ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU: Neophodne izmene Zakona da bi disciplinski postupak protiv tužilaca bio efikasniji
U poslednjih deset godina broj pravosnažnih i nepravosnažnih presuda protiv tužilaca koji su zloupotrebili položaj, sarađivali sa kriminalcima, primili mito, oslobodili zločince... je - nula.
Pojedine sudije, kao i tužioci, svojim postupcima namerno ili slučajno doprineli su da se kod pojedinih građana uruši vera u pravosuđe, a da se o njihovim pozicijama govori u negativnom kontekstu. Za to vreme zanemaruju se oni (kojih ima mnogo više) koji savesno i profesionalno rade svoj posao.
U pravosuđu, konkretno kada su tužioci u pitanju, postoji sistemski problem - kazne koje im se izriču neretko su veoma blage, postupci protiv njih su netransparentni, kriterijumi napredovanja ili nazadovanja u službi nejasni.
Upravo nedovoljna javnost razloga za postupke protiv tužilaca, ali i transparentnost krivičnih istraga uopšte, predstavlja veliki problem, slaže se Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija".
- Te zloupotrebe su naročito primetne u slučajevima kada su u javnosti već izneti podaci koji ukazuju na moguće izvršenje krivičnog dela, a tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu uz formulaciju da nema osnova za krivično gonjenje, bez daljih objašnjenja. U takvim situacijama, pogotovo kada je reč o politički osetljivim slučajevima, logična posledica su sumnje u političke i druge neprimerene uticaje - kaže Nenadić.
Stanje u pravosuđu, kada je u pitanju rad tužilaca, može da se popravi češćim korišćenjem mehanizama koji već postoje, u okviru tužilačke hijerarhije, DVT i disciplinskog tužioca, uz spremnost da se oni koji se namerno ili grubo ogreše o zakon i etička pravila razreše dužnosti.
- Potrebna je i veća javnost u radu kako bi i sami građani mogli da ukažu na moguće povrede ovih pravila, ali i kako bi imali bolju predstavu o tome da disciplinski organi postupaju adekvatno u slučajevima prijavljenih nepravilnosti - zaključuje on.
Da u svakom žitu ima kukolja pa tako i među tužiocima, primećuje i tužilac Nenad Stefanović iz Udruženja sudija i tužilaca. Međutim, kako naglašava, zbog toga ne bi trebalo generalizovati celu struku.
Kako navodi, tužioci i zamenici javnih tužilaca obavljaju izuzetno težak, odgovoran, složen i opasan posao, u uslovima koji su daleko od optimalnih, što je građanima nedovoljno poznato.
- UST ne spori da postoje i opravdane primedbe građana na rad tužilaštava, niti je ikada pokušala da minimizira pitanje disciplinske odgovornosti, ali smatra da obim posla i uslovi rada, pri postojećem stepenu kriminaliteta, moraju da se uzmu u obzir prilikom ocene postojanja ove vrste odgovornosti- navodi Stefanović.
Prema njegovim rečima, primetno je da disciplinski tužilac retko pokreće postupke na osnovu informacija o radu pojedinih tužilaca koje dolaze iz sredstava javnog informisanja, propuštajući tako priliku da efikasnim postupanjem kolege oslobodi svake sumnje u pogledu eventualnih nepravilnosti u radu ili da sa druge strane utvrdi njihovu disciplinsku odgovornost.
- Što se tiče ukazivanja na određene propuste u tužilačkoj organizaciji, nesporno je da je UST rešilo da zapravo uperi svetlo na hronične probleme koje ovu organizaciju muče, kao i da je jedan od najozbiljnijih koraka učinjen podnošenjem prijave Agenciji za borbu protiv korupcije zbog postojanja eventualnog sukoba interesa izbornih članova DVT.
Naši postupci nisu zlonamerni, svesni smo odgovornosti prema kolegama i građanima, verujemo da doprinosimo krajnjem cilju - efikasnoj i stručnoj tužilačkoj organizaciji, odgovornoj prema građanima, dobro obučenoj i spremnoj da se uhvati u koštac sa svim oblicima kriminala - objašnjava on i dodaje da su tužioci i zamenici tužilaca neretko izloženi pritiscima.
Da, potrebna je disciplinska odgovornost tužilaca, ali ne i disciplinovanje tužilaca putem disciplinskih postupaka, kaže zamenik predsednika Državnog veća tužilaca (DVT) i Poverenik za samostalnost Goran Ilić.
Kako objašnjava, disciplinski prekršaji moraju da budu precizno određeni, a disciplinska odgovornost kao vid profesionalne krivice mora da bude rezultat pravičnog postupka.
- Svako ko se ogreši o profesiju mora da bude izložen disciplinskoj odgovornosti, ali ona ne bi smela da bude način da se tužioci disciplinuju i zastrašuju. U jednoj nama susednoj zemlji disciplinska odgovornost služila je da se preko vlasti bliskih medija ugrozi profesionalni ugled tužilaca koji su vodili važne istrage o korupciji u vlasti i koji su imali kritičko mišljenje o postupcima vlasti prema tužilaštvu - kaže Ilić i dodaje da su neophodne izmene zakona da bi postupak bio efikasniji.
- Disciplinski postupak ne sme da bude pretnja, već način da se utvrdi odgovornost onih koji nestručno i neefikasno obavljaju svoj posao - zaključuje on.
"Tužioci bi morali da se dostojanstveno ponašaju, da se sa dužnim poštovanjem ophodne prema strankama, kolegama i svom pozivu. Međutim, ima i onih koji to ne čine", navodi disciplinski tužilac Državnog veća tužilaca (DVT) Zoran Vidaković.
Od juna 2013. godine svaki tužilac koji je prijavljen da se bilo na radnom mestu ili u privatnom životu ponašao na način koji nije dostojan tužilačke funkcije ili da je pak istu na bilo koji način nesavesno obavljao, bio je predmet istrage disciplinskog tužioca. Imena nekoliko stotina njih (pojedinih i po više puta) nalaze se u obimnim predmetima male kancelarije disciplinskog tužioca. Disciplinski organi postupaju po Zakonu o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US), Pravilniku o disciplinskom postupku i disciplinskoj odgovornosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca ("Sl. glasnik RS", br. 64/2012, 109/2013 i 58/2014), ali i Etičkom kodeksu javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 87/2013) koji propisuje ponašanje nosilaca javnotužilačkih funkcija.
- Etički kodeks predstavlja ponašanje koje ne ispada iz uobičajenog normalnog ponašanja. Tužiocu nije dozvoljeno da bude nepristojan, da se uvredljivo ponaša, povisi ton. Takođe, ne sme da se svađa sa kolegama, strankama... Etički kodeks propisuje pravila ponašanja tužilaca radi očuvanja poverenja javnosti u njihov rad i njime se predviđa da u svom ponašanju tužioci moraju biti pre svega nepristrasni i odgovorno obavljati svoju funkciju uz poštovanje prava i uzdržavanje od bilo kakvih aktivnosti, kako u privatnom životu tako i u radu koje bi mogle na bilo koji način izazvati sumnju u njihovu nepristrasnost - ukazuje Vidaković. Na propuste u radu i ponašanju njegovih kolega, ukazuju mu mahom građani. Međutim, kako kaže, ima i rukovodilaca tužilaštava koji su ti koji nakon što utvrde loše postupanje svojih zamenika, disciplinskom tužiocu šalju prijavu.
- Građani su ti koji podnose prijave jer su nezadovoljni odlukama. Međutim, disciplinski postupak ne služi tome i ne može se u njemu odlučivati o osnovanosti odluke i pravilnosti odluke javnog tužioca u bilo kom nivou odlučivanja. Rukovodioci tužilaštava podnose prijave protiv zamenika uglavnom zbog neažurnog postupanja po predmetima. Zbog toga može doći i do razrešenja, jer to spada u težak disciplinski prekršaj. Takođe, imali smo i dve prijave od ministra pravde - ukazuje on.
Disciplinski tužilac kroz brojke:
- 30 odsto na period od godinu dana: najveći procenat umanjenja plate tužiocu (do sada)
- 2013. godine počeo sa radom disciplinski tužilac
- 2 tužioca razrešena su do sada sa funkcije
- 2 prijave podnela je ministarka pravde
- 152 predmeta vodi disciplinski tužilac u 2018. godini
- 5 predloga za vođenje disciplinskog postupka podneo je disciplinski tužilac 2018. godine
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija