Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE: Posebna odeljenja za korupciju do 200 miliona dinara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu


U Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu počela su da rade specijalizovana odeljenja tužilaštva za borbu protiv korupcije, a ministarka pravde Nela Kuburović kaže da će se posebna odeljenja baviti koruptivnim delima gde je imovinska korist stečena krivičnim delom do 200 miliona dinara.

Obuku je vodila Pravosudna akademija, a prošlo je 610 sudija, policajaca, tužilaca, finansijskih forenzičara koji će činiti udarne grupe za borbu protiv korupcije.

1. marta 2018. godine počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Zakon), kao i izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) koje su predvidele nova krivična dela, pre svega u oblasti privrede, kao što je pronevera u privrednoj delatnosti, zloupotreba u javnim nabavkama, zloupotreba u privatizaciji.

"Suština je da imamo novu organizaciju i tužilaštava i sudova i potpunu specijalizaciju", rekla je Kuburović i dodala da je Zakon usvojen pre više od godinu dana i da su sada stvoreni uslovi da procesi zbog korupcije završavaju osuđujućim presudama.

"Posebna odeljenja baviće se koruptivnim delima gde je imovinska korist stečena krivičnim delom šteta do 200 miliona dinara. Delima gde je stečena korist iznad tog iznosa baviće se Tužilaštvo za organizovani kriminal", pojasnila je ona.

Tužilaštva, kako je navela, imaju stručne ljude - forenzičare koji će da pomažu zamenicima u postupanju.

"Morali smo da izmenimo sistematizaciju, da tužilaštvima omogućimo da zaposle stručne ljude", naglasila je ona.

Pri višim sudovima i tužilaštvima u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu počela su da rade specijalizovana odeljenja za borbu protiv korupcije. Pri ovim odeljenjima, Zakonom je predviđeno uvođenje i službenika za vezu i udarnih grupa protiv korupcije i privrednog kriminala, kao i timova stručnjaka iz oblasti finansijske forenzike.

Tužilaštvo za organizovani kriminal će goniti optužene za visoku korupciju, veću od 200 miliona dinara, organizovani kriminal i terorizam, dok će u četiri regionalna centra biti procesuirani okrivljeni za koruptivna krivična dela čija je vrednost manja od 200 miliona dinara.

Pobrojane novine, prema rečima Radomira Ilića, državnog sekretara u Ministarstvu pravde, trebalo bi znatno da doprinesu smanjenju korupcije na svim nivoima.

Cilj je da policija i javni tužioci budu vešti u prikupljanju dokaza i da bolje sarađuju međusobno i sa drugim organima, da imamo tužioca koji će podneti "jaku" optužnicu i vešto predstaviti dokaze i sudije koje razumeju predmet po kojem postupaju. Prvi put se u naše zakonodavstvo uvodi pojam finansijske forenzike, kao multidisciplinarne oblasti koja obuhvata sva ekonomska znanja. Finansijski forenzičar pomaže javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija u cilju krivičnog gonjenja, odnosno kao stručnjak koji ima posebna znanja iz oblasti finansija, računovodstva, revizije, bankarskog, berzanskog i privrednog poslovanja, a koji je završio specijalizovanu obuku iz oblasti krivičnog prava – kaže Ilić.

Finansijski forenzičari radiće pri specijalizovanim tužilaštvima u četiri regionalna centra, koja će imati i svoje službenike za vezu. I organi i institucije van pravosuđa, propisuje zakon, moraju da imaju službenike za vezu sa tužilaštvom. To su Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija...

Nadležnost službenika za vezu je da dolazi u kontakt sa činjenicama koje su povezane sa organizovanim kriminalom i korupcijom, a koje mogu da budu dokaz u krivičnom postupku ili da vode do njega.

Ako je predmet veoma složen i zahteva stalno prisustvo službenika više državnih organa i multidisciplinarni pristup, javni tužilac za rad na ovakvim predmetima može da formira udarnu grupu.

Tužilac je taj koji i rukovodi ovakvom grupom. Udarna grupa može da bude stalna ili ad hok. Ad hok grupa formira se za neki naročito kompleksni predmet iz oblasti korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, a njom rukovodi javni tužilac. Njeni članovi su i drugi tužioci, policijski službenici i predstavnici onih državnih organa koji poseduju informacije neophodne za rasvetljavanje konkretnog predmeta i svi drugi koje tužilac pozove, a mogu da pomognu u ovom predmetu. Stalna grupa formira se za grupu predmeta ili neku veću kriminalnu pojavu. Na primer, ukoliko je cilj borba protiv zloupotreba u javnim nabavkama, formira se udarna grupa čiji se članovi bave isključivo ovom vrstom zloupotreba – objašnjava državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu pokrivaće najveću teritorijalnu nadležnost s obzirom na to da će postupati u predmetima koruptivnih krivičnih dela za područje beogradskog Apelacionog suda, čija teritorija obuhvata oko tri miliona stanovnika. Predsednik prestoničkog Višeg suda Aleksandar Stepanović, pored ostalog, kaže da će se suđenja u ovoj materiji održavati u dve smene

Određeno je da u ovom odeljenju postupa sedam sudija, koje će u radu pratiti potreban broj sudskog osoblja. Formirana su dva sudeća veća od po tri člana, vanraspravno veće i sudija za prethodni postupak....

Četvoro sudija je iz Višeg suda u Beogradu, dok je troje upućeno iz drugih sudova sa područja beogradske apelacije. Svi imaju dugogodišnje iskustvo u krivičnoj materiji, dali su pisanu saglasnost da postupaju po predmetima u Posebnom odeljenju i prethodno su prošli bezbednosne provere. Predsednik suda je imenovan za predsednika krivičnog vanraspravnog veća Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije. 

Sve sudije koje su raspoređene da postupaju u ovom odeljenju su prošle specijalizovanu obuku Pravosudne akademije koju su u prethodnom periodu, u nekoliko manjih radionica, organizovali eksperti predavači iz različitih oblasti. Obuka nije obuhvatala samo stručna predavanja, već i praktične vežbe i primenu znanja iz oblasti suzbijanja korupcije kroz konkretne primere. Sudije su, prema odredbama Zakona, dužne da pohađaju obuke i nakon što stupe na dužnost u Posebno odeljenje. 

Na pitanje može li se i na koji način skratiti dužina trajanja postupaka protiv visoke korupcije, Stepanović navodi da je formiranje novog specijalizovanog odeljenja uz postojanje novog zakonodavnog okvira ključni korak ka postizanju veće efikasnosti i kvalitetnije borbe protiv korupcije. Postupanje obučenih specijalizovanih sudija i javnih tužilaca isključivo u materiji koruptivnih krivičnih dela, uz unapređeni sistem saradnje represivnih sa drugim državnim organima kroz novine poput službenika za vezu, udarnih grupa i finansijskih forenzičara, nesumnjivo će doprineti uspešnijoj i daleko efikasnijoj borbi protiv korupcije. - Očekujem da će Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije vrlo brzo pokazati vidljive rezultate u radu - zaključio je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović.

Izvor: Vebsajt Politika, 01.03.2018.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija