NACRT ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU: Poslodavci, sindikati i država bez konsenzusa oko odredbe koja se odnosi na ograničenje broja zaključivanja ugovora o ustupanju zaposlenih. Sporna je i tačka koja se odnosi se na uporedne radnike
Poslodavci, sindikati i država još nisu postigli konsenzus po pitanju sadržine teksta zakona o agencijskom zapošljavanju radnika zbog čega ovaj dokument još nije ušao u skupštinsku proceduru. I dalje su sporne dve odredbe, od koji se jedna odnosi na ograničenje broja zaključivanja ugovora o ustupanju zaposlenih. Sindikati i država se zalažu za to da se ograničenje svede na deset odsto radnika na "lizing" od ukupnog broja zaposlenih, pod uslovom da se u taj procenat uračunavaju ustupljeni zaposleni koji su kod agencije zaključili ugovor samo na određeno vreme. Poslodavci veruju da će uvedene kvote ceo zakon učiniti besmislenim jer će to uticati na slobodno tržište.
Kako u ime sindikata "Nezavisnost" ističe Zoran Ristić, ujedno i član radne grupe za izradu Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, na nedavno održanom sastanku u Ministarstvu za rad država je predložila da se pravnim licima koja zapošljavaju više od 50 radnika omogući da praktično u odnosu na broj zaposlenih angažuju i više od deset procenata radnika preko agencija.
- Ali, ako imaju manje od 50 zaposlenih, recimo između 40 i 49, onda bi mogli da angažuju najviše do pet takvih radnika. Na sastanku se razgovaralo i o tome da li će se ova ograničenja odnositi na zaposlene u javnom sektoru, pa je ministarstvo dalo formulaciju koja može da bude različito predstavljena. Predlog je da se kod poslodavaca koji su korisnici javnih sredstava primenjuje ograničenje broja zaposlenih na osnovu propisa koji su na snazi, a to znači da u javnom sektoru ne bi smelo da se dozvoli zapošljavanje radnika preko agencija. Sindikat to može da podrži, ali je pitanje koliko je to realno, posebno ako se zna da država nije dala rešenje za taj problem - otkriva Ristić.
Druga sporna tačka teksta zakona odnosi se na uporedne radnike. Ministarstvo za rad je dalo, dodaje Ristić, zadovoljavaju definiciju s aspekta Sindikata "Nezavisnost", po kojoj se uporedni radnik definiše kao onaj koji obavlja iste poslove kod poslodavca i ima istu platu kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu.
- Time će se sprečiti mogućnost da poslodavci ukidaju pojedine poslove i da za iste te poslove angažuju radnike uposlene preko agencije kojima bi zaradu uređivali po svom nahođenju. S novim predlogom, ako nema takav posao, onda je poslodavac u obavezi da odredi zaradu zaposlenom preko agencije kao što određuje zaradu kod svog zaposlenog u istom stepenu stručne spreme - objašnjava Ristić.
Tekst dela Nacrta zakona, kojim je predviđeno da preduzeće na takav način može da zaposli do 10 procenata radnika od ukupnog broja zaposlenih u njemu, nije naišao na podršku Unije poslodavaca Srbije. Za predstavnike poslodavaca najviše je sporno to što su u nacrtu promenjene odredbe koje su definisale ograničenja u smislu procenta onih koji bi mogli da budu angažovani preko agencija, pogotovo onaj deo gde je istaknuto i to da takav rad s istim zaposlenim kod istog poslodavca može da traje do 24 meseca. U uniji ističu da svakako podržavaju donošenje ovog zakona, kao i važeću direktivu EU koji propisi se odnose na agencijsko zapošljavanje, a predviđaju da zaposleni preko agencije moraju da imaju isti nivo prava s uporednim zaposlenim kod poslodavaca na istoj ili sličnoj poziciji. Ipak, uvođenjem ovih kvota zakon, kako dodaju, neće ispuniti svoju misiju jer će ograničenja oko broja angažovanih radnika preko agencija obesmisliti ovaj propis.
- Ako predloženo rešenje bude ostalo na snazi, zakon neće ostvariti svoju svrhu jer će biti ostavljena mogućnost za zloupotrebu i sivu ekonomiju. Treba znati da je osnovno pravo poslodavca da samostalno organizuje svoj rad jer on snosi rizik posla, tako da ne znam zbog čega bi se ograničavao broj zaposlenih na takav način. Takve kvote ne postoje nigde u okruženju, niti u razvijenim zemljama EU - ističe Nebojša Miletić, član predsedništva UPS, uz podsećanje na to da je sadašnjim Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) već definisan rad na određeno vreme, i to na 24 meseca, pa u novom zakonu o agencijskom zapošljavanju takvu istu priču ne treba ponavljati.
- Dakle, to nije nikakva novina. A inače, upravo tržištu treba prepustiti da samo reguliše ove situacije, naspram stvarnih potreba poslodavaca u datom momentu - uvereni su UPS.
Izvor: Vebsajt Politika, M. Brakočević, 23.04.2019.Naslov: Redakcija