Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Predlaže se da se u staž osiguranja utvrđuje i vreme na koji se uplata doprinosa odnosi, tako da se iznos doprinosa dovodi u odnos sa najnižom mesečnom osnovicom važećom u momentu uplate doprinosa


Postignuti ekonomski rezultati i uspostavljena finansijska stabilnost, kao i svođenje rashoda za penzije u okvire postavljanja fiskalnih pravila, omogućili su da se pitanje usklađivanja penzija izmesti iz Zakona o budžetskom sistemu i u potpunosti definiše matičnim zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, što je upravo osnova Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Na ovom mestu bi trebalo podsetiti da je formula za usklađivanje penzija i do sada bila sadržana u Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, s tim da je njena primena bila suspendovana u korist zakona kojim se uređuje budžet i budžetski sistem, a što je bilo nužno u periodu sprovođenja fiskalne konsolidacije.

Pored toga što se predlaže da se usklađivanje penzija u buduće reguliše prema odredbama Zakona o PIO, predlog zakona sadrži i odredbe kojima se na novi način definiše formula za usklađivanje penzija, perioda u kome će se usklađivanje vršiti, kao i parametara koji će se uzimati u obzir za određivanje procenata usklađivanja.

Navedeni predlog za cilj ima obezbeđivanje sledećeg: postojanje jasnog i predvidivog načina usklađivanja visine penzija, da rast penzija bude u određenoj meri vezan za rast zarada, povećanje realne vrednosti penzija, a time i standarda penzionera, očuvanje finansijske stabilnosti i održivog načina finansiranja isplate penzija i drugih prava iz PIO. Ovo konkretno znači da će se predlogom zakona definisati i usklađivanje koje će biti sprovedeno jednom godišnje, počev od penzije za januar 2020. godine.

Parametri koji će se koristiti za određivanje procenta usklađivanja su kretanje prosečne zarade bez poreza i doprinosa i kretanje potrošačkih cena. Ovi parametri će imati podjednak udeo u formuli za usklađivanje penzija, u skladu sa popularno nazvanom švajcarskom formulom. Dakle, penzije će se usklađivati prema formuli koja uključuje 50% promene zarada bez poreza i doprinosa i 50% promene potrošačkih cena.

Na ovom mestu je važno naglasiti da se podaci o kretanju prosečne zarade bez poreza i doprinosa i kretanju potrošačkih cena koji se uzimaju u obzir prilikom obračuna visine usklađivanja odnose na kretanje navedenih parametara za period od 12 meseci, počevši od juna prethodne godine, pa unazad zaključno sa julom u odnosu na period od 12 meseci koji prethodi navedenom periodu. Dakle, reč je o prosečnom kretanju navedenih parametara za tih 12 meseci u odnosu na prethodnih 12 meseci.

Primera radi, procenat usklađivanja penzija za januar 2020. godine dobija se kao polovina procenta rasta prosečne zarade bez poreza i doprinosa za period jul 2018. godina - jun 2019. godina u odnosu na prosečnu zaradu za period jul 2017. godina - jun 2018. godina i procenta rasta potrošačkih cena za period jul 2018. godina - jun 2019. godina u odnosu na potrošačke cene za period jul 2017. godina - jun 2018. godina. Može se postaviti pitanje zbog čega je izabran navedeni referentni period, odnosno zbog čega se penzije ne usklađuju prema prosečnom kretanju navedenih parametara za prethodnu kalendarsku godinu.

Postoje dva razloga za to. Prvi razlog je više tehničke prirode i vezan je za činjenicu da se podaci o kretanju zarada objavljuju 55 dana nakon isteka perioda na koji se odnose, što je nespojivo sa namerom da se penzije usklađuju počev od penzije za januar, jer bi podaci o kretanju prosečne zarade bez poreza i doprinosa, na primer, za 2019. godinu u odnosu na 2018. godinu bili poznati tek krajem februara 2020. godine.

Drugi razlog je mnogo važniji i vezan je za već pomenutu nameru da se penzije usklađuju na predvidljiv način, uz odgovornost prema javnim finansijama. Naime, na ovaj način će procenat usklađivanja penzija u narednoj godini biti poznat već krajem avgusta tekuće godine, što s jedne strane znači da će penzioneri već tada znati sa kolikim uvećanjem svojih primanja mogu da računaju. S druge strane, usklađivanje penzija se dovodi u vezu sa procesom planiranja javnih rashoda za narednu godinu, čime se takođe postiže predvidljivost, ali i odgovornost kada je u pitanju upravljanje javnim sredstvima.

S obzirom da je jasan cilj ove Vlade da se podigne standard i zaposlenih i penzionera, pratiće se pokazatelji standarda penzionera u toku godine i, ukoliko to bude neophodno, preduzimaće se mere zaštite bilo kroz jednokratnu pomoć ili uvećanje uz penziju, a važno je istaći da smo obezbedili zakonske instrumente za intervenciju ukoliko ona bude neophodna.

Pored usklađivanja penzija, nesumnjivo centralno pitanje ovog predloga zakona, predložene izmene i dopune Zakona o PIO obuhvataju i druge ništa manje važne izmene sa aspekta uređenja penzionog sistema kao što je sledeće. Predviđeno je preciziranje normi koje se odnose na dopunsku penzijsku štednju, čime se u potpunosti vrši usklađivanje sistema penzionog i invalidskog osiguranja sa propisima o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima.

Predloženim izmenama se utvrđuje da je PIO u Republici Srbiji obavezno, a da penzijski sistem u našoj zemlji čini i dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi koji se uređuju posebnim zakonom. Ovim se u suštini sistem dobrovoljnih penzijskih fondova i penzijskih planova i formalno prepoznaje kao deo penzijskog sistema.

