Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti, sistem u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, opšta načela prevencije, prava posebnih grupa zaposlenih, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih i predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, stručni ispiti, izdavanje licenci, nadzor i prekršajna odgovornost.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ u sastavu ministarstva nadležnog za poslove rada (u daljem tekstu: Ministarstvo), obavlja poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 2.

Na pitanja postupka koja nisu drugačije uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Na pitanja postupka inspekcijskog nadzora koja nisu drugačije uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Primena

Član 3.

Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, nadležnosti i mere čijom se primenom, odnosno sprovođenjem obezbeđuje bezbednost i zdravlje na radu ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Ovaj zakon primenjuje se u privatnom i u javnom sektoru, u svim delatnostima.

Ovaj zakon se ne primenjuje pri obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i poslova zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnog državnog organa, kao i obavljanju poslova zaštite i spasavanja koje obavljaju drugi subjekti u skladu sa posebnim zakonom, u kojima su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanju te službe i tih poslova uređena posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona, ali je neophodno obezbediti u najvećoj mogućoj meri bezbednost i zdravlje zaposlenih koji obavljaju ove poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Uređivanje prava, obaveza i odgovornosti

Član 4.

Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, utvrđene ovim zakonom, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

Značenje pojedinih izraza

Član 5.

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Zaposleni jeste svako fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje obavljanja poslove kućnog pomoćnog osoblja kod poslodavca;

2) Lice koje se samozapošljava jeste fizičko lice koje obavlja privrednu ili drugu delatnost, i to:

(1) preduzetnik koji samostalno obavlja privrednu ili drugu delatnost i pri tome radno ne angažuje druga lica,

(2) nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavlja posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi;

3) Poslodavac jeste svako pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica, kao i fizičko lice koje po bilo kom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, osim lica koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji obavlja posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi;

4) Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih), jeste lice izabrano da predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;

5) Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu i profesionalne bolesti i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih;

6) Prevencija je osnovni princip bezbednosti i zdravlja na radu čiji su ciljevi: razvoj i jačanje mehanizama za sprečavanje nastanka povreda na radu i profesionalnih bolesti, i stvaranje uslova za stalno unapređivanje oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a koja obuhvata kulturu, politiku, aktivnosti i mere;

7) Preventivne mere jesu svi postupci ili mere preduzeti ili planirani u svim fazama rada kod poslodavca u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu;

8) Korektivne mere jesu mere koje se preduzimaju kod poslodavca u cilju sprečavanja ponovnog nastanka neželjenog događaja;

9) Radno mesto jesu poslovi koje zaposleni obavlja u radnoj sredini u kojoj boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;

10) Radna sredina jeste prostor u kojem zaposleni obavlja poslove ili se nalazi u toku rada, koja je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;

11) Sredstvo za rad jeste:

(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr.),

(2) oprema za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada,

(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.),

(4) pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.),

(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada;

12) Opasnost jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog;

13) Štetnost jeste osobina ili svojstvo radne sredine koje može ugroziti zdravlje zaposlenog;

14) Opasna pojava jeste događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog;

15) Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, bolesti ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti ili štetnosti;

16) Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada na radnom mestu koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, bolesti ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika na najmanju moguću meru;

17) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja pri obavljanju svih poslova u radnoj sredini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu;

18) Radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kojima, i pored potpuno primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog;

19) Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu jeste stručno lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima odgovarajući nivo kvalifikacija, položen odgovarajući stručni ispit, licencu za obavljanje poslova savetnika za bezbednost i zdravlje na radu i koje poslodavac pisanim aktom imenuje za obavljanje tih poslova;

20) Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu jeste stručno lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu u delatnostima iz člana 46. ovog zakona, ima odgovarajući nivo kvalifikacija, položen odgoravajući stručni ispit, licencu za obavljanje poslova saradnika za bezbednost i zdravlje na radu i koje poslodavac pisanim aktom imenuje za obavljanje tih poslova;

21) Pravno lice za obavljanje poslova: bezbednosti i zdravlja na radu, pregleda i provere opreme za rad, ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti, ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti, koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta i koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova, jeste pravno lice, kojem je ministar nadležan za poslove rada izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom;

23) Služba medicine rada, odnosno služba zaštite zdravlja na radu jeste pružalac zdravstvene zaštite, kome poslodavac poveri obavljanje poslova prevencije i zaštite zdravlja zaposlenih u smislu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita;

24) Stručni nalaz jeste izveštaj o izvršenom pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju uslova radne sredine sa zaključkom da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu;

25) Odgovorno lice za obavljanje pregleda i provere opreme za rad, ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti i ispitivanje uslova radne sredine - bioloških štetnosti, kao i za potpisivanje stručnih nalaza, jeste lice sa licencom za vršenje tih poslova (u daljem tekstu: odgovorno lice);

26) Licenca jeste ovlašćenje koje ministar nadležan za poslove rada izdaje pravnom ili fizičkom licu za obavljanje određenih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom;

27) Jezik koji zaposleni razume jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu

Član 6.

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

1) zaposleni;

2) lice koje se samozapošljava;

3) učenici i studenti koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;

4) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju određene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu (na osnovu ugovora o volonterskom radu);

5) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske odnosno studentske zadruge;

6) lica koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po uputu organizacije nadležne za zapošljavanje;

7) lica koja učestvuju u organizovanim javnim radovima od opšteg značaja;

8) lica koja učestvuju u akcijama spasavanja ili u zaštiti i spasavanju prilikom elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

9) lica angažovana u vatrogasnim službama za gašenje požara i na obuci za gašenje požara;

10) lica koja se nalaze na osposobljavanju i obučavanju za odbranu i druge vidove obuke za potrebe odbrane zemlje;

11) lica koja su angažovana na obezbeđivanju javnih skupova, kulturnih i sportskih događaja i drugih javnih okupljanja građana;

12) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada;

13) lica koja se zateknu u radnoj sredini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Bezbednost i zdravlje na radu licima iz stava 1. tač. 1), 3), 5), 6) i 13) ovog člana obezbeđuje poslodavac, lica iz tačke 2) ovog člana obezbeđuju sama sebi, licima iz tačke 4) ovog člana - organizator volontiranja, licima iz tačke 7)-11) ovog člana - organizator radova i takmičenja, licima iz tačke 12) ovog člana zavodi za izvršenje kazne zatvora.

Prava posebnih grupa zaposlenih

Član 7.

Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih (naročito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, osoba sa invaliditetom i profesionalno obolelih - uređuju se ovim i drugim zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu i ugovorom o radu.

Preventivne mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih, zaposlene za vreme trudnoće i zaposlene koja doji dete sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove rada i ministar nadležan za poslove zdravlja.

II. PREVENTIVNE MERE

Član 8.

Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru, u postupku:

1) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada;

2) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada sa svom pripadajućom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i usklađivanja hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti, mikroklime i osvetljenosti na radnim mestima i u radnim i pomoćnim prostorijama sa propisanim merama i normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama;

3) projektovanja, izrade, korišćenja i održavanja opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomoćnih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji način povezana sa procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe sprečava povređivanje ili oštećenje zdravlja zaposlenih;

4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja, upotrebe i uništavanja hemijskih materija, na način i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogućnosti povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih;

5) projektovanja, proizvodnje i korišćenja lične zaštitne opreme, čijom se upotrebom smanjuju rizici koji nisu mogli da budu otklonjeni primenom odgovarajućih preventivnih mera;

6) obrazovanja, vaspitanja i obuke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu pri korišćenju sredstva za rad; lične zaštitne opreme; pri radu na visini; pri obezbeđivanju oznaka za bezbednost i zdravlje na radu; pri ručnom prenošenju tereta; pri korišćenju opreme za rad sa ekranom; pri izlaganju hemijskim materijama, biološkim štetnostima, vibracijama, buci, karcinogenima ili mutagenima; za radno mesto propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu prilikom izvođenja građevinskih radova; usled rizika od eksplozivnih atmosfera; pri izlaganju azbestu; pri eksploataciji mineralnih sirovina dubinskim bušotinama; pri podzemnoj i površinskoj eksploataciji mineralnih sirovina; na plovilima koja obavljaju ribolov; pri izlaganju veštačkim optičkim zračenjima; pri izlaganju elektromagnetskom polju i pri korišćenju oštrih predmeta koji su medicinska sredstva u zdravstvenoj delatnosti propisuje Vlada.

Preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu za određene rizične i specifične delatnosti utvrđuje Vlada.

III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

1. Opšte obaveze

Član 9.

Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Odgovornost poslodavca

Član 10.

Poslodavac je dužan da obezbedi i sprovodi preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje zaposlenom u svim aktivnostima poslodavca i na svim nivoima organizovanja rada i radnog procesa.

Poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem pravnog lica sa licencom ili drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na ta lica.

U slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.

Bezbednost i zdravlje na radu pri planiranju

Član 11.

Poslodavac je dužan da u slučaju kada zaposlenom odredi obavljanje određenog posla:

1) radni proces prilagodi sposobnostima zaposlenog u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu;

2) obezbedi odgovarajuće uslove radne sredine;

3) sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu obezbedi da budu odgovarajući, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Poslodavac je dužan da se pri planiranju i uvođenju novih tehnologija konsultuje sa zaposlenima i/ili predstavnicima zaposlenih po pitanjima izbora opreme za rad, uslova rada i radne sredine i njihovih posledica na bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da preduzme mere i obezbedi da samo oni zaposleni kojima su izdata odgovarajuća uputstva imaju pristup zonama u kojima je prisutna ozbiljna i konkretna opasnost ili štetnost.

Finansijske obaveze poslodavca

Član 12.

Poslodavac je dužan da obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske troškove za zaposlenog i predstavnika zaposlenih.

Član 13.

Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, uključujući pružanje informacija i obuke zaposlenih, kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

Poslodavac je dužan da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog i u toku rada, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeđuje bezbednost i zaštita zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da prilagodi mere uzimajući u obzir promenljive okolnosti u cilju poboljšanja postojećeg stanja.

Načela prevencije

Član 14.

Preventivne mere obezbeđuje poslodavac polazeći od sledećih načela:

1) izbegavanje rizika;

2) procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu;

3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja;

4) prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se smanjila monotonija u radu i rad po unapred definisanom tempu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;

5) prilagođavanja tehničkom napretku;

6) zamena opasnog bezopasnim ili manje opasnim;

7) razvijanja koherentne politike prevencije koja obuhvata tehnologiju, organizaciju rada, uslove rada, odnose u procesu rada i uticaj faktora u vezi sa radnom sredinom;

8) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu;

9) odgovarajuća obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na bezbedan način.

Obaveza utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti

Član 15.

Poslodavac je dužan da opštim aktom (kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu) utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac koji ima do deset zaposlenih - prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog člana može utvrditi ugovorom o radu, odnosno drugim ugovorom u skladu sa propisom kojim se uređuje rad.

Obaveze poslodavca

Član 16.

Poslodavac je dužan da:

1) aktom u pisanoj formi imenuje savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu;

2) zaposlenom odredi obavljanje poslova u radnoj sredini na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;

3) obaveštava zaposlene i predstavnike zaposlenih o opasnostima od povreda na radu i oštećenja zdravlja koji nastaju uvođenjem novih tehnologija i sredstava za rad, i da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan i zdrav rad;

4) obučava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;

5) obezbedi zaposlenima korišćenje lične zaštitne opreme u skladu sa aktom o proceni rizika;

6) obezbedi održavanje sredstava za rad i lične zaštitne opreme u ispravnom stanju;

7) angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti;

8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;

9) obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da obuči odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći;

10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;

11) obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom.

Postupak i rokove preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Pravno lice iz stava 1. tačka 7) ovog člana dužno je da izda stručni nalaz po izvršenom pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju uslova radne sredine najkasnije u roku do 30 dana od dana izvršenog pregleda i provere, odnosno ispitivanja.

Procena rizika

Član 17.

Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini i da utvrdi način i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru.

Poslodavac je dužan da mere utvrđene aktom o proceni rizika budu integrisane u sve aktivnosti poslodavca i na svim nivoima.

Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.

Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj sredini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.

Lice koje se samozapošljava nije dužno da donese akt o proceni rizika iz stava 1. ovog člana.

Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Uslovi za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom

Član 18.

Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom.

Poslodavac je dužan da službi medicine rada, odnosno službi zaštite zdravlja na radu koju angažuje, obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.

Izdavanje lične zaštitne opreme

Član 19.

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju i sprovede obuku za njeno pravilno korišćenje.

Prva pomoć

Član 20.

Poslodavac je dužan da obezbedi pružanje prve pomoći, da obuči odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbedi sredstva i opremu za pružanje prve pomoći uzimajući u obzir procenjene rizike, tehnološki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske pomoći.

Pružanje prve pomoći mora biti organizovano na način da je prva pomoć dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama.

Obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći vrši služba medicine rada, odnosno služba zaštite zdravlja na radu ili nadležni organ sa odgovarajućim ovlašćenjem dobijenim u skladu sa posebnim zakonom.

Način pružanja prve pomoći, vrste sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, broj zaposlenih koji moraju biti obučeni za pružanje prve pomoći, način i rokove obučavanja zaposlenih sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove rada i ministar nadležan za poslove zdravlja.

Neposredna opasnost

Član 21.

Poslodavac je dužan da što je moguće pre obavesti sve zaposlene, koji jesu ili koji bi mogli da budu izloženi ozbiljnoj, neizbežnoj i neposrednoj opasnosti, o prisutnim rizicima i merama koje su preduzete ili će biti preduzete u cilju zaštite.

Poslodavac je dužan da preduzme mere i izda uputstva kako bi omogućio zaposlenima da u slučaju ozbiljne, neizbežne i neposredne opasnosti prestanu da rade i/ili odmah napuste radno mesto i odu na bezbedno mesto.

Poslodavac ne sme zahtevati od zaposlenih da se vrate na radno mesto u radnoj sredini u kojoj još postoji ozbiljna i neposredna opasnost, osim u izuzetnim slučajevima i zbog opravdanih razloga.

2. Posebne obaveze

Obaveštavanje inspekcije

Član 22.

Ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom, utvrđuje Ministarstvo na zahtev poslodavca.

Poslodavac je dužan da, pre početka obavljanja delatnosti podnese zahtev za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac ne može početi obavljanje delatnosti bez dobijanja rešenja o ispunjenosti uslova za početak rada.

