ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE: Inicijativa za brisanje odredbe koja predviđa da zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja
Pravo na pristup informacijama ugroženo je nepoštovanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) i idejama da se on pokvari, od kojih su dve našle mesto i u aktuelnom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, ne treba zaboraviti da jednako štetne mogu biti odredbe drugih zakona, kada se kroz njih pokušava stvaranje "apsolutnih izuzetaka", navode iz Transparentnosti Srbije.
Jedan takav primer je norma člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013), za koju je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo Ustavnom sudu Republike Srbije Predlog za utvrđivanje neustavnosti.
Reč je o odredbi koja predviđa da podaci koje "zaštiti" Komisija za zaštitu konkurencije "nemaju svojstvo informacija od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja". Iako se i kod ovakvih normi može primeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer se svaki izuzetak ceni u vezi sa pravilima iz tog zakona, očigledno je da norma može izazvati konfuziju u pravnom sistemu i da je treba izmeniti.
Norma je u praksi zloupotrebljena. Iako je očigledno da se ovo pravilo našlo u Zakonu o zaštiti konkurencije kako bi se zaštitile poslovne tajne privatnih firmi koje moraju sa Komisijom da podele i poverljive informacije o tržišnom udelu, Ministarstvo privrede se pozvalo na nju kako bi uskratilo pristup informacijama o upravljanju javnom imovinom velike vrednosti.
Naime, kada je po organizacija Transparentnost Srbija tražila ugovor o upravljanju Železarom Smederevo, koji je država zaključila sa HPK MANAGEMENT iz Beograda i HPK ENGINEERING B.V. iz Amsterdama, Ministarstvo je uskratilo pristup informacijama ne samo TS, već i Povereniku koji je odlučivao po žalbi. Uz sve to, Komisija je jasno rekla u odgovoru TS, da njene procesne odluke ne sprečavaju vlasnika dokumenta da obelodani njegov sadržaj.
U međuvremenu, ugovor je raskinut uz tvrdnje da upravljač nije ispunio svoje obaveze, dok s druge strane bivši upravljač potražuje naknadu štete na osnovu ugovornih odredbi. Građani ne mogu da provere osnovanost ni jednih ni drugih tvrdnji.
ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013)
Zaštićeni podaci
Član 45
Na zahtev stranke, lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije ili trećeg lica koje je dostavilo, odnosno stavilo na uvid tražene podatke u postupku, može se odrediti mera zaštite izvora podataka ili određenih podataka (zaštićeni podaci), ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva opravdan i da je po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledu predmeta tog zahteva.
Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana, dužan je da u zahtevu učini verovatnim mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka, odnosno podataka na koje se zahtev odnosi.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje zaključkom predsednik Komisije, a protiv zaključka kojim se zahtev odbacuje ili odbija dopuštena je posebna žalba o kojoj odlučuje Savet.
Zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Naslov: Redakcija