CARINJENJE POŠTANSKIH POŠILJAKA

Na sajtu Uprave carina objavljeni su odgovori na najčešća pitanja u vezi sa carinjenjem poštanskih pošiljaka:

1. Kako se odvija kontrola i carinjenje poštanskih pošiljaka?

Dešava se da nam se građani obrate sa žalbom da se u pošiljkama ne nalazi uvek ona roba koju su očekivali, te da sumnjaju da je neko "prisvojio" jedan deo sadržaja, a važno je znati da pakete otvara poštanski, a ne carinski službenik.

On cariniku podnosi na uvid sadržaj paketa kako bi uzeo sve podatke potrebne za carinjenje robe, nakon čega se sadržaj vraća najčešće u istu ambalažu, osim u slučajevima kada je neophodan nova. Sve se ovo čini tako da ne dođe do vidne povrede omota ili sadržine pošiljke.

 Paketi se obavezno obezbeđuju unakrsnim povezivanjem kanapa, na čijim krajevima se obavezno stavlja poštanska plomba. U slučaju da pošiljka podleže naplati carinskih dažbina na pošiljku se stavlja nalepnica "OCARINJENO", a ukoliko ne podleže, nalepnica "OSLOBOĐENO OD PLAĆANJA CARINE".

 Kontroli, odnosno otvaranju paketa može prisustvovati i primalac pošiljke ili osoba koju je za to opunomoćio.

Carinik vrši uvid u sadržaj paketa i poredi ga sa pratećom dokumentacijom. Svi paketi koji sadrže robu koja podleže carinskoj kontroli i/ili naplati dažbina se otvaraju.

 Iz svega navedenog lako se može zaključiti koju vrstu kontakta carinski službenik ima sa pristiglom poštanskom pošiljkom i njenim sadržajem, te da ukoliko pošiljalac ili primalac imaju bilo kakvu zamerku na izgled ili sadržaj paketa, svoju reklamaciju trebaju da upute Јavnom preduzeću PTT saobraćaj "Srbija" u ulici Ugrinovačka 210 b, u Beogradu.

 2. Na osnovu čega se vrši carinjenje poštanskih pošiljaka?

 Carinjenje paketa započinje prvenstveno određivanjem carinske vrednosti neke robe (u ovom slučaju pošiljke) i to primenom metoda koje su propisane Carinskim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016) i pratećim propisima.

Carinski službenici osim navedene vrednosti (odnosno računa) kao metode za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe. To se čini iz razloga što se u praksi pokazalo da se vrednosti robe proizvoljno navode i to sa različitim motivima (nekada se vrednosti više puta uvećavaju, a nekada umanjuju sa ciljem ostvarivanja prava na povlasticu), zbog čega se pri određivanju carinske osnovice uzimaju sa rezervom.

 3. Da li je i ko oslobođen plaćanja uvoznih dažbina?

 Predviđeno je oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na:

• pošiljke male vrednosti poslate od strane fizičkog lica drugom fizičkom licu, koje nisu komercijalne prirode i za koje nema obaveze plaćanja, u ukupnoj vrednosti do 70 evra (ove pošiljke su oslobođene plaćanja carinskih dažbina i PDV);

• pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 50 evra (ovakve pošiljke su oslobođene plaćanja carinskih dažbina, a PDV se plaća).

 Dosta građana to ne zna, pa se često dešava da reaguju zbog iznosa uvoznih dažbina koje treba da plate prilikom carinjenja. Treba imati na umu da kada se kaže uvozne dažbine, misli se na carinu i PDV. Ponekad se građani bune zbog iznosa naplaćene "carine", a da im carinske dažbine uopšte nisu naplaćene, već su platili PDV.

 4. Kako se obračunavaju dažbine kod poštasnskih pošiljaka?

 Uvozne dažbine na pošiljke koje fizička lica primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, obračunavaju se primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV. Važno je da se naglasi da se, za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine.