Delatnosti za koje je potrebno utvrditi ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su: delatnosti proizvodnje, prometa, distribucije, prerade, odlaganja i uskladištenja: opasnih, štetnih i otpadnih materija; nuklearne energije; nafte i naftnih derivata; otrova; lekova, opojnih droga i pomoćnih lekovitih sredstava; sredstava i opreme u medicini koji emituju jonizujuća zračenja; hemikalija; lepaka; rastvarača; boja; sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju i sirove kože; za delatnosti industrijske proizvodnje životnih namirnica, prometa svežeg mesa i pružanja usluga ishrane u ugostiteljskom objektu; obavljanje zdravstvene delatnosti u stacionarnim uslovima i drugim oblicima zdravstvene delatnosti, kao i usluge socijalne zaštite i to: domski smeštaj za odrasle i starije, domski smeštaj za decu i mlade, dnevni boravak, mala domska zajednica, prihvatilište, svratište i stanovanje uz podršku.

Postupak utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Član 23.

Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji objekta u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta koji uz prijavu o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada, najmanje osam dana pre početka izvođenja radova.

U slučaju izvođenja hitnih radova radi otklanjanja kvarova ili iznenadnog i nekontrolisanog događaja na objektu poslodavac je dužan da odmah, od nastanka, usmeno i u pisanoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje hitnih radova.

Poslodavac iz stava 2. ovog člana je dužan da izradi elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi traju duže od tri dana, kao i da pri izvođenju hitnih radova i sanacije primenjuje mere u skladu sa aktom o proceni rizika.

Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje, održava i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta i aktom o proceni rizika.

Sadržaj elaborata o uređenju gradilišta propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Akta iz st. 1. i 2. ovog člana poslodavac može dostaviti u formi elektronskog dokumenta.

Obaveze poslodavaca pri podeli radnog prostora

Član 24.

Kad dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, odnosno zaposleni više poslodavaca istovremeno obavljaju poslove u istom radnom prostoru, poslodavci su dužni da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavci iz stava 1. ovog člana dužni su da, uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja, odnosno oštećenja zdravlja zaposlenih, kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za njihovo otklanjanje.

Način ostvarivanja saradnje iz st. 1. i 2. ovog člana poslodavci utvrđuju pisanim sporazumom.

Sporazumom iz stava 3. ovog člana određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih.

Pristup radnom prostoru

Član 25.

Poslodavac je dužan da preduzme mere za sprečavanje pristupa u poslovni prostor licima i sredstvima saobraćaja koja nemaju osnova da se nalaze u njima.

Pristup u područje gradilišta dužan je da obezbedi poslodavac, odnosno odgovorno lice u skladu sa propisom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima.

Promena tehnološkog procesa

Član 26.

Poslodavac je dužan da pri svakoj promeni tehnološkog procesa sredstva za rad prilagodi tom tehnološkom procesu pre početka rada.

Upotreba sredstava za rad i lične zaštitne opreme

Član 27.

Poslodavac je dužan da zaposlenima izda na upotrebu sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

Dokumentacija za opremu za rad i ličnu zaštitnu opremu

Član 28.

Poslodavac može da zaposlenima izda na upotrebu opremu za rad i ličnu zaštitnu opremu, samo ako su usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je njihova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako su označeni u skladu sa propisima i ako ih prate propisane isprave o usaglašenosti i druga propisana dokumentacija.

Poslodavac koji je zaposlenima izdao na upotrebu opremu za rad i ličnu zaštitnu opremu pre stupanja na snagu propisa kojim je utvrđena obaveza iz stava 1. ovog člana, dužan je da obezbedi uputstvo za njihovu upotrebu i održavanje.

Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima uputstva za bezbedan i zdrav rad po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za upotrebu opreme za rad i lične zaštitne opreme.

Poslodavac je dužan da obezbedi prevod dokumentacije iz stava 3. ovog člana na jezik koji zaposleni razume.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se na sve promene radnog i tehnološkog procesa.       

Dokumentacija za hemijske materije

Član 29.

 Poslodavac može da zaposlenima da na korišćenje opasne hemijske materije i druge hemijske materije za koje je propisana obaveza izrade i dostavljanja bezbednosnog lista samo ako mu je uz hemijsku materiju učinio dostupnim bezbednosni list, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, kao i ako je obezbedio sve mere koje proizlaze iz sadržaja bezbednosnog lista.

Poslodavac je dužan da obezbedi prevod bezbednosnog lista na jezik koji zaposleni razume, kao i da omogući zaposlenom pristup podacima sadržanim u bezbednosnom listu.

Opšte priznata mera

Član 30.

Kada zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac, do donošenja odgovarajućih propisa, primenjuje opšte priznate mere kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Opšte priznatom merom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.

Program o postupnom otklanjanju nedostataka

Član 31.

Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenog nisu teže ugroženi, poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.

3. Obuka zaposlenih

Član 32.

Poslodavac je dužan da izvrši obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad:

1) kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja;

2) premeštaja na druge poslove;

3) prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad,

4) kod promene procesa rada.

Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku obuke za bezbedan i zdrav rad upozna sa rizicima na radnom mestu na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.

Obuku iz stava 1. ovog člana poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena, a troškovi obuke obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i ne mogu biti na teret zaposlenog.

Obuka za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođena specifičnostima njegovih poslova i sprovodi se po programu, čiji sadržaj poslodavac mora, kada je to potrebno, da obnavlja i menja.

Ako poslodavac odredi zaposlenom da obavlja poslove dva ili više radnih mesta, dužan je da zaposlenog obuči za bezbedan i zdrav rad na svakom od tih radnih mesta.

Program obuke

Član 33.

Obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktično, u skladu sa programom obuke za bezbedan i zdrav rad koji donosi poslodavac.

Provera teorijske i praktične obučenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

Periodične provere obučenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne provere, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne provere.

Obuka za bezbedan i zdrav rad obavlja se na jeziku koji zaposleni razume i prilagođava se mogućnostima i sposobnostima posebnih grupa zaposlenih.

Obuka predstavnika zaposlenih

Član 34.

Predstavnik zaposlenih ima pravo na odgovarajuću obuku, a troškovi obuke ne mogu biti na teret predstavnika zaposlenih.

Periodične obuke za bezbedan i zdrav rad vrše se najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne obuke.

Obuka iz stava 1. ovog člana organizuje se u toku radnog vremena bilo u okviru ili izvan prostora poslodavca.

Dodatna obuka

Član 35.

Kada tehnološki proces rada zahteva dodatnu obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je dužan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan način, putem obaveštenja, uputstava ili instrukcija u pisanoj formi.

U izuzetnim slučajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog hitnosti, obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu se dati u usmenoj formi.

U slučaju teške povrede na radu ili smrtne povrede na radu, odnosno oštećenja zdravlja koje je nastalo prilikom izlaganja štetnostima, poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od nastanka povrede izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tim radnim mestima.

Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena za vreme trudnoće, porodilja i zaposlena koja doji dete, zaposleni mlađi od 18 godina života, osobe sa invaliditetom i profesionalno oboleli, i pored obuke za bezbedan i zdrav rad, budu u pisanoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 36.

Poslodavac je dužan da svako lice, koje se nalazi u radnoj sredini o čijem prisustvu je upoznat poslodavac, upozori na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.

Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavljaju rad zaposleni drugog poslodavca, dužan je da te zaposlene upozna sa rizicima i merama za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje na radu radi obaveštavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnološkom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja, kao i o merama za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje rizika.

IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

Član 37.

Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na koje je određen, kao i da se obuči za njihovo sprovođenje.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni ima pravo i obavezu da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima poslova koje obavlja u redovnim intervalima, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.

Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.

Zaposleni je dužan da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tim poslovima.

Pravo i obaveza zaposlenog da odbije da radi

Član 38.

Zaposleni ima pravo i obavezu da odbije da radi:

1) ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede;

2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu člana 54. ovog zakona, za rad na poslovima sa povećanim rizikom;

3) ako u toku obuke za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u smislu člana 32. stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio;

4) duže od punog radnog vremena, odnosno noću ako bi, prema oceni službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje;

5) na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, zaposleni može da se pisanim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene.

Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada.

Kada zaposleni odbije da radi u slučajevima iz stava 1. ovog člana, a poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac je dužan da odmah obavesti inspekciju rada.

Pravo zaposlenog da napusti radno mesto

Član 39.

Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, kada neposredni rukovodilac procesa rada nije prisutan u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da prestane da radi, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu sredinu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni koji prestane da radi, napusti mesto rada, radni proces, odnosno radnu sredinu nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu, odnosno neće biti stavljen u bilo kakvu nepovoljnu situaciju, osim u slučaju da je štetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje.

Obaveze zaposlenog

Član 40.

Zaposleni je dužan da:

1) u najvećoj mogućoj meri vodi računa o sopstvenoj bezbednosti i zdravlju na radu, kao i bezbednosti i zdravlju drugih lica na koja utiču njegove aktivnosti ili propusti na radnom mestu u skladu sa obukom za bezbedan i zdrav rad i uputstvima za bezbedan i zdrav rad dobijenim od poslodavca,

2) primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad,

3) namenski koristi sredstva za rad i hemijske materije,

4) pravilno koristi ličnu zaštitnu opremu, da sa njom pažljivo rukuje i da je uredno vrati na mesto koje je namenjeno za tu opremu nakon korišćenja;

5) pre početka rada pregleda svoje mesto rada uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i ličnu zaštitnu opremu, i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice;

6) pre napuštanja mesto rada i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

Zaposlenom je zabranjeno da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad.

Obaveza zaposlenog da sarađuje

Član 41.

Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca, odnosno neposrednog rukovodioca o nepravilnostima, opasnostima, štetnostima ili o drugim nedostacima u organizaciji zaštite koji bi na radnom mestu mogli da ugroze njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

Ako poslodavac posle dobijenog obaveštenja iz stava 1. ovog člana ne otkloni nepravilnosti, štetnosti, opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako zaposleni smatra da za otklanjanje utvrđenih pojava nisu sprovedene odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje, zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada, o čemu obaveštava savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni je dužan da sarađuje sa poslodavcem i savetnikom, odnosno saradnikom za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na kome radi.

V. OBAVEZE LICA KOJE SE SAMOZAPOŠLjAVA

Opšte obaveze

Član 42.

Lice koje se samozapošljava je u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu odgovorno za svoju bezbednost i zdravlje i za bezbednost i zdravlje drugih lica, na koje utiču njegove aktivnosti, odnosno propusti u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Primena propisa i prijave inspekciji

Član 43.

Lice koje se samozapošljava je dužno da pri svom radu primenjuje propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, druge propise i sarađuju sa drugim poslodavcima i zaposlenima u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Lice koje se samozapošljava mora biti obučeno za bezbedan i zdrav rad.

Lice koje se samozapošljava je dužno da prijavi inspekciji rada povredu na radu iz člana 62. ovog zakona, opasnu pojavu i utvrđenu profesionalnu bolest.

Lice koje se samozapošljava je dužno da jedan obrazac izveštaja o povredi na radu iz člana 63. ovog zakona dostavi Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

VI. ORGANIZOVANjE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU

Obaveza organizovanja poslova

Član 44.

Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da odredi jednog ili više zaposlenih koji će obavljati poslove bezbednosti i zdravlja na radu u cilju prevencije profesionalnih rizika.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i licencu za obavljanje poslova savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa ovim zakonom.

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac je dužan da zaključi ugovor o radu sa jednim ili više od svojih zaposlenih (u daljem tekstu: savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu).

Kada za poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne može da odredi nekog od svojih zaposlenih koji ispunjava uslove iz člana 46, odnosno člana 47. ovog zakona, poslodavac može da angažuje pravno lice koje ima licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da broj savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu prilagodi:

1) vrsti delatnosti;

2) broju lokacijski odvojenih jedinica;

3) broju zaposlenih koji učestvuju u procesu rada;

4) broju radnih smena;

5) procenjenim rizicima;

6) tehnološkom procesu;

7) organizaciji, prirodi i obimu procesa rada.

Član 45.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 48. ovog zakona, poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskih usluga i usluga osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, državne uprave i odbrane, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, ostale uslužne delatnosti, delatnost domaćinstva kao poslodavca, delatnost domaćinstava koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe i delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela, ako ima do 20 zaposlenih i dužan je da ima položen stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac iz stava 1. ovog člana je dužan da polaže stručni ispit koji propisuje ministar nadležan za poslove rada i nije dužan da ima licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu

Član 46.

Poslodavac u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko (osim trgovine na malo), saobraćaja i skladištenja i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite, je dužan da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuje savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena obima od najmanje 240 ESPB bodova u okviru obrazovno - naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka.

Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu

Član 47.

Poslodavac u delatnostima iz člana 45. ovog zakona, ukoliko sam ne obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, dužan je da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu imenuje saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na nivou od najmanje 180 ESPB bodova, iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno - naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka.

Poslovi savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu

Član 48.

Savetnik, osnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a naročito:

1) sprovodi postupak procene rizika;

2) učestvuje u izradi programa obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;

3) vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava za rad, hemijskih materija i lične zaštitne opreme;

4) učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada;

5) organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne sredine;

6) organizuje preventivne i periodične preglede i provere opreme za rad;

7) predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnim mestima sa povećanim rizikom;

8) svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca o čemu vodi evidenciju;

9) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim bolestima, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;

10) priprema i sprovodi obuku za bezbedan i zdrav rad:

(1) zaposlenih,

(2) predstavnika zaposlenih,

(3) rukovodilaca,

(4) drugih lica u skladu sa ovim zakonom;

11) priprema uputstva za bezbedan i zdrav rad i kontroliše njihovu primenu;

12) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog;

13) organizuje zdravstvene preglede zaposlenih;

14) sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada, odnosno službom zaštite zdravlja na radu po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

15) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;

16) prati promenu propisa i vrši usklađivanje akata poslodavca, prati standarde i tehnički napredak u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu dužan je da u pisanoj formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. tačka 12) ovog člana.

Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. tačka 12) ovog člana, naloži zaposlenom da nastavi rad, savetnik za bezbednost i zdravlje na radu je dužan da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada.

Savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu je dužan da kontinuirano usavršava znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u smislu člana 51. ovog zakona.

Angažovanje pravnog lica sa licencom

Član 49.

Poslodavac koji za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno lice dužan je da ga prethodno upozna sa tehnološkim procesom, rizicima u procesu rada i merama koje su primenjene za otklanjanje rizika.

Samostalnost obavljanja poslova

Član 50.

Poslodavac je dužan da omogući savetniku, odnosno saradniku za bezbednost i zdravlje na radu nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom, dovoljno vremena za obavljanje tih poslova i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, koji je određen iz reda zaposlenih kod poslodavca, neposredno je odgovoran poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom.

Kontinuirana edukacija

Član 51.

Poslodavac je dužan da omogući kontinuiranu edukaciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova.

Kontinuirana edukacija savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta, koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova, odgovornog lica za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad, odgovornog lica za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti i odgovornog lica za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti, uslov je za obnavljanje licence.

Poslodavac je dužan da licima iz stava 2. ovog člana obezbedi plaćeno odsustvo za kontinuiranu edukaciju, radi obnavljanja licence, u skladu sa zakonom.

Kontinuiranu edukaciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno program, način, postupak i dužinu trajanja kontinuirane edukacije, uslove za dobijanje ovlašćenja za organizatora kontinuirane edukacije i druga pitanja u vezi sa kontinuiranom edukacijom savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta, koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova, odgovornog lica za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad, odgovornog lica za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti i odgovornog lica za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti propisuje ministar nadležan za poslove rada.

VII. ZAŠTITA ZDRAVLjA NA RADU

Poslovi službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu

Član 52.

Za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac angažuje službu medicine rada, odnosno službu zaštite zdravlja na radu.

Služba medicine rada, odnosno služba zaštite zdravlja na radu iz stava 1. ovog člana dužna je da obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a naročito:

1) u postupku procene rizika utvrđuje predlog zdravstvenih mera za radna mesta na kojima su prepoznate i utvrđene štetnosti iznad propisanih vrednosti;

2) prati i proučava uslove rada i predlaže mere za zaštitu zdravlja zaposlenih u odnosu na rizike kojima je zaposleni izložen na radnom mestu u radnoj sredini;

3) obavlja poslove obuke zaposlenih za pružanje prve pomoći;

4) utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih bolesti;

5) ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom;

6) vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnom mestu sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;

7) prati zdravstveno stanje zaposlenog u odnosu na rizike na radnom mestu;

8) učestvuje u organizovanju prve pomoći, spasavanju i evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili havarija;

9) savetuje poslodavca pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog;

10) savetuje poslodavca o planiranju i organizaciji rada sa zdravstvenog aspekta;

11) učestvuje u izradi programa za poboljšanje uslova rada na radnom mestu;

12) učestvuje u analizi profesionalnih bolesti;

13) neposredno sarađuje sa savetnikom, odnosno saradnikom za bezbednost i zdravlje na radu.

Prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih u smislu stava 2. tačka 6) ovog člana može da vrši služba medicine rada, odnosno služba zaštite zdravlja na radu kojoj je ministarstvo nadležno za poslove zdravlja utvrdilo da ispunjava propisane uslove u skladu sa propisima iz oblasti zdravstvene zaštite.

Zaštita podataka o ličnosti

Član 53.

Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzorom su službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu koja vrši te preglede.

Podaci iz stava 1. ovog člana mogu se dostavljati drugim licima, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.

Izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavlja se poslodavcu na način kojim se ne narušava princip poverljivosti ličnih podataka.

Nije dozvoljeno korišćenje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.

Lekarski pregledi

Član 54.

Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.

Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način, po postupku i u rokovima utvrđenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu koje sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove rada i ministar nadležan za poslove zdravlja.

Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima.

Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu.

Poslodavac je dužan da zaposlenom na njegov zahtev obezbedi lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najmanje jednom u pet godina, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.

VIII. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU

Izbor predstavnika zaposlenih

Član 55.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.

Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).

Poslodavac je dužan da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.

Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom zaključenim između poslodavca i predstavnika zaposlenih.

Poslodavac je dužan da najmanje jednom predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu omogući odsustvo sa rada u obavljanju poslova njegovog radnog mesta u trajanju od najmanje pet časova rada mesečno s pravom na naknadu zarade koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio na poslovima radnog mesta, kao i da obezbedi tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, radi obavljanja aktivnosti predstavnika zaposlenih.

Obaveza konsultovanja

Član 56.

Poslodavac je dužan da zaposlenima, predstavniku zaposlenih, odnosno odboru omogući da budu konsultovani unapred i blagovremeno u vezi:

1) svih mera koje mogu značajno da utiču na bezbednost i zdravlje zaposlenih;

2) organizovanja poslova bezbednosti i zdravlje na radu i određivanja zaposlenih iz člana 16. stav 1. tač. 9) i 11) ovog zakona;

3) donošenja akata koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

4) planiranja i organizovanja obuke iz člana 32. ovog zakona.

Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih i odboru omogući uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Obaveza informisanja

Član 57.

Poslodavac je dužan da zaposlene ili predstavnike zaposlenih, odnosno Odbor upozna:

1) sa rizicima na radnom mestu u radnoj sredini i preventivnim i korektivnim merama i aktivnostima koje se odnose na tehnološki i radni proces kod poslodavca;

2) sa preduzetim merama inspekcije rada;

3) sa izveštajima o povredama na radu i profesionalnim bolestima i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;

4) o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

Obaveza saradnje

Član 58.

Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Prava predstavnika zaposlenih

Član 59.

Zaposleni, predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo da:

1) poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

2) zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;

3) zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Zaposleni navedeni u članu 55. ovog zakona i stavu 1. ovog člana ne smeju da budu stavljeni u nepovoljan položaj zbog svojih aktivnosti.

Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.

IX. EVIDENCIJA, SARADNjA I IZVEŠTAVANjE

Obaveza vođenja evidencija

Član 60.

Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o:

1) radnim mestima sa povećanim rizikom, zaposlenima koji obavljaju poslove na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih koji obavljaju te poslove;

2) povredama na radu i profesionalnim bolestima;

3) zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad;

4) zaposlenima obučenim za pružanje prve pomoći;

5) izvršenim pregledima i proverama opreme za rad;

6) prijavama iz člana 62. ovog zakona;

7) zaposlenima izloženim biloškim štetnostima grupe 3 i/ili grupe 4;

8) lekarskim pregledima zaposlenih u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;

9) zaposlenima koji su izloženi karcinogenima ili mutagenima, hemijskim materijama i azbestu, kao i o zdravstvenom stanju i izloženosti;

10) svakodnevnom praćenju i kontroli primene mera za bezbednost i zdravlje na radu.

Evidencije iz stava 1. ovog člana poslodavac može voditi u formi elektronskog dokumenta, osim evidencije iz stava 1. tačka 3) ovog zakona.

Način vođenja i rokove čuvanja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Obrada podataka o ličnosti

Član 61.

Poslodavac u evidencijama iz člana 60. ovog zakona unosi ime i prezime zaposlenog i naziv radnog mesta.

Akti u postupku obezbeđivanja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda zaposlenog na poslovima sa povećanim rizikom iz člana 54. ovog zakona sadrže podatke o ličnosti: ime i prezime lica, jedinstveni matični broj građana, odnosno datum rođenja, mesto rođenja i opština, zanimanje, nivo kvalifikacije, naziv radnog mesta i podatke o zdravstvenom stanju.

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti iz člana 63. ovog zakona sadrže podatke o ličnosti: ime i prezime lica, pol, jedinstveni matični broj građana, odnosno datum rođenja, prebivalište, odnosno boravište, nivo kvalifikacije, podatke o radnom mestu i povredi na radu, odnosno o vrsti profesionalne bolesti i o zdravstvenom stanju.

Podaci o ličnosti iz stava 3. ovog člana dostavljaju se na korišćenje organizacijama nadležnim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Akta koja se ustanovljavaju podzakonskim propisima kojima se uređuju preventivne mere iz člana 8. ovog zakona ne mogu da sadrže više podataka o ličnosti od sledećih podataka, i to: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, datum rođenja, mesto rođenja i opština, zanimanje, nivo kvalifikacije, naziv radnog mesta i podatke o zdravstvenom stanju.

Prijava povrede na radu i profesionalne bolesti

Član 62.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno ili u pisanoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana utvrđivanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalnu bolest.

Ministarstvo je dužno da na svojoj internet stranici učini dostupnim kontakte dežurnih inspektora rada.

Izveštavanje o povredi na radu i profesionalnoj bolesti

član 63.

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđena profesionalna bolest, organizacijama nadležnim za zdravstveno osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Izveštaj o povredi na radu se može podneti i elektronskim putem, tako što poslodavac unosi podatke u obrazac iz stava 1. ovog člana, koji je javno dostupan na internet stranici ministarstva. Poslodavac odgovara za istinitost podataka unetih u obrazac.

Sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Poslodavac je dužan da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama.

Saradnja nadležnih organa

Član 64.

Poslodavci, sindikati, osiguravajuća društva, organizacije nadležne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje dužni su da sarađuju i učestvuju u donošenju zajedničkih stavova o pitanjima unapređivanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se staraju o razvoju i unapređivanju opšte kulture bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom.

Organizacija nadležna za zdravstveno osiguranje dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove rada dostavi podatke o povredama na radu i profesionalnim bolestima najmanje jednom godišnje i to najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu, a na zahtev ministarstva nadležnog za poslove rada i u kraćem roku.

Organizacija nadležna za penzijsko i invalidsko osiguranje dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove rada dostavi podatke o ostvarenom pravu na invalidsku penziju po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti najmanje jednom godišnje i to najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu, a na zahtev ministarstva nadležnog za poslove rada i u kraćem roku.

Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti

Član 65.

Poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.

Finansijska sredstva za osiguranje iz stava 1. ovog člana padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja i profesionalne bolesti.

Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti radi obezbeđivanja naknade štete uređuju se zakonom.

X. STRUČNI ISPIT I IZDAVANjE LICENCI

Stručni ispit

Član 66.

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 48. ovog zakona i poslova odgovornog lica polaže se odgovarajući stručni ispit.

Za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta i koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova polaže se odgovarajući stručni ispit.

Stručni ispit iz stava 1. ovog člana sastoji se od opšteg i posebnog dela i polaže se pred odgovarajućom komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove rada. Članovi komisije imaju pravo na naknadu za svoj rad.

Pre polaganja odgovarajućeg stručnog ispita kandidat je dužan da obavi pripremu za polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica.

Pripremu za polaganje stručnog ispita iz stava 1. ovog člana po propisanom programu, vrši visokoškolska ustanova akreditovana u naučnom polju tehničko-tehnoloških nauka i javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa propisima koji regulišu javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih.

Ministar nadležan za poslove rada rešenjem izdaje ovlašćenje visokoškolskoj ustanovi akreditovanoj u naučnom polju tehničko-tehnoloških nauka i javno priznatom organizatoru aktivnosti obrazovanja odraslih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za pripremu za polaganje stručnog ispita iz st. 1. i 3. ovog člana.

Ovlašćenje iz stava 5. ovog člana važi dve godine od dana izdavanja i može se oduzeti pre isteka roka važenja, ako imalac ovlašćenja ne obavlja poslove u skladu sa zakonom.

Ministar nadležan za poslove rada bliže propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje ovlašćenja iz stava 5. ovog člana, sadržinu i izgled ovlašćenja.

Program i način polaganja stručnog ispita iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica i ispit za obavljanje poslova koordinatora u fazi izvođenja radova priznaje se inspektoru rada koji ispunjava uslov za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju i u kontinuitetu ima najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Inspektor rada iz stava 9. ovog člana može da podnese zahtev za izdavanje uverenja o položenom odgovarajućem stručnom ispitu uz dokaz o radnom iskustvu.

Za polaganje odgovarajućeg stručnog ispita i izdavanje ovlašćenja za pripremu za polaganje stručnog ispita plaća se republička administrativna taksa u skladu sa zakonom.

Izdavanje i obnavljanje licenci

Član 67.

Ministar nadležan za poslove rada rešenjem izdaje, odnosno obnavlja licencu:

1) savetniku za bezbednost i zdravlje na radu;

2) saradniku za bezbednost i zdravlje na radu;

3) koordinatoru za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta;

4) koordinatoru za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova;

5) odgovornom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad;

6) odgovornom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti;

7) odgovornom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti;

8) pravnom licu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu;

9) pravnom licu za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta;

10) pravnom licu za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova;

11) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad;

12) pravnom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti;

13) pravnom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti.

Zahtev za izdavanje licence, podnosi se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, radi utvrđivanja ispunjenosti uslova za izdavanje licence.

1. Opšti uslovi za izdavanje i obnavljanje licenci

Član 68.

Licence iz člana 67. ovog zakona ministar nadležan za poslove rada izdaje sa rokom važenja od pet godina. Licenca se može obnoviti na način i pod uslovima pod kojima se izdaje, s tim da se zahtev za obnavljanje licence mora podneti najkasnije 60 dana pre isteka roka važenja licence.

Republičku administrativnu taksu za izdavanje licence iz stava 1. ovog člana, snosi podnosilac zahteva za izdavanje, odnosno obnavljanje licence.

Licence iz člana 67. stav 1. tač. od 1) do 7) ovog zakona mogu se izdati, odnosno obnoviti podnosiocu zahteva, ako licenca izdata u skladu sa ovim zakonom nije oduzeta u prethodnih pet godina i ako nije pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo za nepreduzimanje mera zaštite na radu, izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu, nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova i neovlašćeno bavljenje poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije izrečena mera bezbednosti u skladu sa krivičnim zakonikom, i to: zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti zbog koje ne može obavljati poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Lice iz člana 67. stav 1. tač. od 1) do 7) ovog zakona uz zahtev za obnavljanje licence, podnosi i dokaz o sprovedenoj kontinuiranoj edukaciji u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Lice koje je pravosnažnom sudskom odlukom osuđeno za krivično delo ili kome je izrečena mera bezbednosti iz stava 3. ovog člana, dužno je da ponovo polaže odgovarajući stručni ispit.

Licence iz člana 67. stav 1. tač. od 8) do 13) ovog zakona mogu se izdati, odnosno obnoviti podnosiocu zahteva, ako ispunjava propisane uslove u pogledu prostorija i tehničke opremljenosti za obavljanje delatnosti i ako osnivaču ili sa njim povezanom licu u smislu propisa o privrednim društvima licenca izdata u skladu sa ovim zakonom nije oduzeta u prethodnih pet godina.

Uslove i način izdavanja, obnavljanja i obrazac licenci iz člana 67. ovog zakona propisuje ministar nadležan za poslove rada.

2. Uslovi za izdavanje licence fizičkom licu

Savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu

Član 69.

Licencu za obavljanje poslova savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu može da dobije fizičko lice koje ima odgovarajući nivo kvalifikacije iz člana 46, odnosno 47. ovog zakona, ima položen odgovarajući stručni ispit i ispunjava uslove iz člana 68. stav 3. ovog zakona.

Koordinator u fazi izrade projekta

Član 70.

Licencu za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta može da dobije fizičko lice koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB bodova, u oblasti: arhitekture, građevinskog inženjerstva, elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, mašinskog inženjerstva rudarskog-inženjerstva, saobraćajnog inženjerstva ili tehnološkog inženjerstva; licencu za odgovornog projektanta u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji; položen stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta u skladu sa propisom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima i ispunjava uslove iz člana 68. stav 3. ovog zakona.

