Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Po završetku javne rasprave izmene će biti korigovane u skladu sa prispelim primedbama i evropskim standardima, a potom poslate Venecijanskoj komisiji na mišljenje


Interes građana Srbije mora biti na prvom mestu u procesu izmena Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) i traženja balansa između nezavisnosti i odgovornosti sudstva, poručila je predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić. Podsetila je da je proces promene Ustava u oblasti pravosuđa počeo pre devet meseci, te istakla da se to radi zbog građana Srbije, ali i reformi koje su u toku.

- Sve reforme koje smo uradili mogu da padnu u vodu ako nemamo sudstvo koje je efikasno i koje daje sigurnost i stabilnosti građaninu Srbije, ali i privredi, investitorima, preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima. Zato je ovo važno za Srbiju - istakla je Brnabićeva na završnom okruglom stolu javne rasprave o Radnom tekstu amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe u Palati Srbija.

Nezavisno sudstvo je, kako je navela, civilizacijska norma koju ova Vlada želi da poštuje, istovremeno ističući da je Srbiji neophodno "sudstvo koje je efikasno - mnogo efikasnije nego danas i sudstvo koje je odgovorno - mnogo odgovornije nego što je danas".

- Razumem kada OEBS kaže da je to u stvari balans između nezavisnosti i odgovornosti. Zato kada tražimo balans između nezavisnosti i odgovornosti treba da se zajedno uvek vraćamo na ono što svima treba da bude na prvom mestu a to je interes građana Srbije - naglasila je predsednica Vlade.

Ona je podsetila da u vreme donošenja poslednjeg, aktuelnog Ustava 2006. godine nije bilo javnih rasprava ili debata, niti je taj predlog slat Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

- Samo činjenica kako taj proces danas izgleda govori o napretku Srbije i koliko je Srbija danas drugačija nego što je bila 2006. godine - napomenula je Brnabićeva.

Ona je istakla da se Ustav ne menja zbog Evropske unije, Poglavlja 23 i zato što je, kako je rekla, jedna od najvažnijih stvari za otvaranje novih poglavlje.

- To je neophodno da bi nastavili reforme koje smo započeli i delom implementirali, da bi one bile održive. Ovo je u interesu građana Srbije i želim da zamolim sve učesnike u ovom važnom procesu da se na kraju vratimo na to - sa je svima nama interes građana RS mora biti na prvom mestu - zaključila je Brnabićeva.

Ministarka pravde Nela Kuburović poručila je da Radni tekst amandmana na Ustav neće biti povučen iz rasprave, kako su to zahtevala pojedina strukovna udruženja, već da će posle 8. marta biti korigovan u skladu sa poslatim primedbama i evropskim standardima, a potom poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

- Nema reči o povlačenju predloženih amandmana i Ministarstvo pravde čvrsto stoji iza tog stava. Mišljenje struke je bitno kada je u pitanju izmena Ustava, ali ono nije jedino, jer je Ustav najviši pravni akt za koji su zainteresovani svi građani - istakla je ministarka.

Ministarka je napomenula da će biti usvojen i ustavni zakon koji će opredeliti rokove za usvajanje novih pravosudnih zakona u skladu sa ustavnim izmenama.

Detaljno je odgovorila na sve kritike javnosti i struke povodom predloženih amandmana, ukazujući da će Narodna skupština Republike Srbije morati da dvotrećinskom većinom izglasa predlog izmena a konačnu reč o izmenama Ustava će dati građani na referendumu.

Pored ostalog je ukazala da sastav Visokog saveta sudstva (VSS) koji je predložilo Ministarstvo pravde, ukazuje na neophodnost saradnje između svih i predstavnika sudija (koje biraju same sudije) i predstavnika istaknutih pravnika (koje bira Narodna skupština).

Kritikovan je zlatni glas (predsednika VSS koji je iz reda istaknutih pravnika), ali on postoji samo kada je odluka podeljena - pet sudija sa jedne i pet istaknutih pravnika sa druge strane.

