Član 49.

U članu 144. stav 4. menja se i glasi:

"Dostavljanje licima iz stava 1. ovog člana vrši se na adresu iz evidencije podataka o članovima društva, a dostavljanje se smatra izvršenim danom slanja preporučene pošiljke na tu adresu, odnosno danom slanja elektronske pošte.ˮ

Član 50.

U članu 146. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Odluka skupštine o povećanju osnovnog kapitala može se doneti i pre potpune uplate, odnosno unosa uloga postojećih članova društva, pod uslovom da član koji pristupa istovremeno sa pristupanjem uplati, odnosno unese svoj ulog u celosti.ˮ

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Odredbe ovog zakona o povećanju osnovnog kapitala akcionarskog društva shodno se primenjuju i na povećanje osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću, osim u slučaju iz stava 3. ovog člana.ˮ

Član 51.

Član 147. menja se i glasi:

"Član 147.

Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. ovog zakona:

1)         radi pokrića gubitaka društva;

2)         radi stvaranja ili povećanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva;

3)         u slučajevima iz člana 46. stav 3. i čl.155. i 159. ovog zakona.

Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skupština većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva, osim ako osnivačkim aktom nije predviđena drugačija većina, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Odluka iz stava 2. ovog člana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji najkasnije u roku od tri meseca od dana donošenja.

Odluka iz stava 2. ovog člana koja nije registrovana u skladu sa stavom 3. ovog člana ništava je.

Odluka iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja radi obezbeđenja tih potraživanja, ako se smanjenje osnovnog kapitala vrši uz primenu odredaba člana 147a ovog zakona o zaštiti poverilaca.ˮ

Član 52.

Posle člana 147. dodaju se nazivi članova i čl.147a,147b i 147v, koji glase:

"Zaštita poverilaca

Član 147a

Odluka o smanjenju osnovnog kapitala društva objavljuje se u registru u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije u skladu sa članom 147. ovog zakona.

Društvo je dužno da poveriocima koji su poznati društvu, a čija pojedinačna potraživanja iznose najmanje 2.000.000 dinara u protivvrednosti bilo koje valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan registracije odluke o smanjenju osnovnog kapitala u skladu sa članom 147. stav 3. ovog zakona uputi i pisano obaveštenje o toj odluci, najkasnije 30 dana po sprovedenoj registraciji te odluke.

Poverioci čija su potraživanja, nezavisno od datuma dospeća, nastala pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke o smanjenju osnovnog kapitala društva, mogu pisanim putem tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja do isteka perioda objave odluke iz stava 1. ovog člana.

Poverioci koji su tražili obezbeđenje potraživanja u skladu sa stavom 3. ovog člana i koji od društva ne dobiju obezbeđenje tih potraživanja u roku od dva meseca po isteku roka iz stava 1. ovog člana, niti im društvo izmiri ta potraživanja, mogu u daljem roku od mesec dana protiv društva podneti tužbu nadležnom sudu radi ustanovljavanja obezbeđenja svojih potraživanja, ako je izmirenje njihovih potraživanja ugroženo predmetnim smanjenjem osnovnog kapitala, o čemu su, u tom roku, dužni da pisanim putem obaveste društvo.

Prilikom odlučivanja po tužbi iz stava 4. ovog člana sud će posebno voditi računa o tome da li je traženo obezbeđenje neophodno u cilju zaštite poverilaca imajući u vidu imovinu društva.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, obezbeđenje potraživanja ne mogu tražiti:

1)         poverioci čija potraživanja spadaju u prvi ili drugi isplatni red u smislu zakona kojim se uređuje stečaj;

2)         poverioci čije je potraživanje obezbeđeno.

U slučaju smanjenja osnovnog kapitala društvo može vršiti plaćanja članovima samo po isteku roka od 30 dana od dana registracije smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.

Izuzeci od primene odredaba o zaštiti poverilaca

Član 147b

Odredbe člana 147a ovog zakona o zaštiti poverilaca ne primenjuju se u slučaju kada se:

1)         poništavaju sopstveni udeli koje je društvo besteretno steklo i za koje su ulozi u potpunosti uplaćeni, odnosno uneti;

2)         udeo člana, koji je u potpunosti uplatio, odnosno uneo svoj ulog, povlači i poništava isplatom na teret sredstava rezervi koje se mogu koristiti za te namene, pri čemu je društvo u obavezi da poštuje odredbe člana 275. ovog zakona o ograničenjima plaćanja;

3)         pokrivaju gubici društva;

4)         stvaraju ili povećavaju rezerve za pokrivanje budućih gubitaka društva ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva.

Smanjenje osnovnog kapitala društva u slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana može se vršiti samo ako društvo, prema objavljenom godišnjem finansijskom izveštaju za godinu koja prethodi godini u kojoj se odluka donosi, ne raspolaže neraspoređenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene, i to u iznosu koji ne može biti veći od iznosa gubitaka koji se pokrivaju.

Rezerve iz stava 1. tačka 4) ovog člana po sprovedenom smanjenju kapitala ne mogu biti veće od 10% osnovnog kapitala.

Registracija smanjenja osnovnog kapitala i dejstvo registracije

Član 147v

Osnovni kapital društva smatra se smanjenim danom registracije u registru privrednih subjekata.ˮ

Član 53.

Naziv člana 149. i član 149. brišu se.

Član 54.

U članu 153. posle posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Suvlasnici udela svoje međusobne odnose u vezi sa suvlasničkim udelima uređuju posebnim ugovorom.ˮ

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5. reči: "stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 3.ˮ.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6. reči: "stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 3.ˮ.

Član 55.

U članu 157. stav 2. tačka 3) briše se.

Član 56.

U članu 159. stav 1. tačka 3) briše se.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Odluka o raspolaganju sopstvenim udelom iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i rok za uplatu neuplaćenog, odnosno unos neunetog uloga.

Ako društvo ne raspolaže sopstvenim udelom na način iz stava 1. ovog člana, u roku od tri godine od dana sticanja, dužno je da sopstveni udeo poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.ˮ

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 4. i 5.

Član 57.

U članu 162. stav 4. reči: "kraći od osam dana, niti duži od 180 dana,ˮ zamenjuju se rečima: " duži od 90 dana od dana prijema ponudeˮ.

Član 58.

Naziv člana 169. i član 169. menjaju se i glase:

"Obaveza otkupa udela

Član 169.

Ako društvo obavesti prenosioca udela o tome da mu uskraćuje traženu saglasnost, pri čemu ne odredi treće lice u skladu sa članom 168. ovog zakona, dužno je da od prenosioca otkupi udeo u roku od 30 dana od dana isteka roka iz člana 167. stav 4. ovog zakona.

Ukoliko društvo ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, prenosilac udela ima pravo da udeo proda trećem licu po svom izboru, pod istim uslovima.ˮ

Član 59.

U nazivu odeljka 4. reči: "i zajamˮ brišu se.

Član 60.

U članu 178. stav 1. posle reči: "srazmeraˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno tačan iznos dodatnih uplataˮ.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Osnivačkim aktom ili odlukom skupštine iz stava 1. ovog člana mogu se odrediti i rokovi za vraćanje dodatnih uplata.ˮ

Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6. reči: "stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 5.ˮ.

Dosadašnji st. 6. i 7. brišu se.

Član 61.

Član 180. menja se i glasi:

"Član 180.

Društvo je u obavezi da vrati dodatne uplate članovima društva u roku iz člana 178. stav 2. ovog zakona ili ako rok nije određen, na njihov zahtev, samo ako to nije neophodno za pokriće gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva.

Dodatne uplate ne mogu se vratiti članu društva pre uplate, odnosno unosa celokupnog upisanog uloga u društvo.

Izuzetno na zahtev člana društva koji je izvršio dodatnu uplatu, a koji nije u potpunosti uplatio upisani ulog u društvo, za iznos neuplaćenog upisanog uloga, društvo može doneti odluku da se umesto vraćanja dodatne uplate, dodatna uplata smatra potpunim ili delimičnim ispunjenjem obaveze uplate upisanog novčanog uloga.

Društvo je u obavezi da vrati dodatne uplate pod uslovima iz stava 1. ovog člana i članovima društva kojima je to svojstvo prestalo ako to nije u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

U slučaju prenosa udela društvo je u obavezi da dodatne uplate vrati prenosiocu udela, osim ako ugovorom o prenosu udela nije drugačije određeno.

Vraćanje dodatnih uplata vrši se shodnom primenom odredaba ovog zakona o smanjenju osnovnog kapitala društva.

Ako društvo ne izvrši povraćaj dodatnih uplata, lica iz st. 1, 4. i 5. ovog člana, mogu da podnesu tužbu sudu za povraćaj dodatne uplate.

Pravnosnažna odluka suda doneta po tužbi iz stava 7. ovog člana predstavlja osnov za registraciju pokretanja postupka vraćanja dodatne uplate.

U slučaju stečaja društva, potraživanja po osnovu dodatnih uplata namiruju se tek nakon punog namirenja stečajnih poverilaca društva sa pripadajućim kamatama.ˮ.

Član 62.

U članu 186. tačka 5) reč: "celokupnogˮ briše se.

Član 63.

Član 187. menja se i glasi:

"Član 187.

Član društva, koji nema neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo, može u svako doba, na osnovu izjave o istupanju dostavljene društvu, da istupi iz društva bez navođenja razloga za istupanje, ako ne zahteva naknadu za svoj udeo.

Udeo člana društva koji je istupio iz društva, postaje sopstveni udeo društva i bez donošenja odluke o sticanju sopstvenog udela.

Istupanjem člana iz društva, članu ne prestaju obaveze koje je imao prema društvu do momenta istupanja.

Istupanje člana iz društva i sticanje sopstvenog udela registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Član 64.

U članu 189. stav 3. zapeta i reči: "a u suprotnom smatraće se da je zahtev usvojen u celiniˮ brišu se.

Stav 6. menja se i glasi:

"Udeo člana društva koji je istupio iz društva, postaje sopstveni udeo društva i bez donošenja odluke o sticanju sopstvenog udela, srazmerno uplaćenom, odnosno unetom ulogu, dok se za iznos neuplaćenog, odnosno neunetog uloga, vrši smanjenje osnovnog kapitala društva, uz primenu odredbi člana 147a ovog zakona.ˮ

Član 65.

U članu 192. st. 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 5.

Član 66.

Naziv člana 194. i član 194. brišu se.

Član 67.

U članu 195. stav 2. reči: "st. 1. i 2.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 2.ˮ.

Član 68.

U članu 196. stav 2. reči: "većinom glasova prisutnih članova, osim ako je osnivačkim aktom određena veća većinaˮ zamenjuju se rečima: "u skladu sa odredbama ovog zakonaˮ.

U stavu 5. reči: "180 danaˮ zamenjuju se rečima: "šest meseciˮ, a reči: "tri godineˮ zamenjuju se rečima: "pet godinaˮ.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Ako na zahtev člana koji poseduje udeo koji predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva, skupština u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva ne odluči o zahtevu za podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ili odbije zahtev ili se tužba ne podnese u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o podnošenju tužbe, član koji je podneo zahtev ima pravo, da u naknadnom roku od 30 dana, podnese tužbu sudu u svoje ime, a za račun društva.ˮ

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 69.

U članu 199. stav 2. menja se i glasi:

"Ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno udelu, s tim da se tim aktom ne može predvideti da član društva nema pravo glasa.ˮ

Član 70.

U članu 200. stav 1. reči: "Ako osnivačkim aktom nije drugačije uređeno, skupštinaˮ zamenjuju se rečima: "Skupština društvaˮ.

Tačka 18) menja se i glasi:

"18) imenuje i razrešava ostale zastupnike društva, ako je upravljanje društvom jednodomno;ˮ.

U tački 21) reči: "ugovor o pristupanjuˮ zamenjuju se rečju: "pristupanjeˮ.

Tačka 25) briše se.

Član 71.

U članu 202. stav 3. procenat: "20%ˮ zamenjuje se procentom: "10%ˮ.

U stavu 4. posle reči: "direktorˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno nadzorni odborˮ.

Član 72.

U članu 205. stav 1. procenat: "10%ˮ zamenjuje se procentom: "5%ˮ.

Član 73.

Član 211. menja se i glasi:

"Član 211.

Skupština donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom za pojedina pitanja određen veći broj glasova.

Skupština odlučuje većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva o:

1)         povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala;

2)         statusnim promenama i promenama pravne forme;

3)         donošenju odluke o likvidaciji društva ili podnošenju predloga za pokretanje stečaja;

4)         raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitka;

5)         sticanju sopstvenih udela društva.

Osnivačkim aktom može se predvideti i druga većina za donošenje odluka iz stava 2. ovog člana, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Odluke potpisuje:

1)         jedini član društva u funkciji skupštine, u jednočlanom društvu;

2)         oba člana društva u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova;

3)         u slučaju ponovljene sednice u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova, oba člana društva ako su prisutna, odnosno član koji je prisutan.

4)         predsednik skupštine u svim ostalim slučajevima.

Odredbe stava 4. ovog člana shodno se primenjuju na vođenje i potpisivanje zapisnika iz člana 210. ovog zakona.ˮ

Član 74.

U članu 221. posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:

"Ako je društvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, član društva ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva.

Postupak iz stava 4. ovog člana je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva.ˮ

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 6. posle reči: "do imenovanja direktoraˮ dodaje se zapeta i reči: "odnosno privremenog zastupnika iz stava 4. ovog članaˮ.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 7.

Član 75.

U članu 222. stav 2. briše se.

Član 76.

U članu 232. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        imenuje i razrešava direktora i ostale zastupnike, utvrđuje naknadu za njihov rad, odnosno načela za utvrđivanje tih naknada;ˮ.

Član 77.

U članu 246. stav 1. tačka 5) reči: "i drugih hartija od vrednosti koje je društvo ovlašćeno da izdaˮ brišu se.

U tački 6. reč: "usloviˮ zamenjuje se rečju: "usloveˮ.

Član 78.

U članu 253. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Preferencijalne akcije mogu se izdavati samo za novčani ulog.ˮ

Član 79.

U članu 257. stav 6. reči: "stav 2. tačka 1)ˮ zamenjuju se rečima: "stav 3. tačka 1)ˮ.

Član 80.

U članu 259. stav 1. menja se i glasi:

"Tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje se kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou.ˮ

U stavu 5. reči: "st. 2. i 3. ovog članaˮ zamenjuju se rečima: "članom 51. ovog zakonaˮ.

Član 81.

U članu 265. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        podatke o akcionarima koji osnivaju društvo, u skladu sa članom 9a ovog zakona, kao i podatak o prebivalištu akcionara;ˮ.

U tački 5) tačka zapeta zamenjuje se tačkom, a slovo "iˮ briše se.

Tačka 6) briše se.

Član 82.

U članu 271. stav 1. menja se i glasi:

"Plaćanje dividende akcionarima može se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj sednici skupštine, kojom se određuje i iznos dividende i rok za isplatu dividende (odluka o isplati dividende), koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende.ˮ

Član 83.

Naziv člana i član 276. brišu se.

Član 84.

U članu 278. stav 2. posle reči: "akcionaraˮ dodaju se reči: "te klaseˮ.

U stavu 5. reči: "preče kupovineˮ zamenjuju se rečima: "prečeg upisaˮ, reč: "ukinutiˮ zamenjuje se rečju: "isključitiˮ, a posle reči: "akcionaraˮ dodaju se reči: "te klaseˮ.

Član 85.

Naziv člana 280. i član 280. menjaju se i glase:

"Povlačenje i poništaj akcija zbog neuplate, odnosno neunošenja uloga

Član 280.

U slučaju iz člana 48. stav 7. ovog zakona odluku o povlačenju i poništaju akcija donosi skupština tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, a u slučaju iz člana 48. stav 8. ovog zakona tu odluku u obavezi je da bez odlaganja donese odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno.

Odluka iz stava 1. ovog člana može se doneti samo u odnosu na sve akcionare koji nisu izvršili svoju obavezu iz člana 46. stav 1. ovog zakona ni u naknadno ostavljenom roku iz člana 48. stav 2 ovog zakona.ˮ

Član 86.

U članu 284. stav 1. tačka 2) briše se.

U tački 6) reči: "ako se akcije stičuˮ brišu se.

Član 87.

U članu 285. posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala.ˮ

Član 88.

U članu 287. stav 6. reči: "odnosno ne otuđiˮ zamenjuju se rečima: "ne otuđi, odnosno ne poništiˮ, a reči: "st. 3. i 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1, 3. i 4.ˮ.

Član 89.

U članu 288. stav 4. reči: "preče kupovineˮ zamenjuju se rečima: "prečeg upisaˮ, a posle reči: "akcionaraˮ dodaju se reči: "te klaseˮ.

Član 90.

U članu 294. stav 6. tačka 2) posle reči: "ulozimaˮ dodaje se zapeta i reči: "ukoliko se nenovčani ulog odmah u celosti unosiˮ.

Član 91.

U članu 296. stav 1. tačka 4) reči: "ili metod njenog utvrđivanjaˮ brišu se.

Stav 5. menja se i glasi:

"Ako odluka o povećanju osnovnog kapitala nenovčanim ulozima ne sadrži podatke iz stava 3. ovog člana, pravne radnje koje su preduzete radi unosa nenovčanog uloga u društvo ne proizvode pravno dejstvo prema društvu.ˮ

Član 92.

U članu 298. stav 3. posle reči: "javne ponudeˮ dodaju se reči: "uz objavljivanje prospektaˮ.

Član 93.

U članu 299. stav 2. tačka 4) posle reči: "akcijamaˮ dodaje se zapeta i reči: "odnosno pisana izjava zakonskog zastupnika društva o unetom nenovčanom uloguˮ.

Član 94.

U članu 301. stav 1. tačka 3) reči: "ako je upravljanje društvom dvodomno,ˮ zamenjuju se rečima: "društva, odnosno sa njim povezanog licaˮ.

Tačka 4) briše se.

U stavu 2. posle reči: "odlukeˮ dodaju se reči: "o uslovnom povećanju osnovnog kapitalaˮ.

Član 95.

U članu 303. st. 2. i 3. reči: "tač. 2) do 4)ˮ zamenjuju se rečima: "tač. 2) i 3)ˮ.

Član 96.

U članu 319. stav 4. menja se i glasi:

"Poverioci koji su tražili obezbeđenje potraživanja u skladu sa stavom 3. ovog člana i koji od društva ne dobiju obezbeđenje tih potraživanja u roku od dva meseca po isteku roka iz stava 1. ovog člana, niti im društvo izmiri ta potraživanja, mogu u daljem roku od mesec dana protiv društva podneti tužbu nadležnom sudu radi ustanovljavanja obezbeđenja svojih potraživanja, ako je izmirenje njihovih potraživanja ugroženo predmetnim smanjenjem osnovnog kapitala, o čemu su, u tom roku, dužni da pisanim putem obaveste društvo.ˮ

U stavu 5. reči: "stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 4.ˮ

Član 97.

U članu 326. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"U slučaju iz stava 4. ovog člana kada je jedini član društva pravno lice, statutom se može odrediti organ tog člana društva koji u njegovo ime vrši funkciju skupštine, a u odsustvu takve odredbe smatra se da je to zakonski zastupnik tog člana.ˮ

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Član 98.

U članu 335. stav 1. tačka 7) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 8), koja glasi:

"8)        obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti."

U stavu 3. tačka 2) reči: "i na internet stranici registra privrednih subjekataˮ brišu se.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Akcionarsko društvo dužno je da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na internet stranici Centralnog registra.ˮ

Posle dosadašnjeg stava 4, koji postaje stav 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Obaveštenje o odluci nadležnog odbora o sazivanju sednice skupštine akcionara kod javnih akcionarskih društava, sa predloženim dnevnim redom, obavezno se objavljuje na internet stranici društva i na internet stranici regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme, odmah po donošenju, a najkasnije narednog radnog dana.ˮ

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 7. reči: "stavom 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 4. i 5.ˮ.

Dosadašnji st. 6, 7, 8, 9,10, 11. i 12. postaju st. 8, 9, 10, 11, 12, 13. i 14.

Posle dosadašnjeg stava 13, koji postaje stav 15. dodaje se stav 16, koji glasi:

"Odredba stava 4. ovog člana ne primenjuju se na jednočlano akcionarsko društvo koje nije javno.ˮ

Član 99.

U članu 337. stav 1. menja se i glasi:

"Jedan ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa može odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje društvom dvodomno predložiti:

1)         dodatne tačke za dnevni red sednice o kojima predlažu da skupština raspravlja, pod uslovom da taj predlog obrazlože;

2)         dodatne tačke za dnevni red sednice o kojima se predlaže da skupština donese odluke, pod uslovom da taj predlog obrazlože i dostave tekst tih odluka;

3)         drugačije odluke po postojećim tačkama dnevnog reda, pod uslovom da taj predlog obrazlože i dostave tekst tih odluka.ˮ

U stavu 4. posle reči: "dnevni redˮ dodaju se reči: "i predloge odlukaˮ, a reči: "st. 3. do 5.ˮ brišu se.

Član 100.

U članu 338. stav 2. reči: "st. 3. do 5.ˮ brišu se.

Član 101.

U članu 345. stav 2. briše se.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2. reč: "javnomˮ briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 102.

U članu 348. stav 4. menja se i glasi:

"Ako klijent ne izda određena uputstva za glasanje, punomoćje za glasanje može dati pravo banci da glasa samo u skladu sa predlogom koji je sama banka dala klijentu u pogledu vršenja prava glasa.ˮ

Član 103.

U članu 351. stav 1. reči: "od ukupnog broja glasovaˮ zamenjuju se rečima: "koja se računa u odnosu na ukupan broj glasovaˮ.

U stavu 2. posle reči: "prilikomˮ dodaju se reči: "izračunavanja broja prisutnih, odnosno predstavljenih akcionara, radiˮ.

Član 104.

U članu 353. stav 1. briše se.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 1. reč: "vanrednuˮ briše se, a posle reči: "broj glasovaˮ dodaju se zapeta i reči: "ali ne veći od broja glasova propisanih članom 351. stav 1. ovog zakonaˮ.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 105.

U članu 379. stav 2. menja se i glasi:

"Ako je poništena odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, nadležni sud presudu iz stava 1. ovog člana po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije u skladu sa zakonom o registraciji, a parnične stranke imaju pravo da podnesu prijavu za registraciju promene onih podataka koji su bili registrovani na osnovu poništene odluke, ako su ti podaci bili registrovani na dan podnošenja prijave.ˮ

Član 106.

U članu 394. stav 3. reči: "u roku koji je predviđen za održavanje redovne sedniceˮ zamenjuju se rečima: "na redovnoj sedniciˮ.

Član 107.

U članu 396. stav 4. posle reči: "Ostavka direktoraˮ dodaju se reči: "i brisanje direktora iz registraˮ.

Član 108.

U članu 398. stav 1. tačka 10) reči: "stav 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3.ˮ, a reči: "stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 2.ˮ.

U tački 12) reči: "stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 4.ˮ.

Član 109.

U članu 415. stav 4. reči: "stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 3.ˮ.

Član 110.

U članu 422. stav 2. tačka 4) reči: "da su u nadležnostiˮ zamenjuju se rečima: "da je potrebna saglasnostˮ.

Član 111.

Naziv člana 426. i član 426. menjaju se i glase:

"Ostavka izvršnog direktora i postavljanje privremenog zastupnika

Član 426.

Izvršni direktor može u svako doba nadzornom odboru dati ostavku pisanim putem.

Ostavka proizvodi dejstvo danom podnošenja, osim ako u njoj nije naveden neki kasniji datum.

Ostavka izvršnog direktora i brisanje izvršnog direktora iz registra registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Ako je jedini izvršni direktor društva dao ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog direktora, ali ne duže od 30 dana od dana registracije te ostavke u skladu sa zakonom o registraciji.

Ako je društvo ostalo bez jedinog izvršnog direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, akcionar ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva.

Postupak iz stava 5. ovog člana je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva.ˮ

Član 112.

U članu 440. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Ostavka člana nadzornog odbora i brisanje člana nadzornog odbora iz registra registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 113.

U članu 441. stav 1. tačka 5) posle reči: "društvaˮ dodaju se reči: "i izveštaje o poslovanju društvaˮ.

Tačka 6) menja se i glasi:

"6)        odobrava uslove ugovora o radu, odnosno angažovanje izvršnih direktora i daje saglasnost za zaključenje tih ugovora;ˮ

U tački 9) reči: "stav 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3.ˮ, a reči: "262. stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: "263. stav 2.ˮ.

U tački 13) zapeta i reči: "i predlaže ugovore o radu, odnosno angažovanju izvršnih direktoraˮ brišu se.

Član 114.

U članu 466. stav 1. reč: "petˮ zamenjuje se rečju: "osamˮ, a posle reči: "pravo daˮ dodaju se reči: "u narednom roku od 30 danaˮ.

Član 115.

U članu 469. stav 3. tačka 5) reči: "po tržišnoj vrednosti u smislu ovog zakonaˮ zamenjuju se rečima: "po vrednosti utvrđenoj u skladu sa članom 475. ovog zakonaˮ.

Član 116.

U članu 470. posle stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7, koji glase:

"Pod povezanim sticanjem, odnosno raspolaganjem iz stava 5. ovog člana, smatraće se više pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji koji se preduzimaju radi ostvarivanja istog cilja, odnosno svrhe ili čija povezanost proizlazi iz prirode pravnog posla radi čijeg se izvršenja ti pravni poslovi i pravne radnje preduzimaju.

Izuzetno od stava 5. ovog člana jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra se istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti iz stava 1. ovog člana.ˮ

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 8. i 9.

Član 117.

U članu 472. stav 1. menja se i glasi:

"Ako nije pribavljeno odobrenje u skladu sa čl. 470. i 471. ovog zakona, društvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva može podneti tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti, pod uslovom da je posedovao ili predstavljao najmanje 5% osnovnog kapitala društva na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno pravne radnjeˮ.

U stavu 3. reči: "Odbor direktora, odnosno nadzorni odborˮ zamenjuju se rečima: "Članovi odbora direktora, odnosno članovi nadzornog odboraˮ.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Društvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva može podneti tužbu za naknadu štete protiv lica iz stava 3. ovog člana.ˮ

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Tužbe iz st. 1. i 4. ovog člana mogu biti podnete u roku od šest meseci od dana održavanja sednice skupštine na kojoj je razmatran izveštaj o poslovanju za poslovnu godinu u kojoj je izvršeno sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, a najkasnije u roku od tri godine od dana sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti.ˮ

Član 118.

U članu 474. stav 1. tačka 1) reči: "predviđena statutom ili zakonomˮ zamenjuju se rečima: "iz člana 251. stav 1. tač. 1) do 4) i prava iz člana 253. ovog zakonaˮ.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 3. menja se i glasi:

"Odluka iz stava 1. ovog člana mora sadržati odredbu o tome da stupa na snagu davanjem pisane izjave od strane predsednika odbora direktora, odnosno predsednika nadzornog odbora društva ako je upravljanje društvom dvodomno, da su sve obaveze društva u vezi sa otkupom akcija nesaglasnih akcionara u celosti izvršene u skladu sa čl. 475. i 476. ovog zakona, odnosno da nije bilo nesaglasnih akcionara.ˮ

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 119.

Član 475. menja se i glasi:

"Član 475.

Sastavni deo materijala za sednicu skupštine na kojoj se donosi odluka iz člana 474. stav 1. ovog zakona je:

1)         obaveštenje o pravima nesaglasnih akcionara na otkup njihovih akcija i formular zahteva za ostvarivanje tog prava, koji sadrži polja u koja se unosi ime, odnosno poslovno ime akcionara i njegovo prebivalište, odnosno sedište, kao i broj i klasa akcija čiji otkup zahteva;

2)         podatak o tržišnoj vrednosti akcija javnog akcionarskog društva utvrđenoj u skladu sa članom 259. stav 1. ovog zakona;

3)         podatak o knjigovodstvenoj vrednosti akcija javnog akcionarskog društva i podatak o procenjenoj vrednosti akcija javnog akcionarskog društva utvrđenoj u skladu sa članom 51. ovog zakona, ako nije ostvaren obim prometa akcijama iz člana 259. stav 1. ovog zakona, pri čemu se te vrednosti utvrđuju na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine;

4)         podatak o knjigovodstvenoj vrednosti akcija akcionarskog društva koje nije javno i podatak o procenjenoj vrednosti akcija tog društva utvrđenoj u skladu sa članom 51. ovog zakona, pri čemu se te vrednosti utvrđuju na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine.

Ako želi da ostvari pravo na otkup njegovih akcija, nesaglasni akcionar zahtev iz stava 1. ovog člana može dostaviti društvu:

1)         na sednici skupštine na kojoj se donosi odluka iz člana 474. stav 1. ovog zakona i to predsedniku skupštine, odnosno licu koga predsedavajući skupštine ovlasti ili

2)         u roku od 15 dana od dana zaključenja te sednice skupštine.

Društvo je u obavezi da u roku od 60 dana od dana isteka roka iz stava 2. tačka 2) ovog člana od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva iz stava 1. ovog člana, po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti u slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, odnosno najvišoj od vrednosti u slučajevima iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana.

Otkup akcija iz stava 3. ovog člana, odnosno prenos akcija i novčanih sredstava izvršiće se u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra.ˮ

Član 120.

U članu 476. stav 1. tačka 1) reči: "stav 1. tačka 2)ˮ brišu se.

Član 121.

U članu 479. stav 1. posle reči: "pravne formeˮ dodaju i reči: "jedan ili više direktora, odnosnoˮ.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Radi sprovođenja postupka promene pravne forme ortačkog društva, akte i dokumente iz stava 1. ovog člana jedan od ortaka priprema i dostavlja ostalim ortacima radi usvajanja.

Radi sprovođenja postupka promene pravne forme komanditnog društva, akte i dokumente iz stava 1. ovog člana jedan od komplementara priprema i dostavlja ostalim komplementarima i komanditorima radi usvajanja.ˮ

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 4. posle reči: "pripremaˮ dodaju se reči: "jedan ili više direktora, odnosnoˮ.

Član 122.

U članu 482. stav 2. reč: "javnoˮ briše se, posle reči: "iliˮ dodaju se reči: "javno akcionarsko društvoˮ, a reči: "koje se odnose na sticanje, odnosno prestanak svojstva javnog društvaˮ brišu se.

U stavu 4. posle tačke 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:

"4)        prava trećih lica, koja predstavljaju terete na udelima, odnosno akcijama društva koje menja pravnu formu, prelaze na udele, odnosno akcije nove pravne forme društva.ˮ

Član 123.

U članu 495. stav 1. reči: "mesec danaˮ zamenjuju se rečima: "60 danaˮ.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3. reči: "stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4. reči: "st. 2. i 3.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.ˮ.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 124.

U članu 498. stav 4. tačka 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3)        donese odluku o povećanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala u zavisnosti od vrste statusne promene.ˮ

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"Ako se statusnom promenom vrši zamena udela, odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, odluka iz stava 1. ovog člana mora da sadrži odredbu o tome da stupa na snagu davanjem pisane izjave od strane lica iz člana 474. stav 3. ovog zakona, da se svaki član društva prenosioca saglasio da se statusnom promenom izvrši zamena udela, odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, osim članova društva prenosioca koji koriste svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu u skladu sa članom 508. ovog zakona.ˮ

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 125.

U članu 502. stav 2. briše se.

Član 126.

U članu 503. stav 1. posle tačke 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3)        koje jedno društvo prenosilac poseduje u drugom društvu prenosiocu.ˮ

Član 127.

U članu 504. stav 1. posle reči: "prenosiocaˮ dodaju se zapeta i reči: "nakon stupanja na snagu ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podeleˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

"Registracija statusne promene ne može se vršiti pre isplate nesaglasnih članova društva koje učestvuje u statusnoj promeni.ˮ

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Lica iz člana 474. stav 3. ovog zakona pisanom izjavom potvrđuju da su isplaćeni svi nesaglasni članovi društva koje učestvuje u statusnoj promeni, odnosno da nije bilo nesaglasnih članova društva.ˮ

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 128.

U članu 508. stav 1. reč: "kojeˮ zamenjuje se rečju: "kojiˮ.

U stavu 3. posle reči: "društva sticaocaˮ dodaju se zapeta i reči: "osim kod podele uz osnivanje kada se raspodeljuju na članove društava koja se osnivajuˮ.

Član 129.

Posle člana 514. dodaje se DEO SEDMI A i čl. 514a do 514m, koji glase:

"DEO SEDMI A

PREKOGRANIČNO PRIPAJANjE I SPAJANjE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

1.         Pojam i osnovne odredbe

Prekogranično pripajanje

Član 514a

Prekogranično pripajanje u smislu ovog zakona je pripajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru (u daljem tekstu: države članice).

Jedno ili više društava iz stava 1. ovog člana pripajaju se drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije.

Prekogranično spajanje

Član 514b

Prekogranično spajanje u smislu ovog zakona je ono spajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice.

Dva ili više društava iz stava 1. ovog člana spajaju se osnivanjem novog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije.

Primena

Član 514v

U prekograničnom pripajanju i spajanju ne mogu učestvovati zadruge ni kada su prema pravu druge države članice osnovane kao društvo kapitala.

U prekograničnom pripajanju i spajanju ne mogu učestvovati društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi.

Ako odredbama ovoga dela zakona nije drugačije propisano, na prekogranična pripajanja i spajanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene pripajanja i spajanja.

2.         Postupak sprovođenja prekograničnog pripajanja

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju

Član 514g

Nadležni organi društava koja učestvuju u pripajanju pripremaju zajednički nacrt ugovora o pripajanju.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju sadrži naročito:

1)         pravnu formu, poslovna imena i registrovana sedišta svih društava koja učestvuju u pripajanju;

2)         podatke o srazmeri zamene udela, odnosno akcija u društvu prenosiocu za udele, odnosno akcije u društvu sticaocu, kao i visinu novčanog plaćanja ako postoji;

3)         način preuzimanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu i datum od koga ti udeli, odnosno akcije daju pravo učešća u dobiti i sve pojedinosti u vezi tog prava;

4)         datum od koga se transakcije društva prenosioca smatraju, u računovodstvene svrhe, transakcijama obavljenim u ime društva sticaoca;

5)         očekivane posledice pripajanja na zaposlene društva prenosioca;

6)         prava koja društvo sticalac daje članovima društva koji imaju posebna prava, kao i imaocima drugih hartija od vrednosti, odnosno mere koje se u odnosu na ta lica predlažu;

7)         sve posebne pogodnosti koje se odobravaju članovima nadležnih organa društava koja učestvuju u pripajanju, kao i stručnim licima koja ocenjuju zajednički nacrt ugovora o pripajanju i sačinjavaju izveštaje o tome;

8)         predlog odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta, odnosno statuta društva sticaoca;

9)         ako je to odgovarajuće, informacije o postupcima kojima se određuju uslovi za učešće zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u društvu sticaocu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učešće zaposlenih u odlučivanju;

10)       procenu vrednosti imovine i visine obaveza koji se prenose na društvo sticaoca i njihov opis, kao i način na koji se taj prenos vrši društvu sticaocu;

11)       datume finansijskih izveštaja koji predstavljaju osnov za pripajanje.

Kad sve akcije, odnosno udele u pripojenom društvu ima društvo sticalac, zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne mora da sadrži podatke iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.

Objavljivanje

Član 514d

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Uz zajednički nacrt ugovora o pripajanju, objavljuju se i:

1)         podaci o registrima u kojima su upisana društva koja učestvuju u pripajanju i broj pod kojim su ta društva upisana u registar;

2)         obaveštenje poveriocima i manjinskim članovima društava koja učestvuju u pripajanju o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz člana 514g ovog zakona;

3)         obaveštenje članovima društva, predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima, o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 514đ ovog zakona;

4)         obaveštenje članovima društva o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 514e ovog zakona.

Izveštaj nadležnog organa društva

Član 514đ

Nadležni organ svakog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, sačinjava izveštaj o pripajanju iz člana 494. ovog zakona, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Izveštaj revizora o pripajanju

Član 514e

Svako pojedinačno društvo koje učestvuje u pripajanju imenuje revizora radi revizije zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, koji sačinjava izveštaj o pripajanju, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Ako nadležni organ društva koje je registrovano u Republici Srbiji, a koje učestvuje u pripajanju, ne imenuje revizora iz stava 1. ovog člana, na zahtev društva, odnosno člana tog društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o pripajanju za to društvo.

Sva društva koja učestvuju u pripajanju mogu sporazumno imenovati jednog revizora, koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno, izveštaj revizora o pripajanju ne sačinjava se ako se svi članovi društava koja učestvuju u pripajanju izričito saglase da se taj izveštaj ne sačinjava.

Sud iz stava 2. ovog člana, na zajednički zahtev svih društava koja učestvuju u pripajanju, imenuje revizora koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju za sva društva i određuje rok u kome je revizor obavezan da ovaj izveštaj dostavi svim društvima koja učestvuju u pripajanju.

Revizor sačinjava izveštaj o pripajanju u pisanoj formi, koji sadrži mišljenje o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vrši zamena udela, odnosno akcija pravična i primerena, kao i obrazloženje u okviru kojeg je dužan da navede naročito:

1)         koji su metodi procene vrednosti primenjeni prilikom utvrđivanja predložene srazmere zamene udela, odnosno akcija i koji su ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda;

2)         da li su primenjeni metodi i ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda primereni okolnostima tog slučaja, kao i kakva bi srazmera zamene udela bila da su dodeljeni drugačiji ponderi;

3)         koje okolnosti su otežavale procenu vrednosti i obavljanje revizije, ako ih je bilo.

Usvajanje na skupštini

Član 514ž

Na skupštini svakog od društava koja učestvuju u pripajanju, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 514đ i 514e ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 514đ ovog zakona, ako je dostavljeno, odlučuje se o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju.

Skupština svakog od društava koja učestvuju u pripajanju ima pravo da sprovođenje pripajanja uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u društvu sticaocu.

Kada je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, a u postupku pripajanja učestvuju društva koja imaju registrovano sedište u drugim državama članicama u kojima nije propisana mogućnosti vođenja sudskih postupaka ispitivanja srazmere zamene akcija, odnosno udela, kao i sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava akcionara, odnosno članova društva koji ne sprečavaju registraciju pripajanja, postupak pripajanja će se sprovesti samo u slučaju da skupštine tih društava izričito prihvate mogućnost vođenja takvih postupaka u Republici Srbiji.

Odluka suda iz stava 3. ovog člana obavezuje društvo sticaoca i sve njegove članove.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju smatra se ugovorom o pripajanju kada ga usvoje skupštine svih društava koja učestvuju u pripajanju.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji pripajanja

Član 514z

Na zahtev društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa pripajanjem sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za pripajanje.

Javni beležnik je ovlašćen da od društva iz stava 1. ovog člana zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za pripajanje.

U slučaju sudskih postupaka iz člana 514ž stav 3. ovog zakona, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 1. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija pripajanja

Član 514i

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 514z ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, o ispunjenosti uslova za prekogranično pripajanje u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

Registar privrednih subjekata je dužan da bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, registracija brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji pripajanja od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije pripajanja u registru privrednih subjekata.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu prema pravu države u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Pravne posledice pripajanja

Član 514j

Pravne posledice pripajanja iz člana 505. ovog zakona proizvode dejstvo danom stupanja na snagu pripajanja.

Ako je, za prenos imovine i obaveza sa društva koje se pripaja na društvo sticaoca u skladu sa propisima država članica u kojima su registrovana društva koja učestvuju u pripajanju, potrebno ispuniti posebne uslove, odnosno postupke i procedure da bi taj prenos proizveo pravno dejstvo prema trećim licima, te uslove, odnosno postupke i procedure ispunjava društvo sticalac.

Pojednostavljeni postupak pripajanja

Član 514k

Kada u prekograničnom pripajanju učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije i jedini je član društva koje se pripaja, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, a zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne sadrži podatke iz člana 514g stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ne sačinjava se izveštaj revizora o pripajanju iz člana 514e ovog zakona.

Kada u prekograničnom pripajanju učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije koje ima najmanje 90% udela ili akcija u društvu koje se pripaja, ali ne i sve udele, odnosno akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, osim u slučaju iz člana 501. stav 1. tačka 3) ovog zakona, a društvo koje se pripaja nije u obavezi da sačini izveštaj nadležnog organa društva iz člana 514đ ovog zakona, kao ni izveštaj revizora o pripajanju iz člana 514e ovog zakona.

Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju

Član 514l

Zaposleni u društvima koja učestvuju u prekograničnom pripajanju imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u društvu sticaocu koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju.

Zaposleni u društvu koje se pripaja i koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u društvu sticaocu koje je registrovano na teritoriji druge države članice, u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.

Ništavost registracije pripajanja

Član 514lj

Nakon stupanja na snagu registracije pripajanja, ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja ne može se oglasiti ništavom.

Shodna primena

Član 514m

Odredbe ovog dela zakona o prekograničnim pripajanjima shodno se primenjuju na prekogranična spajanja.ˮ

Član 130.

 U članu 515. stav 1. posle reči: "akcionara društvaˮ dodaju se zapeta i reči: "bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama,ˮ.

St. 3. i 4. brišu se.

Član 131.

Član 516. menja se i glasi:

"Član 516.

Društvo je dužno da u odluci o prinudnom otkupu utvrdi cenu akcija koje su predmet otkupa, u skladu sa članom 475. ovog zakona.

Cena akcija iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema vrednosti akcija na dan koji ne prethodi više od tri meseca danu donošenja odluke o prinudnom otkupu, ne uzimajući u obzir njeno bilo kakvo očekivano povećanje ili smanjenje kao posledicu te odluke.

Izuzetno, ako kao posledica donošenja odluke o prinudnom otkupu pojedinim akcionarima prestaju posebne pogodnosti na koje su imali pravo, ta činjenica se uzima u obzir prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti akcija.

Društvo je dužno da u roku od tri radna dana od dana donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, ovu odluku dostavi registru privrednih subjekata radi registracije.

Društvo je dužno da u roku od tri radna dana od dana registracije, odluku iz stava 1. ovog člana, dostavi Centralnom registru, u suprotnom odluka o prinudnom otkupu prestaje da važi.

Otkupilac je u obavezi da u roku od tri radna dana od dana dostavljanja Centralnom registru odluke o prinudnom otkupu akcija, na poseban račun otvoren za tu namenu deponuje sredstva za isplatu cene akcija iz stava 1. ovog člana, kao i da dokaz o tome dostavi Centralnom registru.

U slučaju da otkupilac ne postupi u skladu stavom 6. ovog člana, odluka o prinudnom otkupu prestaje da važi.

Način i rok isplate cene i prenosa akcija po osnovu prinudnog otkupa vrši se u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra.

Prenete akcije iz stava 8. ovog člana, upisuju se na račun otkupioca bez tereta, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama.ˮ

Član 132.

Naziv člana i član 519. brišu se.

Član 133.

Član 521. menja se i glasi:

"Član 521.

Svaki akcionar društva čije su akcije predmet prinudnog otkupa koji smatra da cena koju je utvrdilo društvo u skladu sa članom 516. ovog zakona nije utvrđena u skladu sa ovim zakonom može u roku od 30 dana od dana registracije odluke o prinudnom otkupu tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku utvrdi vrednost tih akcija u skladu sa ovim zakonom.

Ako je vrednost utvrđena odlukom suda viša od cene koju je utvrdilo društvo, otkupilac je u obavezi da razliku sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom obračunatom od dana donošenja odluke o prinudnom otkupu deponuje na račun iz člana 516. stav 6. ovog zakona u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke suda, radi isplate razlike u ceni svim akcionarima čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa.

Ako otkupilac propusti da deponuje razliku u skladu sa stavom 2. ovog člana, društvo postaje neograničeno solidarno odgovorno za isplatu te razlike.ˮ

Član 134.

Član 522. menja se i glasi:

"Član 522.

Kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, obavezan je da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev.

Obavezu iz stava 1. ovog člana ima kontrolni akcionar koji na dan podnošenja pisanog zahteva poseduje najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži vrstu, klasu i broj akcija koje su predmet prodaje i dostavlja se društvu, čime se smatra da je zahtev dostavljen i kontrolnom akcionaru.

Cena po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da kupi akcije iz stava 1. ovog člana određuje se, shodnom primenom odredaba ovog zakona o ceni po kojoj se isplaćuju nesaglasni akcionari.

Društvo je dužno da u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana utvrdi cenu iz stava 4. ovog člana shodnom primenom člana 475. ovog zakona i da o tome u tom roku obavesti kontrolnog akcionara i akcionara podnosioca zahteva.

Ukoliko društvo u roku iz stava 5. ovog člana ne utvrdi cenu po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da otkupi akcije iz stava 1. ovog člana, i o tome ne obavesti akcionara podnosioca zahteva, akcionar podnosilac zahteva može u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 5. ovog člana, tražiti od nadležnog suda da u vanparničnom postupku utvrdi tu cenu.

Kontrolni akcionar je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija akcionaru podnosiocu zahteva, čime se vrši prenos akcija na kontrolnog akcionara.

Ukoliko kontrolni akcionar ne izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija akcionaru podnosiocu zahteva u roku iz stava 7. ovog člana, akcionar podnosilac zahteva može u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 7. ovog člana, podneti tužbu nadležnom sudu radi isplate.

Akcionar podnosilac zahteva koji smatra da vrednost utvrđena od strane društva nije utvrđena u skladu sa ovim zakonom, može u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana tražiti da sud u vanparničnom postupku utvrdi tu vrednost akcija u skladu sa članom 475. ovog zakona.

Ako sud, postupajući po zahtevu akcionara podnosioca zahteva iz stava 9. ovog člana, kao vrednost akcija utvrdi iznos koji je viši od cene koju je utvrdilo društvo, kontrolni akcionar je u obavezi da razliku do tako utvrđene vrednosti doplati akcionaru podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke suda, sa zakonskom zateznom kamatom počev od isteka roka za isplatu iz stava 7. ovog člana.

Ako kontrolni akcionar propusti da postupi u skladu sa stavom 10. ovog člana, društvo postaje neograničeno solidarno odgovorno za obavezu kontrolnog akcionara iz stava 10. ovog člana.

Zahtev akcionara čije su akcije prodate kontrolnom akcionaru za isplatu razlike iz stava 10. ovog člana zastareva u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke suda iz stava 10. ovog člana.

Način i rok isplate cene i prenosa akcija po osnovu prava na prodaju akcija vrši se u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra.ˮ

Član 135.

U članu 523. stav 1. menja se i glasi:

"Izuzetno od čl. 515. i 516. ovog zakona, otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz člana 515. stav 1. ovog zakona, ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje podnese Centralnom registru zahtev za prinudni otkup akcija po uslovima iz ponude za preuzimanje.ˮ

Član 136.

U članu 536. stav 4. reči: "120 danaˮ zamenjuju se rečima: "150 danaˮ.

U stavu 6. posle reči: "registracijiˮ dodaju se zapeta i reči: "u roku od 15 dana od dana usvajanjaˮ.

Član 137.

U članu 537. stav 1. reči: "tri mesecaˮ zamenjuju se rečima: "šest meseciˮ.

U stavu 2. posle reči: "registracijiˮ dodaju se zapeta i reči: "u roku od 15 dana od dana usvajanjaˮ.

Član 138.

U članu 540. stav 3. reči: "i donosi odlukuˮ zamenjuju se rečju: "odlukomˮ.

Član 139.

U članu 543. stav 2. posle reči: "registracijiˮ dodaju se zapeta i reči: "a u slučaju akcionarskog društva brisanje se vrši nakon podnošenja zahteva Centralnom registru za ispis finansijskih instrumenata iz registraˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

"Poslovne knjige i dokumenta društva koje je brisano usled okončanja likvidacije čuvaju se tako da budu dostupni na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica koje mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

U stavu 5 reči: "stava 6.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 4.ˮ.

Član 140.

Član 546. menja se i glasi:

"Član 546.

Prinudna likvidacija pokreće se ako:

1)         je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:

(1)        zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

(2)        zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

(3)        oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

2)         u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;

3)         ortačko društvo, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika preminulog ortaka u skladu sa članom 119. ovog zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;

4)         komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara u skladu sa članom 137. ovog zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;

5)         je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva u skladu sa članom 14. ovog zakona;

6)         je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva u skladu sa čl. 118, 138, 239. i 469. ovog zakona, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;

7)         društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata;

8)         društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;

9)         usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa članom 536. stav 6. ovog zakona;

10)       društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji;

11)       društvo ne dostavi nadležnom registru početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;

12)       u drugim slučajevima predviđenim zakonom.ˮ

Član 141.

Član 547. menja se i glasi:

"Član 547.

"Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju iz člana 546. ovog zakona sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni navedene razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji.

Po isteku roka iz stava 1. ovog člana registrator koji vodi registar privrednih subjekata u slučajevima iz člana 546. ovog zakona po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status "u prinudnoj likvidacijiˮ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.

Oglas iz stava 2. ovog člana sadrži:

1)         dan objave oglasa;

2)         poslovno ime i matični broj društva;

3)         razlog prinudne likvidacije.

Uz poslovno ime društva iz stava 2. ovog člana, dodaje se oznaka: "u prinudnoj likvidacijiˮ.

Član 142.

Posle člana 547. dodaju se nazivi članova i čl. 547a i 547b, koji glase:

"Status društva u postupku prinudne likvidacije

Član 547a

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, organi društva nastavljaju sa radom, a društvo ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete poslove, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima.

Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra.

Od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju se.

Prekinuti postupci iz stava 3. ovog člana, mogu se nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva u skladu sa članom 548. ovog zakona.

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji društvo ne može registrovati promene podataka u registru privrednih subjekata.

Okončanje postupka prinudne likvidacije

Član 547b

Nakon isteka roka iz člana 547. stav 2. ovog zakona, registrator koji vodi registar privrednih subjekata, u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Član 143.

U članu 567. stav 1. posle reči: "deo privrednog društvaˮ dodaju se reči: "na teritoriji Republike Srbijeˮ.

Član 144.

Član 569. menja se i glasi:

"Član 569.

Ogranak domaćeg i stranog privrednog društva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

U registru se registruju promene podataka i prestanak, odnosno brisanje ogranka iz registra, u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Član 145.

U članu 571. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Na naziv ogranka shodno se primenjuju odredbe čl. 27. do 29. ovog zakona.ˮ

Član 146.

U članu 572. tačka 2) posle reči: "sastavuˮ dodaje se zapeta i reči: "osim ako u slučaju statusne promene postoji odluka pravnog sledbenika osnivača ogranka o nastavku rada ogrankaˮ.

Član 147.

U članu 573. stav 3. tačka 8) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 8) dodaje se tačka 9), koja glasi:

"9)        adresu za prijem elektronske pošte.ˮ

Stav 4. menja se i glasi:

"Prilikom registracije ogranka iz stava 1. ovog člana registruju se podaci iz stava 3. ovog člana i finansijski izveštaji osnivača ako su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na osnovu prava države po kojem osnivač ima tu obavezu.ˮ

Član 148.

U članu 575. stav 2. posle tačke 6) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom i dodaje se tačka 7), koja glasi:

"7) adresu za prijem elektronske pošte.ˮ

Član 149.

U članu 576. stav 1. tačka 2) posle reči: "predstavništvaˮ dodaju se zapeta i reči: "osim ako u slučaju statusne promene postoji odluka pravnog sledbenika osnivača predstavništva o nastavku rada predstavništvaˮ.

Član 150.

Posle člana 577. dodaje se DEO JEDANAESTI A i čl. 577a do 577š, koji glase:

"DEO JEDANAESTI A

EVROPSKO DRUŠTVO

1.         Osnovne odredbe

Pojam

Član 577a

U Republici Srbiji može se osnovati Evropsko akcionarsko društvo (Societas Europea).

Evropsko akcionarsko društvo (u daljem tekstu: evropsko društvo) osniva se u pravnoj formi akcionarskog društva, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara, koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima iz člana 18. ovog zakona.

Shodna primena

Član 577b

Na pitanja koja nisu propisana odredbama ovog dela zakona, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na akcionarsko društvo.

Sticanje svojstva pravnog lica

Član 577v

Evropsko društvo koje se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.

Pravna forma evropskog društva se u poslovnom imenu označava latiničkom oznakom: "SEˮ.

Način osnivanja evropskog društva

Član 577g

Evropsko društvo na teritoriji Republike Srbije može se osnovati:

1)         pripajanjem, odnosno spajanjem akcionarskih društava, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice, pri čemu se:

(1)        jedno ili više akcionarskih društava pripajaju akcionarskom društvu registrovanom na teritoriji Republike Srbije, prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koje se pripajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije, a društvo sticalac menja pravnu formu u formu evropskog društva ili

(2)        dva ili više društava spajaju uz osnivanje evropskog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije;

2)         kao holding koga osnivaju:

(1)        najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice, ili

(2)        najmanje dva društva iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovana na teritoriji Republike Srbije od kojih svako, u periodu od najmanje dve godine, na teritoriji druge države članice ima registrovan ogranak ili kontrolisano društvo čiji je isključivi vlasnik;

3)         osnivanjem kontrolisanog društva u formi evropskog društva, koga osnivaju:

(1)        najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice ili

(2)        najmanje dva društva iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovana na teritoriji Republike Srbije od kojih svako, u periodu od najmanje dve godine, na teritoriji druge države članice ima registrovan ogranak ili kontrolisano društvo čiji je isključivi vlasnik;

4)         promenom pravne forme akcionarskog društva koje u periodu od najmanje dve godine, na teritoriji druge države članice ima registrovano kontrolisano društvo čiji je isključivi vlasnik.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana društva koja osnivaju evropsko društvo kao holding, nastavljaju da postoje.

Promena pravne forme u slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne utiče na pravni subjektivitet akcionarskog društva i nema za posledicu osnivanje novog pravnog lica.

Osnovni kapital

Član 577d

Osnovni kapital evropskog društva izražava se u evrima i iznosi najmanje 120.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Na osnovni kapital evropskog društva, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, akcije i druge hartije od vrednosti primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuju akcionarska društva.

Osnivački akt i statut

Član 577đ

Osnivački akt je konstitutivni akt evropskog društva.

Evropsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut, kojim se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom.

U osnivačkom aktu i statutu evropskog društva sedište društva određuje se u skladu sa odredbama člana 19. ovog zakona.

Izmene i dopune statuta donosi skupština evropskog društva dvotrećinskom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa.

Na osnivački akt i statut, ako je reč o elektronskom, odnosno digitalizovanom dokumentu, shodno se primenjuju odredbe člana 11. ovog zakona.

2.         Osnivanje evropskog društva pripajanjem i spajanjem

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju

Član 577e

Nadležni organi društava koja učestvuju u pripajanju pripremaju zajednički nacrt ugovora o pripajanju.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju sadrži naročito:

1)         pravnu formu, poslovna imena i registrovana sedišta svih društava koja učestvuju u pripajanju, kao i poslovno ime i sedište evropskog društva;

2)         podatke o srazmeri zamene akcija društva prenosioca za akcije u evropskom društvu, kao i visinu novčanog plaćanja ako postoji;

3)         način preuzimanja akcija u evropskom društvu i datum od koga te akcije daju pravo učešća u dobiti evropskog društva i sve pojedinosti u vezi tog prava;

4)         datum od koga se transakcije društva prenosioca smatraju, u računovodstvene svrhe, transakcijama obavljenim u ime evropskog društva;

5)         očekivane posledice pripajanja na zaposlene društva prenosioca;

6)         prava koja evropsko društvo daje akcionarima društva koji imaju posebna prava, kao i imaocima drugih hartija od vrednosti, odnosno mere koje se u odnosu na ta lica predlažu;

7)         sve posebne pogodnosti koje se odobravaju članovima nadležnih organa iz stava 1. ovog člana društava koja učestvuju u pripajanju, kao i stručnim licima koja ocenjuju zajednički nacrt ugovora o pripajanju i sačinjavaju izveštaje o tome;

8)         predlog osnivačkog akta i statuta evropskog društva;

9)         ako je to odgovarajuće, informacije o postupcima kojima se određuju uslovi za učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju;

10)       procenu vrednosti imovine i visine obaveza koje se prenose na evropsko društvo i njihov opis, kao i način na koji se taj prenos vrši evropskom društvu;

11)       datume finansijskih izveštaja koji predstavljaju osnov za pripajanje.

Kad sve akcije u pripojenom društvu ima društvo sticalac, zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne mora da sadrži podatke iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.

Objavljivanje

Član 577ž

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Uz zajednički nacrt ugovora o pripajanju, objavljuju se i:

1)         podaci o registrima u kojima su upisana društva koja učestvuju u pripajanju i broj pod kojim su ta društva upisana u registar;

2)         obaveštenje poveriocima i manjinskim akcionarima društava koja učestvuju u pripajanju o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz člana 577e ovog zakona;

3)         obaveštenje članovima društva, predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima, o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 577z ovog zakona i

4)         obaveštenje članovima društva o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 577i ovog zakona.

Izveštaj nadležnog organa društva

Član 577z

Nadležni organ svakog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, sačinjava izveštaj o pripajanju iz člana 494. ovog zakona, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Izveštaj revizora o pripajanju

Član 577i

Svako pojedinačno društvo koje učestvuje u pripajanju imenuje revizora radi revizije zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, koji sačinjava izveštaj o pripajanju najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Ako nadležni organ društva koje je registrovano u Republici Srbiji, a koje učestvuje u pripajanju, ne imenuje revizora iz stava 1. ovog člana, na zahtev društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o pripajanju za to društvo.

Sva društva koja učestvuju u pripajanju mogu sporazumno imenovati jednog revizora, koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno, izveštaj revizora o pripajanju ne sačinjava se ako se svi članovi društava koja učestvuju u pripajanju izričito saglase da se taj izveštaj ne sačinjava.

Sud iz stava 2. ovog člana, na zajednički zahtev svih društava koja učestvuju u pripajanju, imenuje revizora koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju za sva društva i određuje rok u kome je revizor obavezan da ovaj izveštaj dostavi svim društvima koja učestvuju u pripajanju.

Revizor sačinjava izveštaj o pripajanju u pisanoj formi, koji sadrži mišljenje o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vrši zamena akcija pravična i primerena, kao i obrazloženje u okviru kojeg je dužan da navede naročito:

1)         koji su metodi procene vrednosti primenjeni prilikom utvrđivanja predložene srazmere zamene akcija i koji su ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda;

2)         da li su primenjeni metodi i ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda primereni okolnostima tog slučaja, kao i kakva bi srazmera zamene akcija bila da su dodeljeni drugačiji ponderi;

3)         koje okolnosti su otežavale procenu vrednosti i obavljanje revizije, ako ih je bilo.

Usvajanje na skupštini

Član 577j

Na skupštini svakog od društava koja učestvuju u pripajanju, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 577z i 577i ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 577z ovog zakona, ako je dostavljeno, odlučuje se o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju.

Skupština svakog od društava koja učestvuju u pripajanju ima pravo da sprovođenje pripajanja uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u evropskom društvu.

Kada je društvo sa teritorije Republike Srbije društvo koje se pripaja, a u postupku pripajanja učestvuju društva koja imaju registrovano sedište u drugim državama članicama u kojima nije propisana mogućnosti vođenja sudskih postupaka ispitivanja srazmere zamene akcija, kao i sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava akcionara koji ne sprečavaju registraciju pripajanja, postupak pripajanja će se sprovesti samo u slučaju da skupštine tih društava izričito prihvate mogućnost vođenja takvih postupaka u Republici Srbiji.

Odluka suda iz stava 3. ovog člana obavezuje evropsko društvo i sve njegove akcionare.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju smatra se ugovorom o pripajanju kada ga usvoje skupštine svih društava koja učestvuju u pripajanju.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji

Član 577 k

Na zahtev društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa pripajanjem sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za pripajanje.

Javni beležnik je ovlašćen da od društva iz stava 1. ovog člana zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za pripajanje.

U slučaju sudskih postupaka iz člana 577j stav 3. ovog zakona, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 1. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija

Član 577l

Ako se evropsko društvo registruje u Republici Srbiji, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, o ispunjenosti uslova za pripajanje u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

Evropsko društvo ne može se registrovati, ako nije zaključen sporazum o učestvovanju zaposlenih u evropskom društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju u evropskom društvu

Registar privrednih subjekata dužan je da, bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, registracija brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji evropskog društva od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u kojoj je registrovano evropsko društvo.

Ako je evropsko društvo registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije evropskog društva u registru privrednih subjekata.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije evropskog društva u registru druge države članice.

Pravne posledice osnivanja evropskog društva pripajanjem

Član 577lj

Osnivanjem evropskog društva pripajanjem nastupaju pravne posledice iz člana 505. ovog zakona.

Pravne posledice iz stava 1. ovog člana proizvode dejstvo danom registracije evropskog društva.

Ako je za prenos imovine i obaveza sa društva koje se pripaja na evropsko društvo, u skladu sa propisima država članica u kojima su registrovana društva koja učestvuju u pripajanju, potrebno ispuniti posebne uslove, odnosno postupke i procedure da bi taj prenos proizveo pravno dejstvo prema trećim licima, te uslove, odnosno postupke i procedure ispunjavaju društva koja učestvuju u pripajanju ili evropsko društvo.

Pojednostavljeni postupak osnivanja evropskog društva pripajanjem

Član 577m

Kada u osnivanju evropskog društva pripajanjem učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije i jedini je član društva koje se pripaja, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, a zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne sadrži podatke iz člana 577e stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ne sačinjava se izveštaj revizora o pripajanju iz člana 577i ovog zakona.

Kada u osnivanju evropskog društva pripajanjem učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije koje ima najmanje 90% akcija u društvu koje se pripaja, ali ne i sve akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, osim u slučaju iz člana 501. stav 1. tačka 3) ovog zakona, a društvo koje se pripaja nije u obavezi da sačini izveštaj nadležnog organa društva iz člana 577z ovog zakona, kao ni izveštaj revizora o pripajanju iz člana 577i ovog zakona.

Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju

Član 577n

Zaposleni u društvima koja učestvuju u pripajanju imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u evropskom društvu koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju u evropskom društvu.

Zaposleni u društvu koje se pripaja i koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u evropskom društvu koje je registrovano na teritoriji druge države članice, u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.

Ništavost registracije

Član 577nj

Nakon registracije evropskog društva u Republici Srbiji, registracija se ne može oglasiti ništavom.

Shodna primena

Član 577o

Odredbe ovog dela zakona o osnivanju evropskog društva pripajanjem shodno se primenjuju na osnivanje evropskog društva spajanjem.

Ako odredbama ovoga dela zakona nije drugačije propisano, na osnivanje evropskog društva pripajanjem, odnosno spajanjem shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene pripajanja i spajanja.

3.         Osnivanje evropskog društva kao holdinga

Član 577p

Nadležni organi društava koja učestvuju u osnivanju evropskog društva kao holdinga (u daljem tekstu: holding), pripremaju zajednički plan osnivanja holdinga (u daljem tekstu: plan osnivanja).

Plan osnivanja, osim elemenata iz člana 577e ovog zakona, sadrži i planirani osnovni kapital holdinga, kao i planiranu srazmeru akcija, odnosno udela svakog društva koje učestvuje u osnivanju holdinga, a koje članovi moraju uložiti u osnivanje holdinga. Akcije, odnosno udeli koji se ulažu u osnivanje holdinga moraju činiti više od 50% akcija, odnosno udela koje daju pravo glasa.

Na objavljivanje plana osnivanja, izveštaj nadležnog organa, izveštaj revizora i usvajanje na skupštini shodno se primenjuju odredbe čl. 577ž do 577j ovog zakona.

U roku od tri meseca od dana usvajanja plana osnivanja na skupštini svakog od društava koja učestvuju u osnivanju holdinga, članovi svakog društva obaveštavaju društvo da li će uložiti svoje akcije, odnosno udele u holding.

Po isteku roka iz stava 4. ovog člana, ako su ispunjeni uslovi u pogledu minimalnog osnovnog kapitala, a prema srazmeri koja je utvrđena u planu osnivanja, kao i svi drugi uslovi, svako društvo je u obavezi da na svoj interenet stranici, kao i na internet stranici registra u kome je registrovano, objavi da su ispunjeni uslovi za osnivanje holdinga.

Članovi društava koji učestvuju u osnivanju holdinga, koji se u roku iz stava 4. ovog člana nisu izjasnili da li nameravaju da ulože svoje akcije, odnosno udele u holding, mogu se izjasniti u roku od mesec dana od dana objavljivanja obaveštenja iz stava 5. ovog člana.

Osnivački akt i statut holdinga usvajaju se po isteku roka iz stava 6. ovog člana.

Registracija

Član 577r

Ako se holding registruje u Republici Srbiji, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u osnivanju holdinga, o ispunjenosti uslova u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

4.         Osnivanje kontrolisanog društva u formi evropskog društva

Opšta odredba

Član 577s

Na osnivanje kontrolisanog društva u formi evropskog društva, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na akcionarsko društvo, kao i odredbe čl. 577e do 577nj ovog zakona.

5.         Osnivanje evropskog društva promenom pravne forme akcionarskog društva i promena pravne forme evropskog društva u akcionarsko društvo

Promena pravne forme akcionarskog društva u evropsko društvo

Član 577t

Jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora akcionarskog društava koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a menja pravnu formu u evropsko društvo, priprema plan promene pravne forme (u daljem tekstu: plan promene).

Plan promene naročito sadrži:

1)         poslovno ime i adresu sedišta društva koje sprovodi postupak promene pravne forme;

2)         predlog osnivačkog akta i statuta evropskog društva;

3)         očekivane posledice promene pravne forme na zaposlene, kao i na učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu;

4)         planirani rok za promenu pravne forme;

5)         prava za zaštitu akcionara i poverilaca.

Pored plana iz stava 1. ovog člana, jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme, priprema i izveštaj o potrebi sprovođenja postupka promene pravne forme, koji obavezno sadrži razloge i analizu očekivanih efekata promene pravne forme i objašnjenje pravnih posledica promene pravne forme na akcionare i zaposlene.

Ako je upravljanje društvom dvodomno, akta i dokumente iz st. 1. i 2. ovog člana priprema jedan ili više direktora, odnosno izvršni odbor, a nadzorni odbor ih utvrđuje i dostavlja skupštini radi usvajanja.

Akcionarsko društvo iz stava 1. ovog člana imenuje revizora radi revizije plana promene, koji sačinjava izveštaj o promeni pravne forme, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme. Ako nadležni organ društva ne imenuje revizora, na zahtev društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o promeni pravne forme.

Revizor sačinjava izveštaj o promeni pravne forme u pisanoj formi, kojim potvrđuje da akcionarsko društvo raspolaže neto imovinom koja je jednaka najmanje njegovom osnovnom kapitalu uvećanom za rezerve, koje se ne raspoređuju.

Na objavljivanje plana promene, izveštaja o potrebi sprovođenja postupka promene pravne forme i revizorskog izveštaja o promeni pravne forme shodno se primenjuju odredbe člana 577ž ovog zakona.

Odluka o promeni pravne forme donosi se tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije određena veća većina.

Prenos sedišta akcionarskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu ne može se vršiti istovremeno sa promenom pravne forme u evropsko društvo.

Registracija

Član 577ć

Registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona koja ne može biti starija od šest meseci od dana njenog izdavanja.

Promena pravne forme evropskog društva u akcionarsko društvo

Član 577u

Evropsko društvo registrovano na teritoriji Republike Srbije može promeniti pravnu formu u akcionarsko društvo.

Promena pravne forme iz stava 1. ovog člana može se sprovesti nakon isteka roka od dve godine od dana osnivanja, odnosno nakon usvajanja dva godišnja finansijska izveštaja.

Promena pravne forme iz stava 1. ovog člana ne utiče na pravni subjektivitet društva i nema za posledicu osnivanje novog pravnog lica.

Na promenu pravne forme evropskog društva u akcionarsko društvo shodno se primenjuju odredbe čl. 577t i 577ć ovog zakona.

6.         Prenos sedišta evropskog društva

6.1.      Prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu

Plan prenosa i javnobeležnička potvrda

Član 577f

Jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora evropskog društava koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, priprema plan prenosa sedišta.

Plan prenosa sedišta naročito sadrži:

1)         poslovno ime i adresu sedišta evropskog društva;

2)         predloženo novo sedište;

3)         predlog izmena statuta evropskog društva;

4)         očekivane posledice prenosa sedišta na zaposlene, kao i na učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu;

5)         planirani rok za prenos sedišta;

6)         predviđena prava za zaštitu akcionara i poverilaca;

7)         predviđenu novčanu naknadu za otkup akcija nesaglasnih akcionara.

Pored plana iz stava 2. ovog člana, jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora evropskog društva najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta u drugu državu članicu, priprema i izveštaj, koji obavezno sadrži razloge i analizu očekivanih efekata prenosa sedišta i objašnjenje pravnih posledica prenosa sedišta na akcionare i zaposlene.

Ako je upravljanje društvom dvodomno, izveštaj iz stava 3. ovog člana dostavlja se nadzornom odboru na usvajanje pre podnošenja skupštini na odobrenje.

Plan prenosa sedišta evropsko društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra najkasnije dva meseca pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta.

Uz plan prenosa objavljuje se i obaveštenje akcionarima i poveriocima o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz st. 2. i 3. ovog člana.

Odluka o prenosu sedišta donosi se dvotrećinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije određena veća većina.

Na zahtev evropskog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje vrši prenos sedišta u drugu državu članicu, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa prenosom sedišta sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za prenos sedišta.

Pre izdavanja javnobeležničke isprave iz stava 8. ovog člana, evropsko društvo dokazuje da su interesi poverilaca i trećih lica u vezi sa obavezama evropskog društva nastalim pre objavljivanja plana prenosa sedišta zaštićeni u skladu sa odredbama ovog zakona.

Javni beležnik je ovlašćen da od evropskog društva zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za prenos sedišta.

U slučaju sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava nesaglasnih akcionara i zaštite poverilaca, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 8. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija

Član 577h

Planirani prenos sedišta evropskog društva registruje se u registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i:

1)         javnobeležnička isprava iz člana 577f stav 8. ovog zakona, koja ne može biti starija od šest meseci od dana izdavanja i

2)         izjava direktora ili odbora direktora, odnosno izvršnog odbora da nisu nastupili stečajni razlozi u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, kao i da nisu nastupili razlozi za prinudnu likvidicaju u skladu sa ovim zakonom.

Registracija brisanja evropskog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji novog sedišta evropskog društva od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u koju se prenosi sedište.

Nakon prenosa sedišta evropskog društva u drugu državu članicu, tužba protiv evropskog društva koja se podnosi radi zaštite pravnog interesa nastalog iz pravnog posla pre prenosa sedišta, podnosi se nadležnom sudu u Republici Srbiji.

6.2.      Prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji druge države članice u Republiku Srbiju

Registracija

Član 577c

Ako se sedište evropskog društva prenosi u Republiku Srbiju, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i potvrda nadležnog organa države članice u kojoj je registrovano društvo koje prenosi sedište o ispunjenosti uslova za prenos sedišta, u skladu sa pravom te države, koja ne može biti starija od šest meseci od dana izdavanja.

Registar privrednih subjekata u Republici Srbiji, dužan je da bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano evropsko društvo koje prenosi sedište, dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana, radi registracije brisanja evropskog društva iz registra nadležnog organa druge države članice.

Registracija prenosa sedišta evropskog društva iz druge države članice u Republiku Srbiju, stupa na snagu danom registracije prenosa sedišta evropskog društva u registru privrednih subjekata, s tim što se treća lica i dalje mogu pozivati na prethodno registrovano sedište, sve dok se ne izvrši brisanje društva iz prethodnog registra, osim ako evropsko društvo ne dokaže da su ta lica znala za novo registrovano sedište.

7.         Upravljanje evropskim društvom

Član 577č

Upravljanje evropskim društvom koje je registrovano u Republici Srbiji može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno, u skladu sa odredbama člana 326. ovog zakona.

Na jednodomno upravljanje evropskim društvom shodno se primenjuju odredbe čl. 327. do 416. ovog zakona.

Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, u evropskom društvu mora biti obrazovan odbor direktora, a sednice odbora direktora održavaju se najmanje jednom u tri meseca.

Na dvodomno upravljanje evropskim društvom shodno se primenjuju odredbe čl. 327. do 381. ovog zakona i odredbe čl. 417. do 467. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na skupštinu akcionarskog društva shodno se primenjuju i na skupštinu evropskog društva.

8.         Prestanak evropskog društva i obaveza objavljivanja

Likvidacija i stečaj evropskog društva

Član 577dž

Odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno se primenjuju i na likvidaciju evropskog društva.

Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj shodno se primenjuju i na stečaj evropskog društva.

Objavljivanje u Službenom listu Evropske unije

Član 577 š

Registar privrednih subjekata u roku od mesec dana od dana registracije osnivanja evropskog društva, brisanja evropskog društva iz registra i prenosa sedišta, dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica obaveštenje o registrovanim podacima radi objavljivanja u "Službenom listu Evropske unijeˮ.ˮ

Član 151.

Posle člana 580. dodaje se DEO DVANAESTI A i čl. 580a do 580č, koji glase:

"DEO DVANAESTI A

EVROPSKA EKONOMSKA INTERESNA GRUPACIJA

1.         Osnovne odredbe

Pojam

Član 580a

U Republici Srbiji može se osnovati Evropska ekonomska interesna grupacija.

Pravni položaj

Član 580b

Evropska ekonomska interesna grupacija koja se osniva na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: grupacija) je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice.

Cilj osnivanja i aktivnosti grupacije

Član 580v

Grupacija se osniva radi lakšeg ostvarivanja, razvoja, usklađivanja i zastupanja privrednih i drugih ekonomskih interesa i aktivnosti njenih članova.

Grupacija nema sopstvenu delatnost, a poslove i aktivnosti koje preduzima radi ostvarivanja cilja zbog kojeg je osnovana predstavlja dopunsku, odnosno pomoćnu aktivnost u obavljanju delatnosti njenih članova.

Cilj grupacije nije sticanje sopstvene dobiti.

Grupacija može imati predstavništvo u drugoj državi članici.

Evropska ekonomska interesna grupacija koja je registrovana na teritoriji druge države članice može imati predstavništvo u Republici Srbiji.

Grupacija ne može:

1)         neposredno ili posredno, upravljati ili vršiti nadzor nad delatnostima svojih članova ili drugih privrednih društava, naročito u pogledu zaposlenih i drugih angažovanih lica, finansija i ulaganja;

2)         neposredno ili posredno, po bilo kom osnovu, imati u vlasništvu akcije ili udele u osnovnom kapitalu svojih članova, s tim da može posedovati akcije ili udele u drugim privrednim društvima, ako je to u interesu njenih članova i ako je neophodno za ostvarivanje ciljeva grupacije;

3)         zapošljavati više od 500 lica;

4)         direktoru člana grupacije ili sa njim povezanom licu davati zajam ili u korist tih lica raspolagati imovinom grupacije, niti se preko grupacije može vršiti prenos imovine sa člana grupacije na njegovog direktora ili sa njim povezanog lica;

5)         biti član druge grupacije;

6)         ne može promeniti pravnu formu u formu privrednog društva ili druge oblike organizovanja, niti sprovoditi statusne promene.

Osnivanje grupacije

Član 580g

Osnivački akt grupacije je ugovor o osnivanju grupacije, koji se sačinjava u pisanoj formi.

Lica koja osnivaju grupaciju i lica koja mu naknadno pristupe su članovi grupacije.

Grupacija se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme. Smatra se da je grupacija osnovana na neodređeno vreme, ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

Potpisi na ugovoru iz stava 1. ovog člana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, s tim da overu potpisa, ako je reč o elektronskom dokumentu, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis članova grupacije, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti.

Ugovor o osnivanju grupacije sadrži naročito:

1)         poslovno ime, odnosno naziv grupacije uz navođenje oznake "Evropska ekonomska interesna grupacijaˮ ili "EEIGˮ;

2)         sedište i adresu sedišta grupacije;

3)         cilj radi koga se osniva grupacija;

4)         poslovno ime, odnosno naziv, pravnu formu, odnosno lično ime, uključujući jedinstveni matični broj građana ili broj pasoša i državu izdavanja pasoša za stranca, registrovano sedište i adresu člana grupacije, uključujući i datum i broj pod kojim je taj član grupacije registrovan u odgovarajućem registru;

5)         vreme trajanja grupacije, ako se osniva na određeno vreme.

Ugovorom o osnivanju grupacije uređuju se i finansiranje i upravljanje grupacijom, sticanje i prestanak svojstva člana grupacije, prestanak grupacije, kao i druga pitanja od značaja za rad grupacije.

Registracija grupacije

Član 580d

Na registraciju grupacije koja se osniva na teritoriji Republike Srbije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju udruženja, osim ako ovim delom zakona nije drugačije propisano.

U registru udruženja, obavezno se registruju i:

1)         ugovor o osnivanju grupacije i njegove izmene;

2)         podaci o članovima grupacije iz člana 580g stav 5. tačka 4) ovog zakona;

3)         zastupnici grupacije i podaci iz člana 580g stav 5. tačka 4) ovog zakona za zastupnike, ograničenja ovlašćenja zastupnika, kao i promene podataka o zastupnicima;

4)         obaveštenje o osnivanju, odnosno prestanku predstavništva grupacije u drugoj državi članici;

5)         odluka nadležnog suda o zabrani rada grupacije;

6)         podaci o promeni članova grupacije;

7)         podaci o likvidaciji i stečaju grupacije;

8)         prestanak grupacije;

9)         promena sedišta grupacije;

10)       klauzula ugovora o osnivanju grupacije ili drugi odgovarajući pisani dokument, kojim se novi član grupacije izuzima od obaveze plaćanja dugova i drugih obaveza grupacije koji su nastali pre njegovog pristupanja.

U registru stranih udruženja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, registruje se predstavništvo Evropske ekonomske interesne grupacije koja je registrovana na teritoriji druge države članice.

Registar udruženja, odnosno registar stranih udruženja u roku od mesec dana od dana registracije dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica podatke iz st. 1, 2. i 3. ovog člana radi objavljivanja u "Službenom listu Evropske unijeˮ.

Sticanje svojstva pravnog lica

Član 580đ

Grupacija koja se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registru udruženja u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja.

Pravna forma grupacije se u poslovnom imenu označava sa: "Evropska ekonomska interesna grupacijeˮ ili "EEIGˮ.

Finansiranje grupacije

Član 580e

U zavisnosti od cilja osnivanja grupacije i potrebnih sredstava za osnivanje i rad grupacije, grupacija se može osnovati i finansirati od uloga članova grupacije ili članarina, u skladu sa ugovorom o osnivanju grupacije.

Ulozi članova mogu biti novčani i nenovčani.

Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima, pravima, radu, uslugama i veštinama.

Članovi grupacije stiču udele u grupaciji srazmerno svojim ulozima, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Udeli u grupaciji ne mogu se sticati objavljivanjem javnog poziva.

Ugovor o osnivanju grupacije sadrži iznos i rok za uplatu novčanog uloga člana grupacije, opis vrste, vrednost, način i rok za unos nenovčanog uloga člana grupacije, odnosno iznos, rok i način plaćanja članarine.

Grupacija se može finansirati i iz kredita, kao i na drugi zakonom dozvoljen način.

Odgovornost za obaveze grupacije

Član 580ž

Članovi grupacije su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze grupacije.

Lice koje posle osnivanja grupacije stekne svojstvo člana odgovara za obaveze grupacije, uključujući i obaveze nastale pre njegovog pristupanja grupaciji.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, klauzulom ugovora o osnivanju grupacije ili drugim odgovarajućim pisanim dokumentom, novi član grupacije može biti izuzet od obaveze plaćanja dugova i drugih obaveza grupacije koji su nastali pre njegovog pristupanja grupaciji.

Ograničenje odgovornosti iz stava 3. ovog člana proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana objavljivanja na internet stranici registra udruženja.

Poverioci ne mogu zahtevati namirenje potraživanja od člana grupacije, u skladu sa stavom 1. ovog člana, pre okončanja likvidacije grupacije, osim ako su prvo zahtevali namirenje potraživanja od grupacije, a grupacija ne izmiri dospela potraživanja u predviđenom roku.

Članovi grupacije odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze grupacije u likvidaciji i nakon brisanja grupacije iz registra udruženja.

Svaki član grupacije kome prestaje članstvo u grupaciji i dalje odgovara neograničeno solidarno za obaveze grupacije koje su nastale pre prestanka njegovog članstva.

Potraživanja poverilaca prema članovima grupacije iz st. 6. i 7. ovog člana zastarevaju u roku od pet godina od dana brisanja grupacije iz registra udruženja, odnosno od dana prestanka članstva.

Za obaveze proistekle iz aktivnosti koje su preduzete u ime grupacije, pre njene registracije, neograničeno solidarno odgovaraju lica koja su te aktivnosti preduzela, ako grupacija nakon registracije ne preuzme obaveze proistekle iz tih aktivnosti.

Promena sedišta

Član 580z

Odluku o promeni sedišta grupacije donose članovi grupacije jednoglasno, osim ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

Prenos sedišta

Član 580i

Sedište grupacije može se preneti u drugu državu članicu.

Zastupnik grupacije sačinjava predlog odluke o prenosu sedišta.

Predlog odluke o prenosu sedišta, grupacija objavljuje na svoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru udruženja radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije dva meseca pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta.

Skupština grupacije donosi odluku o prenosu sedišta jednoglasno.

Odluka o prenosu sedišta stupa na snagu danom registracije novog sedišta u nadležnom registru države članice u koju se prenosi sedište.

Registracija brisanja grupacije iz registra zbog prenosa sedišta, ne može se izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji novog sedišta od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u koju se prenosi sedište.

Organi grupacije

Član 580j

Organi grupacije su:

1)         skupština i

2)         jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora.

Ugovorom o osnivanju grupacije mogu se predvideti i drugi organi i njihova ovlašćenja.

Skupština grupacije

Član 580k

Skupštinu grupacije čine svi članovi grupacije.

Svaki član grupacije ima jedan glas.

Ugovorom o osnivanju grupacije može se predvideti da pojedini članovi grupacije imaju više od jednog glasa, s tim da nijedan član ne može imati većinu od ukupnog broja glasova.

Skupština grupacije odluke donosi jednoglasno, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Jednoglasna odluka skupštine obavezna je za:

1)         izmenu ciljeva grupacije;

2)         izmenu broja glasova koji se dodeljuju određenom članu;

3)         izmenu načina glasanja i broja glasova potrebnih za donošenje odluka;

4)         produženje vremena trajanja grupacije, ako je osnovana na određeno vreme i

5)         izmenu učešća članova grupacije u finansiranju grupacije.

Direktori grupacije

Član 580l

Grupacija ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici grupacije, koji mogu biti imenovani ugovorom o osnivanju grupacije ili odlukom skupštine.

Ugovorom o osnivanju grupacije određuje se broj direktora, a uslovi za imenovanje, ovlašćenja i opoziv direktora mogu biti određeni jednoglasnom odlukom skupštine, ako to ugovorom o osnivanju nije određeno.

Direktor iz stava 1. ovog člana može biti svako poslovno sposobno fizičko lice.

Direktor grupacije ne može biti lice:

1)         koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet privrednih društava, odnosno drugih pravnih lica;

2)         koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora;

3)         kome je izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti, za vreme dok traje ta zabrana.

Svaki direktor je ovlašćen da samostalno zastupa grupaciju, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Pravni poslovi i radnje koje preduzima direktor prema trećim licima obavezuju grupaciju i u slučaju kada su ti poslovi i radnje preduzeti izvan ciljeva grupacije, osim ako grupacija dokaže da je treće lice znalo ili moralo znati da su ti poslovi i radnje izvan ciljeva grupacije.

Direktor je dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena ugovorom o osnivanju grupacije ili odlukom skupštine.

Ograničenja ovlašćenja direktora ne mogu se isticati prema trećim licima.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, ograničenja ovlašćenja direktora u vidu zajedničkog zastupanja, odnosno obaveznog supotpisa mogu se isticati prema trećim licima, ako su registrovana u skladu sa članom 580d ovog zakona.

Pristupanje novog člana

Član 580lj

Odluku o pristupanju novih članova, skupština grupacije donosi jednoglasno.

Prestanak svojstva člana

Član 580m

Svojstvo člana grupacije prestaje u slučaju:

1)         istupanja člana;

2)         isključenja člana;

3)         brisanja člana koji je pravno lice iz nadležnog registra, kao posledice likvidacije, prinudne likvidacije ili zaključenja stečaja;

4)         prenosa celokupnog udela;

5)         smrti člana grupacije;

6)         u drugim slučajevima određenim ugovorom o osnivanju grupacije.

Nakon prestanka svojstva člana grupacije u slučajevima iz stava 1. ovog člana, grupacija nastavlja da postoji pod uslovima predviđenim u ugovoru o osnivanju ili jednoglasnom odlukom preostalih članova, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Istupanje člana

Član 580n

Član grupacije može istupiti iz grupacije pod uslovima i na način određenim ugovorom o osnivanju, a ako ugovorom o osnivanju to nije određeno, o istupanju člana grupacije odlučuje skupština grupacije jednoglasno.

Svaki član grupacije može istupiti iz grupacije iz opravdanog razloga.

Član grupacije koji istupa iz grupacije ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o njegovom istupanju.

Isključenje člana

Član 580nj

Član grupacije može biti isključen iz grupacije na osnovu odluke skupštine grupacije, pod uslovima i na način određen ugovorom o osnivanju.

Grupacija može tužbom, koju podnosi nadležnom sudu prema mestu sedišta grupacije, zahtevati isključenje člana grupacije iz razloga koji su određeni ugovorom o osnivanju grupacije, a naročito ako član grupacije svojim radnjama i propuštanjem protivno ugovoru o osnivanju sprečava ili u značajnoj meri otežava aktivnosti grupacije, ne izvršava posebne obaveze prema grupaciji utvrđene ugovorom o osnivanju i namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu grupaciji.

Tužbu iz stava 2. ovog člana mogu zajedno podneti članovi grupacije koji čine većinu, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Član grupacije ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o njegovom isključenju iz grupacije.

Prenos udela

Član 580o

Svaki član grupacije može preneti svoj udeo u grupaciji, ili deo udela, drugom članu grupacije ili trećem licu.

Odluku o prenosu udela skupština grupacije donosi jednoglasno.

Član grupacije koji prenosi svoj udeo ili deo udela ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o prenosu udela.

Udeo kao sredstvo obezbeđenja

Član 580p

Član grupacije može svoj udeo koristiti kao sredstvo obezbeđenja samo ukoliko skupština grupacije to odobri, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Odluku iz stava 1. ovog člana skupština grupacije donosi jednoglasno.

Član grupacije koji svoj udeo koristiti kao sredstvo obezbeđenja ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka iz stava 2. ovog člana.

Lice u čiju korist je dato sredstvo obezbeđenja iz stava 1. ovog člana, ne može na osnovu sredstva obezbeđenja postati član grupacije.

Prestanak svojstva člana usled smrti

Član 580r

U slučaju smrti člana grupacije, njegov naslednik ne može nastaviti članstvo u grupaciji, osim ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

U slučaju da naslednik ne može nastaviti članstvo u grupaciji ili ne prihvati članstvo u grupaciji, grupacija je obavezna da nasledniku isplati protivvrednost udela u grupaciji.

Obaveza obaveštavanja o prestanku svojstva člana grupacije

Član 580s

Direktor, odnosno direktori grupacije o prestanku svojstva člana bez odlaganja obaveštavaju ostale članove grupacije i registru udruženja podnose prijavu za upis promene člana grupacije.

Prijavu za upis promene člana grupacije iz stava 1. ovog člana, može podneti i član kome prestaje svojstvo člana ili bilo koji drugi član grupacije.

Posledice prestanka svojstva člana

Član 580t

Vrednost prava i obaveza član grupacije kome prestaje svojstvo člana, osim u slučaju iz člana 580o ovog zakona, utvrđuje se na osnovu stanja aktive i pasive grupacije u trenutku prestanka svojstva člana.

Vrednost prava i obaveza iz stava 1. ovog člana ne može se unapred odrediti.

Raspodela dobiti i pokriće gubitaka

Član 580ć

Dobit koju grupacija eventualno ostvari obavljanjem aktivnosti predstavlja dobit članova i raspodeljuje se između članova u srazmeri određenoj ugovorom o osnivanju grupacije, a ako ovim ugovorom srazmera nije određena, dobit se raspodeljuje između članova na jednake delove.

Članovi grupacije učestvuju u pokriću gubitaka grupacije u srazmeri određenoj ugovorom o osnivanju grupacije, a ako ovim ugovorom srazmera nije određena, članovi grupacije učestvuju u pokriću gubitaka grupacije u jednakim delovima.

Prestanak grupacije

Član 580u

Grupacija prestaje brisanjem iz registra udruženja u slučaju:

1)         likvidacije grupacije usled:

(1)        isteka vremena na koje je osnovana;

(2)        ispunjenja cilja zbog kojeg je grupacija osnovana ili je njegovo postizanje onemogućeno;

(3)        odluke skupštine;

(4)        sudske odluke;

(5)        ako je u grupaciji ostao samo jedan član ili kada grupacija ostane bez člana koji je registrovan u drugoj državi članici;

(6)        nastupanja drugog razloga određenog ugovorom o osnivanju.

2)         zaključenja stečaja grupacije.

Ako u roku od tri meseca od nastanka uslova iz stava 1. tačka 1) podtač. (1) i (6) ovog člana, skupština grupacije ne donese odluku kojom se utvrđuje prestanak grupacije, svaki član grupacije može podneti tužbu nadležnom sudu za donošenje te odluke.

Direktor, odnosno direktori grupacije odluku o prestanku grupacije bez odlaganja, dostavljaju registru udruženja radi registracije.

Odluku iz stava 3. ovog člana registru udruženja može dostaviti i svaki član grupacije.

Prestanak grupacije po odluci suda

Član 580f

Po tužbi nadležnog organa ili zainteresovanog trećeg lica koje za to ima pravni interes, ako su učinjene povrede odredaba člana 580v i člana 580u stav 1. tačka 1) podtačka (5) ovog zakona, nadležni sud donosi odluku o prestanku grupacije, osim ako se razlozi za podnošenje tužbe otklone pre nego što se ta odluka donese.

Po tužbi člana grupacije, sud može doneti odluku o prestanku grupacije kada za to postoji opravdan razlog.

Ništavost osnivačkog akta i zabrana rada grupacije

Član 580h

Osnivački akt grupacije je ništav ako su ciljevi grupacije koji se navode u osnivačkom aktu suprotni prinudnim propisima ili javnom interesu.

Ništavost osnivačkog akta utvrđuje nadležni sud.

Ako grupacija obavlja bilo koju aktivnost u Republici Srbiji koja je protivna javnom interesu, Ustavni sud donosi odluku o zabrani rada grupacije.

Likvidacija grupacije

Član 580c

Odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno se primenjuju i na likvidaciju grupacije.

Do okončanja likvidacije grupacija ima pravnu i poslovnu sposobnost.

Stečaj grupacije

Član 580č

Stečaj nad grupacijom može se otvoriti u slučaju postojanja stečajnog razloga u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Otvaranje stečaja nad grupacijom ne znači otvaranje stečaja nad članovima grupacije.ˮ

Član 152.

U članu 585. stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

"2a) ako na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata ne objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje (član 66. stav 9. ovog zakona);ˮ.

Posle tačke 13) dodaje se tačka 13a), koja glasi:

"13a) ako obavlja delatnost u ogranku koji nije registrovan (član 569. stav 1. ovog zakona);ˮ.

Član 153.

Privredna društva i drugi oblici obavljanja privredne delatnosti koji nisu prevedeni u registar privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Službeni glasnik RSˮ, br. 99/11 i 83/14) danom početka primene ovog zakona, smatraju se brisanim iz registra u koji su upisani.

Na imovinu privrednih subjekata iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 593. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15).

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na privredna društva i druge oblike obavljanja privredne delatnosti čije se sedište nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koja posluju društvenim ili javnim kapitalom.

Registrator koji vodi registar privrednih subjekata će u roku od 30 dana od dana dostavljanja inicijative nadležnog organa, po službenoj dužnosti izvršiti prevođenje pravnih lica iz stava 3. ovog člana u registar privrednih subjekata.

Član 154.

Članovi, odnosno osnivači privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata, kao neaktivni u skladu sa članom 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) danom početka primene ovog zakona postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata, u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasničkim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu ugovorom urediti način raspodele imovine iz stava 1. ovog člana, između sebe i na drugačiji način.

Postojeći tereti na imovini iz stava 1. ovog člana ostaju na snazi.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovaraju za obaveze brisanih subjekata iz stava 1. ovog člana do visine vrednosti imovine koja je u skladu sa ovim članom, odnosno ugovorom iz stava 2. ovog člana prešla u njihovo vlasništvo.

Član 155.

Privredni subjekt nad kojim je zaključen stečajni postupak rešenjem koje je postalo pravnosnažno pre 25. jula 2012. godine, prestaje da postoji danom pravnosnažnosti tog rešenja.

Registrator koji vodi registar privrednih subjekata, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o brisanju privrednog subjekta iz stava 1. ovog člana.

Član 156.

Postupci prinudne likvidacije koji su započeti pre početka primene ovog zakona, okončaće se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15).

Postupci prinudnog otkupa akcija započeti kod Centralnog registra pre početka primene ovog zakona, okončaće se u skladu sa odredbama čl. 515. do 521. i odredbama člana 523. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15).

Postupci prava na prodaju akcija u kojima je zahtev za prodaju dostavljen društvu pre početka primene ovog zakona, okončaće se u skladu sa odredbama čl. 522. i 523. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15).

Član 157.

Domaća privredna društva koja imaju obrazovane ogranke, dužna su da te ogranke registruju u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Član 158.

Postojeća privredna društva, preduzetnici, predstavništva i ogranci stranih privrednih društava koji nemaju registrovanu adresu za prijem elektronske pošte dužni su da registruju tu adresu u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Član 159.

Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaje da se primenjuje odredba člana 287. stav 5. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15).

Član 160.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe sledećih zakona i drugih propisa, u delu u kom se ustanovljava obaveza upotrebe pečata u poslovanju društava i preduzetnika, i to u:

1)         članu 19. stav 2. tačka 12) i članu 23. stav 3. tačka 6) u Zakonu o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode ("Službeni glasnik RSˮ, broj 41/09);

2)         članu 40. stav 2. u Zakonu o državnoj revizorskoj instituciji ("Službeni glasnik RSˮ, br. 101/05, 54/07 i 36/10);

3)         članu 12. stav 4. u Zakonu o žigovima ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09 i 10/13);

4)         članu 11. stav 1. i članu 34. stav 1. u Zakonu o zadužbinama i fondacijama ("Službeni glasnik RSˮ, br. 88/10 i 99/11 - dr. zakon);

5)         članu 21. stav 6. u Zakonu o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RSˮ, broj 36/15);

6)         članu 14. st. 4. i 5. u Zakonu o oznakama geografskog porekla ("Službeni glasnik RSˮ, broj 18/10);

7)         članu 15. stav 5. u Zakonu o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09 i 45/15);

8)         članu 76. tač. 1) i 2), članu 78. stav 3, članu 79. stav 6, članu 83. stav 2, članu 84. stav 7, članu 85. stav 2, članu 86. stav 3, članu 91. stav 3, članu 115. stav 1. tačka 2), članu 124. stav 3, članu 150. stav 1. tačka 1), članu 169. stav 1. tačka 17) i članu 170. stav 1. tač. 20), 25), 28), 29) i 32) u Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ("Službeni glasnik RSˮ, broj 68/15);

9)         članu 19. stav 3. u Zakonu o trgovini ("Službeni glasnik RSˮ, br. 53/10 i 10/13);

10)       članu 11. stav 3. i članu 12. stav 4. u Zakonu o udruženjima ("Službeni glasnik RSˮ, br. 51/09 i 99/11 - dr. zakon i 99/11 - dr. zakon);

11)       obrascima zahteva u Uredbi o izvozu i uvozu robe koja bi se mogla koristiti za izvršenje smrtne kazne, mučenje ili drugo okrutno, neljudsko ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje ("Službeni glasnik RSˮ, broj 120/17);

12)       obrascu u Uredbi o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo ("Službeni glasnik RSˮ, br. 124/04, 27/05, 4/13 i 21/15);

13)       obrascima u Uredbi o načinu i roku plaćanja naknade za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa i naknade za zadržavanje istražnog prostora ("Službeni glasnik RSˮ, broj 10/16);

14)       obrascima u Uredbi o načinu plaćanja naknade i uslovima odlaganja plaćanja duga po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa ("Službeni glasnik RSˮ, br. 16/16 i 8/17);

15)       obrascima u Uredbi o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci ("Službeni glasnik RSˮ, br. 114/13 i 23/18);

16)       obrascima u Uredbi o postupanju sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih gasova ("Službeni glasnik RSˮ, broj 120/13);

17)       članu 3. stav 6. i obrascu propisanim u članu 7. u Uredbi o privremenim uslovima za obavljanje prometa brašna ("Službeni glasnik RSˮ, br. 69/06 i 49/10);

18)       članu 33. u Uredbi o raspodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima ("Službeni glasnik RSˮ, broj 113/15);

19)       članu 4. stav 1. tačka 13), članu 11. stav 1. tačka 10), članu 14. tačka 14), članu 19. stav 1. tačka 6), članu 20. stav 1. tačka 9), članu 21. stav 1. tačka 5), članu 22. stav 1. tačka 5), članu 23. stav 1. tačka 9), članu 25. stav 1. tačka 11) i članu 27. stav 1. tačka 8) u Uredbi o sadržini Registra prijava i Registra žigova, sadržini zahteva i predloga koji se podnose u postupku za priznanje i zaštitu žiga i podacima koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa ("Službeni glasnik RSˮ, broj 43/10);

20)       članu 4. tačka 16), članu 8. stav 1. tačka 11), članu 16. stav 1. tačka 9), članu 20. stav 1. tačka 5), članu 21. stav 1. tačka 8), članu 23. stav 1. tačka 10), članu 25. stav 1. tačka 7) i članu 28. stav 1. tačka 7) u Uredbi o sadržini Registra prijava i Registra industrijskog dizajna, sadržini zahteva koji se podnose u postupku za priznanje i zaštitu prava na industrijski dizajn i podacima koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa ("Službeni glasnik RSˮ, broj 43/10);

21)       obrascima propisanim u članu 20. stav 1, članu 21. stav 1. i članu 25. stav 1. u Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije ("Službeni glasnik RSˮ, br. 56/16 i 60/17);

22)       obrascu zahteva propisanom u Uredbi o utvrđivanju uslova, kriterijuma i načina akreditacije za obavljanje poslova regionalnog razvoja i oduzimanja akreditacije pre isteka roka na koji je izdata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 74/10 i 4/12);

23)       obrascu u Pravilniku o podsticajima za sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti kroz uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla ("Službeni glasnik RSˮ, broj 41/17);

24)       obrascu prijave u Pravilniku o podsticajima za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima ("Službeni glasnik RSˮ, broj 67/16);

25)       članu 17. stav 2. tačka 13), članu 19. stav 2. tačka 2) podtačka (5) u Pravilniku o uslovima za stavljanje u promet i načinu obeležavanja ulovljene divljači i trofeja divljači, kao i o načinu vođenja evidencije ("Službeni glasnik RSˮ, br. 16/12, 31/12 i 67/13);

26)       obrascima zahteva u Pravilniku o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RSˮ, broj 28/15);

27)       obrascu zahteva u Pravilniku o podsticajima za sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti kroz diversifikaciju ekonomskih aktivnosti kroz podršku investicijama u preradu i marketing na poljoprivrednom gazdinstvu ("Službeni glasnik RSˮ, broj 88/17);

28)       članu 7. stav 2. i obrascu u Pravilniku o sadržini i načinu vođenja evidencije o volontiranju i podnošenju izveštaja o volontiranju ("Službeni glasnik RSˮ, broj 92/10);

29)       obrascima u Pravilniku o bližim uslovima i postupku dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 6/10 i 69/10);

30)       obrascima u Pravilniku o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna Agencija za privredne registre ("Službeni glasnik RSˮ, br. 32/09, 70/10, 6/12, 11/16 i 100/16);

31)       obrascima u Pravilniku o evidenciji prometa ("Službeni glasnik RSˮ, broj 99/15);

32)       obrascima zahteva u Pravilniku o energetskoj dozvoli ("Službeni glasnik RSˮ, broj 15/15);

33)       prilozi u Pravilniku o zahtevima za projektovanje, izradu i ocenjivanje usaglašenosti gasnih aparata ("Službeni glasnik RSˮ, broj 41/15);

34)       članu 9g stav 3. u Pravilniku o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korišćenje zdravstvene zaštite ("Službeni glasnik RSˮ, br. 68/06, 49/07, 50/07 - ispravka, 95/07, 127/07, 37/08, 54/08, 61/08, 1/09, 25/09, 42/10, 45/10, 103/10, 89/11, 91/11 - ispravka, 34/12, 78/12, 81/12 - ispravka, 96/12, 98/12 - ispravka, 114/12, 110/13, 71/14, 17/15 - US, 91/15 i 98/16);

35)       obrascima u Pravilniku o kontroli proizvodnje semena, sadržini i načinu vođenja evidencije o proizvodnji rasada poljoprivrednog bilja i obrascu izveštaja o proizvodnji micelija jestivih i lekovitih gljiva ("Službeni glasnik RSˮ, broj 60/06);

36)       obrascima u Pravilniku o licenci za obavljanje energetske delatnosti i sertifikaciji ("Službeni glasnik RSˮ, broj 87/15);

37)       obrascu u Pravilniku o načinu vođenja evidencije o organizatorima volontiranja ("Službeni glasnik RSˮ, broj 92/10);

38)       obrascima u Pravilniku o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 129/04 i 16/11);

39)       obrascu u Pravilniku o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Službeni glasnik RSˮ, broj 129/04);

40)       obrascima u Pravilniku o načinu vođenja Registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći ("Službeni glasnik RSˮ, broj 28/15);

41)       članu 28. stav 2, stav 3. tačka 7) i stav 4, članu 29. stav 3, stav 4. tačka 8) i stav 5, član 29a stav 2, stav 3. tačka 8), član 34. stav 4. tačka 8) i stav 5. i obrascu u Pravilniku o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza ("Službeni glasnik RSˮ, br. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16 i 21/17);

42)       obrascima u Pravilniku o načinu i postupku proizvodnje sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja ("Službeni glasnik RSˮ, br. 40/06, 58/06 i 51/09);

43)       obrascima u Pravilniku o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije ("Službeni glasnik RSˮ, broj 63/03);

44)       članu 3. stav 1. i obrascu u Pravilniku o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i obrascu zahteva za ostvarivanje tih podsticaja ("Službeni glasnik RSˮ, br. 29/13 i 9/16);

45)       obrascu i prilozima u Pravilniku o načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za proizvodnju konzumne ribe ("Službeni glasnik RSˮ, br. 61/13 i 44/14);

46)       članu 5. u Pravilniku o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja, načinu određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i drugim pitanjima od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih ("Službeni glasnik RSˮ, broj 49/15);

47)       članu 6. u Pravilniku o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod Uprave za trezor ("Službeni glasnik RSˮ, br. 113/13, 8/14 i 24/16);

48)       obrascu u Pravilniku o obliku i sadržini izveštaja o poslovanju slobodne zone ("Službeni glasnik RSˮ, br. 70/06 i 117/17);

49)       obrascima u Pravilniku o obrascima izveštaja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom ("Službeni glasnik RSˮ, br. 21/10 i 10/13);

50)       obrascu u Pravilniku o obrascu i sadržini zahteva za upis u Registar distributera i uvoznika sredstava za zaštitu bilja i sadržini tog registra ("Službeni glasnik RSˮ, broj 5/10);

51)       obrascima zahteva u Pravilniku o obrascu i sadržini zahteva za upis u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta i sadržini i načinu vođenja tog registra, sadržini zahteva i dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za korišćenje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta koji se koriste u naučno-istraživačke svrhe i stavljanje u promet na određeno vreme i u određenoj količini ("Službeni glasnik RSˮ, broj 104/09);

52)       članu 2. stav 2. tačka 6) i obrascu zahteva u Pravilniku o obrascu i sadržini zahteva za upis u Registar distributera i uvoznika sredstava za ishranu bilja i sadržini i načinu vođenja tog registra ("Službeni glasnik RSˮ, br. 66/09 i 46/11);

53)       članu 6. stav 1. i obrascima u Pravilniku o obrascu obaveštenja o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo ("Službeni glasnik RSˮ, broj 111/15);

54)       članu 60. stav 5. u Pravilniku o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga ("Službeni glasnik RSˮ, br. 24/10, 58/10, 2/11, 13/11, 65/11, 93/13 i 97/15);

55)       obrascu u Pravilniku o podnošenju poreske prijave elektronskim putem za velike poreske obveznike ("Službeni glasnik RSˮ, br. 18/12 i 113/13);

56)       obrascima zahteva u Pravilniku o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća i grožđa ("Službeni glasnik RSˮ, broj 29/17);

57)       obrascima zahteva u Pravilniku o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina, opreme i kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje ("Službeni glasnik RSˮ, br. 36/17 i 26/18);

58)       obrascima zahteva u Pravilniku o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora ("Službeni glasnik RSˮ, broj 29/17);

59)       članu 9. stav 2. tačka 3) i članu 12. st. 2. i 3. u Pravilniku o podsticajima za očuvanje biljnih genetičkih resursa ("Službeni glasnik RSˮ, broj 85/13);

60)       obrascu u Pravilniku o podsticajima za očuvanje životinjskih genetičkih resursa ("Službeni glasnik RSˮ, br. 83/13, 35/15 i 28/16);

61)       obrascu u Pravilniku o podsticajima za sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti kroz uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla ("Službeni glasnik RSˮ, broj 41/17);

62)       obrascu u Pravilniku o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima ("Službeni glasnik RSˮ, br. 29/17 i 33/17);

63)       obrascu u Pravilniku o podsticajima programima za investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta kroz podršku unapređenja kvaliteta vina i rakije ("Službeni glasnik RSˮ, br. 48/13, 33/16 i 18/18);

64)       obrascu zahteva u Pravilniku o podsticajima programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja ("Službeni glasnik RSˮ, broj 37/17);

65)       obrascima u Pravilniku o poreskom identifikacionom broju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 57/03, 68/03, 32/09 i 48/10);

66)       članu 13. stav 2. i članu 17. stav 2. i obrascima u Pravilniku o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva ("Službeni glasnik RSˮ, broj 140/04);

67)       članu 4. stav 2. alineja treća u Pravilniku o postupku i načinu izdavanja i izgledu obrazaca potvrda o rezidentnosti ("Službeni glasnik RSˮ, broj 80/10);

68)       članu 6b stav 6. i obrascima u Pravilniku o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Službeni glasnik RSˮ, br. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 i 66/14);

69)       članu 18. stav 10. i obrascima u Pravilniku o postupku fiskalizacije, sadržaju evidencije o ovlašćenim servisima i serviserima i izgledu, sadržaju i načinu vođenja dosijea i servisne knjižice fiskalne kase ("Službeni glasnik RSˮ, broj 140/04);

70)       prilogu IV u Pravilniku o pregledima opreme pod pritiskom tokom veka upotrebe ("Službeni glasnik RSˮ, br. 87/11 i 75/13);

71)       članu 4. stav 1. tačka 12), članu 5. st. 1, 3. i 4. u Pravilniku o putnom listu za domaći vanlinijski prevoz putnika ("Službeni glasnik RSˮ, broj 16/17);

72)       članu 4. stav 1. tačka 12), članu 5. stav 4. u Pravilniku o putnom listu za međunarodni vanlinijski prevoz putnika ("Službeni glasnik RSˮ, broj 19/17);

73)       članu 5. stav 2. tačka 1), podtačka (2), članu 11. stav 4. u Pravilniku o registraciji motornih i priključnih vozila ("Službeni glasnik RSˮ, br. 69/10, 101/10, 53/11, 22/12, 121/12, 42/14, 108/14, 65/15, 95/15 i 71/17);

74)       članu 21. stav 2. i prilozima u Pravilniku o Registru hemikalija ("Službeni glasnik RSˮ, br. 16/16, 6/17 i 117/17);

75)       obrascu u Pravilniku o saglasnosti za skladištenje i snabdevanje naftom, derivatima nafte i biogorivima za sopstvene potrebe ("Službeni glasnik RSˮ, broj 12/16);

76)       članu 2. tačka 20) u Pravilniku o sadržaju zahteva za dobijanje dozvole za proizvodnju, odnosno promet prekursora prve, druge ili treće kategorije ("Službeni glasnik RSˮ, broj 21/17);

77)       obrascu prijave u Pravilniku o sadržaju i načinu vođenja evidencije organizacija u dijaspori i evidencije organizacija Srba u regionu ("Službeni glasnik RSˮ, broj 6/10);

78)       obrascima u Pravilniku o sadržaju i načinu obeležavanja spoljnjeg i unutrašnjeg pakovanja leka, dodatnom obeležavanju, kao i sadržaja uputstva za lek ("Službeni glasnik RSˮ, broj 41/11);

79)       članu 4. u Pravilniku o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade ("Službeni glasnik RSˮ, broj 90/14);

80)       obrascu u Pravilniku o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RSˮ, br. 30/15 i 101/16);

81)       članu 4. stav 2. i članu 9. stav 2. tač. 5) i 8) i stav 6. tačka 3) i stav 9. tač. 4) i 6) i u obrascima u Pravilniku o sadržini, načinu vođenja i izgledu Registra robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, kao i sadržini i načinu izdavanja robnog zapisa, načinu vođenja evidencije o izdatim robnim zapisima i obrascu robnog zapisa ("Službeni glasnik RSˮ, br. 35/10 i 10/14);

82)       obrascima u Pravilniku o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Službeni glasnik RSˮ, broj 35/06);

83)       članu 2. tačka 7), članu 5. tačka 8), članu 7. tačka 10), članu 18. tačka 13), članu 20. stav 2. tačka 4), članu 22. tačka 8), članu 23. tačka 8) i članu 25. tačka 7) u Pravilniku o sadržini zahteva za registrovanje oznaka geografskog porekla i sadržini zahteva za priznavanje statusa ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla ("Službeni glasnik RSˮ, broj 93/10);

84)       članu 2. stav 1. tačka 9) u Pravilniku o sadržini i izgledu potvrde o volontiranju ("Službeni glasnik RSˮ, broj 92/10);

85)       obrascima u Pravilniku o sadržini i načinu vođenja evidencija od strane proizvođača duvanskih proizvoda, trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima, uvoznika i izvoznika duvana, obrađenog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ("Službeni glasnik RSˮ, br. 114/05 i 118/07);

86)       članu 8. u Pravilniku o sadržini i načinu vođenja podrumarske evidencije ("Službeni glasnik RSˮ, broj 102/16);

87)       članu 8. tačka 12) i članu 9. tačka 16) u Pravilniku o sadržini i načinu vođenja Registara i evidencionih lista o proizvodnji, obradi i prometu duvana i duvanskih proizvoda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 114/05);

88)       članu 5. stav 2. tačka 8) u Pravilniku o sadržini i načinu vođenja Registra pravnih lica za obavljanje veterinarske delatnosti i Registra preduzetnika koji obavljaju poslove veterinarske delatnosti ("Službeni glasnik RSˮ, broj 11/08);

89)       obrascu u Pravilniku o sadržini i načinu vođenja registra udruženja, društva i saveza u oblasti sporta ("Službeni glasnik RSˮ, broj 32/16);

90)       članu 2. stav 1. tačka 13) i obrascima u Pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja ("Službeni glasnik RSˮ, broj 140/04);

91)       članu 14. stav 2, članu 32. stav 2. i članu 46. stav 2. u Pravilniku o sadržini i načinu izrade planskih dokumenata u lovstvu ("Službeni glasnik RSˮ, broj 9/12);

92)       članu 3. tačka 3), članu 7. tačka 3), članu 11. tačka 3) i obrascima u Pravilniku o sadržini i obrascu zahteva za izdavanje vodnih akata, sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova i sadržini izveštaja u postupku izdavanja vodne dozvole ("Službeni glasnik RSˮ, broj 72/17);

93)       obrascu u Pravilniku o sadržini i obrascu zahteva za priznavanje sorte poljoprivrednog bilja, kao i dokumentaciji koja se uz taj zahtev prilaže ("Službeni glasnik RSˮ, broj 53/10);

94)       obrascu u Pravilniku o sadržini i obrascu zahteva za upis strane sorte voćaka i vinove loze u Registar sorti poljoprivrednog bilja ("Službeni glasnik RSˮ, broj 72/10);

95)       članu 3. stav 1. tačka 6) u Pravilniku o sadržini i obrascu prijave za upotrebu u zatvorenim sistemima genetički modifikovanih organizama, načinu zaštite poverljivih podataka iz prijave, kao i o sadržini prijave za obnavljanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima ("Službeni glasnik RSˮ, broj 69/12);

96)       obrascima u Pravilniku o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Službeni glasnik RSˮ, broj 139/04);

97)       obrascima u Pravilniku o sadržini prijave za upis u Registar poslodavaca ("Službeni glasnik RSˮ, broj 102/06);

98)       članu 5. stav 1. tačka 10) u Pravilniku o sadržini registara, prijava i zahteva u postupku zaštite topografija poluprovodničkih proizvoda, kao i o vrstama podataka, načinu podnošenja prijave i objavljivanja topografija ("Službeni glasnik RSˮ, broj 8/14);

99)       obrascu zahteva u Pravilniku o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole ("Službeni glasnik RSˮ, br. 30/06 i 32/16);

100)     članu 16. stav 5. i obrascima u Pravilniku o tehničkim i funkcionalnim karakteristikama i tehničkoj ispravnosti automata i stolova za igre na sreću ("Službeni glasnik RSˮ, broj 12/10);

101)     obrascu u Pravilniku o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RSˮ, br. 17/13, 102/15, 6/16 i 46/17);

102)     članu 38. stav 2. u Pravilniku o uslovima za dobijanje licence za obavljanje radijacione delatnosti, ("Službeni glasnik RSˮ, br. 61/11 i 101/16);

103)     članu 13. stav 1. tačka 3) i član 15. stav 1. tačka 3) i obrascima u Pravilniku o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za vode Republike Srbije i o načinu raspodele tih sredstava ("Službeni glasnik RSˮ, br. 13/17 i 79/17);

104)     članu 6. stav 1. u Pravilniku o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa ("Službeni glasnik RSˮ, br. 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17 i 36/18);

105)     obrascu zahteva u Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla ("Službeni glasnik RSˮ, br. 26/17, 20/18 i 34/18);

106)     obrascu u Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za krave dojilje ("Službeni glasnik RSˮ, br. 46/15 i 26/18);

107)     obrascu zahteva u Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za krave za uzgoj teladi za tov ("Službeni glasnik RSˮ, br. 36/17 i 25/18);

108)     obrascima u Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ("Službeni glasnik RSˮ, br. 111/15, 9/16 i 110/16);

109)     obrascu u Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela ("Službeni glasnik RSˮ, br. 33/15, 14/16 i 20/18);

110)     članu 14. stav 3. u Pravilniku o uslovima i postupku za dobijanje, obnavljanje i oduzimanje akcizne dozvole, načinu i kontroli otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizno skladište i o vođenju evidencije u akciznom skladištu ("Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09, 99/12, 64/13 i 67/15);

111)     obrascu u Pravilniku o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja ("Službeni glasnik RS", broj 61/17);

112)     obrascima u Pravilniku o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko ("Službeni glasnik RSˮ, br. 28/13 i 36/14);

113)     obrascu u Pravilniku o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za đubrivo ("Službeni glasnik RSˮ, broj 30/18);

114)     članu 15. stav 1. tačka 7) u Pravilniku o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RSˮ, broj 69/12);

115)     obrascima u Odluci o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama ("Službeni glasnik RSˮ, broj 109/05);

116)     obrascima u Odluci o obrascima prijava podataka za matičnu evidenciju o osiguranicima i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ("Službeni glasnik RSˮ, br. 118/03, 11/06, 54/10 - dr. propis);

117)     Prilogu u Odluci o uslovima pod kojima se mogu reprodukovati novčanice i kovani novac ("Službeni glasnik RSˮ, broj 18/11).

Član 161.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim:

1)         odredaba čl. 1. do 26, čl. 28. do 78, čl. 81. do 118, čl. 121. do 128, čl. 130. do 149, čl. 152. do 158. i člana 160. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. oktobra 2018. godine;

2)         odredaba čl. 129, 150. i 151. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. januara 2022. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja je za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.

Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337–5373/17 od 19. juna 2017. godine, usvojila Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje – 6 "Pravo privrednih društava" kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine. odnosno - Direktivu (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.

Pripremi za izradu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima prethodila je analiza sprovođenja postojećih rešenja iz Zakona u praksi, kao i analiza komentara, sugestija i predloga domaćih i stranih privrednih subjekata, odnosno Privredne komore Srbije, kao i stranih privrednih komora koje su aktivne u Republici Srbiji, za poboljšanje pojedinih rešenja iz važećeg zakona koja su predstavljala prepreku i "uska grla" u primeni Zakona, a koja je trebalo otkloniti radi njegove efikasnije primene.

Imajući u vidu izneto, Predlogom zakona izvršene su dopune odredaba ovog zakona kojima je preuzeta sadržina navedenih uredbi, kao i osnovna načela i principi navedene direktive, pa su u pravni sistem Republike Srbije uvedene nove pravne forme društava, odnosno uređen je pravni položaj Evropskog akcionarskog društva i Evropske ekonomske interesne grupacije, a uređeno je i prekogranično spajanje i pripajanje društava kapitala osnovanih u Republici Srbiji sa društvima kapitala iz drugih država članica Evropske unije, s tim da će se ove odredbe koje su sadržane u posebnim novim delovima Zakona, primenjivati od 1. januara 2022. godine.

U Predlogu zakona posebna pažnja je posvećena unapređenju zaštite prava manjinskih akcionara u skladu sa Akcionim planom za unapređenje ranga Srbije na listi Svetske banke "Doing business", pa se, između ostalog, uređuje nova obaveza za društvo, u slučaju zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji u kojima postoji lični interes članova društva koji imaju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva, odnosno koji imaju kontroli uticaj na poslovanje drugog lica, kao i za lica koja vrše funkciju zastupanja i nadzornu funkciju u organima društva, prokuriste i likvidacione upravnike. Naime, ova obaveza podrazumeva da pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje, a koji čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes. Takođe, propisuje se obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, i to u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Takođe, omogućeno je da članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju ili zastupaju 10 % udela društva mogu da sazovu sednicu društva. Naime, izmenama člana 202. Zakona propisuje se da se sednica skupštine obavezno saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10 % (umesto dosadašnjih 20%) glasova, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.

Ujedno, omogućeno je da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5 % (umesto dosadašnjih 10%) udela u osnovnom kapitalu društva, mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice skupštine. Ovom izmenom u članu 205. Zakona izjednačen je položaj članova društva sa ograničenom odgovornošću sa pravom jednog ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa, u akcionarskom društvu, na predlaganje dopune dnevnog reda sednice skupštine.

Pored navedenih odredaba kojima se vrši značajno unapređenje zaštite prava manjinskih akcionara, Predlogom zakona dopunjuju se odredbe člana 515. Zakona kojom se precizira da se odluka o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer je u praksi prethodna formulacija izazivala nedoumice da li akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa. Istovremeno je u izmenjenom članu 516. Zakona predviđeno da se prenete akcije upisuju na račun otkupioca bez tereta, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama.

Nadalje, Predlogom zakona se dopunjuju odredbe kojima se uređuje pravo akcionara na dividendu, tako što je određen rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, kako bi se izbegle situacije da se dividenda, na osnovu odluke o isplati dividende, isplaćuje akcionarima i nakon nekoliko godina po donošenju ove odluke, ili čak nikad, što je u praksi bio čest slučaj.

Predlogom zakona se menjaju odredbe člana 259. Zakona kojima se sada dodatno pojačava značaj kriterijuma likvidnosti akcija i isti pooštrava, a ujedno se vrši i približavanje režimu trgovanja akcijama u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, tako što se u stavu 1. ovog člana predviđa da se tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou. Istovremeno se izmenom člana 475. Zakona preciziraju odredbe kojima se uređuje postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara. Tako se predviđa da javno akcionarsko društvo koje ispunjava kriterijume likvidnosti definisane u članu 259. stav 1. Zakona ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti, a javno akcionarskog društva čije akcije, kojima se trgovalo, ne ispunjavaju navedene kriterijume likvidnosti, kao i akcionarsko društvo koje nije javno imaju obavezu da otupe akcije po najvišoj od utvrđenih vrednosti: knjigovodstvene vrednosti akcija i procenjene vrednosti akcija koju utvrđuje ovlašćeni procenitelj iz člana 51. Zakona. U vezi sa navedenim definisanjem tržišne vrednosti akcija javnog akcionarskog društva, izvršeno je i usklađivanje odredaba člana 57. Zakona koji se odnosi na utvrđivanje vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata tržišta novca, kada one čine nenovčani ulog u društvo. U skladu sa važećim Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, koji se primenjuju u državama članicama Evropske unije, procena vrednosti akcija tj. tržišna vrednost kotirane hartije od vrednosti ne zahteva nikakve dodatne korekcije. Naime, u skladu sa paragrafom 77. Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 13-Odmeravanje fer vrednosti, kotirana cena na aktivnom tržištu pruža najpouzdaniji dokaz fer vrednosti i koristi se bez korekcija u odmeravanju fer vrednosti kad god je dostupna. Izmenama odredbe stava 1. člana 259. uvodi i broj dana trgovanja kao dodatni pokazatelj stepena aktivnosti tržišta, pošto samo na aktivnom tržištu (tržište na kome se redovno i na trajnoj osnovi odvijaju transakcije) postignuta cena odražava fer vrednost akcija društva. Osim navedenog, na taj način se sprečavaju eventualne manipulacije sa cenom u smislu trgovanja isključivo radi stvaranja likvidnosti, kao i veštačko spuštanje cene. Imajući u vidu izneto, navedeno rešenje bilo je nužno ugraditi i u odredbu člana 475. koji se odnosi na utvrđivanje vrednosti akcija javnog akcionarskog društva čije su akcije likvidne, a po kojoj će nesaglasni akcionari biti isplaćeni.

Takođe, u odredbama kojima se uređuje poziv akcionarima za sednicu skupštine, na kojoj se odlučuje o raspolaganju imovinom velike vrednosti, uvedene su značajne novine radi otklanjanja nedostataka u postojećem tekstu i veće transparentnosti. Naime, novine su sadržane u činjenici da se uz poziv akionarima za sednicu skupštine dostavlja i obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti, kao i obaveza akcionarskog društva da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na interenet stranici Centralnog registra.

Predlogom zakona preciziraju se odredbe kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i uvođenju obaveze da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Predlogom zakona u tekst se uvode i nove odredbe kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije, kao i okončanje postupka prinudne likvidacije. Posebno se, kao razlog za pokretanje postupka prinudne likvidacije precizira slučaj kada društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji. Ovaj razlog je predviđen, s obzirom da, prema raspoloživim podacima Agencije za privredne registre veoma veliki broj privrednih društava koji više godina uzastopno nisu dostavljali finansijske izveštaje se nalaze u blokadi računa, odnosno praktično ne posluju zaključno sa 28. februarom 2018. godine, a protiv njih do sada niko od poverilaca nije pokretao postupke stečaja. Nedostavljanje godišnjih finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine ukazuje da takva društva de facto nemaju nikakvu poslovnu aktivnost, a veliki broj njih faktički ni ne postoje na registrovanim adresama.

Predlogom zakona uvodi se nova odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje po ovom zakonu postoji obaveza registracije, koji se registruju u skladu sa zakonom o registraciji, a iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 104/09 - dr. zakon, 68/12 - US i 107/12) i Zakonom o strancima ("Službeni glasnik RS", broj 97/08), u pogledu podataka koji se odnose na lični broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja. Sa druge strane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisano je da obrada podataka o ličnosti nije dozvoljena, između ostalog, iako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja. Predlogom zakona je uneta odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje postoji obaveza registracije, shodno kojoj je ustanovljeno zakonsko ovlašćenje za obradu tih podataka.

Radi usklađivanja sa Zakonom o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 112/15 i 108/16), Predlogom zakona dopunjuju se odredbe kojima se uređuje postupak sticanja sopstvenih akcija (član 285. Zakona), a kojima je propisano da je odbor direktora, odnosno izvršni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno, dužan da, u skladu sa odlukom o sticanju sopstvenih akcija, uputi ponudu za otkup svim akcionarima te klase akcija. Navedena odredba je dopunjena u smislu da javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude, i to na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija, a u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala.

Značajne su izmene i u odredbama člana 470. Zakona kojima se uređuje pitanje sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti. Naime, u odredbama navedenog člana bile su neophodne iz razloga što je primena istih u praksi izazvala niz problema naročito po pitanju definisanja šta se smatra povezanim sticanjem jer je odredbama člana 470. Zakona propisano da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem, smatra i više povezanih sticanja, odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenja poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja. S toga je bilo potrebno precizirati šta se smatra povezanim sticanjem, odnosno otkloniti nedoumicu jer ista sprečava privrednu delatnost u obimu koji bi mogao da postoji i dovodi u sumnju i nesiguran položaj poverioce i investitore usled nemogućnosti da znaju i budu sigurni da li je ili nije u pitanju imovina velike vrednosti. Zbog svega navedenog u član 470. Zakona unete su nove dve odredbe kojim se bliže definiše šta se se smatra povezanim sticanjem, odnosno šta se neće smatrati jednim sticanjem, pa tako se, između ostalog, propisuje da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti.

S obzirom da se u praksi javljaju slučajevi u kojima su privredna društva-izdavaoci finansijskih instrumenata brisani iz registra privrednih subjekata po osnovu okončanja likvidacije, a da nisu izvršili ispis finansijskih instrumenata u Centralnom registru, bilo potrebno je uvesti obavezu sprovođenja postupka ispisa finansijskih instrumenata pre brisanja privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Posledica nedostatka ove obaveze u zakonskoj regulativi jeste postojanje aktivnih akcija izdavaoca koji praktično više ne postoje. Radi otkanjanja navedenih nedostataka, odredbe kojima se uređuje okončanje likvidacije (član 543.), dopunjene su u smislu da se po okončanju likvidacije društvo briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji, a u slučaju akcionarskog društva, brisanje se vrši tek nakon podnošenja zahteva Centralnom registru za ispis finansijskih instrumenata iz registra.

Predlogom zakona omogućeno je da prilikom elektronske registracije osnivanja društva, overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o elektronskom dokumentu, zameni kvalifikovani elektronski potpis članova društva, čime se eliminišu troškovi osnivača za overu potpisa. Istovremeno, Predlogom zakona uvedena je obaveza za privredno društvo da ima adresu za prijem elektronske pošte, kao i da se urednost dostavljanja elektronskog dokumenta društvu određuje u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument. Predmetnim izmenama obavezuju se društva da poseduju elektronsku adresu za prijem pošte, a sve u skladu sa razvojem koncepta E –uprave, i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede. S druge strane, ovakvo rešenje omogućava efikasniji sistem komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno i stvaranje preduslova za eliminaciju "papirnog poslovanjaˮ i smanjenje troškova, kako privredi, tako i za državu. Ovo rešenje doprineće ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja. Već postojeći sistem u okviru APR-a omogućava da se registracija elektronske adrese vrši besplatno, tako da se uvođenjem ovakve obaveze ne stvaraju negativni finansijski efekti na privredu, i ne stvaraju novi troškovi.

Takođe, Predlogom zakona, precizno je uređen postupak smanjenja osnovnog kapitala kod društava sa ograničenom odgovornošću jer je dosadašnja praksa pokazala da nije moguća shodna primena odredaba kojima se uređuje smanjenje kapitala kod akcionarskih društava.

Predlogom zakona dodate su odredbe kojima se stvara pravni osnov za brisanje iz registra onih privrednih društva i drugih oblika obavljanja privredne delatnosti koji nisu do sada prevedeni u registar privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Službeni glasnik RSˮ, br. 99/11 i 83/14), s obirom da određeni broj privrednih subjekata nisu podneli prijavu za prevođenje, a registrator registra privrednih subjekata takva privredna društva nije mogao staviti u status neaktivnih, zbog postojanja nepotpune baze podataka o privrednim subjektima koji su bili registrovani u nadležnim sudovima do 31. decembra 2004. godine, pa shodno tome nisu ni mogli biti brisani kao neaktivni privredni subjekti. Navedena dopuna se ne odnosi se na privredna društva i druge oblike obavljanja privredne delatnosti čije se sedište nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koja posluju društvenim ili javnim kapitalom. S obzirom na to, uvedena je obaveza registratora da ova privredna društva prevede u registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti, zbog zaštite javnog interesa.

Takođe, novim odredbama Predloga zakona uspostavlja se pravni osnov za brisanje privrednih subjekata nad kojima je zaključen stečajni postupak rešenjem donetim u skladu sa odredbama člana 150. do 154. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14), koje je postalo pravnosnažno pre stupanja na snagu odluke Ustavnog suda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 71/12), kojom su navedene odredbe Zakona o stečaju proglašene neustavnim, tako što će registrator koji vodi registar privrednih subjekata doneti rešenje, po službenoj dužnosti, da se navedeni privredni subjekti, nad kojima je zaključen stečajni postupak, smatraju brisanim danom pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka. Na ovaj način omogućiće se osnivačima, kao i zaposlenima u tim privrednim subjektima da ostvare svoja prava iz oblasti socijalnog odnosno penzionog osiguranja.

Pored navedenog rešeno je i pitanje pravnog sledbeništva nad imovinom privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata kao neaktivni u skladu sa članom 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, broj 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) propisivanjem da njihovi članovi postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasničkim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona proširuje se predmet zakona, tako što se ovim zakonom uređuje i pravni položaj drugih oblika organizovanja kao što su Evropsko akcionarsko društvo i Evropska ekonomska interesna grupacija, koje se uvode u naš pravni sistem u skladu sa Uredbom Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE) i Uredbom Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG).

Članom 2. Predloga zakona interveniše se u članu 3. Zakona o privrednim društvima sa ciljem preciziranja naziva propisa kojim se uređuje registracija privrednih društava.

Članom 3. Predloga zakona u članu 4. Zakona uvodi se nova odredba kojom se precizira da odluku o promeni pretežne delatnosti donosi skupština društva, odnosno ortaci i komplemntari, s obzirom da postojećim zakonskim rešenjem navedeno pitanje nije bilo uređeno.

Članom 4. Predloga zakona interveniše se u članu 9. Zakona, a radi preciziranja da se akcionari registruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, s obzirom da postojećim zakonskim rešenjem predmetno pitanje nije bilo uređeno.

Članom 5. Predloga zakona posle člana 9. Zakona dodaje se naziv člana i član 9a, kojim se uređuju podaci o licima koja se registruju, a iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RSˮ, br. 97/08, 104/09 - dr. zakon, 68/12 - US i 107/12) i Zakona o strancima, odnosno postupanja po prigovoru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisano je da obrada podataka o ličnosti nije dozvoljena, između ostalog, i ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja. Predlogom zakona je uvedena odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje postoji obaveza registracije, shodno kojoj je ustanovljeno zakonsko ovlašćenje za obradu tih podataka.

Članom 6. Predloga zakona precizira se član 10. Zakona sa ciljem razdvajanja društva s ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva. Naime, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno, društvo koje je osnovano na određeno vreme može produžiti vreme trajanja društva ili nastaviti poslovanje kao društvo osnovano na neodređeno vreme, ako do isteka vremena na koje je osnovano, odnosno do okončanja postupka likvidacije, u slučaju akcionarskog društva o tome odluku donese skupština, i to tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara i ta odluka bude i istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

Članom 7. Predloga zakona precizira se član 11. Zakona u smislu da overu potpisa, ako je reč o elektronskom dokumentu, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis članova društva, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnost. Istim članom predviđa se da overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o digitalizovanom dokumentu, može da zameni elektronski kvalifikovni potpis ovlašćenog lica nadležnog organa jedinice lokalne samouprave ili lica koje je ovlašćeno za overu potpisa, rukopisa i prepisa u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, rukopisa i prepisa. Navedena lica utvrđivaće identitet potpisnika dokumenta koji se digitalizuje, u skladu sa u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, rukopisa i prepisa.

Članom 8. Predloga zakona precizira se član 12. Zakona, a radi unapređenja teksta, jer se statut akcionarskog društva menja isključivo odlukom skupštine.

Članom 9. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 14. Zakona u smislu da, ako je privredno društvo registrovano, presudu kojom se utvrđuje ništavost osnivačkog akta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata, radi registracije i pokretanja postupka prinudne likvidacije društva u skladu sa ovim zakonom, s obzirom da u dosadašnjem tekstu zakona nije bila predviđena registracija pravosnažne presude kojom se utvrđuje ništavost osnivačkog akta društva.

Članom 10. Predloga zakona menja se član 15. Zakona sa ciljem usaglašavanja odredbe u smislu da član društva može zaključiti ugovor u pisanoj formi sa jednim ili više članova istog društva kojim se regulišu pitanja od značaja za njihove međusobne odnose u vezi sa društvom. Navedenom odredbom se otvara mogućnost za zaključenje ovakvog ugovora ali ne propisuju njegovi bitni elementi s obzirom da isti proizvodi dejstvo isključivo između članova društva koji su ga zaključili. Shodno navedenom, izmenjenim odredbama člana 15, brisane su odredbe kojima su dati primeri ugovora a koji nisu bitni za pravnu normu.

Članom 11. Predloga zakona menja se član 16. Zakona u smislu da društvo može članovima izvršiti povraćaj troškova u vezi sa osnivanjem društva ako je to predviđeno ne samo osnivačkim aktom, kako je do sada bilo propisano već i statutom, zbog različitosti osnivačkih akata u zavisnosti od pravne forme društva.

Članom 12. Predloga zakona interveniše se u članu 19. Zakona sa ciljem da se precizira da se sedište društva iz koga se upravlja poslovanjem društva, određuje ne samo osnivačkim aktom, već i statutom iz razloga što se osnivački akt ne može menjati, odnosno odlukom ortaka ili komplementara, a sa ciljem da se ovo pitanje uredi u pogledu svih pravnih formi društava koje su ovim zakonom propisane.

Članom 13. Predloga zakona menja se član 20. Zakona tako što se propisuje da društvo može da ima posebnu adresu za prijem pošte na teritoriji Republike Srbije, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Navedeno je od značaja jer se uvodi odredba kojom se propisuje da ako društvo ima posebnu adresu za prijem pošte, dostavljanje se vrši na tu adresu, umesto na adresu sedišta društva. Intervencije u ovoj odredbi su značajne jer se istima vrši preciziranje kojim se povećava pravna sigurnost u pogledu dostavljanja.

Članom 14. Predloga zakona menja se član 21. Zakona a kojim se izmenama bliže uređuje da je društvo dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte, kao i da se urednost dostavljanja elektronskog dokumenta društvu određuje u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument. Predmetnim izmenama obavezuju se društva da poseduju elektronsku adresu, a u skladu sa konceptom E -Uprave i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede, a koje je rešenje na tragu digitalne agende. S druge strane, ovakvo rešenje omogućava efikasniji sistem komunikacije državnih organa sa strane, ovakvo rešenje omogućava efikasniji sistem komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno i stvaranje preduslova za eliminaciju "papirnog poslovanja" i smanjenje troškova, kako privredi, tako i državi. Ovo rešenje doprineće ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja kao i smanjenju troškova arhiviranja. Već postojeći sistem u okviru APR-a omogućava da se registracija elektronske adrese vrši besplatno, tako da se uvođenjem ovakve obaveze ne stvaraju negativni finansijski efekti na privredu, i ne stvaraju novi troškovi. Potpuni prelazak na E- poslovanje će biti moguć, kada se stvore tehnički preduslovi na svim nivoima društva.

Članom 15. Predloga zakona dopunjuje se član 22. Zakona odredbom kojom se propisuje da se uz poslovno ime privrednog društva u postupku prinudne likvidacije dodaje oznaka "u prinudnoj likvidaciji", a radi dopune navedene odredbe, s obzirom da u dosadašnjem zakonskom rešenju ovo pitanje nije bilo uređeno. Takođe, član 22. dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da odluku o poslovnom imenu donosi skupština, ortaci, odnosno komplementari, s obzirom da ovo pitanje nije bilo uređeno dosadašnjim rešenjem a u pitanju je bitna odluka, pa je ovakva dopuna bila nužna.

Članom 16. Predloga zakona interveniše se u članu 23. Zakona koji se dopunjuje novom odredbom u skladu sa kojom skraćeno poslovno ime može da sadrži i akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja, a kojom dopunom se omogućava nastavak dobre prakse koja je u Srbiji postojala do 2011. godine koja je u skladu je sa brojnim zahtevima privrednih subjekata. Takođe, ovo odredba se dopunjuje tako da se propisuje da akronimi iz naziva i opisa predmeta poslovanja ne smeju biti istovetni nazivu drugog društva, niti izazivati zabludu o identitetu sa drugim društvom.

Članom 17. Predloga zakona menja se stav 3. člana 25. Zakona, tako što se propisuje da se obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva ne može propisivati posebnim propisima. Naime, u cilju efikasnog sprovođenja regulatorne reforme kojom će se ukinuti obaveznost upotrebe pečata za poslovne subjekte, a u skladu sa Programom za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja – Doing Business listi za period 2017 – 2019. godine i pratećeg Akcionog plana, Vlada je donela Zaključak o ukidanju obavezne primene pečata za privredna društva, preduzetnike i druga pravna lica privatnog prava ("Službeni glasnik RSˮ, broj 28/18). S tim u vezi i izvršene su izmene stava 3. člana 25. Zakona.

Članom 18. Predloga zakona vrši se pravno-tehnička redakcija u članu 28. stav 2. Zakona radi usaglašavanja sa stavom 1. predmetnog člana.

Članom 19. Predloga zakona menja se član 29. stav 1. Zakona. i propisuje da poslovno ime društva može da sadrži reč "Srbija", reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, izvedenice ovih reči, uključijući i oponašanje tih reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije "SRB", uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, u skladu sa zakonom. Intervencijama u navedenoj odredbi vrši se preciziranje radi otklanjanja problema koji su se u praksi primenom dosadašnjeg rešenja, pojavljivali.

Članom 20. Predloga zakona interveniše se u članu 33. Zakona. Naime navedenim odredbama propisuje se da je zastupnik dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena aktima društva ili odlukama nadležnih organa društva, s tim da se ograničenja ovlašćenja zastupnika ne mogu isticati prema trećim licima. Intervencijama u predmetnom članu isti se dopunjuje i precizira u smislu da su kod zajedničkog zastupanja sva lica koja su ovlašćena na zajedničko zastupanje zastupnici i zajednički preduzimaju radnje zastupanja, a kod supotpisa jedno ili više lica su zastupnici ali su ograničeni supotpisom bilo kog trećeg lica, što znači da supotpisnik nije nužno zastupnik ali može biti ako je kao takav registrovan.

Članom 21. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 36. stav 1. Zakona u smislu da se prokura izdaje odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, direktora, odbora direktora ili izvršnog odbora, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno, jer izdavanje prokure kao poslovnog punomoćja ne spada u redovno poslovanje društva, pa je stvar organa upravljanja, osim ako vlasnici društva drugačije ne odluče.

Članom 22. Predloga zakona precizira se član 38. stav 3. radi usklađivanja sa članom 37, kao i radi otklanjanja zabune koje je dosadašnje rešenje izazivalo u praksi.

Članom 23. Predloga zakona u članu 46. Zakona precizira se stav 2. u smislu da se novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva ili povećanja osnovnog kapitala mora uplatiti, odnosno uneti u roku određenom u osnivačkom aktu, odnosno odluci o povećanju kapitala, s tim da se taj rok računa od dana registracije a ne od dana donošenja osnivačkog akta, kako je do sada bilo uređeno. Rešenje registratora o povećanju osnovnog kapitala ima konstitutivan karakter, tako da se rok za unos odnosno uplatu računa od tog dana, a ne od dana donošenja odluke o povećanju osnovnog kapitala. Takođe, u stavu 2. tačka 1. interveniše se radi usklađivanja sa Zakonom o tržištu kapitala. Odredba člana 46. dopunjena je novim stavom 5. kojim se uređuje većina kojom se donosi odluka o zameni ispunjenja obaveza na unos, odnosno uplatu uloga.

Članom 24. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 48. Zakona kojima se uređuje posledice neuplate, odnosno neunošenja uloga a radi pravno-tehničke redakcije, odnosno kako bi se otklonilo pogrešno pozivanje u odredbi, koje je u dosadašnjem tekstu stvaralo zabunu.

Članom 25. Predloga zakona interveniše se u članu 50. stav 1. tačka 1) Zakona, tako što se ispred reči: "sporazumnoˮ dodaju se reči: "od strane člana društvaˮ, tako da se ovom odredbom sada uređuje da se vrednost nenovčanog uloga utvrđuje se od strane člana društva ili sporazumno od strane svih članova društva, a uređivanja predmetnog pitanja i u slučaju jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću.

Članom 26. Predloga zakona precizira se odredba člana 53. Zakona u smislu da u ostalim slučajevima procenitelja može da bira i direktor društva, jer neka društva nemaju odbor direktora, već samo direktora.

Članom 27. Predloga zakona menja se u Zakonu odredba člana 57. stav 2, a sa ciljem da se dodatno pojača kriterijum likvidnosti tako što se vrednost nenovčanog uloga koga čine hartije od vrednosti ili instrumenti tržišta novca utvrđuje kao ponderisana prosečna cena tih hartija od vrednosti, odnosno instrumenata tržišta novca ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu utvrđivanja ove vrednosti, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa hartija od vrednosti, odnosno instrumenata tržišta novca čija se vrednost utvrđuje, iznosio najmanje 0,5% njihovog ukupno izdatog broja i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou.

Članom 28. Predloga zakona u članu 58. stav 2. Zakona brišu se reči koje se podrazumevaju i koje predstavljaju višak u tekstu navedene odredbe, pa intervencija predstavlja tehničko unapređenje teksta.

Članom 29. Predloga zakona vrši značajno unapređenje zaštite manjinskih akcionara u skladu sa Akcionim planom - Doing business list, iz kojih se razloga menja član 66. čime se zakonske odredbe kojima se uređuje odobrenje pravnog posla ili radnje koji ne prelazi 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja u slučaju postojanja ličnog interesa, unapređuju. Naime, navedenom izmenom propisuje se da u slučaju postojanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes, pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje, a koji čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes. Takođe, između ostalog, propisuje se obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, i to u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Članom 30. Predloga zakona interveniše se u članu 71. Zakona sa ciljem otkanjanja nedostataka, odnosno netačnog pozivanja koje je stvaralo zabunu u primeni odredaba ovog člana.

Članom 31. Predloga zakona u Zakonu, u članu 74. stav 1. briše se pozivanje na član 69. stav 1. iz razloga što je u članu 72. Zakona navedeno da su i zaposleni dužni da čuvaju poslovnu tajnu. Takođe, briše se i tačka 3. navedene odredbe, iz razloga što nije u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi.

Članom 32. Predloga zakona interveniše se u članu 76. Zakona jer se konkurentsko društvo ne može obavezivati na prenos koristi, ukoliko protiv konkurentskog društva nije podneta tužba za povredu pravila o zabrani konkurencije. Intervencije u navedenoj odredbi odnose se i na brisanje tačke 4. i 5. u stavu 1. ovog člana, jer takva tužba iz tačke 4. u pravnom sistemu ne postoji, a tačka 5. se briše iz istih razloga kao i u slučaju člana 74. stav 1. tačka 3.

Članom 33. Predloga zakona unapređuju se odredbe člana 86. Zakona kojima se uređuje poslovno ime preduzetnika, između ostalog, i u smislu da preduzetnik posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa zakonom o registraciji, s tim da poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku "preduzetnik" ili "pr" i mesto u kome je sedište preduzetnika, a ne i opis pretežne delatnosti, kao što je to do sada bilo propisano, jer navedenu obavezu nemaju ni privredna društva, čime se izjednačava polažaj preduzetnika sa privrednim društvom. Navedenim intervencijama u članu 86. Zakona menja se i stav 4. kojim se precizira da, ako poslovno ime preduzetnika sadrži naziv, onda poslovno ime obavezno sadrži i predmet poslovanja, u kom slučaju se naziv mora razlikovati od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom.

Članom 34. Predloga zakona u Zakonu, u članu 87. stav 1. reči: "iz koga upravlja obavljanjem delatnostiˮ zamenjuju se rečima: "na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnostˮ, čime se preciznije definiše sedište preduzetnika. Dalje, odredba se dopunjuje tako da se propisuje da preduzetnik može obavljati delatnost i u izdvojenom mestu poslovanja, koje može biti i izvan sedišta. Takođe, posle stava 7. dodaje se stav 8, kojim se uređuje da se na dostavljanje, adresu za prijem pošte i adresu za prijem elektronske pošte, shodno primenjuju odredbe čl. 20. i 21. ovog zakona kojima se uređuje pitanje dostavljanja i adrese za prijem pošte, odnosno adrese za prijem elektronske pošte društva.

Članom 35. Predloga zakona u članu 88. Zakona posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi: "Preduzetnik može da se registruje, s tim da početak obavljanja delatnosti može da registruje i naknadno.ˮ Navedena odredba već se primenjuje u praksi a predviđena je i drugim propisima, pa se uvodi u tekst zakona iz razloga da se olakša početak rada preduzetniku i da mu se odloži plaćanje fiskalnih i drugih obaveza do početka sticanja prihoda, odnosno obavljanja delatnosti.

Članom 36. Predloga zakona u Zakonu, u članu 89. stav 5. reči: "zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonomˮ zamenjuju se rečima: "zastupnika iz člana 32. ovog zakonaˮ, čime se precizira navedena odredba u smislu da poslovođa ima svojstvo zastupnika iz člana 32. ovog zakona, kojim je propisano da osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom o registraciji. Naime, preduzetnik je sam sebi zakonski zastupnik, a poslovođa je poslovno sposobno lice koje vrši poslovođenje i u ime i za račun preduzetnika i zaključuje pravne poslove, shodno čemu on ima svojstvo zastupnika iz člana 32. Zakona.

Članom 37. Predloga zakona u članu 91. Zakona vrši se terminološko usklađivanje, a naročito preciziranje odredbe kojom se uređuju slučajevi kada preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona. Navedeni član dopunjuje se i odredbom kojom se propisuje da ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, lice iz stava 7. mora da ispunjava te uslove, dakle naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno sposobno fizičko lice koje može nastaviti obavljanje delatnosti u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika.

Članom 38. Predloga zakona interveniše se u članu 92. Zakona, u smislu da se briše odredba kojom je bilo propisano da, ako dva ili više preduzetnika obavlja delatnost zajednički, odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, donose jednoglasno, iz razloga što ortačkih preduzetničkih radnji više nema.

Članom 39. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 94. Zakona a radi usklađivanja sa drugim propisima, kao i usklađivanja sa članom 9a i članom 141. Takođe, navedene odredbe se preciziraju u smislu da ugovor o osnivanju ortačkog društva sadrži naročito, između ostalog, i podatke označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka, kao i podatke o udelu svakog ortaka, s obzirom da podaci u vezi sa udelom svakog ortaka u dosadašnjem tekstu zakona nisu bili propisani.

Članom 40. Predloga zakona u članu 100. stav 1. Zakona posle reči: "prenosioca udelaˮ dodaju se zapeta i reči: "koje proističu iz udela ili su u vezi sa udelom,ˮ. Tom intervenciojom preciziraju se predmetne odredbe u smislu da prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju neograničeno solidarno za sve obaveze prenosioca udela, a koje proističu iz udela ili su u vezi sa udelom, prema društvu na dan registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci ne sporazumeju drugačije.

Članom 41. Predloga zakona član 111. stav 2. Zakona se menja tako što se briše odredba kojom je bilo propisano da ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju društvo zajedno oni mogu da ovlaste jednog ili više ortaka da zastupaju društvo u određenim poslovima ili određenoj vrsti poslova, s obzirom da je odredba bila suvišna jer je nespojivo da ortaci koji zastupaju zajedno, ovlašćuju druge ortake da pojedinačno zastupaju. Takođe, u navedenoj odredbi briše se i stav kojim je bilo propisano da se ugovorom o osnivanju može se odrediti da svaki ortak koji je ovlašćen da zastupa društvo može zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom, jer je ovo pitanje uređeno opštim odredbama kojima se uređuje prokura.

Članom 42. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 117. kojima se uređuje prestanak ortačkog društva brisanjem iz registra privrednih subjekata.

Članom 43. Predloga zakona naziv člana 118. i član 118. Zakona menjaju se radi preciziranja i istima uređuje da po tužbi nekog od ortaka nadležni sud donosi presudu kojom se određuje prestanak društva kada za to postoji opravdan razlog, s tim da opravdani razlog postoji ako ortaci ne mogu da vode poslove društva zbog međusobnog neslaganja ili ako iz drugih razloga nije moguće da društvo nastavi poslovanje u skladu sa ovim zakonom, odnosno ugovorom o osnivanju. Takođe, propisuje se da je ništav sporazum kojim se isključuje ili ograničava pravo ortaka na podnošenje navedene tužbe.

Članom 44. Predloga zakona dopunjuje se član 119. Zakona odredbama kojima se uređuje da ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, naslednici mogu u roku od trideset dana od dana pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka da zahtevaju od društva da stupe na mesto preminulog ortaka ili da traže isplatu naknade za vrednost udela srazmerno svom naslednom delu. Takođe, navedeni član dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da naslednici ortaka koji ne stupe na mesto preminulog ortaka, imaju pravo na isplatu naknade za vrednost udela srazmerno svom naslednom delu, u skladu sa odredbama člana 122. ovog zakona. Navedenim stavovima precizira se način na koji naslednici preminulog ortaka stupaju na njegovo mesto, odnosno mogućnost da umesto stupanja na njegovo mesto zahtevaju isplatu od društva naknade za vrednost udela. Osim ovog načina, uvedeno je i pravo naslednika na isplatu za vrednost udela, ukoliko ne žele da stupe na mesto preminulog ortaka a u skladu sa članom 122. Zakona. U preostalom delu ovog člana, izmene se vrše radi usklađivanja pozivanja.

Članom 45. Predloga zakona u članu 121. Zakona vrši se preciziranje u smislu da ortak može da istupi iz društva podnošenjem pisanog obaveštenja o istupanju ostalim ortacima, s tim da se navedeno pisano obaveštenje podnosi najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Odredba se precizira tako što se u stavu 3. istog člana uređuje da ortak koji podnese pisano obaveštenje o istupanju i to u skladu sa stavom 2. ovog člana, odnosno najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine, istupa iz društva istekom poslovne godine u kojoj je obaveštenje dato (dan istupanja), jer jer bi u protivnom i ortaci koji su podneli pisano obaveštenje po isteku roka od 6 meseci, imali ista prava.

Članom 46. Predloga zakona precizira se odredba člana 124. stav 5. Zakona u slučaju da ako u roku od šest meseci od dana dostave zahteva iz stava 1. ovog člana društvo ne izvrši isplatu poveriocu ortaka, poverilac ortaka može zahtevati namirenje svog potraživanja na imovini društva do visine onoga što bi ortak primio u slučaju likvidacije društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje iobezbeđenje i zahtevati pokretanje postupka prinudne likvidacije društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na prinudnu likvidaciju, s obzirom da odredba nije bila primenjiva u praksi iz razloga što se nije mogla sprovoditi likvidacija nad društvom, zbog obaveza i dugova jednog ortaka. Nije bilo moguće na pouzdan način od strane registra utvrditi da li je, kada i u kom iznosu izvršena obaveza društva prema poveriocu ortaka. Osim toga, navedenim intervencijama odredba je usklađena i sa članom 48. stav 3. i članom 319. Zakona o izvršenju i obezbeđenju u pogledu izvršne isprave.

Članom 47. Predloga zakona precizira se član 137. Zakona kojim se uređuje pitanje prestanka statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme, sa ciljem unapređenja predmetnih odredaba i usaglašavanja propisanih rokova.

Članom 48. Predloga zakona precizira se član 141. Zakona tako što se precizira da osnivački akt sadrži, pored ostalog i podatke o članovima društva iz člana 9a, kao i podatak o prebivalištu člana društva, a radi usaglašavanja sa članom 9a Zakona.

Članom 49. Predloga zakona u članu 144. stav 4. Zakona menja se sa ciljem da se eliminiše pozivanje na član 20. stav 3. Zakona koje je u ovom slučaju neefikasno, odnosno sa ciljem da se dostavljanje vrši na adresu iz evidencije podataka o članovima, a smatra izvršenim danom slanja preporučene pošiljke na tu adresu, odnosno danom slanja elektronske pošte.

Članom 50. Predloga zakona dopunjuje se član 146. Zakona kojim se uređuje povećanje osnovnog kapitala. Naime, odredba kojom se propisuje da se osnovni kapital povećava na osnovu odluke skupštine, dopunjuje se tako da se u slučaju pristupanja novog člana društva, odluka skupštine može doneti i pre potpune uplate, odnosno unosa uloga postojećih članova pod uslovom da član koji pristupa, istovremeno sa pristupanjem uplati, odnosno unese svoj ulog u celosti. Time se pored dokapitalizacije omogućava i ulazak novih članovi (sa novim kapitalom), ali samo pod propisanim uslovima. Takođe, propisuje se i da se odredbe ovog zakona kojima se uređuje povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva, shodno primenjuju na društvo sa ograničenom odgovornošću, osim ako odredbama ovog člana nije drugačije određeno.

Članom 51. Predloga zakona menja se član 147. Zakona kojim se uređuje da se osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. ovog zakona: 1) radi pokrića gubitaka društva; 2) radi stvaranja ili povećanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva; 3) u slučajevima iz člana 46. stav 3, čl.155. i 159. ovog zakona. Navedenom odredbom radi usklađivanja sa članom 211. Zakona, dalje se propisuje da odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skupština većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva, osim ako osnivačkim aktom nije predviđena drugačija većina, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Članom 52. Predloga zakona Zakon se dopunjuje članovima 147a, 147b i 147v a kako bi se kod društva s ograničenom odgovornošću konkretno uredila pitanja zaštite poverilaca, kod smanjenja osnovnog kapitala i razlozi za smanjenja kapitala, obzirom da je u dosadašnjem rešenju o shodnoj primeni odredaba o akcionarskim društvima, ovo pitanje bilo neprecizno uređeno, odnosno izazivalo probleme u primeni. Naime, navedenim odredbama je uređeno je da odluka o smanjenju osnovnog kapitala društva mora biti objavljena u registru u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije u skladu sa članom 147. ovog zakona, s tim da poverioci čija su potraživanja, nezavisno od datuma dospeća, nastala pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke o smanjenju osnovnog kapitala društva mogu pisanim putem tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja do isteka perioda objave te odluke o smanjenju osnovnog kapitala. Propisuju se, između ostalog, i slučajevi kada se odredbe člana 147a ovog zakona o zaštiti poverilaca ne primenjuju. U tekst zakona uneta je i odredba kojom se propisuje da se smanjenje osnovnog kapitala društva, u slučaju kada se pokrivaju gubici društva, može vršiti samo ako društvo u objavljenom godišnjem finansijskom izveštaju za godinu koja prethodi godini u kojoj se odluka o smanjenju donosi, ne raspolaže neraspoređenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene, i to u iznosu koji ne moće biti veći od iznosa gubitaka koji se pokrivaju. Takođe, u Zakon je uneta i odredba kojom se propisuje da se osnovni kapital društva smatra smanjenim danom registracije u registru privrednih subjekata.

Članom 53. Predloga zakona briše se član 149. Zakona jer je novounetim odredbama uređeno pitanje povećanja i smanjenja osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću shodno čemu nema više potrebe za shodnom primenom, a odredba stava 2. člana 149. Zakona je neprimenljiva, jer se registracija godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno objava istih vrši u roku od 60 dana, dok se registracija promene osnovnog kapitala vrši u roku od 5 dana, te je navedena odredba svakako bila neprimenljiva jer nije moguće registrovati promenu kapitala uz registraciju finansijskog izveštaja.

Članom 54. Predloga zakona interveniše se u članu 153. Zakona tako što se član dopunjuje novom odredbom kojom se propisuje da suvlasnici udela svoje međusobne odnose u vezi sa suvlasničkim udelima uređuju posebnim ugovorom, a kojom se pojačava pravna priroda međusobnog suvlasničkog odnosa.

Članom 55. Predloga zakona interveniše se u članu 157. stav 2. Zakona tako što se tačka 3) briše. Naime, briše se odredba shodno kojoj društvo može sticati sopstvene udele na osnovu odluke skupštine po osnovu istupanja člana društva, a odreba je brisana radi usaglašavanja sa članom 188. i 189. Zakona.

Članom 56. Predloga zakona članu 159. stav 1. tačka 3) Zakona kojom je bilo propisano da društvo može sopstveni udeo poništiti, kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, se briše. Navedeno sa ciljem unapređenja ovog rešenja uvođenjem novih stavova u tekst ovog člana kojima se uređije da odluka o raspolaganju sopstvenim udelom obavezno sadrži i rok za uplatu neuplaćenog, odnosno unos neunetog uloga, s tim da ako društvo ne raspolaže sopstvenim udelom na način iz stava 1. ovog člana, u roku od tri godine od dana sticanja, dužno je da sopstveni udeo poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.

Članom 57. Predloga zakona u članu 162. stav 4. Zakona, reči: "kraći od osam dana, niti duži od 180 dana,ˮ zamenjuju se rečima: "duži od 90 danaˮ. Navedenom intervenciojom se u predmetnoj odredbi uređuje da je član društva koji koristi pravo preče kupovine obavezan da u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju u celosti, u roku od 30 dana od dana prijema ponude, a koji rok ne može biti duži od 90 dana, iz razloga što je ranije propisan rok od 180 dana bio predugačak, naročito imajući u vidu strana pravna lica.

Članom 58. Predloga zakona menja se član 169. Zakona i odredbe kojima se uređivalo pitanje presude koja zamenjuje saglasnost, tako što se zamenjuju odredbama kojima se uređuje obaveza otkupa udela, u smislu da ako društvo obavesti prenosioca udela o tome da mu uskraćuje traženu saglasnost, pri čemu ne odredi treće lice u skladu sa članom 168. ovog zakona, dužno je da od prenosioca otkupi udeo u roku od 30 dana od dana isteka roka iz člana 167. stav 4. ovog zakona. Ukoliko društvo ne postupi u skladu sa navedenim, prenosilac udela ima pravo da udeo proda trećem licu po svom izboru, pod istim uslovima. Naime, novim konceptom člana 169. brišu se odredbe koje su uređivale da prenosilac udela može tužbom protiv društva nadležnom sudu zahtevati donošenje presude koja će zameniti navedenu saglasnost društva.

Članom 59. Predloga zakona u nazivu odeljka 4. reči: "i zajamˮ brišu se. Navedeno je bilo nužno iz razloga što se zajam ovim zakonom više ne tretira, s obzirom da je član 181. Zakona brisan, odnosno propisan zakonom kojim se uređuje stečaj.

Članom 60. Predloga zakona vrše se preciziranja u članu 178. Zakona kojim se uređuje način utvrđivanja obaveze dodatne uplate. Naime, briše se odredba kojom je bilo propisano da se osnivačkim aktom, odnosno odlukom skupštine može, umesto određivanja tačnog iznosa dodatnih uplata, odrediti maksimalan iznos tih uplata, jer je maksimalan iznos nedovoljno precizan, pa su postojale dileme u primeni tako koncipirane odredbe.

Članom 61. Predloga zakona u članu 180. stav 1. Zakona menja se i istim se propisuje da je društvo u obavezi da vrati dodatne uplate članovima društva i članovima društva kome je svojstvo člana prestalo u roku iz člana 178. stav 2. ovog zakona ili ako rok nije određen, na njihov zahtev, samo ako to nije neophodno za pokriće gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva. Takođe, odredba se dopunjuje stavovima kojima se propisuje da ako društvo ne izvrši povraćaj dodatnih uplata u skladu sa stavom 1. ovog člana, član društva, član kome je to svojstvo prestalo i prenosilac udela, može da podnese tužbu sudu za povraćaj dodatne uplate a pravnosnažna odluka suda predstavlja osnov za registraciju pokretanja postupka vraćanja dodatne uplate. Predmete izmene omogućavaju da navedena lica kome nije izvršen povraćaj dodatnih uplata, svoje pravo na povraćaj ostvari sudskim putem. Osim toga, uneta je i odredba kojom se omogućava da na zahtev člana društva koji je izvršio dodatnu uplatu, a koji nije u potpunosti uplatio upisani ulog u društvo, za iznos neuplaćenog upisanog uloga, društvo može doneti odluku da se umesto vraćanja dodatne uplate, dodatna uplata smatra potpunim ili delimičnim ispunjenjem obaveze uplate upisanog novčanog uloga.

Članom 62. Predloga zakona interveniše se u članu 186. Zakona kojim je propisano da članu društva prestaje to svojstvo, između ostalog, i povlačenjem i poništenjem celokupnog udela. U navedenoj odredbi briše se reč "celokupnogˮ iz razloga usaglađavanja sa članom 155. Zakona i iz razloga što je primena predmetnog rešenja izazivala nedoumce u praktičnoj primeni jer se iz tako koncipirane odredbe moglo zaključiti da postoji mogućnost za povlačenje i poništaj i dela udela, a što nije u saglasnosti sa Zakonom.

Članom 63. Predloga zakona član 187. Zakona u celosti se menja i istim se propisuje da član društva, koji nema neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo, može u svako doba, na osnovu izjave o istupanju dostavljene društvu, da istupi iz društva bez navođenja razloga za istupanje, ako ne zahteva naknadu za svoj udeo. Udeo člana društva koji je istupio iz društva, postaje sopstveni udeo društva i bez donošenja odluke o sticanju sopstvenog udela. Istupanjem člana iz društva, članu ne prestaju obaveze koje je imao prema društvu do momenta istupanja. Takođe, predmetnom izmenom člana 187. propisuje se i da se istupanje člana iz društva i sticanje sopstvenog udela registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Intervencije u predmetnim odredbama rezultat su potrebe da se pitanje istupanja iz društva uredi na način koji je usaglašen sa praksom, s obzirom da su odredbe kojima se propisivalo da član društva ne može istupiti jer bi društvo pretrpelo štetu ili bi došlo do nepoštovanja posebnih dužnosti, bile neprimenljive jer se postavlja pitanje ko bi cenio te okolnosti. Novounetim stavovima pojednostavljuje se postupak istupanja kada se istupanje vrši bez potraživanja naknade.

Članom 64. Predloga zakona u članu 189. Zakona, između ostalog, dodaje se novi stav kojim se propisuje da udeo člana društva koji je istupio iz društva, postaje sopstveni udeo društva i bez donošenja odluke o sticanju sopstvenog udela, srazmerno uplaćenom, odnosno unetom ulogu, dok se za iznos neuplaćenog, odnosno neunetog uloga, vrši smanjenje osnovnog kapitala društva, uz primenu odredbi člana 147a ovog zakona, a radi usaglašavanja teksta sa novounetim odredbama člana 147a.

Članom 65. Predloga zakona interveniše se u 192. Zakona, kojim se uređuje pitanje istupanja iz opravdanog razloga po odluci suda. Naime u navedenoj odredbi brišu se stavovi kojima je bilo propisano da sud presudu o istupanju iz društva po nastupanju pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije prestanka svojstva člana i registracije sopstvenog udela društva, kao i da danom registracije prestanka svojstva člana, članu društva koji je istupio prestaje svojstvo člana društva. Navedene odredbe su brisane jer nema opravdanja za pokretanje postupka po službenoj dužnosti, odnosno iz razloga što registracija prestanka svojstva člana nije javni interes, već interes društva ili tog člana.

Članom 66. Predloga zakona briše se član 194. kojim je bilo uređeno da član društva koji je istupio iz društva ostaje u obavezi da uplati odnosno, unese upisani ulog i izvrši dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca društva. Navedena odredba se briše, iz razloga što je intervencijama u članu 189. definisan postupak postupak smanjenja kapitala za neuneti odnosno, neuplaćeni ulog, pa su odredbe ovog člana nepotrebne.

Članom 67. Predloga zakona interveniše se u članu 195. Zakona radi otklanjanja nedostataka, odnosno netačnog pozivanja koje je stvaralo zabunu u preni odrimedaba ovog člana.

Članom 68. Predloga zakona interveniše se u članu 196. Zakona kojim se uređuje pitanje isključenja člana odlukom suda, sa ciljem preciziranja odredaba navedenog člana i njegovog usaglašavanja sa drugim zakonskim odredbama, naročito u pogledu propisanih rokova članom 77. i 79. Zakona. Takođe, navedeni član dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da, ako na zahtev člana koji poseduje udeo koji predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva, skupština u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva ne odluči o zahtevu za podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ili odbije zahtev, ili se tužba ne podnese u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o podnošenju tužbe, član koji je podneo zahtev ima pravo, da u naknadnom roku od 30 dana, podnese tužbu sudu u svoje ime, a za račun društva.

Članom 69. Predloga zakona menja se član 199. Zakona kojim se uređuje sastav skupštine koju čine svi članovi društva, tako što se navedeni član menja odredbom kojom se propisuje da ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno udelu, s tim da se tim aktom ne može predvideti da član društva nema pravo glasa. Uvođenje predmetne odredbe u funkciji zaštite manjinskih članova, u tom smislu da moraju imati najmanje bar jedan glas. U suprotnom moglo bi se dogoditi da manjinski članovi nemaju pravo glasa. Uvođenjem navedene odredbe, briše se odredba kojom je bilo propisano da svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno učešću njegovog udela u osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno. Navedena odredba stava 2. tumačila se i tako da član sa zanemarljivim udelom nema ni jedan glas

Članom 70. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 200. Zakona kojima se uređuje delokrug skupštine, radi preciziranja kojim je preformulisana uvodna rečenica navedenog člana jer bi se ista mogla tumačiti i tako da se osnivačkim aktom predvidi da skupština ne odlučuje ni o jednom pitanju iz člana 200. Zakona, već da se njena nadležnost moće preneti nekom organu društva. Takođe, ostale intervencije u tekstu sprovedene su radi saglašavanja sa drugim zakonskim odredbama.

Članom 71. Predloga zakona članom 202. Zakona propisuje se da se sednica skupštine obavezno saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10 % glasova, umesto dosadašnjih 20 % ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova. Navedenom odredbom vrši se značajno unapređenje zaštite manjinskih akcionara u skladu sa Akcionim planom - Doing business list.

Članom 72. Predloga zakona interveniše se u članu 205. stav 1. Zakona i propisuje mogućnost da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5% udela, umesto dosadašnjih 10 % udela, u osnovnom kapitalu društva mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice, osim ako je osnivačkim aktom ovo pravo dato i članovima koji poseduju ili zastupaju i manji procenat udela u osnovnom kapitalu društva. Navedenim intervencijama u članu 205. Zakona izjednačen je položaj članova društva sa pravom na predlaganje dopune dnevnog reda jednog ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa.

Članom 73. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 211. Zakona u smislu da se stav 3. kojim je bilo propisano da se jednoglasno odlučuje o obavezi članova na dodatne uplate, kao i o vraćanju tih uplata, briše, jer je navedena odredba bila nesaglasna sa članom 178. zakona. Takođe, član se dopunjuje odredbom kojom se preciznije uređuje pitanje potpisivanja odluka skupštine, zbog problema koji su nastali u praksi prilikom registracije odluka, u kom postupku se pojavilo kao sporno pitanje ko potpisuje odluke skupštine da bi one bilo formalno ispravne i prihvatljive APR-u za registraciju. Naročito je sporno bilo pitanje potpisivanja odluka skupštine u višečlanim društvima. Odredba kojom se preciznije uređuje pitanje potpisivanja odluka skupštine, skodno se primenjuje i kod vođenja i potpisivanja zapisnika.

Članom 74. Predloga zakona dopunjuju se odredbe člana 221.Zakona kojima se uređuje zastupanje, i to stavovima kojima se uređuje da ako je društvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, član društva ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva, a koji postupak je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Navedena dopuna bila je nužna jer u ovom slučaju nije bila propisana shodna primena člana 397. Zakona.

Članom 75. Predloga zakona u članu 222. stav 2. Zakona briše iz razloga što je to pitanje već uređeno članom 200. tačka 19. i članom 232 stav 1. tačka 10. Zakona.

Članom 76. Predloga zakona u članu 232. Zakona preciziraju se odredbe kojima se uređuju nadležnosti Nadzornog odbora, jer u dosadašnjem rešenju nije bilo propisano da nadzorni odor imenuje i ostale zastupnike.

Članom 77. Predloga zakona u članu 246. Zakona vrši se izmena propisanih obaveznih elemenata statuta akcionarskog društva u smislu da se u stavu 1. tačka 5. brišu reči: "i drugih hartija od vrednostiˮ, jer društvo ne može znati sve vrste hartija od vrednosti koje će izdavati.

Članom 78. Predloga zakona interveniše se u članu 253. Zakona tako da se odredbe navedenog člana dopunjuju odredbom kojom se propisuje da se preferencijalne akcije mogu izdavati samo za novčani ulog.

Članom 79. Predloga zakona kojim se menja član 257. stav 6. se otklanja pogrešno pozivanje na stav 2. tačka 1) ovog zakona.

Članom 80. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 259. Zakona kojim se uređuje utvrđivanje tržišne vrednosti akcija javnog akcionarskog društva tako što se stavom 1. ovog člana tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu kapitala, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da se u istom periodu trgovalo 1/3 trgovačkih dana na mesečnom nivou, čime se dodatno pojačava značaj kriterijuma likvidnosti akcija i isti pooštrava, a ujedno se vrši i približavanje režimu trgovanja akcijama u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Članom 81. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 265. Zakona kojima se uređuje sadržaj osnivačkog akta tako da se propisuje da osnivački akt, između ostalog, sadrži i podatke o akcionarima koji osnivaju društvo, u skladu sa članom 9a ovog zakona, kao i podatak o prebivalištu akcionara a radi usaglašavanja sa čl. 94. i 141. Zakona, kao i novunetim članom 9a. Takođe, u navednoj odredbi briše se tačka 6. kojom je bilo propisano da osnivački akt sadrži i izjavu osnivača da osnivaju akcionarsko društvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija, a s obzirom da je članom 264. stav 1. Zakona propisano da akcionari koji osnivaju društvo potpisuju osnivački akt društva, čime osnivači zapravo osnivaju ad. i tim aktom preuzimaju i obaveze u pogledu upisa i uplate akcija, shodno čemu je tačka 6. člana 265. sasvim suvišna. Osim toga, postavlja se i pitanje da li se navedena izjava nalazi u okviru osnivačkog akta ili one čine poseban deo van osnivačkog akta koji daje svaki osnivač.

