Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Stručna javnost se zalaže za izmenu ZKP-a ili donošenje potpuno novog zakona. Sporne odredbe su dokazna uloga suda, osnovi za određivanje pritvora i tužilačka istraga


I loš zakon je ipak zakon, pa se mora primenjivati dok je na snazi, rekli su krivičari na Kopaoniku, kada su raspravljali o problematičnim rešenjima Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP). Najavili su mogućnost izmena ovog zakona, koji je već pet godina na udaru kritika stručne javnosti, pa čak i mogućnost donošenja potpuno novog ZKP-a.

ZKP je suštinski zasnovan na pogrešnoj koncepciji, ali obiluje i konkretnim pravno-tehničkim greškama. Krivičnoprocesna tradicija je vid kulturnog i pravnog identiteta, a naša tradicija je da krivični sud ima primarnu dokaznu ulogu na glavnom pretresu i da utvrđuje istinu. To je, međutim, već nekoliko godina u Srbiji potisnuto u istorijsku prošlost, jer je krivični postupak postao dokazni dvoboj tužilaštva i odbrane, dok sud ima pasivnu ulogu – podsetio je profesor dr Milan Škulić, koji vodi katedru "Pravo na slobodu" u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava.

Zbog velikog odstupanja od dosadašnjeg pravnog i kulturnog identiteta u pravnom sistemu Srbije, krivičari su se na Kopaoniku složili sa idejom da ZKP treba da bude radikalno izmenjen ili da čak bude donesen potpuno novi ZKP.

Katedra je zaključila da potpuno adverzijalna konstrukcija glavnog pretresa, koja liči na ono što je glavna rasprava u parničnom postupku, ne odgovara onome što je duh i suština krivičnog postupka i da je posebno negativna po siromašne okrivljene, koji su samo formalno ravnopravni sa javnim tužiocem, kao državnim organom, a da u praksi oni imaju veoma podređen položaj. Zato je potrebno u predstojećoj reformi krivičnog postupka uvesti ponovo mogućnost da sud bude dokazno znatno aktivniji na glavnom pretresu – rekao je Škulić, koji je nedavno izabran za sudiju Ustavnog suda.

U kontinentalnoj Evropi, sud je suvereni i neprikosnoveni "gospodar" dokaznog postupka.

Tužilačka istraga, koja je u Srbiji uvedena ZKP-om 2011. godine, do sada je pokazala da nije toliko efikasna kao što je bila sudska istraga, koju su vodile istražne sudije.

Novi model javnotužilačke istrage, ispoljio je u praksi mnogobrojne slabosti, koje su delom posledica nerešenih odnosa u vezi sa kadrovskim i tehničkim potencijalom javnog tužilaštva, ali su mnogo više posledica lošeg rešenja sada važećeg ZKP-a, koji je potrebno što pre promeniti, sa idejom da javni tužilac, koji je ipak jedna stranka u krivičnom postupku, ne može biti obična zamena za nekadašnjeg nezavisnog i nepristrasnog istražnog sudiju – objašnjava profesor Škulić.

Novim ZKP-om, reformatori su pokušali ostvarenje "nemoguće misije" – da istraga bude tužilačka, ali da istovremeno svi dokazi, koje je javni tužilac kao nesudski državni organi prikupio, mogu da se putem čitanja zapisnika o datim izjavama, koriste na glavnom pretresu, isto ili slično kao što je to činjeno i sa iskazima koji se daju istražnom sudiji, kada on u sudskoj istrazi ispituje svedoke ili veštake.

Tako nešto načelno nije moguće, odnosno nije opravdano, a potencijalno bi se moglo smatrati i kršenjem prava na pravično suđenje – napominje profesor.

Izmene bi trebalo da pretrpe i odredbe o razlozima za određivanje pritvora. Naime, pritvor je samo jedna od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Po pravilu, određuje se kada postoji opasnost od bekstva, zatim opasnost od uticaja na svedoke i druge dokaze i opasnost da će okrivljeni ponovo učiniti krivično delo. Međutim, sporan je četvrti zakonski razlog za pritvor, a to je – uznemiravanje javnosti.

Četvrti razlog za pritvor odnosi se na težinu krivičnog dela i uznemirenje građana, ali nije adekvatno formulisan u zakonu, pa u praksi postaje takozvana kaučuk norma, koja je veoma rastegljiva.

Nekada u praksi imamo i bizarna objašnjenja, poput onoga da je uznemirena svetska javnost, što se svodi često na preterano paušalno i suviše lako određivanje pritvora, samo zbog dela koje je predmet krivičnog postupka. To je neka vrsta "povampirene" odredbe iz vremena socijalističke Jugoslavije – kaže profesor Škulić.

I sudije i advokati i tužioci slažu se da je pravo na slobodu od ogromnog vitalnog značaja za svaku pravnu državu. To pravo je neophodno zaštititi i u krivičnom postupku, a samo je u nekim situacijama neophodno da se naprave izuzeci i da se odredi pritvor.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 07.02.2017.
Naslov: Redakcije