ZAKON O IZMENI ZAKONA O UREĐENJU SUDOVA: Prelazak kompletnog sudskog budžeta na VSS odložen je za 1. januar 2018. godine, pa će još godinu dana znatan deo budžetske nadležnosti nad pravosuđem imati Ministarstvo pravde, dok će sudsko osoblje i sudijski pomoćnici pripadati državnoj upravi, a ne pravosuđu, iako rade u sudovima

Ceo sudski budžet ipak nije od 1. januara 2017. godine prešao u nadležnost Visokog saveta sudstva (VSS). To je odloženo za 1. januar 2018. godine, pa će još godinu dana znatan deo budžetske nadležnosti nad pravosuđem imati Ministarstvo pravde.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije je, 28. decembra 2016. godine, izglasan Zakon o izmeni Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 108/2016), kojim je rok za prenos nadležnosti nad sudskim budžetom pomeren, a Ustavni sud je krajem novembra pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe Zakona, kojom je propisano da ta nadležnost pređe na VSS prvog dana 2017. godine. Tako će sudsko osoblje i sudijski pomoćnici još godinu dana pripadati državnoj upravi, a ne pravosuđu, iako rade u sudovima.

– Da bi se poštovali evropski standardi i da bi se postigla puna nezavisnost sudstva, kompletna nadležnost nad sudskim budžetom će preći na VSS, ali to je odloženo za godinu dana. Mi u Visokom savetu smo bili spremni da preuzmemo nadležnost – rekao je predsednik VSS, Dragomir Milojević.

Postavlja se pitanje da li je VSS-u otežan posao time što nije sve u njegovoj nadležnosti?

– VSS predlaže budžet Ministarstvu finansija, koji nam se pretežno usvaja, ali sudsko osoblje i još neke druge stvari su u nadležnosti Ministarstva pravde. VSS i dalje ne može da određuje broj sudskog osoblja, srazmerno broju sudija, a ne može ni da određuje njihove plate. Nama je sudsko osoblje u manjku. Ono pripada javnom sektoru, a još traje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru– odgovara Milojević.

Svaki sudija bi trebalo da ima najmanje jednog sudijskog pomoćnika, posebno u žalbenim sudovima, naglašava predsednik VSS.

Budžet za rad sudova Ministarstvu finansija predlažu Visoki savet sudstva (VSS) i Ministarstvo pravde.

– Finansijsko poslovanje u sudovima Srbije veoma je složeno, pre svega zbog podeljene nadležnosti između VSS i Ministarstva pravde u obavljanju poslova koji se odnose na predlaganje budžeta za rad sudova, raspodelu sredstava odobrenih Zakonom o budžetu Republike Srbije, kao i na vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova – kažu u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva.

Obim i strukturu potrebnih sredstava prethodno predlažu sami sudovi, putem predloga finansijskog plana koji dostavljaju VSS-u i Ministarstvu pravde.

– Sredstva odobrena Zakonom o budžetu Republike Srbije nisu dovoljna za nesmetan rad sudova. Zbog toga sudovi svaku budžetsku godinu završavaju sa docnjama, odnosno sa preuzetim a neizmirenim obavezama – napominju u Visokom savetu sudstva.

VSS predlaže deo budžeta za tekuće rashode, a to su:

• plate i ostala lična primanja sudija (prevoz, jubilarne nagrade, solidarne pomoći),
• materijalne troškove (struja, telefoni, grejanje, usluge pošte),
• službena putovanja sudija i sudskog osoblja, troškove krivičnog postupka (angažovanje advokata po službenoj dužnosti, usluge svedoka, veštačenja i prevođenja, usluge sudija porotnika, usluge sprovođenja okrivljenih osoba, troškove oslobađajućih presuda i obustavljenih postupaka i slično),
• usluge obrazovanja i usavršavanja svih zaposlenih (seminari, obuke, savetovanja),
• materijal (kancelarijski materijal i gorivo za službena vozila),
• usluge registracije službenih vozila,
• naknadu nematerijalne štete po presudama Evropskog suda za ljudska prava i
• naknadu štete u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015).

Ministarstvo pravde predlaže deo budžeta koji se odnosi na plate i lična primanja sudskog osoblja, tekuće popravke i održavanje opreme i objekata, nabavku nefinansijske imovine (oprema, zgrade i objekti), rashode za razvoj i održavanje informacionih sistema.

– Preuzimanjem nadležnosti obezbedio bi se jedinstven sistem upravljanja sudovima u smislu svrsishodnije organizacije postojećih resursa sudova (finansijskih, materijalnih, informacionih i ljudskih), što bi doprinelo efikasnijem i ekonomičnijem radu sudova, kao i većoj nezavisnosti sudske grane vlasti – naglašavaju u Visokom savetu sudstva.

Jedan od vidova nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava je kontrola izveštaja o izvršenju budžeta, koji sudovi kvartalno dostavljaju Visokom savetu sudstva i Ministarstvu pravde, zatim kontrola izveštaja o troškovima advokata, veštaka, obustavljenih postupaka i oslobađajućih presuda, kao i kontrola javnih nabavki koje sudovi samostalno sprovode.

Osim iz budžeta, sudovi se finansiraju i iz prihoda od naplaćenih sudskih taksa.

– Zakonom o sudskim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 - dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 - dr. zakon, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 i 106/2015) propisan je način korišćenja naplaćenih sudskih taksa, tako što se 40 odsto raspodeljuje na tekuće rashode sudova, 20 odsto za poboljšanje materijalnog položaja sudskog i tužilačkog osoblja, druge rashode, kao i investicije u skladu sa zakonom, dok je ostatak od 40 odsto prihod budžeta Republike Srbije – navode u VSS-u.