Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Prema Zakonu izvršitelji imaju pravo da vlasnicima stana popisuju stvari, iako dužnici nisu oni već njihovi podstanari. Pojedini advokati navode da je to protivzakonito, te da je Zakon loš, a mehanizmi zaštite spori. Smatraju neophodnim izmenu Zakona, radi obezbeđivanje brze i efikasne zaštite imovine trećih lica


Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015 i 106/2016 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) po kome izvršitelji mogu da vlasnicima stana popisuju stvari, iako dužnici nisu oni već njihovi podstanari ili lice prijavljeno na njihovoj adresi i dalje izaziva brojne polemike u javnosti, pa čak i različita tumačenja.

U Ministarstvu pravde kažu da je Zakon jasan i da izvršitelji imaju pravo na plenidbu imovine trećih lica, da im to omogućava Zakon, dok pojedini advokati kaže da je to protivzakonito i da je Zakon loš.

Iz resornog Ministarstva objašnjavaju da je " Zakon predvideo sve potencijalne situacije koje će onemogućiti dužnika da manevrisanjem osujeti poverioca i prikrije imovinu podobnu za izvršenje".

Događa se, naime, navode u Ministarstvu da dužnik koji zna da će doći do prinudnog namirenja njegovih dugova premesti stvari kod nekog trećeg lica i na taj način ih sakrije kako izvršitelj ne bi mogao da ih zapleni.

"Kada Zakon ne bi tako nešto prepoznao izvršenje na pokretnim stvarima bi bilo potpuno onemogućeno, jer ne bi postojao mehanizam za sprečavanje zloupotreba", navode u Ministarstvu.

Izvršitelj Svetlana Manić takođe tvrdi da je "potpuno je u skladu sa Zakonom" da se popisuju i pokretne stvari vlasnika stana makar on tvrdio da su njegove.

Ona međutim napominje da postoje pravni mehanizmi da se te stvari sačuvaju ili vrate.

"Prvi pravni mehanizam za to je da prilikom popisa, stanodavac stavi primedbu da su to njegove stvari, a izvršitelj će tu primedbu uneti u zapisnik", navodi Manićeva.

Ona kaže i da ukoliko vlasnik stana ne bude zadovoljan odgovorom na prigovor koji je uložio, može pokrenuti parnični postupak pred sudom u kome će dokazivati svoje pravo, a može podneti i predlog za odlaganje plenidbe.

"Ukoliko budu ispunjeni uslovi izvršitelj će odložiti sprovođenje izvršenja na predlog trećeg lica", kaže Manićeva.

Međutim, advokat Vladimir Todorić tvrdi da je popisivanje stvari stanodavca, iako je pravi dužnik njegov podstanar " pretvaranje pravosudnih funkcija u biznis".

"To nije po Zakonu. Ukoliko ja živim na nekoj adresi, pretpostavka je da su stvari moje, a ne stvari moga gosta ili nekoga koga sam ja primio u kuću", pojašnjava Todorić.

Njegov kolega, advokat Miodrag Ivanić međutim smatra da popisivanje stvari trećih lica jeste po Zakonu, ali da je taj Zakon loš, i da su mehanizmi zaštite spori.

"Zakon ne štiti brzo i efikasni imovinu trećih lica. Poslednje i najvažnije sredstvo je parnični postupak koji može trajati i par godina", kaže Todorić i dodaje da je neophodno izmeniti taj Zakon u smislu da se obezbedi brza i efikasna zaštita imovine trećih lica.

Sa stanovišta prava na imovinu, kaže Ivanić, ovakvo zakonsko rešenje je "skandalozno".

"Pojedini izvršitelji imaju sluha da čuju argumente, ima šanse da se zadrži i ne proda imovina, ali ima i situacija kada ništa ne može da se uradi", navodi svoja iskustva u ovakvim slučajevima Ivanić.

Na pitanje na koje se argumente poziva kad brani pravo klijenta na njegovu imovinu, ako je popisivanje već po Zakonu, Ivanić kaže da uglavnom koristi izvode iz ličnih karata i listove nepokretnosti da dokaže da je prebivalište "na nekoj drugoj strani".

"Ako se radi o zakupcu stana, mi to obično dokazujemo ugovorom o zakupu, ili izjavama da je on tu kraće vreme, a da su stvari mnogo starije nego što je on i mogao da ih kupi. Sve zavisi od situacije do situacije", objašnjava Ivanić.

Na stav Ministarstva pravde da je Zakon tako uređen kako bi se sprečile zloupotrebe, Ivanić kaže da privredna društva "imaju običaj da to rade".

"Možda je trebalo ovu odredbu ograničiti samo na privredna društva kada su dužnici. Oni često znaju da zloupotrebe situaciju i na istu adresu prijave više privrednih društava, upravo da bi dobili status trećeg lica", zaključio je Ivanić.

Izvor: Vebsajt Kurir, 02.11.2017.
Naslov: Redakcija