NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AMBALAŽI I AMBALAŽNOM OTPADU: Postoje nedoumice oko najave plaćanja kaucije za ambalažu

Za uvođenje sistema plaćanja kaucije za plastičnu, staklenu i limenu ambalažu, s ciljem da se smanji količina otpada, nije udaren čvrst temelj. Potrošači u ovom trenutku ne znaju koliki će teret da snose, niti kako će se to odraziti na njihov kućni budžet.

Kako sada stvari stoje, situacija nije jasnija ni članovima Radne grupe koji su učestvovali u izradi nedavno objavljenog Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Građani će tek da saznaju da li će i koji proizvodi poskupeti da bi se iz tog, dodatog prihoda, finansiralo funkcionisanje depozitnog sistema. Ovo se ne odnosi na kauciju koja se vraća. Da li će to biti osnovne životne namirnice, što bi bio veliki udar za plitak džep potrošača, ostaje da se vidi.

Građani neće moći da nose praznu ambalažu u manje radnje koje nemaju dovoljno prostora. Vraćaće je u velike hipermarkete, koji mogu biti udaljeni i više desetina kilometara, za one koji žive u selima. A snalaženje s gomilom ambalaže preostale nakon neke fešte, prepušteno je, kreativnosti potrošača.

Posebno pitanje je ko će da finansira aparate za ambalažni otpad, a cena jednog iznosi od 15.000 do 100.000 evra? Za "pokrivanje" lokacija širom Srbije potrebni su milioni evra. U Nacrtu piše da za sprovođenje zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta. Da li je i to planirano da se prevali na teret građana?

Još jedna logična nedoumica - ako 11 godina nije bilo dovoljno da se obezbede kontejneri za primarnu selekciju otpada, koliko je realno da će kaucijski sistem funkcionisati?

Izvor: Vebsajt Novosti, Elena Božić Talijan, 26.02.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija