Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Popisuju se stvari koje su u državini izvršnog dužnika i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica. Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Popisanim stvarima ne može se raspolagati ni pravno ni faktički. Vlasništvo na kući ili stanu u kojoj se nalaze pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima, jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja


Zbog zakonskih rešenja koja su pravljena po meri poverilaca, prvenstveno banaka, ali i zbog nestručnosti i neprofesionalnosti javnih izvršitelja, mnogi građani koji nemaju baš nikakav dug danas lako mogu da ostanu bez svoje imovine, "ni krivi ni dužni".

Naime, Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 i 106/2016 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) omogućava izvršiteljima da zaplene sve stvari koje nađu na adresi na kojoj živi dužnik, čak i kada taj dužnik nije vlasnik tog stambenog objekta.

Član 221. Zakona dozvoljava izvršiteljima da "popisuju stvari koje su u državini izvršnog dužnika i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica. Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje".

Javni izvršitelji tvrde da se sve stvari koje se nađu na adresi dužnika osnovano smatraju imovinom dužnika. Primera radi, ako neko izgubi kuću zbog hipoteke i potraži utočište kod srodnika ili komšije, onaj ko mu se našao u nevolji i sam može da zapadne u problem jer izvršitelji mogu da mu plene stvari iz doma pod sumnjom da je reč o imovini dužnika koji tu živi. Istina, vlasnik stana ima pravo da uloži prigovor izvršiteljima, a ako nije zadovoljan njihovom odlukom može se žaliti i sudu, ali dok traje postupak dokazivanja, plenidba imovine se odvija nesmetano.

Advokat Branko Pavlović kaže da problem nije u rđavom zakonskom rešenju već u nestručnosti izvršitelja.

- U vreme kada sam ja studirao na fakultetu, niko ko radi u Komori javnih izvršitelja ne bi mogao da ga uspešno završi ako bi zastupao stavove kakve sada zastupa po pitanjima o kojima govorimo. Naime, izvršitelji potpuno nakaradno tumače važeća zakonska rešenja. Sasvim neprofesionalno. Oni prvenstveno imaju obavezu da budu odgovorni privrednici. To znači da u slučaju izvršenja moraju osnovano i odgovorno da postupaju i bez paušalnosti utvrđuju da li je nešto imovina dužnika na adresi gde je prijavljen ili ne. Umesto toga oni smatraju da im Zakon omogućava da popišu sve što nađu u takvom stambenom prostoru što apsolutno nije tačno niti zakonito - navodi Pavlović.

On ističe da je problem ne samo u nestručnosti javnih izvršitelja već da ta manjkavost postoji i kod onih koji im daju licence za rad.

- Sudski izvršitelji iz neznanja smatraju da je aktuelno zakonsko rešenje na osnovu koga postupaju dovoljno te da im daje pravo da plene imovinu. Umesto da oni budu ti koji odgovorno utvrđuju šta je čije, na šta su dužni po osnovu svih postulata obligacionog prava iz koga proizilazi zakonsko rešenje na koje se pozivaju, teret dokazivanja se prebacuje na vlasnika nekretnine što je potpuno besmisleno. Jasno je da je motivacija izvršitelja isključivo vođena željom da naplate dugovanje i na taj način sebi obezbede unosan honorar, ali je u ovom slučaju daleko veći problem kršenje aktuelnih zakonskih normi zbog neznanja i površnosti ljudi koji se bave tim poslom - kaže Pavlović.

Advokat Vladimir Todorić ističe da je čitav pravni sistem urađen tako da štiti interese moćnih i da se iz jedne krajnosti otišlo u drugu.

- Ranije poverilac nije bio zaštićen na bilo koji način zbog čega su zakonska rešenja i promenjena. Međutim, sada smo došli u situaciju da su ona takva da štite one koji su veliki i jaki, a ne samo da ne štite slabe već ih mogu dovesti u veoma nezavidnu situaciju. Stoga se sa pravom može konstatovati da su aktuelna zakonska rešenja u potpunosti podređena komercijalizaciji ali su istovremeno veoma opasna i za same dužnike - navodi on.

Todorić to obrazlaže time da će, s obzirom da treća lica dolaze u situaciju da im može biti zaplenjena imovina ako dužnik živi u njihovom stanu, dolaziti do situacija da se ljudi neće usuđivati da pruže utočište svojim komšijama koje su, recimo, ostale bez krova nad glavom. Tako bi se oni praktično mogli naći na ulici.

S druge strane, iz Komore javnih izvršitelja kažu da se "sprovođenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika određuje na osnovu Zakona i da izvršitelj popisuje stvari koje su u državni izvršnog dužnika

- Izvršitelj će popisati i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Popisanim stvarima ne može se raspolagati ni pravno ni faktički. Vlasništvo na kući ili stanu u kojoj se nalaze pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima, jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja - ističe Neda Petrović, savetnik za odnose sa javnošću Komore javnih izvršitelja.

Ona dodaje da pravo određuje prebivalište kao centar života, životnih aktivnosti jednog lica, ekonomskih, socijalnih, profesionalnih, gde se to lice tu nastanilo sa namerom da tu živi. Postoji obaveza prijavljivanja prebivališta nadležnom organu kad god dođe do promene adrese prebivališta.

- Gde više mogu da se nalaze stvari jednog lica ako ne na adresi našeg prebivališta? Treće lice koje tvrdi da na popisanim stvarima ima neko pravo koje sprečava izvršenje može izjaviti prigovor kojim zahteva da se izvršenje proglasi nedozvoljenim na tim stvarima, a ukoliko ne bude zadovoljno pravosnažnom odlukom po prigovoru, može pokrenuti parnicu pred sudom - kaže Petrovićeva.

Prema njenim rečima, izvršitelji kao nosioci javnih ovlašćenja dužni su da primenjuju Zakon, "a kod pokretnih stvari Zakon je jasan i nema mesta subjektivnoj proceni izvršitelja i samo dosledna primena Zakona je odgovorno ponašanje javnih izvršitelja".

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 i 106/2016 - autentično tumačenje)

Predmet popisa

Član 221

Popisuju se stvari koje su u državini izvršnog dužnika i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica.

Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje.

Izvor: Vebsajt Danas, G. Vlaović, 01.11.2017.
Naslov: Redakcija