Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA: PORED REPUBLIKE, AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNE SAMOUPRAVE, USKORO ćE I GRADSKE OPšTINE MOćI DA BUDU OSNIVAčI FIRMI KOJE OBAVLJAJU DELATNOST OD OPšTEG INTERESA, S TIM šTO ćE NA ODREđENOM GEOGRAFSKOM PODRUčJU, SAMO JEDNO JAVNO PREDUZEćE MOćI DA OBAVLJA TAKVU DELATNOST


Ministar privrede, Željko Sertić, izjavio je da bi Nacrt zakona o javim preduzećima trebalo što pre usvojiti, kako bi se i primenio u 2016. godini, jer će taj propis produbiti kontrolu i od javnih preduzeća napraviti pravi servis građana.

"Ovim zakonom nastojimo da produbimo kontrolu, a bićemo posvećeni širim aspektima delovanja javnih preduzeća. To je jedini način da utegnemo stvari i da javna preduzeća, koja je država i ovlastila da rade, zaista postanu servis građanima i drugoj privredi", rekao je Sertić Tanjugu.

Nacrt zakona je u javnoj raspravi, a resorni ministar objašnjava da je Vlada Republike Srbije krajem 2014. i početkom 2015. počela da meri pojedine parametre, iako, kako primećuje, rezultate nema s čim da uporedi, jer se niko od prethodnika time nije bavio.

Uvedena je ta obaveza, ističe on, pa u poslednjih godinu dana javna preduzeća na svaka tri meseca dostavljaju izveštaje.

I tu je, navodi on, napravljen ozbiljan pomak u 2015, jer su preduzeća dobila 19 tačaka po kojima moraju da rade planove.

"Međutim, mi to nemamo sa čim da poredimo, osim sa njihovim planovima. Tako smo ih kontrolisali mereći rezultate u odnosu na ono što im je bio plan i u odnosu na realizaciju sam zadovoljan. A i oni su konačno shvatili da će ih država kontrolisati", rekao je Sertić.

On je precizirao da u Srbiji radi 36 republičkih i skoro 700 lokalnih javnih preduzeća, da su veći problem preduzeća u nadležnosti lokalnih samouprava, ali da postoje problemi na svim nivoima.

Recimo, dodao je, postoje slučajevi da u najvažnijim preduzećima postoje potpuno raznorodne delatnosi, neka preduzeća su klasični monopoli, dok ima i onih koji su potpuno na tržištu.

Gledajući javna preduzeća, rekao je Sertić, mora da se vodi računa i o preduslovima koje bi trebalo obezbediti rukovodstvu da bi moglo uspešno da izdrži konkurenciju, budući da privatne firme nemaju ograničenja koja država ponekad nameće javnim preduzećima.

To je ilustrovao primerom Pošte Srbije, koja je profitabilna iako se 47 kompanija bavi sličnom delatnošću. Pošta, naveo je, ima najveću istoriju, kapacitete, logistiku, ali ima i veliki broj neprofitabilnih jedinica u zabačenim delovima zemlje.

"I u tim zabačenim krajevima trebalo bi da postoji neki šalter na kojem možete da podignete penziju, predate poštu ili da imate poštara. Ekonomski, to ne može da bude isplativo, pa to privatne kompanije neće da rade, ali Pošta Srbije zbog društvene odgovornosti to mora da radi i da finansira. Zato mora da se nađe održiv nivo", objasnio je ministar.

S druge strane, istakao je, preduzeća koja dobijaju subvencije posebno moraju da pokažu maksimalan nivo odgovornosti.

"I oni koji upravljaju takvim preduzećima moraju da znaju da nisu na položaju, jer im je to dedovina, nego ih je država postavila da za tu istu državu urade dobar posao. To znači da firma ima profit, da nema krađa i prevara, da se svi standardi i merila korporativnog ponašanja primenjuju", rekao je Sertić.

Prema njegovim rečima, i subvencije koje država izdvaja moraju da budu na optimalnom nivou.

"Ako damo "x" milijardi, recimo Železnicama Srbije, moramo da znamo da su te pare zaista napravile razliku koja je potrebna da preduzeće dobro funkcioniše. A ne da danas imamo situaciju da jako malo kargo transporta ide preko Srbije, zato što Železnice ne mogu da obezbede međunarodne uslove koji su za to potrebni, pa da nas zaobilaze i idu preko Rumunije i Bugarske ka Bliskom Istoku", zaključio je Sertić.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 03.01.2015.
Naslov: Redakcija