 U slučaju da su pošiljke vrednije od gore navedenog iznosa (3.000 evra) ili kada ih naručuju pravna lica tada je obavezno podneti deklaraciju u pisanom obliku (Јedinstvena carinska isprava - ЈCI) i započeti postupak redovnog carinjenja. Ono podrazumeva da će se roba cariniti po stopi utvrđenoj Zakonom o carinskoj tarifi ("Sl. glasnik RS", br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009).

 5. Da li se na bilo koji način razlikuju pošiljke koje stižu običnom poštom od onih koje pristižu preko kurirskih službi?

 Treba napomenuti da roba koja se uvozi, odnosno naručuje može da stigne običnom pošiljkom – preko PTT službe ili brzom poštom preko firmi kakve su "DHL", "Fedeks", UPS". Ukoliko, međutim, pošiljka stigne brzom poštom ona se takođe carini po stopi koja je propisana Zakonom o carinskoj tarifi, a ne primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto.

Način dostave robe izbor je njenog naručioca i on se o tome verovatno izjašnjava u momentu porudžbine. Za naše građane i dalje je povoljnije da robu primaju putem obične pošte, s obzirom na to da su PTT usluge jeftinije od usluga brze pošte, pa su samim tim ukupni izdaci niži. Kako se kod poštanskih pošiljaka koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine, onda je jasno da će viša cena transporta znatno uticati na uvećanje vrednosti same pošiljke, pa će i carinske dažbine za takvu pošiljku biti više.

 6. Da li je uvođenje PejPal servisa dovelo do povećanja broja pošiljaka?

 Od momenta uvođenja PejPal servisa u Republici Srbiji došlo je do znatnog povećanja broja pošiljki. Procentualno to iznosi i više od 50% u odnosu na raniji period tj. period pre uvođenja takve mogućnosti plaćanja.

Treba međutim naglasiti da se pošiljke ne sortiraju prema načinu plaćanja, te je tako nemoguće reći koje su naručene preko PejPal servisa, ali je moguće konstatovati da se ukupan broj pošiljaka višestruko uvećao u odnosu na period kada takav servis nije postojao.

 7. Odakle stiže najveći broj pošiljaka i kolika im je vrednost?

 Iz raspoloživih podataka moguće je zaključiti da najveći broj pošiljaka pristiže iz Kine i SAD, a da njihova vrednost najčešće ne prelazi sumu od 50 evra.

 8. Šta građani najviše naručuju?

 Može se reći da građani na ovaj način najčešće naručuju tehničku robu i to: mobilne telefone, delove za kompjutere, eksterne memorije, ajpodove i tablete, kao i garderobu i obuću.

9. Da li možete da pojasnite postupak carinjenja na nekom primeru?

Evo nekoliko primera:

a) MOBILNI TELEFON VREDNOSTI 100 EVRA

 

b) CIPELE od 80 EVRA

U slučaju da kupac želi da naruči cipele iz inostranstva koje koštaju 80 evra, ako uzmemo da je transport plaćen npr. 10 evra, onda će carinska vrednost biti 90 evra, jer cena transporta ulazi u carinsku vrednost, a iznos carine primenom jedinstvene stope carine od 10% iznosiće 9 evra. Osnovica za plaćanje PDV je 99 evra (carinska vrednost od 90 evra + iznos carine od 9 evra). Iznos PDV koji se plaća u konkretnom sluačaju, po stopi od 20% iznosića 19,8 evra. Znači, ukupne dažbine će iznositi: iznos carine 9 evra + iznos PDV 19,8 evra = 28,8 evra. Obračun se vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS. 

v) PANTOLONE od 40 EVRA 

U slučaju da kupac želi da naruči pantolone iz inostranstva koje koštaju 40 evra, ako uzmemo da je transport plaćen npr. 10 evra, carinska vrednost će biti 40 evra, jer u ovom slučaju troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost. U ovom slučaju nema obračuna carine u skladu sa odredbama člana 218. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona i člana 29. Uredbe. Osnovica za plaćanje PDV je 40 evra, što znači da će primenom stope PDV od 20% u našem primeru iznos PDV biti 8 evra. Znači, ukupne dažbine će iznositi 8 evra. Obračun se vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS.

