NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRŽIŠNOM NADZORU: Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona
I Pravni okvir, period i način sprovođenja javne rasprave
Odbor za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, na osnovu člana 41. stav 3. Poslovnika Vlade ("Sl. glasnik RS", br. 61/2006 - prečišćen tekst, 69/2008, 88/2009, 33/2010, 69/2010, 20/2011, 37/2011, 30/2013, 76/2014 i 8/2019 - dr. uredba), na sednici održanoj 11. oktobra 2023. godine, doneo je Zaključak 05 Broj 9598/2023 kojim se određuje sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržišnom nadzoru i odredio Program javne rasprave, na predlog Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Stručni obrađivač i predlagač nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržišnom nadzoru (u daljem tekstu: Nacrt zakona) je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, koje je u procesu izrade Nacrta zakona, rešenjem ministra unutrašnje i spoljne trgovine, broj 119-01-00062/2023-01 od 12.06.2023. godine, obrazovalo Radnu grupu u koju su imenovani predstavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva privrede, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ministarstva zdravlja, Ministarstva zaštite životne sredina, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva finansija, Uprave carina, Agencije za bezbednost saobraćaja, Direkcije za mere i dragocene metale, Instituta za standardizaciju, Akreditacionog tela Srbije, Privredne komore Srbije, Nacionalne organizacije potrošača Srbije i Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine. U procesu izrade Nacrta zakona u okviru Radne grupe postignuta je usaglašenost predloženih rešenja.
U skladu sa Navedenim zaključkom Odbora za privredu i finansije i određenim Programom javne rasprave, sprovedena je javna rasprava u periodu od 13. oktobra do 2. novembra 2023. godine, shodno navedenim propisima i odredbama člana 77. stav 6. Zakona o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon), Nacrt zakona je bio objavljen na vebsajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine http://www.must.gov.rs i portalu “eKonsultacije”. Shodno objavljenom javnom pozivu i obrascu za dostavljanje primedbi, predloga i sugestija, zainteresovane strane su mogle da dostave svoje primedbe, predloge i sugestije, Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, poštom na adresu: Nemanjina 22-26 ili na e-mail: kabinet@must.gov.rs sa naznakom: “Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržišnom nadzoru”.
U periodu trajanja javne rasprave, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine je organizovalo okrugli sto, koji je održan 24. oktobra 2023. godine u Privrednoj komoru Srbije, ul. Resavska br. 15 u Beogradu, u Velika broj 1 u prizemlju sa početkom u 10.00 časova, koji je otvorio v.d. pomoćnika ministra unutrašnje i spoljne trgovine, Aleksandar Adamović.
II Učesnici javne rasprave
U javnoj raspravi učestvovali su predstavnici zainteresovanih privrednih subjekata, nadležnih institucija u oblasti infrastrukture kvaliteta, predstavnici regulatornih tela i nadležnih organa tržišnog nadzora, predstavnici sektora nadležnog za zaštitu potrošača, EU integracije, drugostepeni postupak, rešavanje žalbi potrošača, sprečavanje nelojalne konkurencije, kontrole usaglašenosti i bezbednosti proizvoda, planiranje, edukaciju, izveštavanje, procenu rizika i koordinaciju rada u oblastima nadzora u različitim sektorima tržišnog nazora, predstavnici laboratorija, Instituta za standardizaciju, predstavnici Privredne komore Srbije i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj- NALED, ukupno 50 učesnika.
III Analiza rezultata javne rasprave
1. Primedbi i sugestija načelnog karaktera
Svi učesnici javne rasprave upoznati su sa predloženim rešenjima, razlozima i karakteru predloženih izmena i dopuna Zakona o tržišnom nadzoru.
U periodu javne rasprave primljeni su sledeći predlozi i sugestije načelnog karaktera, podneti od strane Udruženja internih revizora Srbije UIRS:
“Povodom raspisanih javnih konsultacija za komentare na Nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o tržišnom nadzoru. Udruženje internih revizora Srbije (UIRS) želi da iznese svoj predlog i sugestije nakon pažljivog pregleda navedenog predlog zakona na internet stranici https://ekonsultaciie.qov.rs/topicOfDiscussionPage/253/1.
Ovim izmenama bismo obezbedili aktivniju ulogu interne revizije u procesu tržišnog nadzora, kroz učešće u samom sprovođenju nadzora i korišćenje njihovih izveštaja, ali i informisanje internih revizora o rezultatima spoljnog nadzora. Smatramo da su interni revizor nezaobilazni sagovornici u pojedinim elementima sprovođenja tržišnog nadzora kao što su razmatranje izveštaja, koordinacija, učešće i saradnja sa inspektorima.
