Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Udruženje bankarskih klijenata "Efektiva" poziva građane da tuže svoju banku i na taj način povrate novac na ime plaćenih provizija. Udruženje banaka Srbije upozorava da postoje i potpuno suprotni slučajevi, te da je naplata ovog troška legitimna


Jedna pravosnažna presuda o ništavosti bankarskih provizija za obradu kredita ne važi automatski za sve dužnike. Ovo je jedina činjenica sa kojom su saglasni i bankari, i njihovi zaduženi klijenti. I dok Udruženje bankarskih klijenata "Efektiva" poziva građane da tuže svoju banku i na taj način povrate novac na ime plaćenih provizija, Udruženje banaka Srbije upozorava da postoje i potpuno suprotni slučajevi, gde je Viši sud u drugom gradu potvrdio da banka ima pravo da naplati naknadu troškova za obradu kredita.

Stav "Efektive" je da svi troškovi moraju da budu sadržani u kamati kao jedinoj ceni prilikom odobravanja zajma, saglasno Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja). Međutim, Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka navodi da isti zakon već u sledećoj stavki propisuje sadržaj ugovora o kreditu i to njegov iznos, uslove davanja, korišćenja i vraćanja kredita.

- Očito je da se ovom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja - kategoričan je Veroljub Dugalić u odbrani bankara. - Sve ovde navedeno bi moglo da ima za posledicu značajan negativan uticaj na stanje finansijske stabilnosti, a time i privredni razvoj zemlje, ukoliko se gore opisani stav prihvati kao obavezujući za sve slučajeve istog tipa.

Na ovakav stav reagovala je "Efektiva", navodeći da Udruženje banaka pokušava da obeshrabri građane u ostvarivanju njihovih prava i umanji broj tužbi protiv bankara.

U svakom slučaju, građanin koji se odluči da tuži banku može da računa na određene troškove. U konkretnom slučaju Beograđanke, koja je na sudu "dobila" jednu od banaka, troškovi parničnog postupka pred osnovnim sudom iznosili su 111.850 dinara. U ovo je, između ostalog, uračunat i trošak veštačenja od 10.000 dinara, potom 35.550 dinara takse na tužbu i odluku, 6.000 dinara nagrade advokatu za sastav tužbe, troškovi zastupanja advokata na dva održana ročišta od 7.500 dinara... S obzirom na to da je spor dobila, ove troškove nadoknadiće joj banka koja je spor izgubila.

Prema Zakonu o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014), troškove snosi onaj ko izgubi spor. Postoje situacije kada deo troškova snosi i strana koja je spor dobila, ali to ovde nije slučaj.

- Strana koja uspe u sporu ne plaća troškove, već njoj plaća suprotna strana - objašnjavaju u jednoj advokatskoj kancelariji. - Eventualno, ako je ta stranka samo delimično uspela u sporu, sud može delimično da joj prizna troškove, srazmerno uspehu u sporu. Ako stranka delimično uspe u parnici, sud može da odredi da svaka stranka snosi svoje troškove, ili da jedna stranka nadoknadi drugoj srazmerni deo troškova.

To se dešava u slučajevima kada, na primer, stranka traži u sporu naknadu štete od 200.000 dinara, a sud joj prizna pravo na 70.000 dinara. Tada je stranka koja je tužila obavezna da ipak snosi i deo troškova, jer nije u celosti dobila spor.

Iako je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda i ništavost naplate bankarskih provizija za obradu kredita, u Udruženju banaka Srbije navode da takvo, procentualno odmeravanje troškova ničim nije zabranjeno u Srbiji.

- Takva naplata bankarskih provizija zasnovana je na uporednoj praksi zemalja regiona i Evrope i primenjuje se u domaćoj bankarskoj praksi duži niz decenija - ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka.

U našoj zemlji se, prema podacima koje je izneo Veroljub Dugalić, naknada za obradu kreditnog zahteva za stambene zajmove kreće od 0,5 do jedan odsto, dok se maksimalni iznosi ovih tarifa kod pojedinih banaka kreću i do tri procenta. Ovaj trošak, poređenja radi, u Hrvatskoj iznosi jedan odsto od odobrenog zajma plus fiksni deo koji se kreće od 68 do 325 evra. I BiH i Makedonija zaračunavaju procenat plus fiksni deo naknade, koji ide i do 1.000 evra. Albanija, Crna Gora, Češka i Poljska naplaćuju samo procentualni iznos od odobrenog kredita.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. K., 01.02.2018.
Naslov: Redakcija