TUŽIOCI I SUDIJE BEZ POVEĆANJA ZARADA: Uputstvo za pripremu republičkog budžeta za 2018. godinu ne predviđa povećanje zarada za nosioce pravosudnih funkcija. Državno veće tužilaca, Sindikat pravosuđa Srbije, Alumni klub Pravosudne akademije, Udruženje sudija prekršajnih sudova, traže povećanje plata celom pravosuđu, te ravnopravan tretman za nosioce pravosudnih funkcija

- U skladu sa ovlašćenjima propisanim odredbama člana 13. alineja 10. Zakona o Državnom veću tužilaca ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015), a u cilju razmatranja obima i strukture budžetskih sredstava neophodnih za rad javnih tužilaštava u 2018. godini, molimo Vas da zakažete sastanak sa predstavnicima Državnog veća tužilaca i da nas o vremenu održavanja blagovremeno obavestite - navodi se u dopisu koji je ministru finansija Dušanu Vujoviću, uputio zamenik predsednika DVT-a, Goran Ilić.

Uvidom u Predlog finansijskog plana i Uputstvo za pripremu budžeta Republike Srbije za 2018. godinu, utvrdili su da za nosioce javnotužilačke funkcije nije planirano povećanje plate u 2018. godini iako su iste smanjene Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 116/2014) od 2014. godine.

Nejasno je zbog čega su samo nosioci pravosudnih funkcija izuzeti od planiranog povećanja, odnosno vraćanja zarada na nivo pre 2014. godine, posebno ako se navedeno povećanje odnosi i na budžetske korisnike zakonodavne i izvršne vlasti.

- Iako u potpunosti podržavamo planirano povećanje plata državnih službenika i nameštenika u javnim tužilaštvima, ističemo da će u datoj situaciji državni službenici u rangu višeg i samostalnog savetnika u višim i apelacionim tužilaštvima imati veću osnovnu platu od zamenika javnog tužioca u osnovnom i višem javnom tužilaštvu, čime bi se narušio balans u zaradama, imajući u vidu stepen složenosti posla i odgovornosti nosilaca javnotužilačke funkcije i tužilačkih savetnika - precizira se u dopisu.

Naglašavaju da plata nosioca javnotužilačke funkcije nije samo ekonomska kategorija, već i materijalna garancija tužilačke samostalnosti, zbog čega se, najavljenim selektivnim pristupom u pogledu povećanja plata nosiocima druge dve grane vlasti, odnosno diskriminacijom nosilaca javnotužilačke funkcije u tom pogledu, ozbiljno narušava potreban balans u sistemu podele vlasti.

S obzirom na to da povećanje plata svim nosiocima javnotužilačke funkcije u visini od 5% nominalno iznosi 89.320.000,00 dinara, što predstavlja zanemarljiv iznos u ukupnoj masi budžeta planiranoj za plate budžetskih korisnika u javnom sektoru, smatraju da, u situaciji kada je budžet stabilan, ne postoji valjan razlog zbog koga i plate nosilaca javnotužilačke funkcije ne bi mogle da se povećaju.

Podršku tužiocima, kao i sudijama koji su isti zahtev izneli nekoliko dana ranije, pružio je i Sindikat pravosuđa Srbije, smatrajući da su njihovi zahtevi u potpunosti opravdani.

- Zahtev je u potpunosti opravdan jer nosioci pravosudnih funkcija nisu dobili povišicu od 2014. godine, a količina posla se stalno uvećava i zlostavlja sve u pravosuđu. Nosioci pravosudnih funkcija i svi zaposleni u pravosuđu svaki dinar svoje plate opravdavaju svojim radom i nisu privilegovani na bilo koji način. Naprotiv, oni su diskriminisani - navodi se u saopštenju Sindikata.

U prilog tome, govore sledeće činjenice. Naime, ukupan broj predmeta u radu 2014. godine bio je 4.642.602 da bi se 2016. godine uvećao na 4.997.846. U prethodne tri godine primljeno je novih ukupno 6.000.612 predmeta a rešeno 6.834.465 predmeta što proizlazi iz izveštaja Vrhovnog kasacionog suda o radu sudova. Bez obzira na to što je veći broj rešenih od broja primljenih predmeta, ostalo je nerešenih 2.043.925 predmeta. Iz Sindikata podsećaju da je 2010. godine ostalo nerešenih blizu milion predmeta. Pored prethodno navedenih sudskih predmeta, tokom prethodne tri godine obrađivani su i tužilački predmeti. Godine 2013, tužilaštva su u radu imala 367.993 predmeta, 2015. godine - 484.508 predmeta a 2016. godine - 513.667 predmeta. Za ovaj impozantan broj rešenih predmeta zaslužno je 3.500 nosilaca pravosudnih funkcija i 12.000 administrativnog osoblja.

- Iz prethodno navedenog, očigledno je da je rad pravosuđa merljiv i da su rezultati rada vidljivi za one koji žele da ih vide. Na sve ovo Vlada Republike Srbije izuzima nosioce pravosudnih funkcija od povišice. Opravdanje za izuzimanje sudija i tužilaca od povećanja Vlada Srbije nema jer je početkom godine, u jeku štednje, donela zaključak 05 broj 121-1654/2017 od 03.03.2017 kojim se članovima upravnih i nadzornih odbora isplaćuje neto naknada u visini prosečne zarade po zaposlenom koja je isplaćena u Republici, a predsednicima tih odbora ista naknada uvećana za 20%. Prevedeno, član upravnog ili nadzornog odbora, kao i predsednici tih odbora, za sastajanje jednom u dva ili tri meseca, primi naknadu u visini od 47.000 do 60.000 dinara. Plata sudije i tužioca osnovnog suda, odnosno tužilaštva, koji rade svaki dan, iznosi 89.505 dinara - precizira se u saopštenju.

Sindikat pravosuđa Srbije smatra da svaki rad treba da se plati. S tim u vezi, a imajući sve prethodno navedeno u vidu, zahtevaju od Vlade da preispita opravdanost zaključka o naknadi, odnosno visinu naknade članovima upravnih i nadzornih odbora, kako bi se izvršila pravednija raspodela novca građana Republike Srbije.

Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA) izražava nezadovoljstvo zbog izostavljanja sudija, tužilaca i polaznika Pravosudne akademije iz budžetskog plana povećanja plata. Smatraju da je ovakav plan nelogičan i neopravdan.

- Podsećamo da se prema nedavnom istraživanju koje je AKPA sprovela među pravosudnim funkcionerima u Srbiji, 89% sudija i 87% tužilaca izjasnilo da visina njihove plate nije dovoljna da osigura njihove porodice u materijalnom smislu, a ugrožavanje materijalne sigurnosti nosilaca pravosudnih funkcija utiče na garanciju sudske nezavisnosti, koju je država dužna da poštuje - precizira se u saopštenju.

U najnezavidnijoj situaciji su sudije prekršajnih sudova, koji neopravdano imaju manji koeficijent za obračun plate i time su diskriminisani u odnosu na ostale sudije, a reformom pravosuđa iz 2009. godine prekršajni sudovi su postali deo sudske vlasti, što, međutim nije pratilo i adekvatno vrednovanje njihovog rada u materijalnom smislu.

Polaznici Pravosudne akademije, pored toga što neće dobiti povećanje plata, pitanje je hoće li platu tokom cele 2018. godine i dobijati, jer već više godina postoji problem u budžetu PA, usled redovnog upisa novih generacija na PA, koje ne prati " prirodan odliv" u vidu izbora svršenih polaznik PA na pravosudne funkcije, zbog čega će i dalje biti ugrožena obuka na ovoj državnoj ustanovi, zaključuje se u saopštenju AKPA.

Povodom najavljenog povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru za 10% počevši od 1.1.2018. godine, Glavni odbor Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije pozdravlja i podržava sprovođenje navedene mere u odnosu na sudijske i javnotužilačke pomoćnike i pripadnike sudskog i tužilačkog osoblja, kao meru koja će značajno doprineti poboljšanju materijalnog položaja navedenih kategorija zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima.

Međutim, u vezi sa mogućim izostavljanjem sudija i javnih tužilaca iz kategorije lica koje će to povećanje obuhvatiti, Glavni odbor Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije naglašava da bi realizacija na taj način planirane mere dovela do stavljanja sudija i javnih tužilaca u nejednak i neravnopravan položaj u odnosu na sva ostala lica koja su zaposlena u javnom sektoru. Navedeno iz razloga što su sudije i javni tužioci ravnomerno podneli teret umanjenja tadašnjeg nivoa zarada u 2013. godini do koga je došlo usvajanjem Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 108/2013).

Svesni činjenice da, saglasno sprovođenju preuzetih obaveza u vezi sa Poglavljem 23, Republika Srbija treba da teži jačanju nezavisnosti i samostalnosti nosilaca pravosudnih funkcija i sudstva kao treće grane vlasti, iz Udruženja napominju da nezavisnosti i samostalnosti nema bez materijalne sigurnosti koja ne bi mogla biti ostvarena ukoliko se navedeno najavljeno povećanje zarada zaposlenih u javnom sektoru ne bi odnosilo i na nosioce pravosudnih funkcija.

Posebno ističu da, u slučaju da nosioci pravosudnih funkcija ne budu obuhvaćeni najavljenim povećanjem zarada, postoji realna opasnost da će doći do apsurdne disproporcije zarada u okviru samog pravosudnog sistema, na taj način što bi pojedine kategorije sudijskih pomoćnika mogle imati veću zaradu od pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija, a posebno sudija prekršajnih sudova Republike Srbije, koji, neopravdano, imaju najlošiji materijalni položaj po važećim odredbama Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017), koje je neophodno što pre promeniti kako bi se otklonila postojeća diskriminacija.

Udruženje podseća da je ovim povodom, a sa ciljem ispunjavanja smernice predviđene Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013), Komisija za Nacionalnu strategiju oformila radnu grupu koja je sačinila izveštaj o postojećem stanju sa preporukom mera koje treba sprovesti kako bi se otklonio nejednak materijalnopravni položaj sudija prekršajnih sudova Republike Srbije.

U skladu sa navedenim Glavni odbor Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije predlaže da, ukoliko dođe do najavljenog povećanja zarada zaposlenih u javnom sektoru, to povećanje obuhvati i nosioce pravosudnih funkcija, posebno one koji imaju najniže zarade a to su sudije prekršajnih sudova.

Izvor: Vebsajt Državnog veća tužilaca, Sindikata pravosuđa, Alumni klub PA, Udruženje sudija prekršajnih sudova, 17.11.2017.
Naslov: Redakcija