Koordinator u fazi izvođenja radova

Član 71.

Licencu za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova može da dobije fizičko lice koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 240 ESPB bodova, u oblasti: arhitekture, građevinskog inženjerstva, elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, inženjerstva zaštite životne sredine i zaštite na radu, mašinskog inženjerstva, rudarskog-inženjerstva, saobraćajnog inženjerstva ili tehnološkog inženjerstva; položen stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova u skladu sa propisom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima i najmanje tri godine radnog iskustva na: poslovima izgradnje objekata ili poslovima bezbednosti i zdravlja na radu kod izvođača radova i ispunjava uslove iz člana 68. stav 3. ovog zakona.

Odgovorno lice za pregled i proveru opreme za rad

Član 72.

Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica za pregled i proveru opreme za rad može da dobije fizičko lice koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB bodova, i to: master inženjer mašinstva ili strukovni master inženjer mašinstva, master inženjer rudarstva ili strukovni master inženjer rudarstva, master inženjer elektrotehnike i računarstva ili strukovni master inženjer elektrotehnike i računarstva, master inženjer tehnologije ili strukovni master inženjer tehnologije, master inženjer zaštite na radu ili strukovni master inženjer zaštite na radu, položen stručni ispit iz člana 66. ovog zakona, najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima ili najmanje pet godina radnog iskustva u struci i ispunjava uslove iz člana 68. stav 3. ovog zakona.

Odgovorno lice za ispitivanje uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti

Član 73.

Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica za ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti može da dobije fizičko lice koje ima ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB bodova, i to: master inženjer tehnologije ili strukovni master inženjer tehnologije, master inženjer mašinstva ili strukovni master inženjer mašinstva, master inženjer elektrotehnike i računarstva ili strukovni master inženjer elektrotehnike i računarstva, master inženjer rudarstva ili strukovni master inženjer rudarstva, master inženjer zaštite na radu ili strukovni master inženjer zaštite na radu, master fizičar, master hemičar, master fizikohemičar, položen stručni ispitom iz člana 66. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima ili najmanje pet godina radnog iskustva u struci i ispunjava uslove iz člana 68. stav 3. ovog zakona.

Odgovorno lice za ispitivanje uslova radne sredine - biološke štetnosti

Član 74.

Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti može da dobije fizičko lice koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke na nivou ekvivalentnom akademskim studijama odnosno strukovnim studijama obima od najmanje 300 ESPB bodova, i to: master biolog, master ekolog, master molekularni biolog i fiziolog, položen stručni ispitom iz člana 66. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima ili najmanje pet godina radnog iskustva u struci i ispunjava uslove iz člana 68. stav 3. ovog zakona.

3. Uslovi za izdavanje licence pravnom licu

Obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu

Član 75.

Licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, iz člana 48. ovog zakona, može da dobije pravno lice, koje ima u radnom odnosu najmanje tri zaposlena koji imaju licencu savetnika za bezbednost i zdravlje na radu i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima ili u radnom odnosu ima najmanje dva zaposlena koji imaju licencu savetnika za bezbednost i zdravlje na radu i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima i najmanje jednog zaposlenog koji ima stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena od najmanje 240 ESPB bodova iz oblasti inženjerstva zaštite na radu i ispunjava uslove iz člana 68. stav 6. ovog zakona.

Obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta

Član 76.

Licencu za pravno lice za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta, može da dobije pravno lice, koje ima u radnom odnosu najmanje jednog koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta sa licencom iz člana 67. stav 1. tačka 3) ovog zakona i ispunjava uslove iz člana 68. stav 6. ovog zakona.

Obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova

Član 77.

Licencu za pravno lice za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova, može da dobije pravno lice, koje ima u radnom odnosu najmanje jednog koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova sa licencom iz člana 67. stav 1. tačka 4) ovog zakona i ispunjava uslove iz člana 68. stav 6. ovog zakona.

Obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad

Član 78.

Licencu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i može da dobije pravno lice koje po osnovu prava svojine, zakupa ili lizinga poseduje instrumente i uređaje u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, metodologije vršenja određenih pregleda i provera, u radnom odnosu ima najmanje: jednog zaposlenog master inženjera mašinstva ili strukovnog master inženjera mašinstva ili master inženjera rudarstva ili strukovnog master inženjera rudarstva, jednog zaposlenog master inženjera elektrotehnike i računarstva ili strukovnog master inženjera elektrotehnike i računarstva, jednog zaposlenog master inženjera tehnologije ili strukovnog master inženjera tehnologije, jednog zaposlenog master inženjera zaštite na radu ili strukovnog master inženjera zaštite na radu i koje ima u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom odgovorno lice sa licencom za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i ispunjava uslove iz člana 68. stav 6. ovog zakona.

Obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti

Član 79.

Licencu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti može da dobije pravno lice koje po osnovu prava svojine, zakupa ili lizinga poseduje instrumente i uređaje, odnosno laboratorije za ispitivanja i analize u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, metodologije vršenja određenih pregleda i ispitivanja, u radnom odnosu ima najmanje: jednog zaposlenog master inženjera tehnologije ili master hemičara ili master fizikohemičara ili strukovnog master inženjera tehnologije, jednog master inženjera mašinstva ili master inženjera elektrotehnike i računarstva ili master fizičara ili strukovnog master inženjera mašinstva ili strukovnog master inženjera elektrotehnike i računarstva ili master inženjera rudarstva ili strukovnog master inženjera rudarstva i jednog master inženjera zaštite na radu ili strukovnog master inženjera zaštite na radu i koje ima u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom odgovorno lice sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti i ispunjava uslove iz člana 68. stav 6. ovog zakona.

Obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti

Član 80.

Licencu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti može da dobije pravno lice koje po osnovu prava svojine, zakupa ili lizinga poseduje instrumente i uređaje, odnosno laboratorije za ispitivanja i analize u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, metodologije ispitivanja prisutnosti bioloških štetnosti u radnoj sredini, i to kvantitativnom i kvalitativnom analizom uzorka prisutnosti bioloških štetnosti, u radnom odnosu ima najmanje jednog zaposlenog master biologa, master ekologa, master molekularnog biologa i fiziologa i koje ima u radnom odnosu na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom odgovorno lice sa licencom za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti i ispunjava uslove iz člana 68. stav 6. ovog zakona.

Prestanak važenja licence

Član 81.

Licenca prestaje da važi:

1) istekom roka za koji je izdata;

2) na osnovu zahteva nosioca licence;

3) oduzimanjem licence;

4) prestankom pravnog lica usled čega se to pravno lice briše iz odgovarajućeg registra ili smrću ili gubitkom poslovne sposobnosti fizičkog lica.

Zahtev iz stava 1. tačka 2) ovog člana podnosi se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Prestankom važenja licence Uprava za bezbednost i zdravlje na radu briše nosioca licence iz evidencije.

Oduzimanje licence

Član 82.

Ministar nadležan za poslove rada rešenjem oduzima licencu:

1) u slučaju kada je pri obavljanju poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu više puta izvršeno postupanje suprotno zakonu ili podzakonskim propisima;

2) ako pravno lice ili kod njega zaposleno stručno ili odgovorno lice prouzrokuje stručnu grešku namerno ili grubom nepažnjom;

3) ako dovede korisnika usluga, odnosno poslodavca ili investitora u prekršaj u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

4) zbog nedostavljanja podataka, neobaveštavanja po nalogu inspektora rada i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu;

5) fizičkom licu iz člana 67. stav 1. tač. od 1) do 7) ovog zakona koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo: za nepreduzimanje mera zaštite na radu, izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu, nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova i neovlašćeno bavljenje poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno kome je pravnosnažnom sudskom odlukom izrečena mera bezbednosti u skladu sa krivičnim zakonikom, i to: zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti zbog koje ne može obavljati te poslove;

6) pravnom licu kod koga je odgovorno lice pravnosnažno osuđeno za krivično delo: za nepreduzimanje mera zaštite na radu, izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu, nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova i neovlašćeno bavljenje poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno kome je pravnosnažnom sudskom odlukom izrečena mera bezbednosti u skladu sa krivičnim zakonikom, i to: zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti zbog koje ne može obavljati te poslove;

7) imaocu licence, ako u periodu važenja licence prestane da ispunjava uslove iz čl. od 68. do 80. ovog zakona.

Pravno i fizičko lice kome je rešenjem ministra oduzeta licenca može ponovo da podnese zahtev za izdavanje licence nakon isteka pet godina od dana oduzimanja licence.

Ministarstvo na svojoj internet stranici objavljuje spisak pravnih i fizičkih lica kojima su izdate, oduzete ili prestale da važe licence za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 83.

Ministar nadležan za poslove rada rešenjem oduzima licencu licu iz čl. 69. i 75. ovog zakona ako prilikom obavljanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu:

1) ne izradi akt o proceni rizika u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima;

2) ne pripremi i ne sprovede obuku za bezbedan i zdrav rad;

3) ako ne kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca;

4) ako ne zabrani rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog.

Ministar nadležan za poslove rada rešenjem oduzima licencu licu iz čl. 70, 71, 76. i 77. ovog zakona ako prilikom obavljanja poslova koordinatora na privremenim ili pokretnim gradilištima:

1) ako u fazi izrade projekta ne izradi ili ne izvrši izmenu i dopunu Plana preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa propisama o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima;

2) ako u fazi izvođenja radova ne organizuje saradnju i međusobno obaveštavanje svih poslodavaca i drugih lica koji izvode radove na gradilištu; ako ne vrši koordinaciju aktivnosti u pogledu sprovođenja mera za bezbednost i zdravlje na radu; ako ne upozna poslodavca i druga lica na gradilištu sa Planom preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu ili njegovim izmenama i dopunama i ako ne izvrši koordinaciju sporazuma radi provere da se radne aktivnosti izvode pravilno.

Ministar nadležan za poslove rada rešenjem oduzima licencu licu iz čl. 72, 73, 74, 78, 79. i 80. ovog zakona ako prilikom obavljanja poslova pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne sredine:

1) ako ne izradi stručni nalaz u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim propisima i prihvaćenoj metodologiji;

2) ako stručni nalaz ne odgovara faktičkom stanju opreme za rad ili uslova radne sredine.

Član 84.

Rešenje ministra o izdavanju ovlašćenja, izdavanju i oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.

Protiv rešenja iz čl. 67, 68, 81. i 82. ovog zakona nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

XI. UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU

Član 85.

U sastavu ministarstva nadležnog za poslove rada obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja poslove državne uprave sa ciljem unapređivanja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno smanjenja povreda na radu i profesionalnih bolesti (u daljem tekstu: Uprava).

Član 86.

Uprava obavlja sledeće poslove:

1)         priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mišljenja za njihovu primenu;

2)         priprema stručne osnove za izradu strategije bezbednosti i zdravlja na radu i prati njeno ostvarivanje;

3)         prati i analizira stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema stavove za jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu koje su predmet ovog zakona i drugih propisa;

4)         istražuje i podstiče razvoj u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

5)         pruža stručnu pomoć u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;

6)         daje saglasnost na metodologije za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

7)         proučava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu i profesionalne bolesti;

8)         organizuje polaganje stručnih ispita iz člana 66. ovog zakona;

9)         vrši nadzor nad radom pravnih, kao i fizičkih lica sa licencom u okviru ovlašćenja datih licencom i priprema predloge rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci iz čl. 67, 82. i 83. ovog zakona;

10) priprema predloge rešenja za izdavanje ovlašćenja iz člana 66. ovog zakona, o čemu vodi evidenciju;

11) vodi registar povreda na radu;

12)       prikuplja i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim bolestima i pojavama koje utiču na zdravlje zaposlenih;

13) vodi evidenciju o položenim stručnim ispitima;

14) vodi i ažurira registar o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama;

15) vodi evidenciju o kontinuiranim edukacijama i licima koja su prošla kontinuiranu edukaciju;

16)       obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;

17)       organizuje savetovanja, vrši edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora i dr., objavljuje različite materijale i informiše javnost o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

18)       stara se o primeni međunarodnih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

19)       podstiče obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, stara se o dodeli nacionalnih priznanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, o čemu vodi evidenciju u koju unosi ime i prezime fizičkog lica;

20)       obavlja druge poslove određene zakonom.

U postupku organizovanja polaganja stručnih ispita iz člana 66. ovog zakona i pripreme predloga rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci iz čl. 67, 82. i 83. ovog zakona, vrši se obrada podataka o ličnosti: ime, ime jednog roditelja i prezime lica, datum i mesto rođenja, jedinstveni matični broj građana, mesto i adresa prebivališta, odnosno boravišta, vrsta i nivo kvalifikacije, poslovi koje lice obavlja, kontakt telefon, telefaks i adresa elektronske pošte.

XII. NACIONALNA PRIZNANjA

Član 87.

Radi unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, pravnim i fizičkim licima, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, organizacijama i udruženjima, za izuzetna postignuća u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, mogu se dodeliti nacionalna priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (u daljem tekstu: priznanja).

Vrste priznanja jesu:

1) Povelja "28. april";

2) Plaketa "28. april";

3) Pohvalnica "28. april".

Povelja "28. april" dodeljuje se pravnom licu ili preduzetniku, u tri kategorije (do 50 zaposlenih, od 51 do 250 zaposlenih i preko 251 zaposlenih) po grupama delatnosti iz čl. 45. i 46. ovog zakona - za poseban doprinos i afirmaciju bezbednosti i zdravlja na radu, kroz njihovo zakonito, blagovremeno i preventivno postupanje u primeni utvrđenih mera.

Plaketa "28. april" dodeljuje se fizičkim licima, organizacijama i udruženjima za postignute rezultate i zasluge u promociji bezbednosti i zdravlja na radu.

Pohvalnica "28. april" dodeljuje se savetniku, odnosno saradniku za bezbednost i zdravlje na radu, predstavniku zaposlenih, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, organizacijama i udruženjima koji svojim radom doprinose podizanju svesti kod zaposlenih o značaju bezbednosti i zdravlja na radu.

Priznanja se dodeljuju na Dan bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji 28. aprila.

Inicijativu za dodelu priznanja Upravi za bezbednost i zdravlje na radu mogu podneti pravna i fizička lica, preduzetnici, organizacije zaposlenih i poslodavaca i druga udruženja.

Ispunjenost uslova za dodelu priznanja ispituje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu uz učešće predstavnika socijalnih partnera, odnosno reprezentativnih organizacija zaposlenih i poslodavaca, inspektora rada i drugih stručnjaka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Predlog za dodelu priznanja Uprava za bezbednost i zdravlje na radu dostavlja ministru nadležnom za poslove rada7.