Članom 82. Predloga zakona vrši se značajno unapređenje zaštite manjinskih akcionara. Naime, u članu 271. Zakona uređuje se pravo na dividendu, a sa ciljem da se odredi rok do kada se dividenda mora isplatiti akcionarima nakon njenog usvajanja na sednici skupštine, kako bi se izbegle situacije da se raspoređena dobit za dividende isplaćuje akcionarima godinama kasnije ili čak nikad, što je u praksi bio slučaj.

Članom 83. Predloga zakona briše se član 276. Zakona kojim je bilo propisano da se na zajam i davanje obezbeđenja društvu od strane akcionara shodno primenjuju odredbe člana 181. ovog zakona o zajmu i davanju obezbeđenja člana društva s ograničenom odgovornošću. Odredbu je nužno brisati jer su i odredbe člana 181. Zakona prestale da važe.

Članom 84. Predloga zakona u članu 278. Zakona preciziraju se odredbe kojima se uređuje isključenje prava prečeg upisa, tako da se u stavu 2. istog člana precizira da se odluka skupštine donosi tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara te klase i registruje se u skladu sa zakonom o registraciji, a na koji način se vrši usklađivanje sa stavom 1. člana 277. i čl. 288. i 351.Zakona.

Članom 85. Predloga zakona član 280. Zakona menja se iz razloga što odredbe koje se odnose na isključenje člana kod društva sa ograničenom odgovornošću nisu primenjive na akcionarska društva iz razloga što konkretni akcionari pored upisanih akcija koje nisu uplatili, mogu posedovati i akcije koje su u celosti uplaćene. U tom smislu ovaj član je trebalo preraditi u smislu uređenja datih pitanja za akcionarska društava, tako da podrazumevaju postupak povlačenja i poništaja akcija zbog neuplate, odnosno neunošenja uloga.

Članom 86. Predloga zakona interveniše se u članu 284. kojim se propisuje da se odredbe člana 282. st. 2. do 5. ovog zakona ne primenjuju ako društvo stiče sopstvene akcije, a u kojoj odredbi se briše tačka koja se odnosi na isključenje akcionara.

Članom 87. Predloga zakona u članu 285. Zakona dodaje se novi stav, kojim se propisuje izuzetak od stava 1. ovog člana, a kojim se uređuje da javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala. Navedena odredba je uneta radi usklađivanja odredaba ovog zakona sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Članom 88. Predloga zakona precizira se odredba člana 287. Zakona radi unapređenja odredbe u smislu da se uvodi obaveza odbora direktora odnosno nadzornog odbora da poništi akcije i po tom osnovu smanji kapital društva, ako to društvo nije uradilo u roku od godinu dana od dana sticanja akcija iz stava 1. ovog člana.

Članom 89. Predloga zakona interveniše se u članu 288. Zakona radi preciziranja odredbe i usaglašavanja sa čl. 277, 278. i 351.Zakona.

Članom 90. Predloga zakona interveniše se u članu 294. Zakona i precizira stav 6. navedenog člana tako da se propisuje da se ograničenje iz stava 5. ovog člana ne primenjuje se ako se odluka o izdavanju akcija donosi po osnovu povećanja osnovnog kapitala nenovčanim ulozima, ali pod uslovom da se nenovčani ulog odmah u celosti unosi.

Članom 91. Predloga zakona interveniše se u članu 296. Zakona radi usaglašavanja sa čl. 259. i 260. Zakona. Pored toga, odredba stava 5. ovog člana menja se i propisuje da ako odluka o povećanju osnovnog kapitala nenovčanim ulozima ne sadrži podatke iz stava 3. ovog člana, pravne radnje koje su preduzete radi unosa nenovčanog uloga u društvo, ne proizvode pravno dejstvo prema društvu.

Članom 92. Predloga zakona u odredbama člana 298. Zakona kojima se uređuje uplata akcija po osnovu novih uloga i unos nenovčanih uloga, vrši se preciziranje radi usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Članom 93. Predloga zakona precizira se odredba člana 299. Zakona, s obzirom da se unos nenovčanog uloga ne može dokazati na drugi način potrebno je uz zahtev za povećanje kapitala društva, Centralnom registru dostaviti i dokaz o unetom nenovčanom ulogu odnosno dostaviti izjavu zakonskog zastupnika kojom se potvrđuje da je nenovčani ulog unet.

Članom 94. Predloga zakona u članu 301. Zakona interveniše se tako da se daje mogućnost društvu da proširi krug lica koja će imati pravo na kupovinu akcija i vrši se usklađivanje sa odredbom člana 295. istog zakona koja razlikuje uslovno povećanje od povećanja koje nastaje kao rezultat statusne promene. Takođe, intervencijama u navedenom članu precizira se da je u pitanju odluka uslovnom povećanju osnovnog kaitala.

Članom 95. Predloga zakona u članu 303. Zakona vrši se usaglašavanje sa intervencijama izvršenim u članu 301. istog zakona.

Članom 96. Predloga zakona u članu 319. Zakona vrši se preciziranje člana u pogledu roka za podnošenje tužbe sudu i ispravljanje pogrešnog pozivanja na stavove u predmetnom članu.   

Članom 97. Predloga zakona član 326. Zakona dopunjuje se novim stavom 5. kojim se propisuje da u slučaju iz stava 4. ovog člana, kada je jedini član društva pravno lice, statutom se može odrediti organ tog člana društva koji u njegovo ime vrši funkciju skupštine, a u odsustvu takve odredbe smatra se da je to registrovani zastupnik tog člana. Odredba je uneta u tekst radi jer kod kontrolnih društava koja imaju dva ili više kontrolisanih društava, nije bilo predviđeno koji organ će vršiti funkciju skupštine u kontrolisanim društvima.

Članom 98. Predloga zakona precizira se član 335. Zakona kojim se uređuje poziv za sednicu tako što se dopunjuje odredbom kojom se propisuje da je akcionarsko društvo dužno da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na interenet stranici Centralnog registra. Takođe, propisuje se da se obaveza objavljivanja obaveštenja o odluci nadležnog odbora o sazivanju sednice skupštine akcionara sa predloženim dnevnim redom kod javnih akcionarskih društava, na internet stranici društva i na internet stranici regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme, odmah po donošenju, a najkasnije narednog radnog dana. Naime, dodatna pravila za akcionarska društva,uneta su posebno imajući u vidu da u periodu od donošenja odluke nadležnog organa o sazivanju skupštine, do upućivanja i objavljivanja poziva akcionarima za sednicu skupštine društva, može proći više dana tokom kog perioda postoji opasnost od trgovanja na osnovu informacije koja nije javno dostupna, odnosno nije dostupna svim akcionarima.

Članom 99. Predloga zakona unapređuju se odredba stava 1. člana 337. Zakona kojom se precizira da jedan ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa može odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje društvom dvodomno predložiti dodatne tačke dnevnog reda sednice o kojima predlažu da skupština raspravlja, pod uslovom da taj predlog obrazlože. Odredba nije suštinski promenila pravo manjinskih akcionara ali su mali akcionari obavezani da mogu predložiti samo dodatne tačke pod uslovom da njihov predlog obrazlože, čime je onemogućena zloupotreba prava na predlaganje dodatnih tačaka dnevnog reda.

Članom 100. Predloga zakona interveniše se u članu 338. Zakona samo u smislu preciziranja pozivanja na član 335. Zakona.

Članom 101. Predloga zakona u članu 345. Zakona, preciznije se uređuje ko ne bi mogao biti punomoćnik, i to bez obzira da li je u pitanju dvodomno ili jednodomno društvo, pa je intervencije u članu 345. od značaja jer predstavlja usaglašavanje sa 269. Zakona, koji propisuje da se svi akcionari pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak način.

Članom 102. Predloga zakona u članu 348. stav 4. Zakona menja se i istim se propisuje da ako klijent ne izda određena uputstva za glasanje, punomoćje za glasanje može dati pravo banci da glasa samo u skladu sa predlogom koji je sama banka dala klijentu u pogledu vršenja prava glasa. Intervencijom u navedenoj odredbi isključuje se mogućnost da banka glasa u skladu sa predlozima odbora direktora društva, odnosno nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.

Članom 103. Predloga zakona u članu 351. u st. 1. i 2. Zakona precizira se način utvrđivanja kvoruma jer je u praksi bilo nedoumica u primeni navedenih odredaba koje se otklanjaju, a čime se onemogućava zloupotreba u korišćenju prava glasa akcionara.

Članom 104. Predloga zakona interveniše se u članu 353. Zakona i precizira se kvorum za ponovljenu sednicu, sa ciljem otklanjanja nedoumica u primeni postojećeg zakonskog rešenja.

Članom 105. Predloga zakona u članu 379. stav 2. Zakona menja se tako da se istim uređuje da ako je poništena odluka bila registrovana u skladu sa Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: zakon o registricaji, nadležni sud presudu iz stava 1. ovog člana po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije u skladu sa zakonom o registraciji, a odredba je dopunjena mogućnošću da parnične stranke imaju pravo da zahtevaju registraciju promene onih podataka koji su bili registrovani na osnovu poništene odluke, ukoliko su ti podaci registrovani na dan podnošenja prijave.

Članom 106. Predloga zakona u članu 394. stav 3. Zakona se precizira u smislu da se propisuje da mandat direktora prestaje ako skupština ne usvoji godišnje finansijske izveštaje društva na redovnoj sednici skupštine, dok je u postojećem zakonskom rešenju propisano da mandat direktora prestaje ako skupština ne usvoji godišnje finansijske izveštaje društva u roku koji je predviđen za održavanje redovne sednice. Navedeno preciziranje je nužno jer direktoru ne bi trebalo da prestane mandat samo zbog toga što se redovna sednica ne održi u zakonskom roku, jer se ta sednica može održati i posle tog roka, već bi trebalo da mu mandat prestane ako skupština nije usvojila navedene izveštaje, ali da je održana u zakonskom roku, kako je intervencijama u članu 394. stav 3. Zakona i predloženo.

Članom 107. Predloga zakona u članu 396. stav 4. Zakona se vrši preciziranje navedene odredbe u smislu da se u skladu sa zakonom o registraciji registruje ne samo ostavka, već i brisanje direktora.

Članom 108. Predloga zakona u članu 398. Zakona vrši se intervencije u smislu preciziranja pozivanja u odredbi, a imajući u vidu sadržinu stavova u odnosu na koje treba vršiti pozivanje.

Članom 109. Predloga zakona u članu 415. stav 4. Zakona reči: "stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 3.ˮ, a intervencija predstavlja ispravku tehničke greške.

Članom 110. Predloga zakona u članu 422. stav 2. tačka 4) Zakona reči: "da su u nadležnostiˮ zamenjuju se rečima: "da je potrebna saglasnostˮ. Naime, vrši se suštinsko preciziranje kojim se propisuje da je za obavljanje odnosno preduzimanje pobrojanih poslova, potrebna saglasnost nadzornog odbora za one poslove za koje je ovim zakonom propisano da je potrebna navedena saglasnost.

Članom 111. Predloga zakona u nazivu člana 426. Zakona precizira se da je reč o odredbama kojima se uređuje ne samo ostavka izvršnog direktora, već i postavljanje privremenog zastupnika. Interencijama u navedenom članu propisuje se i da vanparnični postupak postavljenja privremenog zastupnika društva od strane suda, hitan.

Članom 112. Predloga zakona dopunjuje se član 440. Zakona odredbom kojom se propisuje da se ostavka i brisanje člana nadzornog odbora registruje u skladu sa zakonom o registraciji, radi usklađivanja sa interencijama u članu 426. Zakona u koji je uvedena nova odredba kojom se propisuje da se ostavka i brisanje izvršnog direktora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Članom 113. Predloga zakona interveniše se članu 441. Zakona, a kojim se uređuje nadležnost nadzornog odbora, čime se odredbe ovog člana preciziraju i usklađuju sa drugim zakonskim odredbama.

Članom 114. Predloga zakona član 466. Zakona usaglašava se sa odredbama člana 81. Zakona

Članom 115. Predloga zakona preciziraju se odredbe tačke 5) stav 3) člana 469. i usklađuju se članom 475. stav 2. ovog zakona.

Članom 116. Predloga zakona u Zakonu, u članu 470. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, kojim se precizira da se jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra se istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti. Intervencije u odredbama navedenog člana bile su neophodne iz razloga što je primena istih u praksi izazvala niz nedoumica naročito po pitanju definisanja šta se smatra povezanim sticanjem jer je odredbama člana 470. propisano i da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem, smatra i više povezanih sticanja, odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenja poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja. S toga je bilo potrebno precizirati šta se smatra povezanim sticanjem, odnosno otkloniti nedoumicu jer ista sprečava privrednu delatnost u obimu koji bi mogao da postoji i dovodi u sumnju i nesiguran položaj poverioce i investitore usled nemogućnosti da znaju i budu sigurni da li je ili nije u pitanju imovina velike vrednosti. Zbog svega navedenog u član 470. uneta je nova odredba kojom se navedeno pitanje precizno definiše.

Članom 117. Predloga zakona u članu 472. Zakona stav 1. menja se i istim s uređuje da ako nije pribavljeno odobrenje u skladu sa čl. 470. i 471. ovog zakona, društvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva može podneti tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje sticanja odnosno, raspolaganja imovinom velike vrednosti, pod uslovom da je posedovao ili predstavljao najmanje 5% osnovnog kapitala društva na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno pravne radnje, čime se precizira aktivna legitimacija za podnošenje tužbe. Navedena tužba može se podneti u roku od šest meseci od dana održavanja sednice skupštine na kojoj je razmatran izveštaj o poslovanju za poslovnu godinu u kojoj je izvršeno sticanje odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, a najkasnije u roku od 3 godine od dana sticanja odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti, a što je uređeno stavom 4. istog člana. U stavu 3. navedenog člana reči: "odbor direktora, odnosno nadzorni odborˮ zamenjuju se rečima: "članovi odbora direktora, odnosno članovi nadzornog odboraˮ, iz razloga što ne može biti propisana odgovornost kolektivnog organa. Takođe, intervencijama u navedenom članu njegove odredbe dopunjuju se radi preciziranja da društvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva, može podneti tužbu za naknadu štete protiv lica iz stava 3. ovog člana.

Članom 118. Predloga zakona u članu 474. Zakona kojim se uređuje pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija, stav 1. tačka 1) precizira se tako da akcionar može da traži od društva da otkupi njegove akcije ako glasa protiv ili se uzdrži od glasanja za odluku o promeni statuta društva kojom se umanjuju njegova prava iz člana 251. stav 1. tač. od 1) do 4) i prava iz člana 253. ovog zakona, dok je u sada važećem rešenju bilo propisano da može da traži od društva da otkupi njegove akcije ako glasa protiv ili se uzdrži od glasanja za odluku o promeni statuta društva kojom se umanjuju njegova prava predviđena statutom ili zakonom, a koja odredba nije bila dovoljno precizna.

Članom 119. Predloga zakona precizira se odredba člana 475. Zakona kojom se uređuje postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara, tako što se predviđa da javno akcionarsko društvo koje ispunjava kriterijume likvidnosti definisane u članu 259. stav 1. Zakona ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti, a u slučaju javnog akcionarskog društva čije akcije, kojima se trgovalo, ne ispunjavaju navedene kriterijume likvidnosti, kao i akcionarsko društvo koje nije javno imaju obavezu da otkupe akcije po najvišoj od utvrđenih vrednosti: knjigovodstvene vrednosti akcija i procenjene vrednosti akcija koju utvrđuje ovlašćeni procenitelj iz člana 51. Zakona. U tom smislu, kao sastavni deo materijala za sednicu skupština na kojoj se donosi odluka po osnovu koje akcionari imaju pravo da budu nesaglasni čini: za javno akcionarsko društvo - podatak o tržišnoj vrednosti akcija javnog akcionarskog društva utvrđenoj u skladu sa članom 259. stav 1. ovog zakona, podatak o knjigovodstvenoj vrednosti akcija javnog akcionarskog društva i podatak o procenjenoj vrednosti akcija javnog akcionarskog društva utvrđenoj u skladu sa članom 51. ovog zakona, ako nije ostvaren obim prometa akcijama iz člana 259. stava 1. ovog zakona, pri čemu se te vrednosti utvrđuju na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine, kao i podatak o knjigovodstvenoj vrednosti akcija akcionarskog društva koje nije javno i podatak o procenjenoj vrednosti akcija tog društva utvrđenoj u skladu sa članom 51. ovog zakona, pri čemu se te vrednosti utvrđuju na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine.

Članom 120. Predloga zakona članom 476. izvršeno je usklađivanje sa izvršenim izmenama u članu 475. Zakona

Članom 121. Predloga zakona u članu 479. Zakona vrše se prciziranja radi usaglašavanja teksta sa svim pravnim formama koje su zakonom propisane.

Članom 122. Predloga zakona precizira se član 482. stav 2. Zakona o promeni jedne od pravnih formi u pravnu formu akcionarskog društva i promenu kada javno akcionarsko društvo prestaje da bude javno shodnom primenom zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Članom 123. Predloga zakona u članu 495. Zakona interveniše se tako što se u odredbi stava 1. istog člana produžava rok, i to zbog složenosti instituta statusne promene koja utiče na prava raznih aktera i treba im dati više vremena da se upoznaju sa tako bitnim promenama. Naime, navedenim izmenama se propisuje da Predlog ugovora o statusnoj promeni, odnosno Predlog plana podele, društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima, i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, i to najkasnije 60 dana, umesto sada propisanih mesec dana, a pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni. Navedeno je i u skladu sa članom 92. stav 1. Direktive 2017/1132/ EU. Takođe, u članu 495. briše se odredba stava 2. kojom se propisuje da Predlog ugovora o statusnoj promeni, odnosno Predlog plana podele moraju biti objavljeni neprekidno najmanje 60 dana od dana održavanja sednice skupštine na kojoj je doneta odluka o statusnoj promeni, a pristup tim Predlogima mora biti omogućen svim zainteresovanim licima bez obaveze identifikacije i bez naknade. S obzirom da je članom 6. tačka 6. Direktive 2009/109/EZ data mogućnost, ali ne i obaveza državama članicama da propišu ovu obavezu, a osim toga propisani rok je bio predugačak i besmislen jer teče od dana kada je odluka skupštine već doneta, predmetna obaveza objavljivanja u trajanju od najmanje 60 dana, je brisana. Ostale intervencije u članu 495. predstavljaju tehničko usaglašavanje teksta sa navedenim izmenama.

Članom 124. Predloga zakona u članu 498. stav 4. Zakona dopunjen je u smislu da je skupština dužna da istovremeno sa donošenjem odluke statusnoj promeni, donese odluku o povećanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala u zavisnosti od vrste statusne promene, a što dosada nije bilo propisano. Takođe, posle stava 4. dodaje se novi stav 5, kojim se vrši preciziranje problema nastalih u praksi i vrši zaštita manjinskih akcionara. U tom smislu novounetom odredbom uređuje se da, ako se statusnom promenom vrši zamena udela, odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, odluka o statusnoj promeni mora da sadrži odredbu o tome da stupa na snagu davanjem pisane izjave od strane lica iz člana 474. stav 4, da se svaki član društva prenosioca saglasio da se statusnom promenom izvrši zamena udela, odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, osim članova društva prenosioca koji koriste svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu u skladu sa članom 508. ovog zakona.

Članom 125. Predloga zakona briše se stav 2. člana 502. Zakona kojim je bilo propisano da se na povećanje osnovnog kapitala javnog akcionarskog društva kao društva sticaoca ne primenjuju se odredbe Zakona o tržištu kapitala koje se odnose na odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, kao i druge odredbe tog zakona koje su nespojive sa zamenom akcija u postupku statusne promene. Navedeno iz razloga što je ova odredba stvarala zabunu i iz razloga što je ista imala smisla kada je Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa tadašnjim zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti odobravala sve vidove povećanja osnovnog kapitala, a što po sadašnjem zakonu ne odobrava. Po sadašnjem rešenju zakona kojim se uređuje tržište kapitala, ova komisija odobrava samo proskpekt za javnu ponudu pri izdavanju hartija od vrednosti.

Članom 126. Predloga zakona izmenjen je član 503. stav 1. Zakona, tako da je dodata tačka 3, kojom se predviđa da društvo sticalac ne može povećati svoj osnovni kapital kao rezultat statusne promene po osnovu udela, odnosno akcija koje jedno društvo prenosilac poseduje u drugom društvu prenosiocu. Zabrana stvaranja prividnog kapitala propisana odredbom člana 503. ne pokriva situaciju u kojoj u statusnoj promeni učestvuje više društava prenosilaca, a koji su međusobno povezani, te je odredbu potrebno dopuniti. Naime, važeća odredba odnosi se na situaciju kada su sticalac i prenosilac u međusobnom odnosu matičnog i zavisnog društva, ali ne pokriva situaciju kada su sami prenosioci u međusobnom odnosu matičnog i zavisnog društva, a sticalac je nezavisno pravno lice. Sticanje udela, odnosno akcija u društvu sticaocu, odnosno povećanje kapitala istovremeno i po osnovu pripajanja matičnog društva i njegovog zavisnog društva predstavlja stvaranje prividnog kapitala, jer je vrednost imovine i osnovnog kapitala zavisnog društva već iskazana u poslovnim knjigama njegovog matičnog društva, te je potrebno institut zabrane propisan odredbom člana 503. proširiti i na navedenu situaciju.

Članom 127. Predloga zakona u članu 504. stav 1. dopunjuje se tako da se registracija statusne promene vrši u skladu sa zakonom o registraciji u odnosu na društvo sticaoca i u odnosu na društvo prenosioca, a nakon stupanja na snagu ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele. Dopunom navedene odredbe precizira se da se registracija statusne promene vrši nakon stupanja na snagu ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele iz razloga što je rok za objavu Predloga ugovora o statusnoj promeni, odnosno Predloga plana podele, iz člana 495. Zakona produžen radi zaštite poverilaca i trećih lica, sa ciljem da se ne bi odugovlačio postupak registracije, nakon donošenja odluke o statusnoj promeni. Odredba se dopunjuje i propisivanjem da se registracija statusne promene ne može vršiti pre isplate nesaglasnih akcionara koji u statusnoj promeni učestvuju, o čemu su lica iz člana 474. stav 1. Zakona pisanom izjavom potvrđuju da su isplaćeni svi nesaglasni članovi društva, odnosno kojom potvrđuju da nije bilo nesaglasnih članova tog društva.

Članom 128. Predloga zakona u članu 508. Zakona kojim se uređuje pravo na isplatu, dopunjuje se odredba kojom je bilo propisno da udeli, odnosno akcije otkupljene u skladu sa ovim članom postaju sopstveni udeli, odnosno akcije društva sticaoca, osim kod podele uz osnivanje kada se raspodeljuju na članove društava koja se osnivaju, jer u ovom slučaju odnosno, u postupku osnivanja, društvo ne može steći sopstvene udele odnosno akcije.

Članom 129. Predloga zakona posle člana 514. Zakona dodaju se deo sedmi a, kojim se uređuje prekogranično spajanje i pripajanje i u tekst uvode novi čl. 514a do 514m. Istim odredbama definiše se prekogranično pripajanje kao ono pripajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 245. ili 139. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru. Jedno ili više ovako definisanih društava pripajaju se drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Takođe, novounetim odredbama definiše se i prekogranično spajanje koje je u smislu ovog zakona ono spajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 245. ili 139. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društavo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice. Dva ili više društava spajaju se osnivanjem novog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije. Novounetim odredbama uređuju se najznačajnija pitanja vezana za prekogranično pripajanje i spajanje, uređivanjem            zajedničkog Predloga ugovora o pripajanju, njegovog objavljivanja, izveštaja nadležnog organa društva i izveštaja revizora o pripajanju, kao i njihovog usvajanja na skupštini. Ovim odredbama uređuje se i javnobeležnička isprava koja predhodi registraciji pripajanja, registracija pripajanja, pravne posledice pripajanja, pojednostavljeni postupak pripajanja, Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju, ništavost registracije pripajanja i druga pitanja od značaja, s tim da se propisuje da se odredbe ovog dela zakona o prekograničnim pripajanjima shodno primenjuju i na prekogranična spajanja

Članom 130. Predloga zakona izmenjen je član 515. Zakona kojim se precizira da se odluka o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer je u praksi prethodna formulacija izazivala nedoumice da li akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa.

Članom 131. Predloga zakona menja se član 516. Zakona i izmenjenom odredbom se podrobno i hronološkim redom propisuje da u samoj odluci o prinudnom otkupu treba da bude utvrđena cena akcija koje su predmet prinudnog otkupa, kao i pitanje registracije, dostavljanja odluke Centralnom registru, kao i deponovanje sredstava za isplatu cene. Takođe, uređeno je i da se način i rok isplate cene vrši u skladu sa pravilima poslovanja odnosno da se prenete akcije upisuju na račun otkupioca bez tereta, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica. Navedeno iz razloga što je u članu 515. stav 1. Zakona uređeno da se odluka o prinudnom otkupu donosi bez obzira na terete.

Članom 132. Predloga zakona član 519. Zakona se briše iz razloga što se izmenama člana 516. uređuje pitanje registracije odluke o prinudnom otkupu, kao i njeno dostavljanje Centralnom registru.

Članom 133. Predloga zakona interveniše se u članu 521. Zakona i isti se precizira tako što se iz istog brišu odredbe koje su izazivale nedoumice u praksi. Naime, briše se odredba kojom je bilo propisano da nadležni sud obaveštava Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti radi obustavljanja isplate cene akcionarima čije su akcije predmet prinudnog otkupa ako je podnet zahtev da nadležni sud u vanparničnom postupku utvrdi vrednost tih akcija. Odredba je brisana iz razloga što je stvarala probleme u praksi u smislu da obustava isplate cene prema svim akcionarima nema smisla, kao i zbog toga što u pitanju i nije obustava postupka.

Članom 134. Predloga zakona u celosti se menja član 522. Zakona zbog potrebe za velikom brojem intervencija u njegovim odredbama. Postojeća odredba je bila nedovoljno precizna i postojala je potreba da se odredbe sistematizuju u situaciji ako društvo ne utvrdi cenu za otkup akcija, pa je data zaštita kontrolnom akcionaru da može pred nadležnim vanparničnim sudom utvrditi tu cenu. Takođe, izmenjenom odredbom dat je odgovor i na pitanje šta se dešava ukoliko se ne isplati utvrđena cena, pa je uvedena odredba kojom se propisuje da ukoliko kontrolni akcionar ne izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija, akcionar može podneti tužbu nadležnom sudu radi isplate.

Članom 135. Predloga zakona interveniše se u članu 523. Zakona iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 107/09, 99/11 i 108/16) koji ne pravi razliku između cene u dobrovoljnoj i obavezujućoj ponudi. Naime, cena se u oba slučaja formira na isti način, pa manjinski akcionari ovako neće biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na postojeće norme.

Članom 136. Predloga zakona u članu 536. Zakona stav 4. reči: "120 danaˮ zamenjuju se rečima: "150 danaˮ, u smislu da početni likvidacioni izveštaj likvidacioni upravnik sastavlja najranije 90 dana, a najkasnije 150, umesto dosadašnjih 120 dana od dana početka likvidacije i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje. Dakle, produžen je rok za sastavljanje početnog likvidacionog izveštaja jer je rok od 90 dana rok za prijavu potraživanja, a nakon toga počinje da teče rok od 30 dana za prihvat odnosno osporavanje potraživanja, pa je rok od 120 dana bio kratak. Takođe, precizirano je da se usvojeni početni likvidacioni izveštaj registruje u skladu sa zakonom o registraciji, i to u roku od 15 dana od dana usvajanja, jer navedeni rok dosadašnjim odredbama nije bio propisan.

Članom 137. Predloga zakona u članu 537. Zakona s obzirom da likvidacioni upravnik ima svojstvo zakonskog zastupnika i ima iste obaveze kao zakonski zastupnik, u navedenom članu propisuje da likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije završena, ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, najkasnije u roku od šest meseci umesto sada propisanog roka od tri meseca. Takođe, precizira se da se godišnji likvidacioni izveštaji registruju u skladu sa zakonom o registraciji, i to u roku od 15 dana od dana usvajanja.

Članom 138. Predloga zakona u članu 540. stav 3. reči: "i donosi odlukuˮ zamenjuju se rečju: "odlukomˮ, tako da se precizira da ortaci, komplementari, odnosno skupština usvaja propisane dokumente odlukom o okončanju likvidacije, umesto dosadašnjeg rešenja kojim je bilo propisano da ortaci, komplementari, odnosno skupština usvaja propisane dokumente i donosi odluku o okončanju likvidacije. Naime, odredba se navedenim intervencijama precizira iz razloga što je u pitanju jedna odluka, odnosno odluka o okončanju likvidacije kojom se usvajaju i propisani dokumenti, odnosno završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji itd.

