Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Za uvođenje kazne doživotnog zatvora potrebna je opsežna javna rasprava, a stručna javnost je duboko podeljena po ovom pitanju. Odluka Velikog veća Evropskog suda u Strazburu kaže da za svaku kaznu preko 25 godina mora postojati mogućnost uslovnog otpusta. U suprotnom, Srbija bi bila izbačena iz Saveta Evrope


Da se doživotna robija neće skoro naći u izmenama Krivičnog zakonika Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016 - dalje: KZ), najbolje potvrđuje to što se Radna grupa za izradu izmena KZ-a u poslednje vreme ne sastaje. Osim toga, svi proračuni pokazuju da u prebukiranim srpskim zatvorima nema mesta za večite osuđenike.

Ova ideja ponovo je oživela kada je Fondacija "Tijana Jurić" predala Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog za izmenu Krivičnog zakonika. Njime je predviđena kazna doživotnog zatvora za ubice i silovatelje dece, nemoćnih lica i trudnica. Sudovi ne bi smeli optuženom da ublaže kaznu ispod zakonskog minimuma od 10 godina, a predviđena je i zabrana uslovnog otpusta za ova dela.

Kako kažu iz vrha pravosuđa, ovako formulisan predlog svakako ne bi mogao da bude pretočen u zakon, jer je suprotan evropskim propisima. Odluka Velikog veća Evropskog suda u Strazburu kaže da za svaku kaznu preko 25 godina mora postojati mogućnost uslovnog otpusta. U suprotnom, Srbija bi bila izbačena iz Saveta Evrope.

Da bi KZ bio promenjen, potrebna je opsežna javna rasprava, a stručna javnost je duboko podeljena po ovom pitanju. Prof. dr Branislav Ristivojević sa novosadskog Pravnog fakulteta ističe da kod nas nema analize koja bi pokazala koliko su dela za koja je podneta inicijativa učestala da bi opravdala menjanje KZ-a.

- Zakon kao opšti akt ne može se menjati zbog pojedinačnog slučaja, koliko god on bio težak i bolan - kaže Ristivojević. - Tek kada nešto imate kao sistemski problem, možete da analizirate da li je potrebna promena zakonodavstva. Pre nekoliko godina donet je Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ("Sl. glasnik RS", br. 32/2013) - "Marijin zakon", kojim je uveden registar pedofila. Od tada u registru imamo samo četvoro ljudi, za koje čak i ne znamo da li su povratnici. Koji su onda efekti tog Zakona?

Advokatura ima drugačije mišljenje. Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, veruje da "postoje ljudi sa takvim ponašanjem zbog kojeg zaslužuju da doživotno budu isključeni iz društva":

- Pojedini zločinci izlaze posle 20 godina i čine iste ili još gore zločine. Ima prostora za uvođenje doživotne robije, ali je pitanje da li je naše društvo sposobno u finansijskom i prostornom smislu za to. Srbija, sa oko 11.000 zatvorenika, ni sada ne ispunjava EU standarde. -

Većina zemalja EU ima doživotnu kaznu, ali svuda postoji uslovni otpust. Prosečno vreme koje doživotni osuđenici provedu iza rešetaka npr. u Nemačkoj je 19,8 godina.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S., 05.05.2017.
Naslov: Redakcija