Dozvolite da se prvo predstavimo Udruženje internih revizora Srbije (UIRS), osnovano je na osnivačkoj Skupštini održanoj 05. juna 2008. godine u Beogradu, ima Statut i druga akta neophodna za efikasno funkcionisanje, predsednika i izabrane organe, o kojima se možete upoznati na: https://uirs.rs/o-nama/organizaciia-uirs/
UIRS je član II A Gbbal (The lnstitute of lnternal Auditors-Gbbal) od osnivanja, a od decembra 2010. godine punopravni član od ove globalne organizacije priznat kao Institut internih revizora Srbije (II A Serbia). Od oktobra 2011. godine Udruženje je član Evropske konfederacije instituta internih revizora (ESIIA).
Kao Udruženje, naša misija je “Promovisanje interne revizije u Srbiji, podrška profesionalnom razvoju naših članova i jačanje njihovog uticaja u korporativnom okruženju”. U tom kontekstu, želimo da dostavimo sugestije internih revizora na tekst zakona. Kroz naše komentare i sugestije, smatramo da potpuna implementacija interne revizije u državnim preduzećima Republike Srbije treba biti integrisana u sistem korporativnog upravljanja kako bi se osigurala transparentnost, odgovornost i integritet u poslovanju.”
S obzirom da je Udruženje internih revizora UIRS, dostavilo i konkretne predloge i sugestije na konkretne odredbe Nacrta zakona, isti se razmatraju i analiziraju u posebnom delu ovog izveštaja koji se odnosi na konkretne predloge i sugestije.
Na održanom okruglom stolu vođena je diskusija o pojedinim zakonskim rešenjima, i to o nadležnostima organa tržišnog nadzora, značenju pojedinih pojmova u smislu Nacrta zakona, proceni rizika, znaku usaglašenosti, kaznenim odredbama i postavljana su pitanja na koja su dati odgovori i pojašnjenja od strane prisutnih predstavnika Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, kao organizatora okruglog stola. Izneto je i nekoliko komentara u pogledu potrebe za pravno-tehničkom redakcijom.
U skladu sa diskusijom i komentarima koje se odnose na pojmove pravnog lica i preduzetnika, izvršiće se potrebna redakcija radi preciziranja značenja ovih pojmova.
U vezi iznetog komentara predstavnika organa tržišnog nadzora da postoji nejasnoća u pogledu razumevanja pojma: “pružalac usluga ispunjenja naloga” dato je objašnjenje da je značenje ovog pojma precizno određeno u skladu sa Uredbom o usaglašenosti proizvoda i tržišnom nadzoru (EU) 1020/2019, da je precizno određena uloga ovog privrednog subjekta, i navedeno šta taj privredni subjekt može da obavlja a šta ne, što je značajno sa aspekta onlajn tržišnog nadzora, kao jednom od ključnih ciljeva izmene i dopune Zakona o tržišnom nadzoru. Što se tiče samog termina na srpskom jeziku, objašnjeno je da se koristi termin usaglašen u procesu stručne redakcije prevoda navedene EU Uredbe na srpski jezik i da je upoređen i usaglašen sa prevodom istog pojma na nekoliko drugih jezika.
U pogledu diskusije i pitanja koja se odnose na nadležnost organa tržišnog nadzora, Ministarstvo će sa posebnom pažnjom izvršiti dodatnu analizu odredbe Nacrta zakona kojom se menja član 6. Zakona o tržišnom nadzoru u kontekstu posebnih propisa koji, takođe, utvrđuju nadležnost organa tržišnog nadzora (npr. eko-dizajn, hemikalije i dr), i uzimajući u obzir sve komentare iznete u diskusiji, izvršiti izmenu navedene odredbe zakona u odgovarajuće obimu.
Na pitanje predstavnika privrede, u pogledu metodologije za procenu rizika, dat je odgovor da se primenjuju odredbe zakona i smernice koje su date u podzakonskom aktu donetom na osnovu Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, kojim je propisan oblik i sadržina obaveštenja o opasnom proizvodu.
U pogledu diskusije koja je vođena povodom srpskog znaka usaglašenosti, objašnjeno je da Zakon o tržišnom nadzoru ne propisuje srpski znak usaglašenosti već da propisuje opšta načela za primenu znaka usaglašenosti u skladu sa Uredbom (EZ) 765/2008 i da su te odredbe usaglašene sa nadležnim organima u oblasti infrastrukture kvaliteta.
U vezi kaznenih odredbi, izneti su komentari redakcijske prirode što će Ministarstvo unutrašnje i spoljne prirode, shodno potrebama redakcije koja se kontinuirana vrši nakon svake izmene materijalnih odredbi u tekstu Nacrta zakona,, otkloniti detaljnom pravno-tehničkom redakcijom teksta Nacrta zakona.
2. Primedbe na konkretan član i/ili stav
Udruženje internih revizora Srbije UIRS, dostavilo je sledeće predloge za izmenu i dopunu konkretnih članova i stavova:
“Član 8.
Dodati novu tačku:
Organi tržišnog nadzora dostavljaju izveštaje o izvršenom nadzoru i odseku interne revizije pravnog lica na koja se odnosi nadzor.
Član 9:
Izveštaji interne revizije se uzimaju u obzir prilikom sprovođenja aktivnosti tržišnog nadzora od strane nadležnih organa;
Organi tržišnog nadzora dužni su da međusobno sarađuju i sa odsekom interne revizije privrednih subjekata, uz primenu odgovarajućih mehanizama komunikacije i koordinacije u skladu sa ovim zakonom.
U okviru svoje nadležnosti, organi tržišnog nadzora:
razmatraju i postupaju po pritužbama i pripremaju izveštaje o pitanjima u vezi sa rizicima koji proističu iz proizvoda na koje se ovaj zakon odnosi, uključujući i izveštaje interne revizije;
nadziru nesreće i oštećenja zdravlja za koje se sumnja da su izazvane proizvodima klijenta tržišnog nadzora, proveravaju preduzimanje korektivnih radnji, u koordinaciji sa internom revizijom;
Organi tržišnog nadzora imaju pravo da zahtevaju od privrednih subjekata da im učine dostupnom dokumentaciju i informacije koje su im potrebne radi izvršenja aktivnosti, uključujući i saradnju sa internom revizijom, a kada i gde je to opravdano, ulazak u poslovne prostorije privrednih subjekata i uzimanje potrebnih uzoraka proizvoda.
Na osnovu informacija o proizvodu, proceni rizika, stepenu rizika i verovatnoći nastupanja štetnih posledica izazvanih tim rizikom i drugih informacija dobijenih od organa tržišnog nadzora i interne revizije privrednog subjekta, carinski organ je dužan da vrši pregled proizvoda u odgovarajućem obimu i u skladu sa principima iz stava 1. ovog člana, pre nego što se taj proizvod pusti u slobodan promet i da u vršenju tih dužnosti sarađuje sa organima tržišnog nadzora i internom revizijom privrednog subjekta i razmenjuje informacije koje su od značaja za obavljanje tog nadzora.”
IV Razmatranje konkretnih predloga i sugestija
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine razmotrilo je sve dostavljene predloge i sugestije navedenog Udruženja internih revizora Srbije UIRS i tim povodom smatra da sva pitanja izneta u predlozima konkretnih članova i stavova, nisu predmet uređivanja Zakona o tržišnom nadzoru, čime se ne osporava značaj i uloga interne revizije i saradnja na način kojim to uređuju propisi o internoj reviziji.
Organi tržišnog nadzora su nezavisni u primeni ovlašćenja propisanih Zakonom o tržišnom nadzoru imajući u vidu primenu drugih procenih propisa koji, pored ostalog uređuju dostavljanje izveštaja i drugih informacija zainteresovanim strana, nadziranim subjektima i duga pravila postupka (Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o inspekcijskom nadzoru i dr).
Nacrt zakona propisuje obavezu saradnje privrednih subjekata sa organima tržišnog nadzora, što je obaveza, ne samo pravnih lica već i preduzetnika na isti način, bez diskriminacije u pogledu organizacione strukture u skladu sa zakonom koji uređuje ta pitanja.
Organi tržišnog nadzor u svom radu primenjuju principe delotvorne komunikacije, transparentnosti u radu i dostupnosti informacija od javnog značaja, u skladu sa zakonom i načelima koji se primenjuju u sprovođenju aktivnosti tržišnog nadzora, kao što je načelo nezavisnosti i načelo proporcionalnosti u primeni mera vodeći računa da svojim aktivnostima obezbeđuje da na tržištu budu plasirani usaglašeni i bezbedni proizvodi i da svojim aktivnostima ne uvode nepotrebne barijere već da su u funkciji slobodnog protoka robe i zaštite poštene konkurenciju bez nepotrebnih ograničenja.
Iz navedenih razloga nisu izvršene izmene i dopune na osnovu predloga i sugestija navedenog učesnika javne rasprave.
Izvor: eKonsultacije, 27.12.2023.
Naslov: Redakcija