Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU: Na spisku onih koji će biti uskraćeni za povišice su sudije Ustavnog suda, funkcioneri u nezavisnim institucijama, ali i svi zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. To su direktori i službenici u Fondu penzionog i invalidskog osiguranja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje


Blagodeti fiskalne konsolidacije dogodine neće osetiti svi zaposleni u javnom sektoru, jer neće svima biti povećana plata. Na spisku onih koji će biti uskraćeni za povišice su sudije Ustavnog suda, funkcioneri u nezavisnim institucijama, ali i svi zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. To su direktori i službenici u Fondu penzionog i invalidskog osiguranja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Potvrda ove informacije može se videti i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je Vlada usvojila na sednici održanoj 29. novembra.

Iako prvobitno to nije bilo planirano, sudije i tužioci, ipak će sledeće godine dobiti povećanje plata od pet odsto. U budžetskim uputstvima, koja su objavljena pre nekoliko nedelja, oni su bili izuzeti sa spiska zaposlenih u javnom sektoru koji će dogodine dobiti povišice.

Zbog toga je zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić uputio pismo ministru finansija Dušanu Vujoviću, tražeći sastanak na kojem bi mogli da razmotre zbog čega su tužioci izuzeti od planiranog povećanja zarada.

"Iako u potpunosti podržavamo planirano povećanje plata državnih službenika i nameštenika u javnim tužilaštvima, ističemo da će u datoj situaciji državni službenici u rangu višeg i samostalnog savetnika u višim i apelacionim tužilaštvima imati veću osnovnu platu od zamenika javnog tužioca u osnovnom i višem javnom tužilaštvu, čime bi se narušio balans u zaradama, imajući u vidu stepen složenosti posla i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije i tužilačkih savetnika. Naglašavamo da plata nosioca javnotužilačke funkcije nije samo ekonomska kategorija, već i materijalna garancija tužilačke samostalnosti, zbog čega se, najavljenim selektivnim pristupom u pogledu povećanja plata nosiocima druge dve grane vlasti, odnosno diskriminacije nosilaca javnotužilačke funkcije u tom pogledu, ozbiljno narušava potreban balans u sistemu podele vlasti", stajalo je, između ostalog, u pismu upućenom ministru Vujoviću.

Očigledno je da je ministar finansija nakon toga promenio mišljenje i sudije i tužioce uvrstio na spisak onih koji će dobiti povećanje plata.

To se, međutim, ne može reći za državne funkcionere u nezavisnim institucijama. Kako može da se vidi iz člana pet, povišicama mogu da se nadaju samo državni službenici i nameštenici, ali ne i funkcioneri. U predlogu ovog zakona navodi se da se plata neće povećati funkcionerima čija se zarada direktno ili indirektno određuje prema plati sudija. To, konkretno, znači da poverenik Rodoljub Šabić dogodine neće dobiti povišicu, ali će službenicima u ovoj instituciji plata biti veća pet odsto. Isto je i sa direktorom Agencije za borbu protiv korupcije koji neće moći da se nada povišici. Službenici u ovoj instituciji imaće veće plate.

U Fiskalnom savetu, na primer, povišicama ne mogu da se nadaju Pavle Petrović, Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučković. Međutim, službenici u ovoj instituciji dobiće veće plate.

Sa druge strane, planirano je da ministri u vladi dobiju povećanje plata od pet odsto. Zaposleni u Narodnoj skupštini, predsednik republike, premijer, potpredsednici vlade i zaposleni u Državnom pravobranilaštvu dobiće povišice. Na spisku onih kojima će biti povećana plata su i zaposleni u službi vlade, ostalim organima državne uprave, uključujući i upravne okruge.

Ono što, takođe, može da se vidi u Predlogu zakona je da povišicama ne mogu da se nadaju ni zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. To su PIO fond, RFZO i NSZ.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da su razlozi zbog kojih su se kreatori ekonomske politike odlučili na ovakav korak smanjenje raspona između plata funkcionera u nezavisnim institucijama i službenika.

Njegov kolega Milojko Arsić, sa druge strane, kaže da sasvim sigurno nisu presudili fiskalni razlozi, jer za budžet to ne bi bio veliki trošak.

Namera vlade je, sasvim sigurno, bilo smanjivanje raspona između najviših i najnižih zarada, ali mislim da nije opravdano, jer te razlike u platama nisu velike. Kao što bi trebalo povećati plate premijeru i ministrima, tako bi trebalo veće plate da dobiju i funkcioneri u nezavisnim institucijama – zaključuje Arsić.

Izvor: Vebsajt Politika, Anica Telesković, 01.12.2017.
Naslov: Redakcija