Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE: Advokatura je nezadovoljna Predlogom zakona o uslugama, Nacrtom zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, te pravnim stavom Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, kojim se proširuju nadležnosti notara. Na Konferenciji advokata Srbije 25. februara 2017. godine biće zauzeti stavovi u pogledu daljih mera i aktivnosti u cilju zaštite pravne sigurnosti građana i vitalnih interesa profesije uključujući i mogućnost obustave rada


Advokati Srbije ponovo su nezadovoljni zbog nekoliko spornih zakona kojima se uređuje status advokature, počev od uređenja statusa profesije do ovlašćenja za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti i pružanja besplatne pravne pomoći.

Na Konferenciji advokata Srbije 25. februara 2017. godine odlučiće o merama koje će preduzeti, kako navode, radi zaštite pravne sigurnosti građana i vitalnih interesa svoje profesije, a ne isključuju ni mogućnost novih protesta, pa i obustave rada.

Jedan od povoda za nezadovoljstvo advokature je stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda da i javni beležnici, osim advokata, mogu da sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti.

Sekretar Advokatske komore Vojvodine, Dejan Ukropina, kaže da je to suprotno Zakonu o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015).

"Javni beležnici po Zakonu nisu nadležni za sačinjavanje ugovora o prometu nepokretnosti, bez obzira šta kaže Vrhovni kasacioni sud, bez obzira da li postoji neki apsurd ili ne. Dakle, Zakon je takav i advokatura samo insistira na strogoj primeni Zakona, koji se ne može menjati stavovima Vrhovnog kasacionog suda", kaže Ukropina.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Miodrag Đukanović podržava, naravno, stav suda.

"Apsurdno je da javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja ne mogu da sačinjavaju ugovore, a da svi ostali subjekti to mogu da rade iako beležnici sve te ugovore koje neko sačini, pa čak i advokati, potvrđuju i time im daju svojstvo javne isprave, odnosno, potvrđuju da su ti ugovori u skladu sa imperativnim propisima", dodaje Đukanović.

Ukropina, međutim, upozorava da sud tumači i menja Zakon iako za to nije nadležan.

"Samo tri vrste ugovora su date u nadležnost javnim beležnicima u smislu sastavljanja. Redovan, običan ugovor o prometu nepokretnosti nije u nadležnosti javnih beležnika. Vrhovni kasacioni sud svojim stavom menja Zakon, što nije njegova nadležnost. Zakon može da menja zakonodavac, Narodna skupština. Sud ne može da tumači Zakon, već samo da ga sprovodi", navodi Ukropina.

Oglasilo se i Ministarstvo pravde ističući da stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda obavezuje samo sva veća njegovog odeljenja, ali ne i organe izvršne vlasti u koje spada i katastar. Pitanje je, međutim, kako će sudovi odlučivati u slučaju sporova kada su beležnici sastavljali i overavali ugovore o prometu nepokretnosti.

Za advokaturu su sporna i rešenja u Nacrtu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

"Izlazeći iz okvira koje Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) postavlja, Ministarstvo je počelo izradu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći proširujući krug pružalaca. Osim advokature i službe besplatne pravne pomoći u lokalnim samoupravama, predviđa se da status pružalaca besplatne pravne pomoći dobije i nevladin sektor, pravni fakulteti, javni beležnici, posrednici itd.", kaže Ukropina.

On ukazuje na još neke sporne elemente tog zakonskog rešenja.

Svi pružaoci besplatne pravne pomoći moraju biti upisani u registar koji vodi Ministarstvo pravde. Advokatima je Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) zabranjeno upisivanje u bilo koji drugi registar osim u imenik advokata koji vodi nadležna komora. Dakle, ako bi neki advokat želeo da se bavi besplatnom pravnom pomoći u skladu sa Nacrtom zakona ili bi morao da prekrši akte i zakone koji regulišu advokaturu, što bi dovelo do njegovog brisanja iz imenika advokature ili bi mora da se upiše u registar Ministarstva čime opet dovodi do toga da gubi licencu za rad.

"Sa druge strane, predviđeno je da Ministarstvo ima pravo nadzora nad radom pružalaca besplatne prave pomoći. To je direktno mešanje izvršne vlasti u samostalnost i nezavisnost advokature kao profesije, koja je definisana Ustavom. Niko ne sme da kontroliše rad advokata osim advokatske komore", smatra Ukropina.

Advokati zahtevaju da se povuče iz procedure i Predlog zakona o uslugama, kao i da se pitanja usaglašavanja propisa o advokaturi sa propisima EU uređuju isključivo Zakonom o advokaturi. U Ministarstvu pravde pak odgovaraju da neće izlaziti sa konačnim zakonskim predlozima dok ne budu usaglašeni sa stavovima advokature.

Izvor: Vebsajt RTV, Radovan Balać, 02.02.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija