NACRT ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU: Sindikati traže da se utvrde materijalno-finansijske obaveze za one koji otvaraju agenciju za zapošljavanje, i da se radnicima na lizing omogući sindikalno organizovanje

Već nekoliko godina u Srbiji mnogi na radno mesto odlaze posredstvom agencija za zapošljavanje, a ta vrsta radnog angažmana se popularno zove zapošljavanje na lizing.

Iako se ne može precizno reći koliko ljudi radi na lizing, procenjuje se da ih ima i oko 100.000, a ova vrsta zapošljavanja još uvek nije zakonski regulisana. Za sada se još ne može reći ni to kada bi ova vrsta radnog angažmana mogla dobiti zakonski okvir, ali je izvesno da se na nedavno održanom sastanku Socijalno-ekonomskog saveta o zakonu o agencijskom zapošljavanju nije razgovaralo, a odlučivanje o ovoj temi je, po rečima ministra za rad Zorana Đorđevića, odloženo kako bi se uspostavio puni konsenzus. Neslaganja u SES-u oko Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju ima, a među važnijim je i to što se predlaže da zapošljavanje preko agencija za zapošljavanje nema limita, što je nešto s čim se sindikati ne slažu.

Da podsetimo, da zapošljavanje preko agencija za zapošljavanje dobije zakonski okvir tema je o kojoj se razgovara već nekoliko godina, ali se zapravo nije daleko odmaklo. Nacrtom zakona, koji je krajem prošle godine bio na javnoj raspravi, bilo je predviđeno da radnici na lizing, koji se zapošljavaju privremeno, dobiju ugovor o radu isto kao i zaposleni kod poslodavca, a da preduzeća koja angažuje radnike preko agencija za zapošljavanje, mogu iznajmiti najviše 30 odsto takvih radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih, pod uslovom da poslodavac dobije saglasnost Ministarstva.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, nakon što je javna rasprava o Nacrtu zakona održana u nekoliko gradova, tekst je izmenjen, a to se posebno odnosi na deo koji se tiče broja radnika koji se u kompanijama mogu angažovati na lizing.

"Sindikati i dalje insistiraju da se oroči procenat broja radnika koji mogu da se zaposle na lizing i naš je predlog da to ne bude više do 10 odsto ukoliko su zaposleni na određeno vreme, kao i to da se u osnovnoj delatnosti radnici na lizing ne mogu zapošljavati", kaže Milić.

" Za veću sigurnost i zaštitu radnih prava radnika koji se zapošljavaju na lizing potrebno je i da se utvrde materijalno-finansijske obaveze za one koji otvaraju agenciju za zapošljavanje, a važno je i da se radnima na lizing omogući sindikalno organizovanje."

On naglašava da bi bilo najbolje kada ne bi bilo zapošljavanja na lizing, ali da je to stvarnost i da se ne mogu zatvarati oči i praviti se da takvog načina zapošljavanja nema, te da je to i razlog što je neophodno da se položaj radnika koji se zapošljavaju preko agencija za zapošljavanje zakonski reguliše i na taj način im se omogući da ostvare radna prava.

"Ogroman broj radnika u Srbiji, čak oko 100.000 radi preko agencija za zapošljavanje, a ima ih u svim sferama - i u javnim preduzećima, državnim ustanovama, velikim i malim kompanijama, privatnim firmama, javnom sektoru, upravi, tako rade mnogi u Naftnoj industriji Srbije, Elektroprivredi Srbije.... Zbog toga je i važno da se njihov položaj zakonski reguliše i da se izjednače radna prava radnika na lizing i onih koji su zaposleni kod poslodavca, koji se sada značajno razlikuju", rekao je Milić.

Naredni sastanak SES-a biće održan krajem maja, a da li će se razgovarati o zakonu o agencijskom zapošljavanju i da li će na sastanak doći adekvatni predstavnici Vlade Republike Srbije - videće se.

"Zakonski okvir koji se tiče agencijskog zapošljavanja treba da bude kompromis i dogovor koji će predstaviti najpovoljnije rešenje za sve", kaže Goran Milić.

"Iako je država još od promena Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) iz 2014. godine, kada je omogućeno lakše otpuštanje, dosta išla na ruku poslodavcima, mi ne tražimo da se ide na ruku radnika već se zalažemo za korektno rešenje koje će imati pozitivne efekte i za radnike i poslodavce."

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Mlađenović, 29.04.2019.