Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Naknadu zarade osiguranim licima privremeno sprečenim za rad za prvih 30 dana sprečenosti obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje RFZO, odnosno matična filijala, iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Samo u slučaju privremene sprečenosti za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, naknadu zarade za sve vreme trajanja sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac


U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon) naknadu zarade osiguranim licima privremeno sprečenim za rad za prvih 30 dana sprečenosti obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno matična filijala, iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Izuzetno, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kao i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine.

Samo u slučaju privremene sprečenosti za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, naknadu zarade za sve vreme trajanja sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac.

Na ime naknade zarade Republički fond za zdravstveno osiguranje osiguranim licima privremeno sprečenim za rad duže od 30 dana, u periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine, isplatio je sredstva u iznosu od 10.263.421.681,17 dinara, što je za 5.55%, odnosno 536.541.826,82 dinara više nego u 2015. godini.

Od značaja je podatak da je na ime naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće isplaćeno 5.085.715.999,94 dinara, odnosno 49,55% od ukupno isplaćenih sredstava za ove namene.

Dužinu privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o medicinsko-doktrinarnim standardima za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011), a po predlogu izabranog lekara, utvrđuje stručno-medicinski organi Republičkog fonda prvostepena i drugostepena lekarska komisija.

Izuzetno, po predlogu izabranog lekara, prvostepena lekarska komisija ceni privremenu sprečenost za rad dužu od 15 dana zbog nege člana uže porodice mlađeg od sedam godina života, odnosno dužu od sedam dana za člana porodice starijeg od sedam godina života.

U periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine lekarske komisije Republičkog fonda su u 216.526 slučajeva cenile dužinu privremene sprečenosti za rad, što je za 27% slučajeva manje nego u istom periodu prethodne godine. Pod pojmom "slučaj" podrazumeva se jedna poseta lekarskoj komisiji.

Najveći broj osiguranih lica u 2016. godini bio je sprečen za rad iz razloga:

- bolesti ili povrede van rada 62,7%, zatim slede

- bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće 30,5%,

- profesionalne bolesti ili povrede na radu 5,6%,

- nega bolesnog člana uže porodice 0,9% i

- ostali razlozi sprečenosti za rad (propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini; zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi; sprečenost za rad pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno za vreme boravka u svojstvu pratioca u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi) 0,3%.

Najčešće dijagnoze privremene sprečenosti za rad po MKB 10 u periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine bile su:

- trudnoća, rađanje i babinje 31,3%,

- povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora 17,4%,

- bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva 10,5%,

- tumori 10,4%,

- bolesti sistema krvotoka 6,6%,

- duševni poremećaji i poremećaji ponašanja 6%,

- bolesti sistema za varenje 4,5%,

- bolesti nervnog sistema 2,6%,

- bolesti mokraćno polnog sistema 1,5% i

- ostale dijagnoze sprečenosti za rad (zarazne bolesti, bolesti krvi i krvotvornih organa, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bolesti oka, bolesti uva, bolesti kože, bolesti sistema za disanje) 9,2%.

Poredeći privremenu sprečenost za rad u 2015. godine sa 2016. godinom, zaključuje se da se broj slučajeva smanjio, i to za dijagnoze iz grupa bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, tumora, duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja, bolesti krvi i krvotvornih organa i poremećaja imuniteta, dijagnoze povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora, trudnoće, zaraznih bolesti i parazitarnih bolesti i bolesti sistema krvotoka.

Kada su u pitanju uzroci privremene sprečenosti za rad smanjena su "bolovanja" zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, bolesti van rada i povreda na radu, dok samo bolovanja zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi, beleže rast.

Izvor: Vebsajt RFZO, 03.05.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija