Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva definišu se kao "državni organi


Šta je država, je li to sistem mehanizama koji su formirali građani da bi bili štićeni po zakonu, ili država služi samo interesima političke garniture na vlasti, jedno je od pitanja pokrenutih na prvoj javnoj raspravi o Radnom tekstu amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe koja je održana u maloj sali hotela "Šumarice", jedva dovoljnoj da primi sve zainteresovane učesnike skupa.

Radni tekst ustavnih amandmana predložilo je Ministarstvo pravde, a u raspravi su učešće uzeli funkcioneri, sudije, tužioci, građani. Radni tekst predstavio je Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde koji je rekao da je ministarstvo već uvažilo neke sugestije pristigle pisanim putem.

Obrazlažući predložene promene u vezi sa izborom članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, Backović je ukazao da će deo njih birati same sudije i tužioci, a deo "kvalifikovana većina" poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Skupština, kako je naveo, bira članove VSS iz redova "istaknutih pravnika", a njihov glas treba da bude odlučujući kada je reč o izboru predsednika ovog organa.

Ovo rešenje je predloženo kako bi se sprečila korporatizacija pravosuđa – objasnio je Backović, napominjući da se VSS i VST novim amandmanima definišu kao "državni organi".

Upravo ova definicija je zasmetala Ivanu Jovičiću, zameniku predsednika Visokog saveta sudstva. Prema njegovom mišljenju, atribut "državni" treba da bude brisan iz predloženih amandmana, jer je VSS "više društveni organ".

Visoki savet sudstva nije i ne treba da bude definisan kao državni organ, već možda kao sudsko-upravni. Nije dobro ni rešenje po kome ovaj organ ne odlučuje o finansiranju, već s tim u vezi samo šalje predlog Vladi Republike Srbije. Što se tiče sastava, sporna je prevlast zakonodavne i izvršne vlasti nad Visokim savetom sudstva. Tako se gubi nezavisnost i samostalnost sudova, a članovi Visokog saveta sudstva iz redova sudija samo služe da bi na sednicama ovog organa dale kvorum. Još ako se na sve to doda da predsednik Visokog saveta sudstva ima "zlatni glas", onda je radni tekst tim pre neprihvatljiv – zaključio je Jovičić čije je izlaganje propraćeno aplauzom kolega.

Aplauz se čuo i na kraju izlaganja Nenada Stefanovića iz Udruženja tužilaca Srbije, koji je rekao da pomenute amandmane treba povući.

Ako se ovi amandmani usvoje, biće propuštena prilika za depolitizaciju tužilaštva. Ono mora biti nezavisno, a po predloženim amandmanima Visoki savet tužilaštva postaje radno telo Narodne skupštine. Tako se vraćamo u Miloševićevo vreme, pa je možda bolje ukinuti Visoki savet tužilaštva, jer ovako stvaramo politički odgovorno pravosuđe koje služi samo političkoj eliti, bez obzira na to ko je na vlasti – zaključio je Stefanović.

Nazivajući predložene amandmane "kompromisom", Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, koji je na kragujevačkoj raspravi govorio kao član Mreže pravnika Srbija, zauzeo je drugačiji stav u vezi sa ulogom države u izboru članova pravosudnih organa.

Narodna skupština odjednom ne treba da odlučuje o bilo čemu što je u vezi sa pravosuđem. Zašto ne treba, ako su poslanici izabrani voljom građana na izborima. I zašto Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva ne treba da budu definisani kao državni organi. Gde će država da ode i kakva će onda njena uloga da bude ako se povuče iz tužilaštava i sudova. Zašto se zakonodavna i izvršna vlast nazivaju političkom vlašću – upitao se Sekulić.

Učešće u javnoj raspravi u Kragujevcu uzeli su i predstavnici Udruženja "Istina Tamarini zakoni", koje zastupa interese roditelja i rodbine žrtava požara u novosadskoj diskoteci "Kontrast". Branko Miladinović, otac jedne od žrtava, uputio je nosiocima tužilačkih funkcija teške reči.

S kojim ste se pravom drznuli da upravljate našim sudbinama, zloupotrebljavajući funkcije, znajući da vas štiti imunitet i da možete nekažnjeno da činiti zlo, bez odgovornosti – pitao je ovaj nesrećni čovek.

Sudije kragujevačkog Apelacionog suda predložile su povlačenje radnog teksta ocenjujući da dovodi u pitanje nezavisnost sudstva. Sudija Apelacionog suda u Kragujevcu Radoman Sparić je rekao da su posle rasprave o tom tekstu, sudije ovog suda jedinstveno zaključile da se predloženim amandmanima dovodi u pitanje ostvarivanje nezavisnosti sudstva i sudija. "Reč je o nedostacima koji se ne mogu redigovati", rekao je Sparić.

On je ukazao da su sudije Apelacionog suda u Kragujevcu uputile ozbiljne primedbe na amandmane koji se odnose na sastav Visokog saveta sudstva, izbor njegovog predsednika, njegov rad i odlučivanje navodeći da je sa predloženim sastavom VSS u potpunosti dovedena u sumnju garancija nezavisnosti tog organa.

Izvor: Vebsajt Politika, Brane Kartalović, 06.02.2018.
Naslov: Redakcija