Članom 139. Predloga zakona interveniše se u članu 543. Zakona s obzirom da se u praksi javljaju slučajevi u kojima su privredna društva-izdavaoci finansijskih instrumenata brisani iz registra privrednih subjekata po osnovu okončanja likvidacije, a da nisu izvršili ispis finansijskih instrumenata u Centralnom registru, pa je shodno tome potrebno uvesti obavezu sprovođenja postupka ispisa finansijskih instrumenata pre brisanja privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Posledica nedostatka ove obaveze u zakonskoj regulativi jeste postojanje aktivnih akcija izdavaoca koji praktično više ne postoje. Radi otkanjanja navedenih nedostataka, odredbe člana 543. Zakona kojima se uređuje okončanje likvidacije dopunjene su u smislu da se po okončanju likvidacije društvo briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji, a u slučaju akcionarskog društva, brisanje se vrši tek nakon podnošenja zahteva Centralnom registru za ispis finansijskih instrumenata iz registra. Član 543. Zakona unapređuju se preciziranjem odredbe kojom se propisuje da se poslovne knjige i dokumenta društva koje je brisano usled okončanja likvidacije čuvaju tako da budu dostupni na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica koje mora imati prebivalište odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Čl. 140, 141. i 142. Predloga zakona preciziraju se odredbe čl. 546. i 547. Zakona kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i unošenje novina u smislu da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Predlogom zakona u tekst se uvode i nove odredbe člana 547a kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije iz razloga što je bilo potrebno bliže urediti pravni položaj privrednih društava u prinudnoj likvidaciji, radi otklanjanja spornih pitanja koja su onemogućavala primenu odredbi u praksi, kao i radi zaštite poverilaca. Takođe, odredbama novounetog člana 547b uređuje se okončanje postupka prinudne likvidacije.

Članom 143. Predloga zakona u članu 567. Zakona dopunjuje se odredba stava 1. ovog člana, a radi preciznijeg definisanja pojma ogranka.

Čl. 144, 145, 146. i 147. Predloga zakona interveniše se u odredbama kojima se uređuje registracija ogranka. Tako se član 569. Zakona menja i izmenama se uvodi obaveznost registracije ogranka radi lakšeg praćenja delatnosti ogranka, a što je od značaja sa stanovišta poreske politike i politike zapošljavanja, osiguranja, socijalnih pitanja itd. Novim rešenjem propisuje se da se ogranak kako domaćeg tako i stranog privrednog društva registruje u skladu sa zakonom o registraciji. U registru se registruju promene podataka, prestanak, odnosno brisanje ogranka u skladu sa zakonom o registraciji. Takođe, intervencijama u čl. 571, 572. i 573. Zakona vrše se korekcije kojima se preciziraju navedene odredbe u pogledu upotrebe poslovnog imena i drugih podataka, kao i specifičnosti u vezi sa ogrankom stranog privrednog društva. Intervencijama u članu 573. Zakona posebno se uređuje i da odluka o obrazovanju ogranka sadrži i adresu za prijem elektronske pošte.

Članom 148. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 575. Zakona kojim je propisano da se predstavništvo stranog privrednog društva obrazuje odlukom nadležnog organa osnivača, a da odluka o obrazovanju obavezno sadrži i adresu za prijem elektronske pošte a u skladu sa konceptom E -uprave i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede.

Članom 149. Predloga zakona u članu 576. Zakona kojim se uređuje prestanak predstavništva, odredba kojom se propisuje da predstavništvo prestaje odlukom o prestanku predstavništva i prestankom postojanja osnivača predstavništva, dopunjuje se u smislu da predstavništvo prestaje prestankom postojanja osnivača predstavništva osim ako u slučaju statusne promene postoji odluka pravnog sledbenika osnivača predstavništva o nastavku rada predstavništva. Na ovaj način se otklanjaju uočeni problemi u praksi, kada su u pitanju statusne promene kod osnivača predstavništva stranog pravnog lica, s obzirom da se kod određene vrste statusnih promena prava i obaveze prenose na sticaoca, pa time i prava i obaveze koje se tiču predstavništva.

Članom 150. Predloga zakona posle člana 577. Zakona dodaje se deo jedanaesti a, a čl. 577a do 577š, kojima se uređuje osnivanje Evropskog akcionarskog društva (Societas Europea) u Republici Srbiji, u skladu sa Uredbom Saveta 2157/2001/EEZ od 8. oktobra 2001. godine. Navedenim odredbama uređuje se da se Evropsko akcionarsko društvo (u daljem tekstu: evropsko društvo) osniva u pravnoj formi akcionarskog društva, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara, koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima iz člana 18. ovog zakona. Evropsko društvo koje se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registru u skladu sa zakonom o registraciji. Takođe, navedenim odredbama propisuju se i načini osnivanja evropskog društva, osnovni kapital, osnivački akt i statut. Posebno se uređuje pitanje osnivanja Evropskog društva pripajanjem i spajanjem kroz propisivanje svih pitanja od značaja za zajednički Predlog ugovora o pripajanju, njegovo objavljivanje, izveštaj nadležnog organa društva i izveštaj revizora o pripajanju i njihovo usvajanje na skupštini. Takođe, navedenim odredbama uređuje se i javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji, registracija, pravne posledice osnivanja evropskog društva pripajanjem, učestvovanje zaposlenih u odlučivanju, kao i shodna primena u smuslu da se odredbe ovog dela zakona o osnivanju evropskog društva pripajanjem, shodno primenjuju i na osnivanje evropskog društva spajanjem. Ovim delom zakona uređuju se i pitanja od značaja za osnivanje evropskog društva kao holdinga, promena pravne forme akcionarskog društva u evropsko društvo, prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu i s tim u vezi, plan prenosa i javnobeležnička potvrda. Posebno je uređeno pitanje upravljanja evropskim društvom koje je registrovano u Republici Srbiji, kao i prestanak evropskog društva u smislu da se odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno primenjuju i na likvidaciju evropskog društva, a odredbe zakona kojim se uređuje stečaj shodno se primenjuju i na stečaj evropskog društva. Novounetim odredbama propisuje se i da Registar privrednih subjekata u roku od mesec dana od dana registracije osnivanja evropskog društva, brisanja evropskog društva iz registra i prenosa sedišta, dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica obaveštenje o registrovanim podacima radi objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije.

Članom 151. Predloga zakona posle člana 580. Zakona dodaje se deo dvanaesti a, čijim se čl. od 580a do 580č uređuje Evropska ekonomska interesna grupacija, u smislu da se u Republici Srbiji može osnovati Evropska ekonomska interesna grupacija u skladu sa Uredbom Saveta 2137/85/EEZ od 25. jula 1985. godine, koja je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru. Navedenim odredbama uređuje se cilj osnivanja i aktivnosti grupacije, osnivanje i registracija grupacije, kao i njeno sticanje svojstva pravnog lica i finansiranje i odgovornost za obaveze, promena i prenos njenog sedišta, organi grupacije, prestanak grupacije i druga pitanja od značaja.

Članom 152. Predloga zakona u članu 585. Zakona stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), kojom se uređuje da će se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ako na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata ne objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje (član 66. stav 9.). Navedena odredba uneta je u tekst zakona radi usaglašavanja sa izmenama kojom se propisuje nova obaveza (u članu 66.) u slučaju postojanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Takođe, odredba se dopunjuje novom tačkom kojom se propisuje novčana kazna za obavljanje delatnosti u ogranku koja nije registrovana a radi usaglašavanja sa intervencijama članu 569. stav 1.

Članom 153. i 154. Predloga zakona uređuje se brisanje iz registra privrednih društava i drugih oblika obavljanja privredne delatnosti koji nisu prevedeni u registar privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Službeni glasnik RSˮ, br. 99/11 i 83/14) danom početka primene ovog zakona, s tim da se navedena odredba ne odnosi na privredna društva i druge oblike obavljanja privredne delatnosti čije se sedište nalazi teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koja posluju društvenim ili javnim kapitalom. Takođe, uređuje se i da članovi, odnosno osnivači privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata, kao neaktivni u skladu sa članom 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) danom stupanja na snagu ovog zakona postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata, u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasničkim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata. Navedene odredbe od značaja su iz razloga što neka od privrednih društava nisu podnela inicijativu za prevođenje zbog postojanja nepotpune baze podataka o privrednim subjektima koji su bili registrovani u nadležnim sudovima do 31. decembra 2014. godine, pa po tom osnovu i nisu bili stavljeni u status neaktivnih, a shodno tome nisu ni mogli biti brisani kao neaktivni privredni subjekti.

Članom 155. Predloga zakona propisuje se da privredni subjekt nad kojim je zaključen stečajni postupak rešenjem u skladu sa odredbama čl. 150. do 154. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14), a koje je postalo pravnosnažno pre stupanja na snagu odluke Ustavnog suda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 71/12), smatra se brisanim danom pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka, o čemu će registrator koji vodi registar privrednih subjekata doneti rešenje po službenoj dužnosti. Navedenom odredbom uspostavlja se pravni osnov za brisanje navedenih privrednih društava, odnosno izvršenje pravosnažne sudske odluke.

Članom 156. Predloga zakona propisuje se da će se, postupci prinudne likvidacije započeti do dana početka primene ovog zakona, postupci prinudnog otkupa započeti kod Centralnog registra pre stupanja na snagu ovih izmena i dopuna zakona, postupci prava na prodaju akcija u kojima je zahtev za prodaju dostavljen društvu pre stupanja na snagu ovih izmena i dopuna zakona, nastaviti u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr.zakon i 5/15).

Članom 157. Predloga zakona propisuje se da domaća privredna društva koja imaju obrazovane ogranke, dužna su da iste registruju u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Članom 158. Predloga zakona uređuje se rok za registraciju adrese za prijem elektoronske pošte, i to u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Članom 159. Predloga zakona propisano je da danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaje da se primenjuje odredba člana 287. stav 5. Zakona o privrednim društvima.

Članom 160. Predloga zakona propisano je da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe propisa navedenih u ovom članu, a koje se odnose na obaveznu primenu pečata. Naime, u cilju efikasnog sprovođenja regulatorne reforme kojom će se ukinuti obaveznost upotrebe pečata za poslovne subjekte, a u skladu sa Programom za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja – Doing Business listi za period 2017 – 2019. godine i pratećeg Akcionog plana, Vlada je donela Zaključak o ukidanju obavezne primene pečata za privredna društva, preduzetnike i druga pravna lica privatnog prava ("Službeni glasnik RSˮ, broj 28/18). Takođe, ovim članom vrši se i usaglašavanje sa predloženim izmenama stava 3. člana 25. Zakona o privrednim društvima.

Članom 161. Predloga zakona propisan je rok za stupanje na pravnu snagu i rok za primenu pojedinih odredba ovog zakona.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12 - prečišćen tekst), imajući u vidu da je Republika Srbija, Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava, koji je Zaključkom 05 Broj: 337-5537/2017 od 19. juna 2017. godine usvojila Vlada, preuzela obavezu da u pravni sistem Republike Srbije preuzme pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine, odnosno - Direktivu (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE "

Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava, koji je Zaključkom 05 Broj: 337-5537/2017 od 19. juna 2017. godine usvojila Vlada, Republika Srbija je preuzela obavezu da donese Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, kojim će u pravni sistem Republike Srbije preuzeti pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine, odnosno - Direktivu (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.

VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši

Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15), kao zakon od naročitog značaja za razvoj privrede Republike Srbije i stvaranja povoljnog poslovnog okruženja za osnivanje i poslovanje privrednih subjekata, neophodno je izmeniti i dopuniti sa ciljem otklanjanja nedostataka uočenih u njegovoj dosadašnjoj primeni. Shodno navedenom, izmene i dopune zakona rezultat su analize problema uočenih u dosadašnjoj primeni zakona, kao i analize mogućnosti njihovog prevazilaženja novim zakonskim rešenjima, sa stanovišta povećanja efikasnosti primene Zakona.

Navedeni problemi uočeni su naročito u domenu potrebe da se izvrši unapređenje odredaba koje se odnose na zaštitu prava manjinskih akcionara. Tako je omogućeno da članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju ili zastupaju 10 % udela društva mogu da sazovu sednicu društva. Naime, Predlogom zakona propisuje se da se sednica skupštine obavezno saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10 % (umesto dosadašnjih 20%) glasova, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova. Omogućeno je da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5 % (umesto dosadašnjih 10%) udela u osnovnom kapitalu društva, mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice. Navedenim intervencijama izjednačen je položaj članova društva sa ograničenom odgovornošću sa pravom na predlaganje dopune dnevnog reda jednog ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa.

Takođe, problem koji bi trebalo prevazići Predlogom zakona, jeste problem u pogledu raspolaganja imovinom velike vrednosti, gde su intervencije bile neophodne iz razloga što je primena postojećih odredaba u praksi izazivala niz nedoumica, naročito po pitanju definisanja šta se smatra povezanim sticanjem. Naime, važećim odredbama člana 470. Zakona propisano je da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem smatra i više povezanih sticanja, odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenja poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja. S toga je bilo potrebno precizirati šta se smatra povezanim sticanjem, odnosno otkloniti nedoumicu, jer ista sprečava privrednu delatnost u obimu koji bi mogao da postoji i dovodi u sumnju i nesiguran pravni položaj poverioce i investitore usled nemogućnosti da znaju i budu sigurni da li je ili nije u pitanju imovina velike vrednosti. Zbog svega navedenog u članu 470. Zakona unete su nove odredbe kojima se propisuje da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti. Takođe, novounetim odredbama precizirano je da će se pod povezanim sticanjem, odnosno raspolaganjem, smatrati više pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji koji se preduzimaju radi ostvarivanja istog cilja, odnosno svrhe ili njihova povezanost proizlazi iz prirode pravnog posla radi čijeg se izvršenja ti pravni poslovi i pravne radnje preduzimaju

 S obzirom da se u praksi javljaju slučajevi u kojima su privredna društva-izdavaoci finansijskih instrumenata brisani iz registra privrednih subjekata po osnovu okončanja likvidacije, a da nisu izvršili ispis finansijskih instrumenata u Centralnom registru depou i kliringu hartija od vrednosti, bilo je potrebno uvesti obavezu sprovođenja postupka ispisa finansijskih instrumenata pre brisanja privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Posledica nedostatka ove obaveze u zakonskoj regulativi jeste postojanje aktivnih akcija izdavaoca koji praktično više ne postoje. Radi otklanjanja navedenih nedostataka, odredbe kojima se uređuje okončanje likvidacije (član 543. Zakona), dopunjene su u smislu da se po okončanju likvidacije društvo briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, a u slučaju akcionarskog društva, brisanje se vrši tek nakon podnošenja zahteva Centralnom registru depou i kliringu hartija od vrednosti za ispis finansijskih instrumenata iz registra.

Predlogom zakona dopunjuju se odredbe kojima se uređuje pravo na dividendu, sa ciljem da se odredi rok do kada se dividenda mora isplatiti akcionarima nakon njenog usvajanja na sednici skupštine, kako bi se izbegle situacije da se raspoređena dobit za dividende isplaćuje akcionarima godinama kasnije ili čak nikad, što je u praksi bio slučaj. Sada je zakonom jasno određeno da potraživanja akcionara na dividendu dospeva po isteku roka od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, čime se znatno utiče na povoljniji položaj akcionara, a naročito manjinskih akcionara.

Takođe, u odredbama kojima se uređuje poziv akcionarima za sednicu skupštine uvedene su značajne novine radi otklanjanja nedostataka u postojećem tekstu i veće transparentnosti. Naime, novine su sadržane u činjenici da se uz poziv akcionarima za sednicu dostavlja i obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti, kao i obaveza akcionarskog društva da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na internet stranici Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Predlogom zakona naročito se, sa ciljem prevazilaženja problema koji su u praksi uočeni, a radi veće zaštite prava manjinskih akcionara i većeg stepena transparentnosti i pravne sigurnosti, uvodi nova obaveza u slučaju postojanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Navedena obaveza podrazumeva da pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje, a koji čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes. Takođe, propisuje se obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, i to u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Predlogom zakona preciziraju se i odredbe kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i novine u smislu da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Predlogom zakona u tekst se uvode i nove odredbe kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije, položaj organa upravljanja, zabrana registracije promene podataka nakon pokretanja postupka prinudne likvidacije, donošenje akta registratora o brisanju društva iz registra i okončanje postupka prinudne likvidacije. Na ovaj način se, između ostalog vrši usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 18/16) kojim se zahteva da se stranke unapred moraju upoznati sa upravnim postupkom koji se protiv njih vodi po službenoj dužnosti.

Pored navedenih odredaba kojima se vrši značajno unapređenje zaštite prava manjinskih akcionara, Predlogom zakona dopunjuju se odredbe člana 515. Zakona kojom se precizira da se odluka o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer je u praksi prethodna formulacija izazivala nedoumice da li akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa. Istovremeno je u izmenjenom članu 516. Zakona predviđeno da se prenete akcije upisuju na račun otkupioca bez tereta, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama.

 Nadalje, Predlogom zakona se dopunjuju odredbe kojima se uređuje pravo akcionara na dividendu, tako što je određen rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, kako bi se izbegle situacije da se dividenda, na osnovu odluke o isplati dividende, isplaćuje akcionarima i nakon nekoliko godina po donošenju ove odluke, ili čak nikad, što je u praksi bio čest slučaj.

Predlogom zakona se menjaju odredbe članova Zakona kojima se utvrđuje vrednost nenovčanog uloga koje čine hartije od vrednosti i instrumenata tržišta novca, tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva, kao i postupka ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara, kojima se sada dodatno pojačava značaj kriterijuma likvidnosti akcija i isti pooštrava, a ujedno se vrši i približavanje režimu trgovanja akcijama u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, tako što se predviđa da se vrednost nenovčanog uloga koje čine hartije od vrednosti i instrumenata tržišta novca, kao i tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou. Istovremeno se preciziraju odredbe kojima se uređuje postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara. Tako se predviđa da javno akcionarsko društvo koje ispunjava navedene kriterijume likvidnosti ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti, a u slučaju javnog akcionarskog društva čije akcije, kojima se trgovalo na regulisanom tržištu, ne ispunjavaju navedene kriterijume likvidnosti, kao i akcionarsko društvo koje nije javno imaju obavezu da otkupe akcije po najvišoj vrednosti između utvrđene knjigovodstvene vrednosti akcija i utvrđene procenjene vrednosti akcija koje vrši ovlašćeni procenitelj.

Predlogom zakona preciziraju se i odredbe kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i novine u smislu da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 30 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Predlogom zakona u tekst se uvode i nove odredbe kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije, položaj organa upravljanja, zabrana registracije promene podataka nakon pokretanja postupka prinudne likvidacije, donošenje akta registratora o brisanju društva iz registra i okončanje postupka prinudne likvidacije. Na ovaj način se, između ostalog vrši usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 18/16) kojim se zahteva da se stranke unapred moraju upoznati sa upravnim postupkom koji se protiv njih vodi po službenoj dužnosti.

Predlogom zakona se posebno reguliše i položaj privrednih društava nad kojima je zaključen stečajni postupak na osnovu odredbi članova 150. do 154. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RSˮ, broj 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14), a koje su Odlukom Ustavnog suda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 71/12) proglašene neustavnim i propisuje mogućnost njihovog brisanja iz registra u slučajevima kada je pravnosnažnost rešenja o zaključenju stečajnog postupka nastupila pre stupanja na snagu odluke Ustavnog suda.

Takođe, najzad je rešeno pitanje pravnog sledbeništva nad imovinom privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata kao neaktivni u skladu sa članom 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, broj 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) propisivanjem da njihovi članovi postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasničkim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Ključni cilj koji se želi postići donošenjem predloženih izmena i dopuna važećeg zakona je nastavak usaglašavanja zakonske regulative sa propisima Evropske unije, a što je u skladu sa Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje - 6 "Pravo privrednih društava" koja je usvojena Zaključkom Vlade 05 Broj: 337-5373/2017 od 19. juna 2017. godine. U tom smislu, u zakonski tekst unete su odredbe kojima se uređuje Evropsko akcionarsko društvo (Societas Europea) i Evropska ekonomska interesna grupacija, a Predlogom zakona uvode se posebne odredbe kojima se uređuje pitanje prekograničnog pripajanja i spajanja društava kapitala u smislu Direktive 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine odnosno - Direktive (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.

Ove navedene odredbe primenjivaće se od 1. januara 2022. godine, kada se očekuje da Republika Srbija zatvori sva otvorena pregovaračka poglavlja.

Pored navedenog, cilj koji će se postići usvajanjem predloženih rešenja je unapređenje pojedinih rešenja koja su do sada stvarala probleme u primeni, zatim postizanje veće transparentonsti, pravne sigurnosti, a što će svakako rezultirati povoljnijim položajem poverilaca i investitora, čime će se jačati poslovno okruženje i uticati na povećanje broja investicija.

 Predlogom zakona stvara se pravni osnov za elektronsku registraciju osnivanja privrednih subjekata, kao i mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača, čime će se ubrzati postupak registracije i smanjiti troškovi u postupku osnivanja.

Naime, prema članu 2. stav 1. Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre ("Službeni glasnik RS", br. 119/13, 138/14, 45/15, 106/15, 32/16 i 60/16), naknada za registraciju osnivanja privrednog društva, iznosi 4.900,00 dinara. Iz navedenog proističe, da je na ime navedene naknade za oko 6000 osnovanih jednočlanih društava sa ograničenom odgovornošću, u periodu od 1. januara 2017. godine do dana sačinjavanja ove analize, utrošeno znatno preko nekoliko desetina miliona dinara. Kako bi naknada za elektronsku prijavu osnivanja jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću iznosila 20% manje od propisane naknade za papirnu prijavu, to bi ušteda u prvoj godini primene odredaba o elektronskoj registraciji osnivanja privrednih subjekata iznosila nekoliko miliona dinara, a pod uslovom da se u tom periodu osnuje broj jednočlanih društava sa ograničenom odgovornošću, koji je približno isti broju navedenih društava koja su, u istom periodu, osnovana u 2017. godini. Takođe, mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača, doprineće dodatnim uštedama. Naime, skladu sa Javnobeležničkom tarifom ("Službeni glasnik RS", br. 91/14, 103/14, 138/14, 12/16, 17/17 i 67/17), tarifni broj 8, nagrada javnog beležnika za overu potpisa na nejavnoj ispravi kojom se potvrđuje da su stranke pravnog posla ili stranke koje daju izjavu svojeručno potpisale, iznosi 2 boda po jednom potpisu i na jednom primerku javnobeležničke isprave. Članom 10. Javnobeležničke tarife propisana je vrednost boda u iznosu od 150 dinara bez PDV-a. Iz navedenog proizilazi da, overa potpisa na osnivačkom aktu, i to samo na jednom primerku, iznosi preko 360 dinara, pa mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača, predstavlja uštedu za privredne subjekte, i to u prvoj godini primene u iznosu od nekoliko miliona dinara, pod uslovom da u tom periodu bude osnovan isti broj jednočlanih društava sa ograničenom odgovornošću, koji je osnovan u navedenom periodu 2017. godine.

Takođe, članom 7. Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre, naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1.500,00 dinara, a naknada za registraciju preduzetnika, na osnovu registracione prijave koja se podnosi elektronskim putem, iznosi 1.000,00 dinara. Kako je od 1. januara 2017. godine do dana sačinjavanja ove analize registrovano preko 10.000 novoosnovanih preduzetnika, to znači da bi registracija ovog broja preduzetnika, na osnovu registracione prijave koja se podnosi elektronskim putem, u prvoj godini primene ovog Zakona imala za posledicu uštedu od preko 5.000.000,00 dinara.

Takođe, uvodi se obaveza registracije adrese za prijem elektronske pošte, koja će se, kao i do sada, vršiti bez naknade. Predmetnim izmenama obavezuju se društva da poseduju elektronsku adresu, a u skladu sa konceptom e-Uprave i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede. S druge strane, ovakvo rešenje omogućava efikasniji sistem komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno i stvaranje preduslova za eliminaciju papirnog poslovanja i smanjenje troškova, kako privredi, tako i državi. Ovo rešenje doprineće ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja. Već postojeći sistem u okviru APR-a omogućava da se registracija elektronske adrese društva vrši besplatno, tako da se uvođenjem ovakve obaveze ne stvaraju negativni finansijski efekti na privredu, i ne stvaraju novi troškovi. Zakon takođe, omogućava sačinjavanje osnivačkog akta u obliku elektronskog dokumenta kod koga overu potpisa zamenjuju kvalifikovani elektronski potpisi članova društva.

Donošenjem zakona, kao jedan od ciljeva koji će se ostvariti, svakako jeste i usaglašavanje odredaba Zakona o privrednim društvima sa drugim propisima. Naime, Predlogom zakona uvodi se nova odredba 9a kojom se uređuju podaci o licima za koje po ovom zakonu postoji obaveza registracije, koji se registruju u skladu sa zakonom o registraciji, a iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o strancima ("Službeni glasnik RS", broj 97/08) i drugim propisima koji se odnose na lične identifikacione podatke stranih fizičkih lica (lični broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja), Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 104/09 - dr. zakon, 68/12 - US i 107/12). Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisano je da obrada podataka o ličnosti nije dozvoljena, između ostalog, i ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja. Predlogom zakona je uvedena odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje postoji obaveza registracije, a na osnovu koje je ustanovljeno zakonsko ovlašćenje za obradu tih podataka.

Radi usklađivanja sa Zakonom o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 112/15 i 108/16), Predlogom zakona dopunjuju se odredbe kojima se uređuje postupak sticanja sopstvenih akcija, a kojima je propisano da je odbor direktora, odnosno izvršni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno dužan da, u skladu sa odlukom o sticanju sopstvenih akcija, uputi ponudu za otkup svim akcionarima te klase akcija. Navedena odredba je dopunjena u smislu da javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude, i to na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija, a u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala.

3. Druge mogućnosti za rešavanje problema

S obzirom na to da Zakon o privrednim društvima uređuje opšti pravni okvir za položaj privrednih društava, kao i pravni položaj preduzetnika, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima, ne postoje.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?

Kao što je napred navedeno, jedino je izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima bilo moguće predvideti odredbe kojima bi se doprinelo nastavku usaglašavanja zakonske regulative sa propisima Evropske unije u oblasti privrednih društava, kao i unapređenju odredaba koje se odnose na zaštitu prava manjinskih akcionara, otklanjanju niza nedoumica u primeni postojećih odredaba i usaglašavanju odredaba Zakona o privrednim društvima sa drugim propisima. Iz svih navedenih razloga, donošenje zakona radi realizacije napred iznetih ciljeva, jeste jedini način za rešavanje problema.

5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu

Predložena rešenja u zakonu imaće pozitivan uticaj na sva pravna i fizička lica na teritoriji Republike Srbije koja preduzimaju različite oblike obavljanja privredne delatnosti, kao i na manjinske akcionare, poverioce privrednih društava i potencijalne investitore, što će svakako unaprediti privrednu aktivnost i povećati obim investicija.

6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća

Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove kod građana i privrede (ni kod malih i srednjih privrednih društava).

7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove?

Kako je napred navedeno, primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove za privredu, s obzirom da se ne uvode nove dodatne obaveze koje zahtevaju plaćanje naknada za registraciju.

8. Da li akt podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Ovaj zakon će stimulisati privrednu aktivnost i povećati tržišnu konkurenciju, iz razloga što je stvaranjem uslova za povećani nivo investicione aktivnosti realno očekivati povećanje broja privrednih subjekata, naročito imajući u vidu uvođenje elektronskog postupka osnivanja privrednih subjekata.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove?

U postupku pripreme za izradu Nacrta zakona izvršena je analiza predloga, komentara i sugestija privrednih subjekata, Privredne komore Srbije, kao i drugih stranih privrednih asocijacija koji su dostavljeni Ministarstvu privrede i značajan broj predloga je implementiran u tekst Nacrta zakona. Osim toga, sprovedena je i javna rasprava na Nacrt zakona a novi komentari, sugestije i predlozi bili su predmet dodatne analize. Shodno tome, i u toku javne rasprave prihvaćeni su pojedini predlozi privrednih subjekata.

10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja Zakona?

Ministarstvo privrede će u saradnji sa svim relevantnim subjektima, kao što su: Privredna komora Srbije, privredne asocijacije domaćih i stranih investitora, organizacije civilnog društva i zainteresovani privredni subjekti, kao i do sada, sprovoditi sve potrebne mere u nastavku sprovođenja ovog zakona, a u cilju uspostavljanja dugoročnog, održivog i konkurentnog poslovnog okruženja.

 

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 28.05.2018.