ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: OD MAJA 2016. GODINE KOD NOTARA ćE BITI MOGUćE IZVRšITI OSTAVINSKU RASPRAVU. GRAđANI ćE ZAHTEV ZA RASPRAVU ZAOSTAVšTINE PODNOSITI SUDU, A SUD ćE GA DODELITI JAVNOM BELEżNIKU

Od maja 2016. godine ostavinske postupke građana, umesto sudova, trebalo bi da počnu da rešavaju javni beležnici, u skladu sa preporukom Vrhovnog kasacionog suda (VKS), a u cilju rasterećivanja rada sudova.

Kako su ukazali iz Ministarstva pravde, predviđena naknada javnih beležnika za ostavinske postupke je čak niža od takse koja se plaća sudu.

Građani će, međutim, kao i do sada zahtev za raspravu zaostavštine, odnosno pokretanje ostavinskog postupka, podnositi sudu, a sud će ga onda dodeliti beležniku.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015) propisao je da sud, ako za to ne postoje smetnje, poverava sprovođenje ostavinske rasprave javnom beležniku koji je sačinio smrtovnicu.

Ukoliko dođe do spornih situacija među naslednicima, beležnici će ih upućivati da svoj spor reše, kao i do sada, pred parničnim sudom.

Pomoćnik ministra pravde, Nela Kuburović, rekla je da su sudovi i do sada mogli da javnim beležnicima prenose u nadležnost ostavinske postupke, mada je to zavisilo od volje suda.

"U praksi su sudovi beležnicima davali da sastavljaju samo smrtovnice", navela je Kuburovićeva i ukazala da se, s obzirom na preporuku VKS da od 1. maja sudovi delegiraju nadležnost u ostavini radi rasterećenja obima posla, očekuje da će im nadalje prebacivati na rešavanje ostavinske predmete.

Kuburovićeva je napomenula da su beležnici prošli obuku za postupanje u ostavinskim postupcima koju je organizovala Pravosudna akademija, kao i da je Ministarstvo pravde utvrdilo Javnobeležničku tarifu javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine ("Sl. glasnik RS", br. 12/2016), koja je čak niža od sudske.

Predsednik VKS, Dragomir Milojević, smatra da će ovo rešenje biti mnogo bolje za građane. "I ja lično čekam da to pređe na beležnike, pa da i ja neke moje ostavine završim. Mislim da će biti efikasnije jer su sudovi prenatrpani ostavinskim predmetima", naveo je Milojević i napomenuo da postupanje beležnika neće biti skuplje od postupanja suda.

U Srbiji se inače godišnje vodi između 130 i 150 hiljada ostavinskih rasprava u vanparničnom postupku, a bez završene ostavine naslednici ne mogu da raspolažu imovinom ostavioca pokojnika. Ne mogu da je prodaju jer se ne vodi na njih, ne mogu na nju ni da stave hipoteku i uzmu kredit.