Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Supružnici koji u toku braka steknu imovinu biće automatski upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine


Zahvaljujući Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018 - dalje: Zakon), supružnici koji u toku braka steknu stan, kuću ili neki drugi objekat biće automatski upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine. S druge strane, ukoliko je reč o posebnoj imovini stečenoj u toku braka, ostavljena je mogućnost da se bračni partneri dobrovoljno saglase da samo jedan partner bude upisan u katastar kao vlasnik i o tome će javni beležnik obavestiti Republički geodetski zavod.

Dobri poznavaoci takozvanog rodno senzitivnog zakonodavstva pozdravljaju donošenje ovog Zakona, nadajući se da će donošenje novog propisa promeniti aktuelnu statistiku koja svedoči da je tek svaka četvrta nekretnina u Srbiji u stopostotnom vlasništvu žena. Podaci Republičkog geodetskog zavoda svedoče da se u mešovitom, odnosno zajedničkom posedu nalazi svega jedanaest odsto nekretnina u našoj zemlji. Statistika koja brojkama slika položaj žena u seoskim sredinama još je sumornija – svega 13 odsto žena na selu su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.

Komentarišući donošenje novog Zakona dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, ističe da su "ovo važne cigle u kući ravnopravnosti koju zidamo u našem društvu", jer ovaj zakon prkosi običajnom pravu po kome se cela imovina vodi na – muškarca.

Osim toga, dodaje, u ruralnim sredinama i dalje se od sestre očekuje da se odrekne nasledstva u korist brata, odnosno muških članova domaćinstva.

Zakon malo menja bolno stanje rodne neravnopravnosti u Srbiji, ali ne treba zaboraviti da je životni i imovinski status mnogih žena u našoj zemlji i dalje nedefinisan – počev od žena koje rade u porodičnim firmama koje su uglavnom u vlasništvu muškarca, preko žena koje rade na poljoprivrednom gazdinstvu, pa sve do žena koje žive u vanbračnoj zajednici i koje nakon rastanka ili smrti partnera nemaju pravo na nasleđivanje imovine ili penzije – ističe ona.

Dr Mršević objašnjava da naš Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015) "priznaje" samo bračne partnere i ako dođe do razvoda, makar bračna zajednica trajala nekoliko decenija, žena najčešće ostaje bez ičega. Ako njen vanbračni partner premine, ona nema nikakva prava na njegovu imovinu ili penziju.

Iako se u javnosti dosta populariše ideja o porodičnim firmama, moram da istaknem da je u ovim firmama status supruge potencijalno mnogo teži nego položaj običnog radnika. Jer, u ovim firmama najčešće ne postoje radno vreme, dok su odmor i bolovanje pod znakom pitanja, a nema ni sindikata koji bi se borio za prava članova porodice. Osim toga, vlasnik ovih firmi najčešće je glava porodice, što ženu stavlja u potencijalno nepovoljan položaj u slučaju nasilja u porodici ili razvoda braka. Za razliku od radnice u fabrici, koja nastavlja da radi i nakon prestanka ljubavi, žena vlasnika porodične firme najčešće ostaje bez radnog mesta– napominje Zorica Mršević.

Ona dodaje da se u posebno nepovoljnom položaju nalaze žene u seoskim sredinama – tri od četiri žene nisu plaćene za posao koji obavljaju, veoma retko su vlasnice kuća, a čak 84 odsto žena ne poseduje poljoprivredno zemljište. Pravosudna praksa pokazuje da se žene veoma često odriču nasleđa u korist muških naslednika, a često ne traže ni izdvajanje svog udela u zajedničkoj imovini u slučaju smrti supruga. Na taj način žene ostaju bez sopstvene imovine i postaju ekonomski zavisne od partnera ili drugih muških srodnika. Osim toga, žene koje žive u vanbračnoj zajednici na selu ne mogu da nasleđuju imovinu svog partnera nakon njegove smrti. I dok su muškarcima na selu glavni izvor prihoda – zarada i prihodi od imovine, ženama su glavni izvor prihoda penzija i socijalna primanja.

Advokat Borko Stojanović podseća da je u starom zakonu o braku i porodičnim odnosima postojala slična odredba da se nekretnina stečena u braku upisuje kao zajednička svojina, ali ova odredba je u većini slučajeva bila mrtvo slovo na papiru.

Novi Zakon uključuje notare u ceo postupak. Oni po službenoj dužnosti obraćaju pažnju da supružnici koji u toku braka steknu stan, kuću ili neki drugi objekat budu upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine. Nezavisno od činjenice da ovaj zakon poboljšava stanje rodne ravnopravnosti, uvek je dobro ono pravno rešenje kojim se povezuju zakoni, a ovim zakonom se usklađuju porodični i katastarski zakon. Naime, Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) svu imovinu stečenu u braku definiše kao zajedničku imovinu, a pre uvođenja notara česte su bile situacije da u katastar bude upisan samo jedan supružnik – što njemu daje mogućnost da imovinu proda bez saglasnosti drugog supružnika– podseća on.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 01.08.2018.
Naslov: Redakcija