REFORMA PRAVOSUĐA I NEZAVISNOST SUDSTVA: Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23 predviđene konkretne aktivnosti koje bi trebalo da smanje impresiju da je pravosuđe pristrasno. Među njima su ujednačavanje sudske prakse, snimanje suđenja, ali i stalna obuka sudija

Izvršna vlast u Srbiji imala je desetak odsto pokušaja neprimerenog uticaja na sudije prilikom donošenja odluka. U preostalih oko 90 odsto na njih su pokušale da utiču kolege sudije, advokati, rođaci, prijatelji, biznismeni...

Ove podatke iz Funkcionalne analize pravosuđa u Srbiji, koju je izradila Svetska banka, javnosti je predočio pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović. On objašnjava da je Svetska banka do tih procenata došla kroz anonimnu anketu nosilaca pravosudnih funkcija.

- Uvreženo je mišljenje da izvršna vlast ima presudni uticaj na pravosuđe, što se kroz anketu pokazalo kao netačno. Ali Ministarstvu pravde je stalo do toga da sudstvo bude nezavisno od bilo kakvih uticaja, jer je njegova nezavisnost garancija nepristrasnosti sudija - objašnjava Backović.

On dodaje da su Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23 predviđene konkretne aktivnosti koje bi trebalo da smanje impresiju da je pravosuđe pristrasno. Među njima je i ujednačavanje sudske prakse. Jer, ukoliko neki sudija za isto delo presudi na jedan način, a drugi na drugi, automatski se stiče utisak da je jedna od tih presuda pristrasna. Ideja je i da se snimaju suđenja, a predviđena je i stalna obuka sudija.

- Dešava se da javnost bude ubeđena kako je neki sudija pristrasan, a, u stvari, reč je o njegovoj nedovoljnoj obučenosti - objašnjava Backović. - Jedan od ciljeva Akcionog plana je jačanje nezavisnosti pravosuđa, u skladu sa standardima Venecijanske komisije, koju je EU prepoznala kao ultimativni autoritet kada su u pitanju ustavne promene u vezi s pravosuđem.

Pitanje nezavisnosti sudstva trebalo bi da se razreši promenom Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - daje: Ustav), planiranom do kraja 2017. godine. Standardi Venecijanske komisije predviđaju promene u dva pravca: smanjenje uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na sudstvo i odgovornost sudstva za kvalitet rada, i pojedinačnu odgovornost sudija i generalnu odgovornost pravosuđa.

Kako sudije vide ustavne promene u vezi sa svojim resorom koje će pojačati njihovu nezavisnost, vidi se iz Pravne analize ustavnog okvira o pravosuđu, koju će radna grupa, prema rečima predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića, dostaviti Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa do kraja godine.

- Prva izmena odnosi se na član 4 Ustava u kome se navodi da se odnos triju grana vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Time se daje osnov za rešenje da se odlučivanje o izboru sudija deli između Narodne skupštine i Visokog saveta sudstva, čime se ograničava garancija nezavisnog položaja suda. Mislimo da sudsku vlast treba izuzeti iz ovog člana radi obezbeđenja njene nezavisnosti- kaže Milojević.

Sudije takođe predlažu da se Vrhovnom kasacionom sudu vrati staro ime - Vrhovni sud, kao i da predsednike sudova, uključujući i najviši sud, bira VSS. On, a ne Narodna skupština, trebalo bi da bira i sve sudije. Takođe se predlaže ukidanje prvog izbora sudija na tri godine.

- Praksa je pokazala da građani nemaju uvek poverenja u "sudiju na probnom radu", neki čak traže da se takve sudije izuzmu. Verujemo da postoje dobri mehanizmi disciplinske odgovornosti ukoliko neko ne radi dobro i da sudijama nije potreban probni rad - objašnjava Milojević.

Analizom je predviđeno eventualno ograničenje ovlašćenja "privremenih" sudija tako što one neće samostalno donositi konačne odluke.

Da bi Visoki savet zaista bio nezavisan, u njegovom sastavu ne bi trebalo da bude član nadležnog skupštinskog odbora, dok bi ministar pravde, kao član po funkciji, imao ograničen kapacitet. On ne bi imao uticaj na premeštaj sudija i izricanje disciplinskih mera, već bi, pre svega, bio uključen u rasprave o budžetskim pitanjima. Predlog je i da predsednik Vrhovnog suda ne bude po automatizmu i predsednik VSS, već da predsednika Visokog saveta biraju njegovi članovi.

Jedna od garancija nezavisnosti sudstva je i imunitet sudija za izrečenu presudu, a sudije predlažu da se ovaj imunitet ubuduće odnosi i na izraženo mišljenje tokom postupka.

- Čuli smo stav sudstva i pozdravljamo njihove predloge, ali očekujemo da će u sledećoj fazi njihovi stavovi biti dovedeni u vezu sa standardima Venecijanske komisije. Po njoj, jedna od najvažnijih garancija nezavisnosti sudstva jeste postojanje sudskih saveta, koji se u različitim zemljama različito zovu. Kod nas je to VSS. U njima učestvuju i sudije i nesudije, a slažem se sa stavom predsednice Društva sudija Dragane Boljević da, što su nadležnosti VSS šire, njegov sastav bi trebalo da bude raznovrsniji - kaže Backović.

Radna grupa koja je sačinila Pravnu analizu misli da bi trebalo razmisliti o vraćanju stalnosti javnotužilačke funkcije, a prestanak funkcije i razrešenje trebalo bi urediti Ustavom. Zamenike tužilaca birao bi DVT. Predlog tužilaca je i da se prekomponuje sastav Državnog veća tužilaca.

Da bi se smanjio uticaj advokata na pravosuđe, u Pravnoj analizi se sugeriše da se dosadašnje obavezno članstvo predstavnika advokature u VSS zameni članstvom "pravnog stručnjaka". U VSS bi predstavnike trebalo da imaju i sva četiri apelaciona suda.