g) KNJIGA od 5 EVRA 

U slučaju da kupac želi da naruči knjigu iz inostranstva koja košta 5 evra, ako uzmemo da je transport plaćen npr. 5 evra, carinska vrednost će biti 5 evra, jer u ovom slučaju, troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost. U ovom slučaju nema obračuna carine u skladu sa odredbama člana 218. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona i člana 29. Uredbe. Osnovica za plaćanje PDV je 5 evra. Iznos PDV, u našem primeru, po stopi od 20% iznosiće 1 evro. Obračun se vrši u dinarima po zvaničnom kursu NBS. 

NAPOMENA: Ukoliko biste recimo poručivali putem pošte akciznu robu (poput recimo cigarilosa, cigara, duvana za lule), u tom slučaju biste morali da platite i acize. Primera radi za cigare i cigarilose plaća se akciza u visini 21,9 dinara po komadu (iznos akcize aktuelan u septembru 2015. godine). 

Sve akcize, kako pomenute, tako i one predviđene za rezani duvan i duvan za lule, se usklađuju u određenom vremenskom intervalu.

 10. Da li i kome mogu da se žalim ako smatram da vrednost moje pošiljke nije dobro procenjena? 

 Ukoliko primalac pošiljke, smatra da carinici nisu realno procenili vrednost pošiljke, neophodno je da se zahtevom obrati carinarnici u kojoj je roba ocarinjena. Carinarnica će uvidom u dokumentaciju podnetu uz zahtev, a imajući u vidu okolnosti pod kojima je izvršen uvoz robe, doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva.

Napominjemo da stranka ima pravo da uloži žalbu na obračun dažbina i pre nego što preuzme robu, što znači da ima pravo da traži obračun dažbina na uvid, pa ako se ne slaže sa njim da ne preuzme robu već da se odmah žali. 

11. Poručio sam artikal iz Kine, koji je plaćen oko 20$. Kada je artikal stigao na carinu, ona je odredila osnovicu od 100 dolara i ocarinila ga, pa je trebalo da se plati skoro 2.000 din za artikal koji je plaćen dosta manje. Kontaktirao sam carinu telefonom i rečeno mi je da pošaljem predračun ili fakturu ili izvod iz banke kako bi se utvrdilo koliko je plaćeno. Isti dan sam poštom na adresu carine poslao izvod iz PejPala, narudžbenicu sa sajta, predračun i fakturu, pa i izvod iz banke za iznos plaćanja. Bez ikakvog obrazloženja par dana kasnije paket je vraćen u Kinu, što znači da očigledno nije prihvaćeno ništa?

 Pošiljke iz Kine dolaze na poštu carinjenja bez naznačenog sadržaja u pošiljci, a u opisu robe uvek stoji reč "poklon", robu nikada ne prati faktura, zbog toga carinski službenici primenjuju metode vrednovanja predviđene članovima 39-45 Carinskog zakona, radi utvrđivanja carinske osnovice.
 
U navedenom slučaju, carinski službenici po okončanju carinjenja, nikako nisu mogli da sugerišu stranci u postupku da priloži naknadno dokaz o vrednosti robe, jer je obračun dažbina već izvršen.

 Stranka ima pravo da izrazi svoje neslaganje sa iznosom procenjenih dažbina i uloži prigovor na nalaz carinarnice u pogledu vrste, kakvoće, količine i vrednosti robe, te u upravnom postupku mora izneti sve činjenice i okolnosti i podneti isprave i druge dokaze značajne za donošenje odluke (predračun, račun, izvod iz banke, izvod o plaćanju preko Pay Pal...).

Obzirom da stranka nije podnela prigovor na nalaz carinarnice u roku od pet dana, odredišna pošta vraća pošiljku pošti carinjenja kao neuručenu, te se ista vraća pošiljaocu na naznačenu adresu.

Rokovi ležanja pošiljki predviđeni su Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga Službeni glasnik RS broj 24/10.

