Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU: Udruženje sudija i tužilaca predlaže uvođenje javnotužilačkih istražitelja


Predstavnici Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) u radnoj grupi formiranoj za izmenu Zakona o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US), insistiraće na uvođenju značajne novine u tužilačkoj organizaciji – uvođenju javnotužilačkih istražitelja, koji su svoj puni doprinos razvoju i jačanju javnotužilačke funkcije dali u mnogim evropskim sistemima. Naime, u konkretnom slučaju se radi o formiranju godišnje liste istražitelja kojima javni tužioci mogu u predistražnom postupku poveriti preduzimanje dokaznih radnji na području svoje nadležnosti, a koju listu sastavlja Republički javni tužilac, imajući u vidu predmete istrage, odgovarajuće iskustvo, specijalizaciju i kvalifikacije za istraživanje krivičnih dela u vezi sa kojima se dokazne radnje sprovode. To bi praktično značilo bi da javni tužioci sa spiska istražitelja koje sastavlja Republičko javno tužilaštvo, na osnovu svojih potreba i strukture krivičnih predmeta, birali istražitelje, koji bi potom bili na duži vremenski period imenovani kao javni istražitelji u tužilaštvu i radili pod neposrednom kontrolom javnog tužioca, kome bi odgovarali i disciplinski za kvalitet svog rada.

 Istražitelji mogu biti lica koja imaju odgovarajuću obuku i iskustvo, odnosno ispunjavaju uslove koji bi bili uređeni posebnim zakonom, a praksa drugih zemalja nedvosmisleno ukazuje da su to prevashodno aktivni policijski službenici i pripadnici službi bezbednosti, koji su se u svom radu već susretali sa prikupljanjem dokaza u krivičnim postupcima, ali istovremeno i lica koja su ispunila uslove za odlazak u penziju, budući da zbog beneficiranog radnog staža ista relativno rano idu u penziju i ovo je svojevrsna prilika da se njihovo neprocenjivo radno iskustvo i dalje koristi za rasvetljavanje krivičnih dela, umesto da nakon penzionisanja svoja znanja prenose u civilnom sektoru.

 U praksi, to bi značilo da svaki javni tužilac za tužilaštvo na čijem se čelu nalazi, sa spiska istražitelja koje sastavlja Republički javni tužilac, bira određeni broj istražitelja, koji bi se u potpunosti posvetili preduzimanju dokaznih radnji na osnovu instrukcija i pod nadzorom tužilaštva koje vodi istragu, dakle, istražitelji bi se, za razliku od pripadnika MUP koji se susreću sa velikim brojem predmeta u radu, isključivo posvetili onim slučajevima koji zbog svoje kompleksnosti traže naročitu hitnost u postupanju. Primer za to bi mogla biti otmica, ubistvo ili neko drugo teško krivično delo, kojim bi se istražitelji pod kontrolom tužilaštva bavili svakodnevno, oslobođeni obaveze da paralelno rade na više predmeta istovremeno, kao što je to slučaj u MUP, što bi doprinelo efikasnom sprovođenju istrage i prikupljanju dokaza koji bi svojim kvalitetom i kvantitetom dali težinu optužnicama i vodili ka osuđujućim presudama.

Istovremeno, uvođenje istražitelja bi značilo i preuzimanje veće kontrole javnog tužilaštva nad predistražnim postupkom i eventualno sledstvenu izmenu procesnog krivičnog zakonodavstva, budući da sadašnji Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) tužilaštvu daje ovlašćenja da inicira pokretanje disciplinskog postupku protiv policije i drugih organa koji ne postupaju po zahtevima tužilaštva, ali ne i da učestvuje ili vodi disciplinski postupak protiv lica koje smatra odgovornim za nepostupanje, te bi uvođenje istražitelja bilo korak u smeru potpune primene Zakonika o krivičnom postupku koji je tužilaštvu poverio ulogu gospodara krivičnog progona, a koje nadležnosti u potpunosti tužilačka organizacija nije preuzela još od 2013. godine i pored uzaludnih pokušaja struke da se izbori za to prethodnih godina.

 Takođe, u okviru izmene Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017), UST će insistirati na uvođenju beneficiranog radnog staža za tužioce i sudije, nalazeći da je apsolutno neprihvatljivo da se ove profesije ne prepoznaju kao visokorizične, odnosno da se za beneficirani radni staž struka nije izborila decenijama unazad. U okviru toga, UST će od DVT i VSS tražiti hitno da se donesu odgovarajući akti o proceni rizika, te da se javno izađe sa podacima o broju prijavljenih fizičkih napada i pretnji upućenih tužiocima i sudijama ili članovima njihovih porodica, o broju prevremeno penzionisanih tužilaca i sudija, kao i o broju prestanaka pravosudnih funkcija usled smrti, budući da se radi o izuzetno stresnim i odgovornim profesijama, koje su prve na udaru kriminala, u kojima se svakodnevno donose odluke od kojih zavise ljudske sudbine, u kojima se vode izuzetno složeni postupci, uz imperativ postupanja u izuzetno kratkim rokovima, te čestim dežurstvima koja mogu trajati nedeljama bez prestanka, što je svakako razlog da se ovim profesijama prizna beneficirani radni staž, za koji su se decenijama ranije izborili pripadnici MUP, vojske i bezbednosnih službi. Imajući u vidu predlog da se pripadnicima MUP, vojske i bezbednosnih službi obezbede stanovi po privilegovanim cenama kvadrata, UST smatra da se i sudije i tužioci moraju na jednak način tretirati od strane države, te da bi država poslala jasan signal i snažnu podršku borbi protiv kriminala u društvu, ukoliko bi stala iza sudija i tužilaca i založila se da im olakša materijalni položaj, budući da su to ljudi koji se u toj borbi nalaze na direktnom udaru i rizikuju sve što imaju.

Izvor: Udruženje sudija i tužilaca Srbije, 06.05.2019.
Naslov: Redakcija