NACRT ZAKONA O NAUCI I ISTRAŽIVANJIMA: Naučnici mogu biti zaposleni samo u institutima, a na fakultetima jedino ako im je osnovno angažovanje u nastavi
Naučnici angažovani na fakultetima zabrinuti su da bi mogli da ostanu bez posla. Njih plaši Nacrt zakona o nauci i istraživanjima, o kome je javna rasprava završena 3. januara 2019. godine i koji gasi njihova radna mesta na univerzitetima. Nova pravila predviđaju da naučnici mogu da budu zaposleni samo u institutima, a na fakultetima jedino ako im je osnovno angažovanje u nastavi.
Ova mera, kažu istraživači, pogodila bi trećinu naučne zajednice, jer je 1.500 istraživača angažovano na fakultetima, a oko 3.500 u institutima. Ostatak ljudi u nauci su predavači na fakultetima, kojima je istraživanje dodatna delatnost.
Pisali su i resornom ministru i premijerki, imaju podršku kolega, ali se plaše da to nije dovoljno i da će zakon, čije se usvajanje očekuje u martu, ostati u sadašnjem obliku.
- Ugrožen je veliki broj ljudi - kaže dr Goran Sretenović, istraživač sa Fizičkog fakulteta UB. - Na razgovoru koji smo imali u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rečeno nam je će za nas pronaći neko rešenje. To će podrazumevati da radimo u oblastima kojima se do sada nismo bavili. Nadamo se da će u konačnoj verziji zakona ova nepravda biti ispravljena.
Od prof. dr Vladimira Popovića, državnog sekretara u resornom ministarstvu, dobili smo potvrdu da će za ove istraživače biti pronađeno rešenje, i to bolje od postojećeg, i da neće ostati bez posla.
- Obećao sam im da ćemo sporni član zakona jasnije definisati, te da će oni moći da učestvuju u projektima Fonda za nauku i tako sklapaju ugovore o radu. Oni i sada imaju ugovore samo na po godinu dana. Dodatno ćemo im ponuditi poseban program, preko ministarstva, koji će im garantovati siguran ostanak u nauci, i to na pet godina - najavljuje prof. Popović.
On kaže da ne mogu da se slože do kraja samo oko toga da istraživači budu zaposleni na fakultetima institucionalno, a ne kroz projekte. Zapošljavanje na fakultetima, objašnjava, uređuje Zakon o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon i 73/2018), a ne Zakon o nauci.
Nacrt zakona, kako je sada napisan, najviše ugrožava zaposlene na prirodnim i tehničkih fakultetima. Tako je, recimo, na Biološkom fakultetu oko 100 ljudi zaposleno u nastavi, a 83 u istraživačkim zvanjima, te su svi oni zabrinuti za svoj dalji rad. Jedan od njih je dr Goran Vukotić, naučni saradnik Biološkog fakulteta.
- Ako zakon bude usvojen bez izmena, ne bismo bili ugroženi samo mi, već i projekti na kojima radimo, u koje su uključeni i ljudi iz nastave - objašnjava dr Vukotić. - To bi se odrazilo i na rejting univerziteta na Šangajskoj listi. Veoma smo ponosni na naš rejting na listi i ne treba da činimo nešto čime ćemo ga ugroziti.
Zajedničke primedbe na zakon potpisali su istraživači Biološkog, Fizičkog fakulteta, Fakulteta za fizičku hemiju, Matematičkog, Tehnološko-metalurškog, Farmaceutskog u Beogradu i PMF u Novom Sadu i Kragujevcu. Istraživači kažu i da, u trenutku kada se država bori protiv odliva mozgova, ovakvo zakonsko rešenje može samo da pogorša ionako lošu situaciju.
Osim na tehničkim i prirodnim fakultetima, istraživači su angažovani i na mnogim društveno-humanističkim fakultetima. Filozofski fakultet UB ima oko 130 saradnika u naučnim zvanjima. Ukoliko bi im bila ukinuta radna mesta na fakultetu, ne bi imali gde da se zaposle. I oni su, odvojeno od "prirodnjaka", tražili pravdu na sastanku u Ministarstvu prosvete.
Izvor: Vebsajt Novosti, I. Mićević, 03.01.2019.Naslov: Redakcija