 12. Poručeno je iz EU 7 identičnih artikala, u pitanju su punjači sa po 2 baterije, standardne AA i AAA koji se koriste masovno, s obzirom da samo aparat za slikanje koristi 8 baterija. Paketu je trebalo 2 dana da stigne u zemlju, posle 10 dana od kada je stigao na carinu (toliko je stajao) stiže i dopis od Carine da mora da se dostavi dozvola za uvoz te količine. Pa nisam ja prodavnica baterija da mi se ovakva dozvola traži!? Napominjem da se za svu robu iz EU faktura dobija uz paket, jer je to OBAVEZA. Ipak, napisao sam obrazloženje na 2 strane, dostavio sam fakturu, predracun, izvod iz PejPala i izvod iz banke. Međutim, opet su me pozvali iz Carine da pitaju šta će mi toliko komada (7) baterija.

Pojedinac nema pravo da uvozi veći broj komada istovetne robe, jer se dovodi u pitanje da li je ta roba namenjena za njegove lične potrebe ili za prodaju. Upravo zbog toga su Vas pitali šta će Vam sedam baterija, a naročito ako su iz baze podataka videli da ste ih i ranije naručivali.

 Da podsetimo, pošiljka je nekomercijalne prirode ako se radi o povremenimpošiljkama, ako se pošiljka sastoji od robe namenjene isključivo za ličnu upotrebu korisnika povlastice ili članova njegove porodice koja po svojoj prirodi i količini ne ukazuje da se radi o komercijalnoj pošiljci (robi trgovačkog karaktera).

 13. Poručio sam 50 malih prekidača (tako su se prodavali u paketu, pošto je sitna roba) težine možda 200 grama. Carina je otvorila, zatvorila paket i naplatila PDV i otvaranje paketa. U paketu je stiglo 45 komada...5 je misteriozno nestalo...

Carinski službenik praktično nema direktan kontakt sa pošiljkom i pregled se odvija u prisustvu poštanskog radnika koji otvara pošiljku, stavlja njen sadržaj na uvid i zatvara je.

 Pojedini građani tvrde da se u pošiljkama ne nalazi uvek ona roba koju su očekivali, te da sumnjaju da je neko "prisvojio" jedan deo sadržaja, želimo da javnost upoznamo sa činjenicom da pakete otvara poštanski, a ne carinski službenik.

On cariniku podnosi na uvid sadržaj paketa kako bi uzeo sve podatke potrebne za carinjenje robe, nakon čega se sadržaj vraća najčešće u istu ambalažu, osim u slučajevima kada je neophodan nova. Sve se ovo čini tako da ne dođe do vidne povrede omota ili sadržine pošiljke.

 Paketi se obavezno obezbeđuju unakrsnim povezivanjem kanapa, na čijim krajevima se obavezno stavlja poštanska plomba. U slučaju da pošiljka podleže naplati carinskih dažbina na pošiljku se stavlja nalepnica "OCARINJENO, a ukoliko ne podleže, nalepnica "OSLOBOĐENO OD PLAĆANJA CARINE".

 Kontroli, odnosno otvaranju paketa može prisustvovati i primalac pošiljke ili osoba koju je za to opunomoćio. Praćenjem broja pošiljke preko interneta, primalac će doći do informacije kada je pošiljka pristigla u zemlju i tada, ukoliko želi da prisustvuje otvaranju pošiljke, treba da pošalje zahtev na e-mail adresu postabg@carina.rs.

 Iz svega navedenog lako se može zaključiti koju vrstu kontakta carinski službenik ima sa pristiglom poštanskom pošiljkom i njenim sadržajem, te da ukoliko pošiljalac ili primalac imaju bilo kakvu zamerku na izgled ili sadržaj paketa, svoju reklamaciju treba da upute Јavnom preduzeću PTT saobraćaj "Srbija" u ulici Ugrinovačkoj 210 b u Beogradu.

 14. Šta se podrazumeva pod terminom "carinske dažbine"?

 Pod carinskim dažbinama se podrazumeva obračun carine i PDV, svi ostali nameti poštarine, ležarine, usluga otvaranja paketa su zapravo poštanske usluge koje pošta naplaćuje nezavisno od naplate carinskih dažbina.