Ministarka je tim povodom ukazala da je predlozima predviđeno da je za rad VSS neophodan kvorum od osam članova, kako je ukazala, samim tim sudije mogu da blokiraju i onemoguće rad saveta, tako što neće prisustvovati sednici.

- To znači da zlatni glas ne bi mogao da se primeni, a suština predloga jeste u pregovaranju i dogovaranju svih članova saveta - naglasila je Kuburović.

Istakla je da se predloženim amandmanima uspostavlja razlika između tela koje odlučuje o sudijama i tela koje odlučuje o tužiocima, upravo zbog razlike koja proizilazi iz njihovog položaja.

- Sudije su samostalne i nezavisne, a kod javnog tužilaštva ne možemo govoriti o nezavisnosti, već samo o samostalnosti, jer je jedna od osnovih funkcija države upravo krivično gonjenje, pa tu postoji velika zainteresovanost i izvršne i zakonodavne vlasti da učestvuje u kreiranju javno-tužilačkog sistema - ukazala je ministarka.

Podsetila je da se u velikom broju država gde postoji VSS to telo isključivo bavi sudijama, jer su tužioci u nadležnosti izvršne vlasti, napominjući da često tužioce predlaže ministar pravde, koji takođe donosi obavezna uputstva za postupanje tužilaštva, što kod nas radi Republički javni tužilac.

Upravo imajući to u vidu, jasno se pravila razlika između sastava VSS i Visokog saveta tužilaca i zato tužioci nisu u većini u tom telu, naglasila je Kuburović.

Prema njenim rečima, predloženim izmenama pokušano je da se nađu rešenja za jačanje samostalnosti tužioca u radu, tako da po isteku mandata javnog tužioca oni automatski postaju zamenici u tužilaštvu u kom su obavljali svoju funkciju.

Osvrnula je i na predlog da se članovi VSS i VST biraju na jedan mandat od pet godina, koji kako je ukazala traje duže od mandata parlamenta.

- To su sve načini na koje može da se ojača nezavisnosti i da se omogući da se, kolokvijalno rečeno, niko od članova ne dodvorava onome ko ga je predložio ili izabrao - napomenula je Kuburović.

Ona je napomenula da prihvata primedbe struke u vezi sa razlozima za razrešenje, naročito kada je reč o osudi sudije ili tužioca na kaznu zatvora.

- Predlozi su bili da se precizira da je to kazna zatvora od minimum šest meseci i prihvatam primedbu, tako da smatram da taj amandman treba da se doradi i precizira - navela je Kuburovićeva i dodala da to nije jedini amandman za koji je ukazano na preciznost, ističući da je Ministarstvo pravde spremno da otkloni sve nepreciznosti i nejasnoće.

Zamenik predsednika VSS, sudija Branislava Goravica rekla je da VSS ima primedbe na predloženi broj članova, sastav i način odlučivanja Visokog saveta sudstva. Osvrnula se na mnogobrojne izjave na okruglim stolovima o tome kako su građani nezadovoljni pravosuđem.

U Srbiji je 70 odsto svih sudskih postupaka koji su dvostranački. To znači da je uvek jedna strana nezadovoljna, ona koja je izgubila spor. I sudije su takođe građani ove zemlje, pa je i interes sudija da imamo pravnu državu. Ne postoji čarobni štapić i ne postoji takvih pet istaknutih pravnika koji će popraviti stanje u pravosuđu – ukazala je sudija Goravica.

Osvrnula se i na uvođenje Pravosudne akademije u Ustav i postavila pitanje da li će ova akademija, kroz odabir svojih polaznika početne obuke, preuzeti ulogu Visokog saveta sudstva i birati buduće sudije umesto njega.

Ovim okruglim stolom završen je usmeni deo drugog kruga javne rasprave povodom izmena Ustava u oblasti pravosuđa, a stručna javnost i ostali zainteresovani za ustavne promene imaju mogućnost da svoje stavove, kritike, predloge i sugestije u pisanoj formi dostave Ministarstvu pravde do 8. marta 2018. godine.

Izvor: Vebsajt Telegraf i Politika, 05.03.2018.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija