PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Ukidanje obaveze upotrebe pečata
Preduzeća ga spremaju za "tavan", ali što se građana tiče, oni će i dalje stajati po raznim redovima, obilaziti mnogobrojne kancelarije i moliti službenike ne bi li pečatirali svoja dokumenta. Zaključak Vlade je izrekao presudu, a Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, koji je pred poslanicima, nastavio proterivanje pečata iz svakodnevnog života kompanija. Da bi ga privreda zaista "okačila o klin" potrebno je izmeniti ukupno 200 propisa, ali je odlazak štambilja u istoriju - zvanično počeo.
Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015 - dalje: Zakon) nije izričito zahtevao da firma koristi pečat, ali je ostavio mogućnost da ga zahtevaju drugi propisi. I njih nekoliko stotina, u isto toliko različitih situacija, zahtevalo ga je.
- U Zakonu postoji odredba da pravno lice može da koristi pečat, ali i da se može uvesti obaveza zakonom da se on koristi - objašnjava Jasmina Radovanović pravni savetnik za privredu u NALED. - I mnogi su se uhvatili za taj član i uveli obavezu upotrebe.
Prva verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o privrednim društvima iz prošle godine nije se bavila ukidanjem pečata. Poslednja verzija Predloga zakona, koja je stigla u Narodnu skupštinu, menja i čuveni član 25.
Zaključak o ukidanju obavezne upotrebe pečata u poslovanju preduzetnika, privrednih društava i drugih pravnih lica privatnog prava ("Sl. glasnik RS", br. 28/2018) je dao rok nadležnim institucijama da prilagode svoja akta.
- Institucijama je dato mesec dana da promene svoje obrasce i propise i predvide da pravna lica mogu, ali ne moraju da koriste pečat - dodaje Jasmina Radovanović. - I to se odnosi samo na firme. Institucije poput fakulteta, državne institucije, instituti, bolnice - i dalje će koristiti pečat. Od firmi, međutim, više niko ne može da zahteva da ga poseduju. Poslednjih meseci i NBS je donela četiri odluke kako bi omogućila da firme prilikom otvaranja računa, davanja platnih nalog i menica ne koriste pečat, već da se potpisuju.
- Svaki pravnik će reći da je pečat značio neku vrstu sigurnosti, ali on je zapravo bio legitimacija. Koja institucija i čovek stoje iza toga - kaže Jasmina Radovanović. - Sada su sve institucije povezane i vidi se ko su zakonski zastupnici preduzeća. S druge strane, naslediće ga elektronski potpis i elektronski pečat. To za male firme neće biti velika ušteda, ali za velike sisteme sigurno hoće. Svakako će značiti ubrzavanje procedura. To je bio i zahtev Svetske banke i izvesno je da ćemo znatno napredovati na Duing biznis listi.
ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015)
Upotreba poslovnog imena, pečata i drugih podataka u dokumentima
Član 25
Poslovna pisma i drugi dokumenti društva, uključujući i one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže poslovno ili skraćeno poslovno ime, sedište, adresu za prijem pošte ako se razlikuje od sedišta, matični broj i poreski identifikacioni broj društva.
Društvo može uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog organa te države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije.
Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.
Društvo ne može isticati prema trećim savesnim licima nedostatke u pogledu forme poslovnih pisama i drugih dokumenata propisane ovim članom.
Naslov: Redakcija