Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: Sindikati protiv novog zakona, jer nisu prihvaćene sugestije kojima bi se povećala kontrola poštovanja sigurnosnih uslova po fabrikama i gradilištima


Nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu trebalo bi da se usvoji do kraja ove godine, ali još nije prošao Vladu koja bi ga potom uputila u skupštinsku proceduru.

Nacrt tog dokumenta objavljen je na sajtu Ministarstva za rad i završene su sesije javne rasprave, ali se još ne zna konačna verzija koja bi se našla pred poslanicima.

Jedan od problema je i to što stalna radna tela Socijalno-ekonomskog saveta, koja su razmatrala nacrt, nisu postigla konsenzus oko predloženog teksta, ali predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže kako misli da će uprkos tome poslanici Narodne skupštine usvojiti predlog koji dobiju.

- Predstavnici Ministarstva za rad, naravno, dali su pozitivno mišljenje o tom tekstu, poslodavci su imali neke primedbe i predložili kako da se u tekstu poprave, ali oba sindikata su dala negativno mišljenje. Najvažniji razlog je to što nije prihvaćena naša inicijativa da se na nacionalnom nivou formira sindikalni koordinator za bezbednost i zdravlje na radu, kao i da poslodavci imaju obavezu da u svojim firmama formiraju odbor za bezbednost već je to ostavljeno kao mogućnost - kaže Torlaković i dodaje da se i u ovom slučaju pojavila sve učestalija praksa da materijal koji je došao pred radna tela SES-a nije ono što je sačinila radna grupa za izradu zakona, čime se potpuno umanjuje značaj socijalnog dijaloga.

Iako se sam zakon poziva na principe Međunarodne organizacije rada, predstavnik MOR-a u Srbiji, Jovan Protić, kaže da nije bio uključen u njegovu izradu, odnosno da je samo jednom pozvan na radnu grupu, iako su se sastanci održavali u sali uz njegovu kancelariju.

Prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore Srbije, ni kod ovog kao ni u prethodnim privrednim zakonima, ne pita se esnaf pa zato i rešenja često ostaju mrtvo slovo na papiru.

- Ovo je ne znam koji po redu zakon, a sve se svodi na isto: ne primenjuje se. Čak i kada inspekcija izađe na teren i utvrdi prekršaj, to "zaglavi" u sudu, zastari. Ljudi ginu a ja se ne sećam ko je odgovarao za brojne nesreće na gradilištima. Tako zakoni ostaju forma jer nema sankcija, a sankcija nema jer poslove u građevini vode ljudi bliski vlasti. Oni upošljavaju radnike na crno, najviše Albance ili Pakistance, pa njihove eventualne povrede ili ekscese na gradilištima nikome i ne prijavljuju - kaže Rodić.

On na pitanje da li je čudno što u Nacrtu zakona nema predviđene krivične odgovornosti za propuste u uslovima za bezbedan rad, potvrđuje da je sve svedeno na prekršaj i materijalne kazne, koje jesu povećane, ali nisu dovoljne.

Istina je da novi zakon predviđa niz mera koje bi trebalo da uvećaju bezbednost, a među njima su i obavezne obuke za određene kategorije radnika, a za posebnu vrstu poslova, poput rada na visini, dubini ili u energetici, predviđene su licence. Inspektori novim pravilima dobijaju veća ovlašćenja i oni moraju da u slučaju nesreće zatvore objekat dok je po dosadašnjoj regulativi to bila mogućnost.

Takođe, predviđeno je proširenje nadležnosti Uprave za bezbednost i zdravlje na radu koja će ubuduće voditi i registar povreda na radu, ali je primena tih odredbi odložena dok se ne uspostavi elektronsko unošenje povreda na radu, profesionalnih oboljenja ili nesreća.

Kada će registar početi sa radom, ne zna se jer još nije nabavljen softver koji bi omogućio unošenje i obradu podataka. Istina, Ministarstvo za rad je pre šest godina nabavilo softver, ali nije uspelo da ga "pokrene".

- Nijedno gradilište ne bi smelo da bude bez projekta bezbednosti koji sadrži protivpožarnu zaštitu, način obezbeđenja temelja kako bi se izbeglo urušavanje, zatim atest za kran ali i utvrđenu putanju kojom se kreće… Sve to mora da bude revidirano i usvojeno, da se nalazi i kod inspekcije koja prilikom provere utvrđuje da li je gradilište ispravno organizovano. Ako nije, morale bi da postoje i krivične prijave, jer je to u rangu divlje gradnje - kaže Goran Rodić i podseća da je pre više decenija, na gradilištima bilo uslova za pružanje prve pomoći, da su bila i dežurna vozila za te namene, a da je u slučaju ako se desi nesreća, šef automatski išao u zatvor.

Izvor: Vebsajt Danas, M. N. Stevanović, 30.10.2019.
Naslov: Redakcija