Sadržinu i izgled nacionalnih priznanja propisuje ministar nadležan za poslove rada.

XIII. NADZOR

Inspekcijiski nadzor

Član 88.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona, tehničkih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravlja na radu utvrđenih aktom o proceni rizika, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili ugovorom o radu, vrši ministarstvo nadležno za poslove rada preko inspektora rada.

Član 89.

Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu da obavljaju inspektori rada koji imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja društveno-humanističkih nauka, tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Član 90.

U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnost da preduzima radnje kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu, a naročito higijena i uslovi rada, proizvodnja, korišćenje i održavanje sredstava za rad, lične zaštitne opreme, hemijske materije i dr., kao i da:

1)         pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;

2)         sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;

3)         pregleda sredstva za rad, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i druga sredstva koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa procesom rada;

4)         nalaže merenja koja obavlja druga stručna organizacija kada poslodavac samostalno ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog merenja pružaju osnov za to;

5)         poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom primenom se obezbeđuje izvršavanje ovog zakona na najefikasniji način;

6)         u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrđenom stanju;

7)         preduzima druge radnje za koje je ovlašćen drugim propisom.

Član 91.

Poslodavac je dužan da, radi vršenja nadzora, omogući inspektoru rada:

1)         ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada ima zaposlenih na radu;

2)         odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru pružati potrebne informacije i obaveštenja, davati podatke, akte i dokumentaciju;

3)         uvid u primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad i u radnoj sredini;

4)         uvid u ličnu zaštitnu opremu;

5)         uvid u podatke i evidencije o proizvodnji, korišćenju i skladištenju hemijskih materija.

Član 92.

Inspektor rada dužan je da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca, odnosno organa za unutrašnje poslove ili zdravstvene službe o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj sredini, kao i opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah po prijemu zahteva, odnosno obaveštenja iz člana 38. st. 3. i 4. ovog zakona.

U postupku vršenja nadzora smrtne, teške ili kolektivne povrede na radu inspektora rada i drugog nadležnog organa, u cilju obezbeđivanja dokaza, poslodavac je dužan da zaustavi rad na radnom mestu, odnosno sredstvima za rad na kojima su se one dogodile.

Član 93.

Inspektor rada dužan je da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloži preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu sprečiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.

Inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kada utvrdi:

1)         da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;

2)         da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;

3)         da se ne koriste propisanu ličnu zaštitnu opremu;

4)         da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;

5)         da zaposleni nije obučen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi;

6)         da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja nepravilnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog, naložio inspektor rada.

Inspektor rada je dužan da, zabranu rada iz st. 1. i 2. ovog člana javno istakne na radnom mestu, a radno mesto i sredstvo za rad vidno obeleži.

Ako primena mera, odnosno potreba za usaglašavanjem sa propisanim merama zaštite bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja nedostatak za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, inspektor rada može naložiti poslodavcu da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka sa utvrđenim rokovima za njihovo otklanjanje.

Inspektor rada može da naloži da se sprovede i opšte priznata mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti rizik po zdravlja zaposlenog, u meri u kojoj je to moguće.

Član 94.

Preduzimanje mera i radnji čijom primenom i izvršavanjem se, u skladu sa odredbama ovog zakona, obezbeđuje zaštita bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih - inspektor rada nalaže rešenjem.

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru nadležnom za rad, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim je naređena zabrana rada.

Rešenje ministra nadležnog za rad, doneto povodom žalbe, konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Član 95.

Poslodavac je dužan da, u roku koji odredi inspektor rada, preduzme naložene mere i otkloni utvrđene nedostatke ili nepravilnosti.

Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od isteka roka za otklanjanje utvrđenog nedostatka ili nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi, nadležnu inspekciju o izvršenju naložene obaveze.

XIV. KAZNENE ODREDBE

Član 96.

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1)         ako ne obezbedi i ne sprovodi preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona (član 10. stav 1);

2)         ako zaposlenom ne obezbedi bezbednost i zdravlje u svim aktivnostima poslodavca i na svim nivoima organizovanja rada i radnog procesa (član 10. stav 2);

3) ako prilikom organizovanja rada i radnog procesa ne obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, uključujući pružanje informacija i obuku zaposlenih, kao i ako za njihovu primenu ne obezbedi potrebna finansijska sredstva (član 13. stav 1);

4)         ako aktom u pisanoj formi ne imenuje savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu (član 16. stav 1. tačka 1);

5)         ako zaposlenom odredi da obavlja poslove u radnoj sredini na kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (član 16. stav 1. tačka 2);

6)         ako ne izvrši obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad (član 16. stav 1. tačka 4, čl. 33, 34, 35 i 36);

7)         ako zaposlenima ne obezbedi korišćenje lične zaštitne opreme u skladu sa aktom o proceni rizika (član 16. stav 1. tačka 5);

8)         ako ne obezbedi održavanje u ispravnom stanju sredstava za rad i lične zaštitne opreme (član 16. stav 1. tačka 6);

9)         ako na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu ne obezbedi u skladu sa ovim zakonom propisane lekarske preglede zaposlenih (član 16. stav 1. tačka 8);

10)       ako ne obezbedi pružanje prve pomoći, kao i ako ne obuči odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći (član 16. stav 1. tačka 9);

11)       ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih (član 16. stav 1. tačka 10);

12)       ako u pisanoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi način i mere za otklanjanje rizika, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada (član 17. st. 1. i 3);

13) ako ne integriše mere utvrđene aktom o proceni rizika u sve aktivnosti i na svim nivoima (član 17. stav 2);

14)       ako na osnovu ocene službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu aktom o proceni rizika ne odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom (član 18. stav 1);

15)       ako ne obezbedi ličnu zaštitu opremu u ispravnom stanju i ako ne sprovede obuku za njeno pravilno korišćenje (član 19);

16)       ako ne obezbedi sredstva i opremu za pružanje prve pomoći uzimajući u obzir procenjene rizike, tehnološki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske pomoći (član 20);

17)       ako za radove na izgradnji objekta u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, ne izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta i ako isti ne dostavi nadležnoj inspekciji rada uz izveštaj o početku rada, najmanje osam dana pre početka izvođenja radova (član 23. stav 1);

18) ako odmah, od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje hitnih radova radi otklanjanja kvarova ili iznenadnog i nekontrolisanog događaja na objektu (član 23. stav 2);

19)       ako ne organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno ako za obavljanje tih poslova odredi lice koje nema, u skladu sa ovim zakonom, položen stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i licencu za obavljanje poslova savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu (član 44. stav 3);

20)       ako za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno lice koje nema odgovarajuću licencu (član 44. stav 5);

21) ako u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko (osim trgovine na malo), saobraćaja i skladištenja i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite ne odredi savetnika za bezbednost i zdravlje na radu koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom (član 46);

22) ako u delatnostima trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, državne uprave i odbrane, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, ostale uslužne delatnosti; delatnost domaćinstva kao poslodavca; delatnost domaćinstava koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe i delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela, kao i u delatnostima popravke motornih vozila i motocikala ne odredi savetnika za bezbednost i zdravlje na radu koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom (član 47);

23)       ako zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom ne obezbedi prethodni, odnosno periodični lekarski pregled (član 54. stav 1);

24)       ako zaposlenog koji obavlja poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom, za koga se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, ne premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima (član 54. stav 3);

25)       ako odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana, ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih (član 62. stav 1);

26)       ako najkasnije u roku od tri dana od dana utvrđivanja, nadležnoj inspekciji rada ne prijavi profesionalnu bolest (član 63. stav 2);

27) ako ne dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđena profesionalna bolest, organizaciji nadležnoj za zdravstveno osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti koji se dogode na radnom mestu (član 63. stav 1);

28)       ako inspektoru rada ne omogući vršenje nadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima zaposlenih na radu, ili ako ne odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru rada pružati potrebne informacije i obaveštavanja, akte i dokumentaciju, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad, opremu za ličnu zaštitu na radu ili u podatke i evidencije o korišćenju i skladištenju hemijskih materija (član 89);

29)       ako u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke i nepravilnosti čije otklanjanje je rešenjem naredio inspektor rada (član 93. stav 1).

Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac fizičko lice.

Član 97.

Novčanom kaznom od 1.000.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravanog lica:

1)         ako opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu, ugovorom o radu, odnosno drugim ugovorom u skladu sa propisom kojim se uređuje rad ne utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (član 15);

2)         ako ne obaveštava zaposlene i predstavnike zaposlenih o opasnostima od povreda na radu i opštećenja zdravlja koji nastaju uvođenjem novih tehnologija i sredstava za rad, odnosno ako u takvim slučajevima ne donese odgovarajuća uputstva za bezbedan i zdrav rad (član 16. stav 1. tačka 3);

3)         ako ne angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine (član 16. stav 1. tačka 7);

4)         ako službi medicine rada, odnosno službi zaštite zdravlja na radu koju angažuje, ne obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih (član 18. stav 2);

5) ako ne obavesti sve zaposlene, koji jesu ili koji bi mogli da budu izloženi ozbiljnoj, neizbežnoj i neposrednoj opasnosti, o prisutnim rizicima i merama koje su preduzete ili će biti preduzete u cilju zaštite i ne preduzme mere i izda uputstva kako bi omogućio zaposlenima da u slučaju ozbiljne, neizbežne i neposredne opasnosti prestanu da rade i/ili odmah napuste radno mesto i odu na bezbedno mesto (član 21. st. 1. i 2);

6)         ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deli radni prostor u obavljanju poslova, ne zaključi sporazum o primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih i ne odredi lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojim se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih (član 24);

7)         ako ne preduzme mere da spreči pristup u krug objekta ili u područje gradilišta neovlašćenim licima i sredstvima saobraćaja (član 25);

8) ako zaposlenima da na upotrebu opremu za rad i ličnu zaštitnu opremu koji nisu usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima ili nije obezbedio uputstvo za njihovu upotrebu i održavanje, kao i ako nije obezbedio uputstva za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (član 28);

9) ako zaposlenima da na korišćenje opasne hemijske materije i druge hemijske materije za koje je propisana obaveza izrade i dostavljanja bezbednosnog lista, a nije učinio dostupnim bezbednosni list, ili ako nisu obezbeđene sve mere koje proizlaze iz sadržaja bezbednosnog lista (član 29);

10)       ako ne sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka koji su utvrđeni aktom o proceni rizika, odnosno ako ne utvrdi rokove za realizaciju programa (član 31);

11)       ako zaposlenog, na način utvrđen ovim zakonom, ne upozna o obavljanju procesa rada na bezbedan način, kada tehnološki proces rada zahteva dodatno obuči za bezbedan i zdrav rad (član 35. st. 1. i 2);

12)       ako zaposlenoj za vreme trudnoće, zaposlenom mlađem od 18 godina života osobama sa invaliditetom i profesionalno obolelim ne obezbedi pisano obaveštenje o rezultatima procene rizika na radnom mestu na koje su određeni, kao i merama kojima se rizici otklanjaju (član 34. stav 4);

13)       ako što je moguće pre svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj sredini, ne upozori na opasna mesta i štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, kao i ako ga ne usmeri na bezbedne zone kretanja (član 36. stav 1);

14)       ako vidno ne obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje zaposlenih (član 36. stav 3);

15)       ako ne obavesti nadležanu inspekciju rada kad zaposleni odbije da radi u slučajevima utvrđenim članom 38. stav 1. ovog zakona (član 38. stav 4);

16)       ako prethodno ne upozna pravno lice koje angažuje za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu sa tehnološkim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika (član 49);

17)       ako zaposlenima ne omogući da biraju svog predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu ili ne imenuje svog predstavnika (član 55);

18)       ako predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru ne omogući omogući da budu konsultovani unapred i blagovremeno u vezi svih mera koje mogu značajno da utiču na bezbednost i zdravlje zaposlenih; organizovanja poslova bezbednosti i zdravlje na radu i određivanja zaposlenih iz člana 16. stav 1. tač. 9) i 11) ovog zakona; donošenja akata koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu; planiranja i organizovanja obuke iz člana 32. ovog zakona (član 56. stav 1);

19) ako ne upozna zaposlene, predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor sa nalazima i predlozima preventivnih mera i mera zaštite ili preduzetim merama inspekcije rada, ili sa izveštajima o povredama na radu i profesionalnim bolestima i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ili sa merama preduzetim za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje (član 57);

20)       ako ne vodi i ne čuva propisane evidencije (član 60);

21) ako unese neistinite podatke u obrazac izveštaja o povredi na radu (član 63. stav 2);

22)       ako na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih ne dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti (član 63. stav 4);

Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac fizičko lice.

Član 98.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako u roku od osam dana po isteku utvrđenog roka za otklanjanje nedostataka ili nepravilnosti u pismenoj formi, ne obavesti nadležnu inspekciju rada o izvršenju naložene obaveze (član 95. stav 2).

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac fizičko lice.

Član 99.

Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj zdravstvena ustanova koja ima organizovanu službu medicine rada, odnosno službu zaštite zdravlja na radu ako ne dostavi propisani izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog (član 52. stav 2. tačka 6).

Novčanom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.

Član 100.

Novčanom kaznom od 400.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

1)         ako ne izda stručni nalaz o izvršenom pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju uslova radne sredine (član 16. stav 3);

2)         ako obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 48. ovog zakona, a nema odgovarajuću licencu (član 67. stav 1. tačka 8);

3) ako obavlja poslove pregleda i provere opreme za rad, ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti i ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti, a nema odgovarajuću licencu (član 67. stav 1. tač. 11, 12. i 13).

Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, kao i lice u pravnom licu koje, bez odgovarajuće licence (član 67. stav 1. tač. 5, 6. i 7), obavlja poslove odgovornog lica za koje je propisano posedovanje licence.

Član 101.

Novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, odgovorno lice za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad, ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti, ako ne obavlja poslove određene ovim zakonom (član 48).

Član 102.

Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj zaposleni:

1)         ako u najvećoj mogućoj meri ne vodi računa o sopstvenoj bezbednosti i zdravlju na radu, kao i bezbednosti i zdravlju drugih lica na koja utiču njegovi aktivnosti ili propusti na radnom mestu u skladu sa obukom za bezbedan i zdrav rad i uputstvima za bezbedan i zdrav rad, ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, nenamenski koristi sredstva za rad i hemijske materije, ne koristi ličnu zaštitnu opremu i da sa njima pažljivo rukuje, ako samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad (član 40);

2)         ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti poslodavca, odnosno neposrednog rukovodioca o nepravilnostima, nedostacima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih (član 41. stav 1).

XV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Podzakonski akti

Član 103.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom biće doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podzakonski akti koji su doneti na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon) nastavljaju da se primenjuju do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Primena podzakonskih propisa

Član 104.

Do donošenja propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila) sadržana u sledećim propisima:

1)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu na preradi nemetalnih minerala ("Službeni glasnik SRS", broj 2/83);

2)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik SRS", broj 19/85);

4)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u crnoj metalurgiji ("Službeni glasnik SRS", broj 25/87);

6)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu ("Službeni glasnik SRS", broj 33/88);

7)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala ("Službeni glasnik SRS", broj 51/88);

8)         Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima ("Službeni glasnik SRS", broj 21/89);

9)         Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova ("Službeni glasnik SRS", broj 53/97).

Član 105.

Do donošenja propisa o opštim i posebnim merama bezbednosti i zdravlja na radu, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila), sadržana u sledećim propisima:

1)         Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri ronilačkim radovima ("Službeni list FNRJ", broj 36/58);

2)         Pravilnik o higijensko-tehničkim zaštitnim merama pri lučko-transportnom radu ("Službeni list FNRJ", broj 14/64);

3)         Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima ("Službeni list SFRJ", broj 55/65);

4)         Pravilnik o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ("Službeni list SFRJ", broj 17/66);

5)         Pravilnik o zaštiti na radu i o tehničkim merama za razvijače acetilena i acetilenske stanice ("Službeni list SFRJ", br. 6/67, 29/67, 27/69, 52/90 i 6/92);

6)         Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi ("Službeni list SFRJ", broj 34/68);

7)         Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima ("Službeni list SFRJ", broj 55/69);

8)         Pravilnik o posebnim merama i normativima zaštite na radu pri preradi i obradi kože, krzna i otpadaka kože ("Službeni list SFRJ", broj 47/70).

Oslobađanje polaganja stručnog ispita

Član 106.

Inspektor rada koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ispunjava uslov za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju i ima u kontinuitetu najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, smatra se da ima položen stručni ispit za savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odgovornog lica, odnosno koordinatora u fazi izvođenja radova.

Stručni ispit i licenca

Član 107.

Stručni ispit za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslova odgovornog lica i stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta i koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova položen pre stupanja zakona na snagu, ostaje da važi.

Fizičko lice koje prvi put podnosi zahtev za izdavanje odgovarajuće licence nije dužno da dostavi dokaz o kontinuiranoj edukaciji, odnosno drugi odgovarajući dokaz.

Lice koje je obavljalo poslove bezbednosti i zdravlja na radu i koje ne ispunjava uslove utvrđene u čl. 46. i 47. ovog zakona, može da nastavi da obavlja te poslove do ispunjenja uslova utvrđenih ovim zakonom, a najduže pet godina, osim lica koje ih je obavljalo do dana stupanja na snagu ovog zakona i kojem je do ispunjenja uslova za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju preostalo najviše pet godina.

Licence izdate, pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, po odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon), važe do isteka roka na koji su izdate.

Odgovorna lica za obavljanje pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline kojima je licenca izdata pre pet i više godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odgovorna lica za obavljanje pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline kod kojih od izdavanja licence nije proteklo pet godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu najkasnije 60 dana pre nego što se napuni pet godina od dana izdavanja licence.

Licima koja su iz opravdanih razloga (bolovanje duže od šest meseci, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i drugih slučajeva mirovanja radnog odnosa u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad) sprečena da obavljaju poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za koje je izdata licenca iz člana 67. stav 1. tač. od 1) do 7) ovog zakona, produžava se rok za izdavanje, odnosno obnavljanje licence za period u kome je licenca mirovala. Zahtev za produžavanje roka važenja licence sa odgovarajućim dokazima o sprečenosti za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, podnose se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu u roku od 15 dana od prestanka mirovanja radnog odnosa.

Poslodavci su dužni da organizuju poslove bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa članom 44. stav 4. ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 108.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon).

Stupanje zakona na snagu

Član 109.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim člana 63. stav 2, koji se primenjuje od uvođenja elektronskog registra povreda na radu.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu mogu se razmatrati sa stanovišta da je važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon), donet i u primeni od novembra 2005. godine i da su se u međuvremenu desile značajne ekonomske i društvene promene koje nameću obavezu njegovog daljeg usklađivanja sa standardima EU, posebnim konvencijama MOR-a koje je naša država ratifikovala, usklađivanje sa izmenama u pravnom sistemu Republike Srbije, izmenama u politici u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, prilagođavanje stvarnim potrebama, kao i preciznijeg ili drukčijeg uređivanja pojedinih odredaba u cilju stvaranja pravne sigurnosti i transparentnosti u primeni.

Tekst važećeg zakona nije bitno menjan skoro 14 godina, od početka primene. Zakon je samo jednom izmenjen i dopunjen 2015. godine, i to kako bi se otklonili nedostaci uočeni u dotadašnjoj primeni i izvršilo dalje usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu. Izmene i dopune, na prvom mestu su se odnosile na podizanje nivoa kompetencije lica za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavaca u određenim visokorizičnim delatnostima, uvođenje obaveze poslodavca da donese program za osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, uvođenje obaveze periodičnog obnavljanja osposobljavanja i ograničavanje roka važenja licence na pet godina, a u cilju promovisanja i unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji utvrđena su nacionalna priznanja za izuzetna postignuća u ovoj oblasti.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu delimično je usklađen sa okvirnom Direktivom 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, zbog čega je neophodno izmenama i dopunama normativnog okvira u ovoj oblasti povećati nivo usklađenosti.

Pored potrebe usklađivanja sa pravom Evropske unije i standardima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, na potrebu predlaganja novih rešenja ukazuje i višegodišnja primena važećeg zakona.

Problemi u primeni važećeg zakona na koje su privredni subjekti najčešće ukazivali ogledaju se, između ostalog na sprovođenje postupka procene rizika i donošenje akta o proceni rizika, zaključivanje sporazuma o zajedničkom sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu kada dva poslodavca dele radni prostor, organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, neadekvatno prenošenje odredaba Direktive 89/391/EEZ koje se odnose na organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih i konsultovanje, informisanje i saradnja sa zaposlenima. Istovremeno, neophodno je bilo uvesti nove institute u režim zaštite zaposlenih, koji se prevashodno odnose na obezbeđivanje veće zaštite zdravlja i proširivanje kruga lica koja uživaju zaštitu.

Potrebno je između ostalog, izvrši usklađivanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu sa odredbama Zakona o radu (,,Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), Zakona o zdravstvenoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS", broj 25/19), Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 25/19), Zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja (,,Službeni glasnik RS", broj 104/13), Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (,,Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 32/13), Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04 - US; 84/04 - dr. zakon; 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06 - US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 i 73/18), Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva (,,Službeni glasnik RS", br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 - dr. zakon), Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda (,,Službeni glasnik RS", broj 41/09), Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti (,,Službeni glasnik RS", broj 36/09), Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima (,,Službeni glasnik RS", broj 101/15), Zakona o planiranju i izgradnji (,,Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14 i 83/18), Zakona o visokom obrazovanju (,,Službeni glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakon i 73/18), Zakona o obrazovanju odraslih (,,Službeni glasnik RS", broj 55/13), Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju (,,Službeni glasnik RS", br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16), Zakona o privrednim društvima (,,Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. Zakon, 5/15, 44/18 i 95/18), Zakona o hemikalijama (,,Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15), Zakona o prekršajima (,,Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16 i 98/16 - US) i Zakona o opštem upravnom postupku (,,Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), Zakona o inspekcijskom nadzoru (,,Službeni glasnik RS", br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18) i dr.

Imajući u vidu navedene razloge, neophodno je doneti novi zakon koji će urediti ovu oblast.

Prilikom izrade teksta Nacrta zakona korišćena je Direktiva 89/391/EEZ, kao i druge posebne direktive EU, inicijative i predlozi za izmenu njegovih odredaba, kao i rešenja koja su predložile reprezentativne organizacije sindikata i poslodavaca.

Uloga Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je pre svega sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, a zasniva se na pokretanju niza aktivnosti u svim oblastima delovanja uspostavljanjem odgovornosti poslodavca i prava zaposlenih za primenu mera kojima će se ostvariti najviši standardi bezbednosti i zaštite zdravlja zaposlenih.

Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju. Posao koji radnici obavljaju treba da bude organizovan na takav način da ne dovede do oštećenja njihovog zdravlja. Bezbednost i zdravlje na radu doprinosi povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstiče ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšava funkcionisanje tržišta rada, a to će izvršiti pozitivan uticaj na privredu.

Investicije za obezbeđivanje i unapređenje uslova rada kojima se povrede na radu i profesionalne bolesti smanjuju na najmanju moguću meru, odnosno veća ulaganja u unapređenje uslova rada smanjuju troškove posledica od povreda na radu i profesionalnih bolesti, čime direktno utiču na poslovanje privrednih subjekata. Troškovi posledica povreda na radu utiču na gubitak poslovnog ugleda, kao i na moral i motivisanost zaposlenih.

Prema tome, zakon treba da uspostavi jasan pravni okvir u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji.

Usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona obezbediće se uslovi za viši stepen bezbednosti i zdravlja na radu i bolje uslove rada u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.

Primenom ovog zakona stvaraju se obaveze za privredne subjekte.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. propisan je opšti cilj zakona, koji je identičan cilju važećeg zakona. Naime, ovim zakonom uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Novinu u stavu 1. predstavlja određivanje sadržine zakona.

Članom 2. propisano je da se na postupanje u upravnim stvarima propisanim ovim zakonom i pitanja postupka inspekcijskog nadzora koja nisu drugačije uređena ovim zakonom, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak i odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Članom 3. propisan je obim primene Zakona. Stavom 2. ovog člana iz razloga preciznosti i doslednog usklađivanja sa Direktivom 89/391/EEZ predviđeno je da se zakon primenjuju u privatnom i u javnom sektoru, u svim delatnostima. Takođe u stavu 3. je propisan izuzetak da se zakon ne primenjuje pri obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i poslova zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnog državnog organa, kao i obavljanju poslova zaštite i spasavanja koje obavljaju drugi subjekti u skladu sa posebnim zakonom, ali je ovaj izuzetak potrebno shvatiti u najužem smislu i pri obavljanju ovih poslova u redovnim uslovima potrebno je obezbediti najveću moguću bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Članom 4. propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu bliže uređuju opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Prema ovom članu kolektivnim ugovorom ili pravilnikom, odnosno ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 5. propisano je značenje pojedinih izraza. Što se tiče najznačajnijih izmena u vezi značenja pojedinih izraza sada je proširen krug lica koja imaju obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu uvođenjem lica koja se samozapošljavaju. Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uređuje prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih, pri čemu je poslodavac domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica, a zaposleni je domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. Kada fizičko lice samostalno obavlja privrednu ili drugu delatnost i radno ne angažuje druga lica ili kada nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva obavlja posao sa članovima porodičnog domaćinstva, prema važećem Zakonu ova lica nisu poslodavci zato što ne zapošljavanju, odnosno radno ne angažuju druga lica, a nisu ni zaposleni iz razloga što ugovor o radu kao dvostrani akt lice koje zasniva radni odnos ne može da zaključi sa samim sobom. U praksi ova lica svojim radom mogu stvarati rizike kako za sebe tako i za druga lica i iz tih razloga, potrebno je obezbediti zaštitu samozaposlenih i zalagati se na prevenciju rizika od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Uvođenjem lica koje se samozapošljava u oblast bezbednosti i zdravlja na radu vrši se usklađivanje sa Preporukom Saveta od 18. februara 2003. godine o unapređenju zaštite zdravlja i bezbednosti samozaposlenih lica na radu (2003/134/EZ).

Takođe, precizirano je značenje izraza,,radno mesto" kao skup poslova koje zaposleni obavlja u radnoj sredini pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. Dosadašnja definicija koja je radno mesto određivala kao prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca stvarala je probleme prilikom sprovođenja postupka procene rizika. Problem se rešava stavljanjem akcenta na radnim procesima koji se obavljaju u okviru poslova na radnom mestu iz razloga što radni procesi dovode do nastanka događaja koji mogu dovesti do nastanka povrede ili oštećenja zdravlja. Prilikom procene rizika moraju se sagledati i radna sredina i radni procesi dovodeći ih u koorelaciju. Opasnosti i štetnosti na radnim mestima sa istim ili sličnim opisom poslova mogu se značajno razlikovati u zavisnosti od toga u kojem se prostoru obavljaju ili koja sredstva za rad se koriste.

Bitna novina je promena naziva lica za bezbednost i zdravlje na radu u naziv savetnik za bezbednost i zdravlje na radu kada poslove obavlja kod poslodavaca u visoko rizičnim delatnostima i saradnik za bezbednost i zdravlje na radu kada poslove obavlja kod poslodavaca u manje rizičkim delatnostima. Promena naziva je izvršena iz razloga daljeg podizanja nivoa kompetencije stručnog lica koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Takođe, u značenjima izraza uvedeno je novo zakonsko rešenje da poslove koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima obavlja pravno lice umesto dosadašnjeg rešenja prema kome je te poslove obavljalo samo fizičko lice, čime je izvršeno usklađivanje sa Direktivom Saveta 92/57/EEZ o primeni minimalnih zahteva vezanih za bezbednost i zdravlje na privremenim ili pokretnim gradilištima.

Uvedene su definicije za korektivnu meru koja se preduzima u cilju sprečavanja ponovnog nastanka neželjenog događaja i štetnost kao svojstvo radne sredine koje može da ugrozi zdravlje zaposlenog.

Članom 6. propisano je ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu.

Članom 7. propisano je da posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu imaju posebne grupe zaposlenih.

Članom 8. uređuju se preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu.

St. od 2. do 4. preciziraju se nadležnosti u propisivanju preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 9. propisano je da obaveze poslodavca u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu istovremeno predstavljaju prava zaposlenih. Ovo je jedan od najvažnijih članova za ostvarivanje prava zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 10. propisana je odgovornost poslodavca u skladu sa Direktivom 89/391/EEZ tako da se poslodavac ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice, osim u slučaju neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su van kontrole poslodavca.

Članom 11. propisane su obaveze poslodavca koje se odnose na prilagođavanje radnog procesa sposobnostima zaposlenog, obezbeđivanje uslova radne sredine, sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, konsultovanja zaposlenih ili predstavnika zaposlenih pri uvođenju novih tehnologija, kojima je izvršeno usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ.

Članom 12. utvrđena je obaveza poslodavca da obezbedi finansijska sredstva za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu. Zadržana je obaveza iz važećeg zakona.

Članom 13. precizirana je postojeća obaveza poslodavca da pored obezbeđivanja preventivnih mera zaposlenima pruži informacije i obuke za šta obezbeđuje potrebna finansijska sredstva. Ovim je izvršeno dalje usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ.

Članom 14. načela prevencije propisana važećim zakonom sada su precizno definisana i proširena u skladu sa Direktivom 89/391/EEZ.

Članom 15. zadržano je postojeće zakonsko rešenje u vezi obaveze poslodavca da opštim aktom - kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da ako ima do deset zaposlenih - prava, obaveze i odgovornosti može utvrditi ugovorom o radu.

Članom 16. propisane su obaveze poslodavca. U stavu 3. izvršena je dopuna propisivanjem obaveze pravnog lica sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine da najkasnije u roku od 30 dana od dana izvršenog pregleda i provere, odnosno ispitivanja izda stručni nalaz.

Članom 17. propisana je jedna od najvažnijih obaveza poslodavca da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje. Novina je stav 2. kojim se propisuje obaveza poslodavca da mere utvrđene aktom o proceni rizika budu integrisane u sve aktivnosti poslodavca i na svim nivoima. Takođe, u stavu 5. propisano je da lice koje se samozapošljava nije dužno da donese akt o proceni rizika iz razloga što samo vodi računa o svojoj bezbednosti i zdravlju na radu i ne postoje opravdani razlozi za utvrđivanje ove obaveze.

Članom 18. zadržano je postojeće zakonsko rešenje u vezi obaveze poslodavca da na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom.

Članom 19. pored obaveze poslodavca da zaposlenom izda na upotrebu ličnu zaštitnu opremu u skladu sa aktom o proceni rizika, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju i sprovede obuku za njeno pravilno korišćenje. Propisivanjem ove obaveze poslodavca dodatno je naglašena obaveza obezbeđivanja lične zaštitne opreme u ispravnom stanju i dopunjena je sa obavezom sprovođenje obuke njenog pravilnog korišćenja.

Članom 20. precizirana je obaveza poslodavca iz člana 16. ovog zakona koja se odnosi na obezbeđivanje pružanja prve pomoći. Svrha čitavog procesa organizovanja prve pomoći jeste da ona mora biti sprovedena u najkraćem mogućem roku nakon povređivanja i da mora da bude odgovarajuća (tj. prepoznato stanje povređenog) iz kojeg razloga je poslodavca dužan da obezbedi pružanje prve pomoći, da obuči odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbedi sredstva i opremu za pružanje prve pomoći uzimajući u obzir procenjene rizike, tehnološki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalog povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske pomoći. Takođe je utvrđeno da obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći vrši služba medicine rada ili nadležni organ sa odgovarajućim ovlašćenjem dobijenim u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 21. propisana je obaveza poslodavca da što je moguće pre obavesti sve zaposlene, koji jesu ili koji bi mogli da budu izloženi ozbiljnoj, neizbežnoj i neposrednoj opasnosti, o prisutnim rizicima i merama koje su preduzete ili će biti preduzete u cilju zaštite. Poslodavac je dužan da preduzme mere i izda uputstva kako bi omogućio zaposlenima da u slučaju ozbiljne, neizbežne i neposredne opasnosti prestanu da rade i/ili odmah napuste radno mesto i odu na bezbedno mesto. Poslodavac ne može zahtevati od zaposlenih da nastave rad na radnom mestu u radnoj sredini u kojima još postoji ozbiljna i neposredna opasnost, osim u posebnim slučajevima zbog opravdanih razloga, posledica je usklađivanja sa Direktivom 89/391/EEZ.

Članom 22. zadržana je postojeća obaveza poslodavaca koji obavljaju određene delatnosti da pre početka obavljanja delatnosti ispune određene uslove u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 23. propisane su obaveze poslodavca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti. Svaki od poslodavaca izvođača je dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta i prijavi nadležnoj inspekciji rada početak obavljanja poslova. U slučaju izvođenja hitnih radova radi otklanjanja kvarova ili iznenadnog i nekontrolisanog događaja na objektu poslodavac je dužan da odmah, od nastanka, usmeno i u pisanoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje hitnih radova i nije dužan da izradi elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi ne traju duže od tri dana, ali je dužan da pri izvođenju hitnih radova i sanacije primenjuje mere u skladu sa aktom o proceni rizika. Novinu predstavlja odredba da se elaborat o uređenju gradilišta i prijava o početku rada može dostaviti u formi elektronskog dokumenta.

 Veliki broj smrtnih povreda na radu u delatnosti građevinarstva glavni je razlog za propisivanje obaveza i odgovornosti za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu i izradu elaborata o uređenju gradilišta.

Članom 24. propisana je obaveza kad dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, odnosno u istom prostoru istovremeno poslove obavljaju zaposleni više poslodavaca, poslodavci su dužni da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. Ovim članom propisana je obaveza poslodavaca bez obzira koju delatnost obavljaju, uključujući i delatnost građevinarstva.     

Čl. 25-31. zadržana su postojeća zakonska rešenja kada je u pitanju obezbeđivanje poslovnog prostora ili područje gradilišta, promena tehniloškog procesa, upotreba sredstava za rad i lične zaštitne opreme, dokumentacije za opremu za rad i ličnu zaštitnu opremu, dokumentacije za hemijske materije, primena opšte priznate mere i sačinjavanje programa o postupnom otklanjanju nedostataka.                  

Čl. 32. i 33. propisani su slučajevi kada je poslodavac dužan da izvrši obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad: kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja; premeštaja na druge poslove; prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad; kod promene procesa rada, odnosno svaka promena bilo da je tehniko-tehnološka ili organizaciona nameće obavezu poslodavcu da izvrši obuku zaposlenog. Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku obuke za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.

Pored obuke propisani su i rokovi za periodične provere obučenosti iz razloga što svako znanje i veština koje se stalno ne obnavljaju vremenom blede i nestaju. Propisana je obaveza poslodavca da donese program obuke za bezbedan i zdrav rad, čiji sadržan poslodavac mora, kada je to potrebno, da obnavlja i menja.

Članom 34. propisano je da predstavnik zaposlenih ima pravo na odgovarajuću obuku za obavljanje aktivnosti predstavnika zaposlenih iz ovog zakona, a troškovi obuke ne mogu biti na teret predstavnika zaposlenih. Periodične provere obučenosti za bezbedan i zdrav rad predstavnika zaposlenih vrše se najkasnije u roku od četiri godine od dana prethodne provere. Obuka se organizuje u toku radnog vremena bilo u okviru ili izvan prostora poslodavca. Propisivanje prava na obuku za predstavnike zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu je novo zakonsko rešenje koje će uticati na povećavanje znanja predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju kvalitetnijeg sprovođenja njihovih zaduženja. Ovim članom izvršeno je usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ.

Članom 35. propisana je obaveza da kada tehnološki proces rada zahteva dodatnu obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je dužan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan način, putem obaveštenja, uputstava ili instrukcija u pisanoj formi. U izuzetnim slučajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog hitnosti, obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu se dati u usmenoj formi. Izvršena je dopuna propisivanjem obaveze poslodavca da u slučaju teške ili smrtne povrede na radu odnosno oštećenja zdravlja koje je nastalo prilikom izlaganja štetnostima, odmah, a najkasnije u roku od osam dana od nastanka povrede izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tim radnim mestima. Sama težina povrede koja se desila na radnom mestu ukazuje na ozbiljne propuste u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu, iz kojih razloga je potrebno izvršiti dodatnu obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,

Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena za vreme trudnoće, porodilja i zaposlena koja doji dete, zaposleni mlađi od 18 godina života, osobe sa invaliditetom i profesionalno oboleli, i pored obuke za bezbedan i zdrav rad, budu u pisanoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da dodatnu brigu posveti obezbeđivanju bezbednosti i zdravlja posebnih grupa zaposlenih.

Članom 36. propisana je obaveza poslodavca da svako lice, koje se nalazi u radnoj sredini o čijem prisustvu je upoznat poslodavac, upozori na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.

Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obaveštavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnološkom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja, kao i o merama za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje rizika.

Članom 37. propisana su prava i obaveze zaposlenog da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na koje je određen, kao i da se obuči za njihovo sprovođenje, da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu; da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima poslova koje obavlja u redovnim intervalima, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Zaposleni je dužan da radi na poslovima sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja službe medicine rada, odnosno službe zaštite zdravlja na radu kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tim poslovima.

Članom 38. propisani su slučajevi kada zaposleni ima pravo i obavezu da odbije da radi, između ostalog, samo ako mu preti neposredna opasnost za život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na kojem je određen, sve dok se te mere ne obezbede i postupanje poslodavca po zahtevu zaposlenog koji je odbio da radi.

Članom 39. propisano je da kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, a neposredni rukovodilac procesa rada nije prisutan, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da prestane da radi, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu sredinu. U tom slučaju zaposleni koji prestane da radi, napusti mesto rada, radni proces, odnosno radnu sredinu nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu, odnosno neće biti stavljeni u bilo kakvu nepovoljnu situaciju, osim u slučaju da su štetu prouzrokovali namerno ili iz krajnje nepažnje. Ovim članom izvršeno je usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ.

Članom 40. propisane su obaveze zaposlenog da: u najvećoj mogućoj meri vodi računa o sopstvenoj bezbednosti i zdravlju na radu, kao i bezbednosti i zdravlju drugih lica na koja utiču njegove aktivnosti ili propusti na radnom mestu u skladu sa obukom za bezbedan i zdrav rad i uputstvima za bezbedan i zdrav rad; primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad; namenski koristi sredstva za rad i opasne materije; pravilno koristi ličnu zaštitnu opremu, da sa njom pažljivo rukuje i da je uredno vrati na mesto koje je namenjeno za tu opremu nakon korišćenja.

Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje mesto rada uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i ličnu zaštitnu opremu, i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice. Zaposlenom je zabranjeno da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad. Pre napuštanja mesta rada zaposleni je dužan da mesto rada i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene. Ovim članom izvršeno je usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ.

Članom 41. zadržano je postojeće zakonsko rešenje prema kome je zaposleni dužan da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, opasnostima, štetnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih. Stavom 2. ovog člana propisan je postupak u slučaju kada poslodavac ne otkolni nepravilnosti, štetnosti, opasnosti i druge pojave, a stavom 3. propisana je obaveza zaposlenog da sarađuje sa poslodavcem i savetnikom, odnosno saradnikom za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojima radi.

Čl. 42. i 43. propisane su obaveze lica koje se samozapošljava. Uvode se nova zakonska rešenja u sistem bezbednosti i zdravlja na radu i propisuje se da je lice koje se samozapošljava odgovorno za svoju bezbednost i zdravlje i bezbednost i zdravlje drugih lica na koje utiču njegove aktivnosti, odnosno propusti. Takođe obaveza je lica koje se samozapošljava da prijavi inspekciji rada povredu na radu, opasnu pojavu i utvrđenu profesionalnu bolest. Navedena rešenja su uvedena da bi se izjednačila prava i obaveze svih lica koja učestvuju u procesu rada bez obzira na njihov status organizovanja. Naime, propisivanjem prava i obaveza ovih lica unapređuje se bezbednost i zaštita zdravlja svih lica koja učestvuju u radnim procesima. Ovim odredbama se vrši usklađivanje sa Preporukom Saveta 2003/134/EZ o unapređenju zaštite zdravlja i bezbednosti samozaposlenih lica na radu.

Članom 44. propisuje se obaveza poslodavca da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Uvedeno je novo zakonsko rešenje da poslodavac ne vrši izbor na koji način će organizovati poslove bezbednosti i zdravlja na radu, već je poslodavac dužan da za obavaljanje ovih poslova odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili kada za te poslove ne može da odredi nekog od svojih zaposlenih, da angažuje pravno lice koje ima licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Prednost se daje zaposlenima kod poslodavca ukoliko poseduju utvrđena stručna znanja i veštine za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz razloga što su upoznati sa tehnološkim i radnim procesom kod poslodavca, a takođe je težnja da se smanje nepotrebni troškovi poslodavca. U zavisnosti od: vrste delatnosti, broja lokacijski odvojenih jedinica, broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broja radnih smena, procenjenih rizika, tehnološkog procesa, organizacije, prirode i obima procesa rada, poslodavac odlučuje o dovoljnom broju savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Članom 45. propisuje se mogućnost da poslove bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac može obavljati sam u određenim manje rizičnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih, ali je dužan da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno podiže se nivo kompetencije i za ova lica. U ovom zakonu promenjen je prisutup kada je u pitanju obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i za sve slučajeve organizovanja obavljanja ovih poslova podignut je propisani nivo kompetencije. Ipak za poslodavca koji može sam da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne uvodi se obaveza za ima licencu za obavljanje tih poslova.

Članom 46. propisuje se obaveza poslodavaca u određenim visokorizičnim delatnostima da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena od najmanje 240 ESPB bodova, u okviru obrazovno - naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka. Predloženo rešenje u zakonu uticaće na kvalitet obavljanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i podizanja standarda, odnosno kvaliteta zaštite zaposlenih na radu i unapređenja sistema bezbednosti i zdravlja na radu Republike Srbije.

Članom 47. propisuje se obaveza poslodavca u manje rizičnim delatnostima, ukoliko ne obavlja sam poslove bezbednosti i zdravlja na radu, da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na nivou od najmanje 180 ESPB bodova, iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno - naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka. Podizanje kompetencije lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu ima za cilj dostizanje većeg nivoa bezbednosti zaposlenih.

Članom 48. detaljno su propisani poslovi savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. To su sledeći poslovi: sprovodi postupak procene rizika; učestvuje u izradi programa obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava za rad, hemijskih materija i lične zaštitne opreme; učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada; organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne sredine; organizuje preventivne i periodične preglede i provere opreme za rad; predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnim mestima sa povećanim rizikom; svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca o čemu vodi evidenciju; prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim bolestima, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje; priprema i sprovodi obuku zaposlenih, predstavnika zaposlenih, rukovodilaca i drugih lica za bezbedan i zdrav rad; priprema uputstva za bezbedan i zdrav rad i kontroliše njihovu primenu; zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog; organizuje zdravstvene preglede zaposlenih; sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada, odnosno službom zaštite zdravlja na radu po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca i prati promenu propisa i vrši usklađivanje akata poslodavca, prati standarde i tehnički napredak u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

St. 2. i 3. ovog člana utvrđen je način postupanja savetnika, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu u slučaju zabrane rada u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog.

Stavom 4. ovog člana propisana je obaveza savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu da kontinuirano usavršava znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u smislu ovog zakona.

Članom 49. propisana je obaveza poslodavca koji za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno lice da ga prethodno upozna sa tehnološkim procesom, rizicima u procesu rada i merama koje su primenjene za otklanjanje rizika.