 Radi ostvarivanja prava stranke u postupku, ista ima pravo na "Reklamaciju zbog oštećenja ili umanjenja sadržine poštanske pošiljke" po članu 67. Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 24/2010, 58/2010, 2/2011, 13/2011, 65/2011, 93/2013 i 97/2015):

 "Primalac ili drugo lice koje je, prema odredbama ovih opštih uslova, ovlašćeno za prijem pošiljaka, treba odmah prilikom uručenja, a najkasnije narednog radnog dana, da reklamira prijem oštećene pošiljke ili pošiljke sa umanjenom sadržinom. Poštanski operator je dužan da se o osnovanosti reklamacije primaoca ili ovlašćenog lica izjasni u roku od 30 dana od dana prijema reklamacije."

 15. Stigle su mi poručene šolje amortizera, koje sam kupio od privatniog lica na sajtu Ebay. Carina je iznosila 2.888 dinara plus PDV, iako je par šolja plaćen 25 evra.

 Pošiljke male vrednosti (do 70 evra) koje građani dobijaju od fizičkih lica, oslobođene su SVIH uvoznih dažbina (PDV i carine) samo pod uslovom da za pomenutu pošiljku NE POSTOЈI OBAVEZA PLAĆANJA.

To bi na primer značilo da Vam pošiljku šalje rođak ili prijatelj, a ne nepoznata osoba koja nešto prodaje preko interneta.

Fizičko lice koje kupuje robu na sajtu Ebay od fizičkog lica nije oslobođeno plaćanja dažbina. Pritom za tu robu neće, obzirom da je pošiljalac fizičko lice, dobiti račun ili fakturu. Kako tada uz robu ne stiže dokaz o vrednosti (račun ili faktura), carinski službenici primenjuju metode vrednovanja predviđene članom 39-45 Carinskog zakona, radi utvrđivanja carinske osnovice i obračuna dažbina.

 16. Kako to carinici utvrđuju vrednost robe?

 Prema Carinskom zakonu, postoji 6 metoda utvrđivanja carinske vrednosti koje su propisane odredbama čl. 39. 40. 41. 43. 44 i 45. tog zakona, a primena tih metoda vrši se po hijerarhijskom redosledu primene.

Naime, ukoliko carinarnica sumnja da prijavljena vrednost robe predstavlja stvarno plaćenu cenu, tj. posumnja u priloženu dokumentaciju račun ili fakturu i ukoliko uvoznik na zahtev carinarnice ne pruži dodatne dokaze, carinarnica ima pravo da ospori prijavljenu vrednost i istu utvrdi na osnovu ostalih metoda u zavisnosti od raspoloživih podataka. 

 Јedna od metoda je recimo upoređivanje vrednosti istovete ili slične robe uvezene u približno isto vreme na teritoriju Republike Srbije.

17. Kada mogu da se žalim na visinu uvoznih dažbina?

 Na to imate pravo pre preuzimanja i naplate uvoznih dažbina. Pošta je dužna da primaocu stavi na uvid Uvoznu poštansko carinsku deklaraciju i da ga obavesti da pre preuzimanja pošiljke može podneti prigovor na nalaz carinarnice. Tako da će u slučaju podnošenja prigovora, pošta neotvorenu pošiljku vratiti pošti carinjenja, zajedno sa deklaracijom, sprovodnicom i prigovorom primaoca radi sprovođenja ponovnog postupka carinjenja.

 18. Zbog čega je cena carine i PDV veća od vrednosti robe koju građani poručuju preko interneta?

 Јedan od razloga koji može dovesti do toga da iznos dažbina bude veći nego vrednost robe, jeste slučaj kada pristigla roba podleže naplati carine i PDV-a, a u carinsku osnovicu uđe i trošak poštarine. Inače, cena transporta ulazi u carinsku osnovicu.

Dešava se da građani umesto obične pošte, koriste usluge kurirskih službi (DHL, FEDEH, UPS itd.), čije su usluge znatno skuplje i samim tim mogu da podignu carinsku osnovicu.

 19. Šta da radim ako mi stigne pošiljka iz koje je nešto izvađeno ili mi pošiljka uopšte ne stigne?

 Imate pravo na "Reklamaciju zbog oštećenja ili umanjenja sadržine poštanske pošiljke" po članu 67. Pravilnika o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga:

 "Primalac ili drugo lice koje je, prema odredbama ovih opštih uslova,ovlašćeno za prijem pošiljaka, treba odmah prilikom uručenja,a najkasnije narednog radnog dana, da reklamira prijem oštećene pošiljke ili pošiljke sa umanjenom sadržinom. Poštanski operator je dužan da se o osnovanosti reklamacije primaoca ili ovlašćenog lica izjasni u roku od 30 dana od dana prijema reklamacije."

Takođe imate pravo na "Reklamaciju u slučaju neuručenja ili prekoračenja roka za uručenje poštanske pošiljke" po članu 68. istog Pravilnika. Te reklamacije se upućuju poštanskom operatoru.

20. Šta sve treba da platim po prijemu pošiljke i ko te dažbine naplaćuje? 

TAČNO ЈE SAMO DA CARINA NAPLAĆUЈE CARINSKE DAŽBINE (UKOLIKO IH IMA), PDV i AKCIZE, A SVE OSTALO NISU TAKSE KOЈE GRAĐANIMA NAPLAĆUЈE CARINSKA SLUŽBA!

Sledeće usluge naplaćuje Pošta:

• Podnošenje na carinski pregled (radi se o taksi koju naplaćuje pošta za otvaranje pošiljke i uprkos zvaničnom nazivu nema nikakve veze sa carinom) i u slučaju pisma košta 65,80 dinara, a u slučaju paketa 266,90 dinara.

• Poštanska provizija za uplatu (može se platiti i u banci ali će biti skuplje)

 • Ležarinu za pošiljke takođe ne naplaćuje carina, već pošta. Trošak ležarine iznosi 11 dinara po danu za pošiljke preko 350 gr.

 21. Kupio sam preko sajta Ebay polovnu zvučnu karticu za računar čija je vrednost 49.99$. Kada mi je paket stigao na kućnu adresu morao sam da platim PDV od 20% na navedeni iznos (859,50 dinara) + 180,00 dinara PTT-u za dostavu. Zanima me zašto mi je naplaćen PDV kada vrednost predmeta ne prelazi iznos od 50 evra?

 Podsećamo da se PDV plaća na sve pošiljke, pa i na pošiljke male vrednosti. Dakle, platili bi ste PDV čak i da je vrednost Vaše pošiljke niža od ove koju ste naveli.

 Poresko oslobođenje propisano je za pošiljke male vrednosti koje domaći i strani državljani besplatno primaju od fizičkog lica iz inostranstva, pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode i da njihova vrednost ne prelazi iznos od 70 evra.

 Stranka ima pravo da izrazi svoje neslaganje sa iznosom procenjenih dažbina i izrazi prigovor na nalaz carinarnice, pa ukoliko je roba ocarinjena na CI Pošta Beograd, prigovor možete uložiti u Vašoj najbližoj pošti i uz isti priložiti svu prateću dokumentaciju (fakturu, izvod iz banke, svift...) i nasloviti ga na Carinsku ispostavu Pošta Beograd, ulica Ugrinovačka 210 b, 11200 Beograd.

22. Ukoliko primalac pošiljke smatra da je vrednost pošiljke procenjena nerealno, kome i kako može da se žali?

Ukoliko primalac pošiljke, smatra da je vrednost pošiljke od strane carinskih organa procenjena nerealno, neophodno je da se zahtevom obrati carinarnici u kojoj je ocarinjena pomenuta roba.
Carinarnica će uvidom u dokumentaciju podnetu uz zahtev, a imajući u vidu okolnosti pod kojima je izvršen njen uvoz doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva. 

Izvor: Vebsajt Uprave carina, 04.12.2017.