NACRT ZAKONA O ŠTRAJKU: Štrajk u delatnostima od opšteg interesa može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva

Tekst Nacrta zakona o štrajku biće predstavljen na okruglom stolu u organizaciji Ministarstva za rad 8. maja u Novom Sadu, 9. maja u Nišu i 10. maja 2018. godine u Beogradu.

Novim zakonom će se propisati pravo zaposlenih na štrajk, uslovi i način organizovanja štrajka, kao i prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.

Donošenje novog zakona o štrajku jedna je od obaveza Srbije u procesu evropskih integracija – da pravo na štrajk bude usklađeno sa stavovima i principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije.

Po modelu EU, štrajk može da bude ograničen samo u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život, zdravlje i bezbednost stanovništva ili dela stanovništva.

Jedan od uslova je i da socijalni partneri imaju mogućnost da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada u ovim delatnostima, kao i da prioritet u rešavanju sporova, koji su prouzrokovali štrajk, imaju postupci mirnog rešavanja sporova.

U Nacrtu se štrajk definiše kao prekid rada koji organizuje sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa. Zasniva se na načelima dobrovoljnosti, mirnog rešavanja spora i saradnje u obezbeđivanju minimuma procesa rada i zaštite bezbednosti, zdravlja i imovine stanovništva.

Štrajk je sada regulisan različitim posebnim propisima. Tako Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Sl. glasnik RS", br. 101/2015) predviđa zabranu štrajka u jamskim prostorijama. Štrajk se ograničava obavezom uvođenja minimuma procesa rada u Zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010 i 101/2017), Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017 i 27/2018 - dr. zakon) i Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017 i 27/2018 - dr. zakon). Zato predlagač smatra da "postoji potreba usklađivanja Zakona o štrajku sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), kao i međusobno usklađivanje Zakona o štrajku i posebnih zakona koji regulišu pitanje štrajka". Ustavom je propisano da zaposleni imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, a ono može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Nacrtom novog zakona štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim Zakonom o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 i 24/2018).

Štrajk u delatnostima od opšteg interesa može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. Delatnosti od opšteg interesa su one u kojoj prekid rada ili obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva. Takve delatnosti su: elektroprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, informisanje (radio i televizija), PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zaštita, prosveta, društvena briga o deci i socijalna zaštita.

Minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavljanja poslova u ovim delatnostima, utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno poslodavac i sindikat, to jest većina zaposlenih, sporazumno utvrđuju minimum procesa rada u roku od 15 dana od podnošenja predloga jedne strane, ako nije utvrđen kolektivnim ugovorom.

Štrajk se najavljuje dostavljanjem poslodavcu odluke o stupanju u štrajk, a njen sadržaj će se novim zakonom o štrajku detaljno propisati. Pored toga, odluku o stupanju u štrajk štrajkački odbor dostavlja istovremeno i Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

Štrajk solidarnosti se organizuje radi podrške zaposlenima ili sindikatima koji su već u štrajku kod istog poslodavca, u istoj grani, grupi ili delatnosti, u trajanju od najduže jedan dan.

Učešće u štrajku, koji je u skladu sa zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, piše u Nacrtu zakona.

Novi zakon će detaljno propisati pod kojim uslovima je moguć prestanak radnog odnosa zaposlenog, koji učestvuje u štrajku.

U slučaju nezakonitog organizovanja i učešća u štrajku, poslodavac ima pravo na naknadu štete, u skladu sa zakonom.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Mikavica, 03.05.2018.
Naslov: Redakcija