Članom 50. propisana je obaveza poslodavca da omogući savetniku, odnosno saradniku za bezbednost i zdravlje na radu nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom, dovoljno vremena za obavljanje tih poslova i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, koji je određen iz reda zaposlenih kod poslodavca, neposredno je odgovoran poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom.

Članom 51. propisana je obaveza poslodavca da omogući kontinuiranu edukaciju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova, kao i da obezbedi plaćeno odsustvo za kontinuiranu edukaciju, radi obnavljanja licence, u skladu sa zakonom.

Članom 52. zadržano je postojeće zakonsko rešenje prema kome za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac angažuje službu medicine rada, odnosno službu zaštite zdravlja na radu. Pojedini poslovi koje obavlja ova služba su precizirani i dodati su sledeći poslovi: da prati zdravstveno stanje zaposlenog u odnosu na rizike na radnom mestu i učestvuje u izradi programa za poboljšanje uslova rada na radnom mestu.

Članom 53. utvrđuje se zaštita podataka o ličnosti u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog.

Članom 54. zadržano je postojeće zakonsko rešenje u vezi sa obezbeđivanjem prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.

Novina u odnosu na važeći zakon je propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenom na njegov zahtev obezbedi lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najmanje jednom u pet godina, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti. Ovom odredbom izvršeno je usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ.

Čl. 55-59. utvrđuje se izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, obaveza konsultovanja, informisanja i saradnje poslodavca sa zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno Odborom, kao i prava predstavnika zaposlenih. U odnosu na važeći zakon detaljnije je uređeno pitanje konsultovanja zaposlenih prema kome je poslodavac dužan da zaposlenima, predstavniku zaposlenih, odnosno odboru omogući da budu konsultovani unapred i blagovremeno u vezi: svih mera koje mogu značajno da utiču na bezbednost i zdravlje zaposlenih; organizovanja poslova bezbednosti i zdravlje na radu i određivanja zaposlenih za obavljanje tih poslova; donošenja akata koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i planiranja i organizovanja obuke iz ovog zakona. Ovim članom izvršeno je usklađivanje sa Direktivom 89/391/EEZ.

Članom 60. utvrđuju se evidencije koje je poslodavac dužan da vodi i čuva. Novina je propisivanje mogućnosti da poslodavac evidencije (osim evidencije o zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad) može voditi u formi elektronskog dokumenta.

Članom 61. propisuje se obim podataka o ličnosti koji se unose u evidencije i izveštaje koje vodi poslodavac.

Članom 62. propisuje se obaveza poslodavca da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pisanoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana utvrđivanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalnu bolest. Izmena u prijavljivanju povreda na radu u odnosu na važeće zakonsko rešenje izvršena u promeni obaveze prijavljivanja povrede na radu zbog koje zaposlenih nije sposoban za rad sa tri radna na tri kalendarska dana, čime je izvršeno usklađivanje sa evropskom statistikom povreda na radu prema kojoj se prijavljuju povrede na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana.

Članom 63. propisuje se obaveza poslodavca da izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti koji se dogode na radnom mestu, dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđena profesionalna bolest, organizacijama nadležnim za zdravstveno osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih poslodavac je dužan dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama.

Novo zakonsko rešenje je da se Izveštaj o povredi na radu može podneti i elektronskim putem, tako što poslodavac unosi podatke u obrazac, koji je javno dostupan na internet strani ministarstva. Poslodavac odgovara za istinitost podataka unetih u evidenciju.

Članom 64. zadržano je postojeće zakonsko rešenje prema kome su poslodavci, sindikati, osiguravajuća društva, organizacije nadležne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje dužni da sarađuju i učestvuju u donošenju zajedničkih stavova o pitanjima unapređivanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se staraju o razvoju i unapređivanju opšte kulture bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom.

Dodatno je precizirana odredba koja se odnosi na obavezu dostavljanja podataka po osnovu povreda na radu i profesionalnih bolesti organizacija nadležnih za zdravstveno i organizacija nadležnih za penzijsko i invalidsko osiguranje ministarstvu nadležnom za poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 65. zadržano je postojeće rešenje u vezi osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti radi obezbeđivanja naknade štete.

Članom 66. propisuje se obaveza polaganja stručnog ispita u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i to: za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, za obavljanje poslova odgovornog lica, za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu kada poslodavac može sam da obavlja te poslove, za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta i koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova. Program i način polaganja stručnog ispita propisuje ministar nadležan za poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Novinu u ovom članu predstavlja odredba prema kojoj se ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, poslova odgovornog lica i poslova koordinatora u fazi izvođenja radova priznaje se inspektoru rada koji ispunjava uslov za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju i u kontinuitetu ima najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 67. propisuju se vrste licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje rešenjem izdaje, odnosno obnavlja ministar nadležan za poslove bezbednosti i zdravlja na radi, i to: savetniku za bezbednost i zdravlje na radu; saradniku za bezbednost i zdravlje na radu; koordinatoru za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta; koordinatoru za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova; odgovornom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad; odgovornom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), odgovornom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških; pravnom licu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu; pravnom licu za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta; pravnom licu za obavljanje poslova koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova; pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad; pravnom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine i pravnom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti. Uvedeno je novo zakonsko rešenje kojim je propisana obaveza za stručnjake koji se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu da su dužni da imaju licencu za obavljanje tih poslova. Takođe, poslove koordinatora na gradilištima mogu obavljati samo pravna lica kojima je izdata licenca za obavljanje tih poslova. Uvođenje licenci za obavljanje svih stručnih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ima za cilj da se u postupku izdavanja i obnavljanja licence vrši dodatna kontrola ispunjenosti ulova za obavljanje ovih poslova koji su od opšteg društvenog značaja.

Članom 68. propisani su opšti uslovi za izdavanje i obnavljanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Uvedeno je novo zakonsko rešenje kojim je propisano da se licence fizičkim licima mogu izdati, odnosno obnoviti podnosiocu zahteva, ako licenca izdata u skladu sa ovim zakonom nije oduzeta u prethodnih pet godina i ako nije pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za krivično delo za nepreduzimanje mera zaštite na radu, izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu, nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova i neovlašćeno bavljenje poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije izrečena mera bezbednosti u skladu sa krivičnim zakonikom, i to: zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti zbog koje ne može obavljati poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Uz zahtev za obnavljanje licence, fizička lica su dužna da podnesu i dokaz o sprovedenoj kontinuiranoj edukaciji, odnosno stručnim rezultatima u obavljanju poslova u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona. Fizičko lice koje je pravosnažnom sudskom odlukom osuđeno za krivično delo ili kome je izrečena mera bezbednosti iz ovog člana, dužno je da ponovo polaže odgovarajući stručni ispit.

Čl. 69-80. propisani su uslovi za izdavanje i obnavljanje licence: savetniku, odnosno saradniku za bezbednost i zdravlje na radu, koordinatoru u fazi izrade projekta, koordinatoru u fazi izvođenja radova, odgovornom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad, odgovornom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslove radne sredine, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti, odgovornom licu za obavljanje poslova ispitivanja uslove radne sredine - bioloških štetnosti, pravnom licu za obavljanje poslova: bezbednosti i zdravlja na radu, koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta, koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova, pregleda i provere opreme za rad, ispitivanja uslova radne sredine i ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti.

Članom 81. propisani su razlozi zbog kojih licenca prestaje da važi.

Članom 82. propisani su razlozi zbog kojih ministar nadležan za poslove bezbednosti i zdravlja na radu oduzima licencu. Licenca se oduzima na period od pet godina, a lice kome je oduzeta licenca nema pravo na rad u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 83. propisano je šta se podrazumeva pod obavljanjem poslova suprotno zakonu i nestručnim i nesavesnim obavljanjem poslova za koje je izdata licenca i kako se isti utvrđuju.

Članom 84. propisano je da je rešenje ministra o izdavanju i oduzimanju licence konačno u upravnom postupku.

Članom 85. uređuje se da Uprava za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove državne uprave sa ciljem unapređivanja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno smanjenja povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Članom 86. proširene su nadležnosti Uprave za bezbednost i zdravlje na radu na poslove vođenja registra povreda na radu, evidencija o položenim stručnim ispitima i o izdatim i obnovljenim licencama i evidencija o kontinuiranim edukacijama i licima koja su prošla kontinuiranu edukaciju.

Članom 87. propisane su vrste nacionalnih priznanja koja se mogu dodeliti pravnim i fizičkim licima, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, organizacijama i udruženjima, za izuzetna postignuća u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 88. propisano je da inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše inspektori rada.

Članom 89. propisano je koje stručne kvalifikacije mora imati lice da bi obavljalo poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Članom 90. propisano je koja prava i dužnosti ima inspektor rada u vršenju inspekcijskog nadzora. Navedeno zakonsko rešenje je usklađeno sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Članom 91. propisano je da je poslodavac dužan da inspektoru rada omogući neometano obavljanje poslova inspekcijskog nadzora.

Članom 92. propisana je obaveza da se odmah nakon prijave izvrši nadzor u slučaju smrtne, teške ili kolektivne povrede na radu koje se dogode na radnom mestu i u radnoj sredini, kao i o opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu.

Članom 93. propisani su razlozi zbog kojih inspektor rada donosi rešenje o zabrani rada i nalaganje mera.

Članom 94. propisano je da Inspektor rada donosi rešenje kojim izriče mere, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Članom 95. propisano je da je poslodavac dužan da preduzme naložene mere i otkloni utvrđene nedostatke ili nepravilnosti u roku koji odredi inspektor rada i da osam dana od isteka tog roka obavesti u pisanoj formi nadležnu inspekciju o izvršenju naložene obaveze u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Čl. 96-102. propisane su kaznene odredbe kojima je predviđeno 59 različitih prekršaja zbog povreda zakona. Za sve prekršaje predviđena je novčana kazna u rasponu predviđenim Zakonom o prekršajima. Za propisane prekršaje mogu da odgovaraju: poslodavac sa svojstvom pravnog lica od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, poslodavac koji je privatni preduzetnik od 400.000 do 500.000 dinara, poslodavac fizičko lice od 50.000 do 150.000 dinara, direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca od 50.000 do 150.000 dinara, zdravstvena ustanova koja ima organizovanu službu medicine rada, odnosno službu zaštite zdravlja na radu, savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu od 20.000 do 150.000 dinara i zaposleni. Novina u odnosu na važeći zakon je pooštravanje kaznene politike. Adekvatna kaznena politika za prekršaje iz ove oblasti će uticati, osim na izricanje kazne u primerenom novčanom iznosu, i na naplatu istih u cilju postizanja svrhe kažnjavanja, što će posredno za posledicu imati poboljšanje stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na rad.

Članom 103. propisane su prelazne i završne odredbe koje se odnose na rok u kojem će biti doneta podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona.

Čl. 104. i 105. propisano je do donošenja propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila) sadržana u navedenim propisima.

Članom 106. propisano je da inspektor rada koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ispunjava uslov za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju i ima u kontinuitetu najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, smatra se da ima položen stručni ispit za savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odgovornog lica, odnosno koordinatora u fazi izvođenja radova.

Članom 107. propisano je da stručni ispit položen pre stupanja zakona na snagu ovog zakona, ostaje da važi. Fizičko lice koje prvi put podnosi zahtev za izdavanje odgovarajuće licence nije dužno da dostavi dokaz o kontinuiranoj edukaciji, odnosno drugi odgovarajući dokaz.

Lice koje je obavljalo poslove bezbednosti i zdravlja na radu i koje ne ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom zadržava pravo na njegovo obavljanje najduže pet godina, osim lica kojem je do ispunjenja uslova za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju preostalo najviše pet godina.

Licence izdate, pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, po odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, važe do isteka roka na koji su izdate.

Odgovorna lica za obavljanje pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline kojima je licenca izdata pre pet i više godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odgovorna lica za obavljanje pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline kod kojih od izdavanja licence nije proteklo pet godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu najkasnije 60 dana pre nego što se napuni pet godina od dana izdavanja licence.

Licima koja su iz opravdanih razloga (bolovanje duže od šest meseci, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i drugih slučajeva mirovanja radnog odnosa u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad) sprečena da obavljaju poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za koje je izdata licenca iz člana 68. stav 1. tač. od 1) do 7) ovog zakona, produžava se rok za izdavanje, odnosno obnavljanje licence za period u kome je licenca mirovala. Zahtev za produžavanje roka važenja licence sa odgovarajućim dokazima o sprečenosti za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, podnose se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu u roku od 15 dana od prestanka mirovanja radnog odnosa.

Poslodavci su dužni da organizuju poslove bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.

Članom 108. propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (,,Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon).

Članom 109. propisano je stupanje na snagu ovog zakona osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, osim odredbe člana 63. stav 2, koji se primenjuje od uvođenja elektronskog registra povreda na radu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, na razdelu na Razdelu 30 - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Glava 30.3 - Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Program 0802 - uređenje sistema rada i radno-pravnih odnosa, Funkcija 410 - opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost 0004 - uređenje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Ekonomska klasifikacija 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade) u iznosu od 8.869.000 dinara, 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 1.588.000 dinara, 423 - usluge po ugovoru, u iznosu od 2.591,00 dinara i na Razdelu 30 - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Glava 30.1 - Inspektorat za rad, Program 0802 - uređenje sistema rada i radno-pravnih odnosa, Funkcija 410 - opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost 0003 - Inspekcija rada, Ekonomska klasifikacija 411 - Plate, dodaci i naknade uaposlenih (zarade) u iznosu od 265.914.000 dinara, 412 - Socijalni doprinosti na teret poslodavca u iznosu od 47.600.000 dinara, 423 - usluge po ugovoru, u iznosu od 1.936.000,00 dinara.

U 2020. i 2021. godini sredstva će se obezbediti u budžetu Republike Srbije, na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u skladu sa instrukcijama i limitima koje utvrdi Ministarstvo finansija.

 Predlog zakona propisuje vođenje registra povreda na radu, na taj način će se proširiti nadležnost Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Primena ovih odredaba je odložena do uvođenja elektronskog registra povreda na radu zbog potrebe izrade novog softverskog rešenja, koje osim što će omogućiti jedinstvenu registraciju povreda na radu i profesionalnih bolesti će unaprediti evidentiranje i analizu povreda na radu i profesionalnih bolesti, stvaranjem uslova za podnošenje zahteva u elektronskoj formi. Prelazak na potpunu digitalizaciju dovešće do skraćenja vremena potrebnog za obradu podataka i nije potrebno angažovanje dodatnog broja izvršilaca koji bi radili na ovim poslovima. Sredstva za izradu novog softverskog rešenja obezbediće Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, iz donatorskih sredstava.

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada, 05.06.2019.