Dalje važne izmene se odnose na proširenje obuhvata u domenu ostvarivanja prava na porodičnu penziju. Naime, u delu ostvarivanja prava na porodičnu penziju, vanbračna zajednica izjednačava se sa brakom, čime se istovremeno vrši usaglašavanje sa odredbom člana 62. stav 5. našeg Ustava.

Dakle, početkom primene ove odredbe pravo na porodičnu penziju moći će da ostvare i lica koja su živela u vanbračnoj zajednici sa preminulim, pri čemu se postojanje vanbračne zajednice utvrđuje u vanparničnom postupku.

U cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba koje mogu nastati fiktivnim zaključivanjem braka i fiktivnom vanbračnom zajednicom, posebnom normom se precizira da supružnik ili vanbračni partner preminulog mogu ostvarivati pravo na porodičnu penziju ukoliko su brak, odnosno vanbračna zajednica života trajali najmanje tri godine ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno korisnikom prava imaju zajedničko dete.

Sledeća izmena se odnosi na uređivanje isplate, naknade pogrebnih troškova, koje se isplaćuju u slučaju smrti korisnika, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Predloženo je da se isplata i visina naknade pogrebnih troškova uvede posebnim poglavljem, uz brisanje ove naknade kao prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom na to da ova naknada suštinski ne pripada ni osiguraniku, ni korisniku prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, već licu koje je snosilo troškove sahrane. Cilj predloga je efikasnija isplata naknade pogrebnih troškova licu koje je stvarno snosilo troškove sahrane.

Razvojem dinamičnog poslovnog okruženja, u praksi se sve češće pojavljuju nove okolnosti, koje dosadašnji propisi nisu prepoznavali. Zbog toga je neophodno reagovati u što moguće kraćem roku i prilagoditi propise izmenjenim okolnostima. Cilj je da propisi ne budu kočnica daljem razvoju privrede i društva, nego da budu i da stvore uslove za napredak u drugim oblastima. Iz tog razloga, Predlogom zakona se uređuje i status lica koja rade na teritoriji naše zemlje za stranog poslodavca koji nema registrovano preduzetništvo i predstavništvo u našoj zemlji, na način da se ta kategorija lica uvodi u osiguranje u svojstvu osiguranika samostalnih delatnosti. Time se širi obuhvat osiguranja, a pored toga se rešava i situacija koja je sve više prisutna u praksi.

Takođe, na predloženi način se vrši usklađivanje propisa u penzijskom i invalidskom osiguranju sa odredbama propisa koji uređuju pitanje poreza na dohodak građana, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i predloženih izmena uredbe o jednostavnoj prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Na isti način se predviđa rešavanje problema prilikom ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, od strane lica koja obavljaju poljoprivrednu delatnost u svojstvu preduzetnika. Dakle, predlaže se da se i oni u budućnosti prepoznaju kao osiguranici samostalnih delatnosti. I u ovom slučaju se na predloženi način vrši usklađivanje propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju sa odredbama propisa kojim se uređuju pitanja poreza na dohodak građana, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i predloženih izmena uredbe o jednostavnoj prijavi na obavezno socijalno osiguranje.

Odredbe Predloga zakona donose određene novine i za policijske službenike i pripadnike BIA. Naime, predlaže se da policijski službenici izjednačavaju se sa profesionalnim vojnim licem u slučaju nastanka invalidnosti, jer im se ostavlja mogućnost da obavljaju druge poslove koji nisu policijski.

Što se tiče pripadnika BIA, na osnovu predložene odredbe, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, preuzima podatke elektronskim putem za sve osiguranike, pa i za pripadnike BIA, što je i sada već u praksi prisutno.

Naime, predložena odredba Predloga zakona je u skladu sa izmenama i dopunama zakona od 30. septembra 2018. godine, kojim je propisano da počev od 1. januara 2019. godine podatke o matičnoj evidenciji svih osiguranika, pa i pripadnika BIA, Republički fond za PIO sistematski, elektronskim putem preuzima iz baze podataka organizacija za obavezano socijalno osiguranje. Dakle, predloženom izmenom se postupanje, koje u praksi već postoji, zakonom samo dodatno uređuje i precizira.

Predlogom zakona takođe se predviđa da se pravo na specijalna pomagala, za čitanje i pisanje ubuduće uređuje propisima o zdravstvenom osiguranju, jer po svojoj prirodi i karakteru pripada propisima iz te oblasti. Na taj način se doprinosi preciznijem definisanju oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i nadležnosti Republičkog fonda za PIO, u sprovođenju osiguranja.

Sledeće odredbe Predloga zakona odnose se na prevazilaženje problema uočenih u praksi i unapređenje sprovođenje osiguranja. Predlaže se da domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja po propisima te zemlje ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije, više nisu u kategoriji obavezno osiguranih lica, tj. brišu se iz osiguranja.

Naime, za ova lica se ne može obezbediti obavezno osiguranje, s obzirom na to da Republički fond za PIO nema saznanja o njihovom radu u inostranstvu. Navedena lica su obavezno osigurana kada podnesu zahtev i dokaze o radu u inostranstvu, pa sada postoji velika verovatnoća da će doći do izbegavanja obaveza prijave po ovom osnovu osiguranja. Iz tog razloga, predlaže se da se promeni ova odredba, s obzirom na probleme sa primenom u praksi.

Još jedno važno pitanje na koje se odnose izmene i dopune zakona je rešavanje problema utvrđivanja staža osiguranja, kada se doprinos plaća po isteku roka utvrđenih zakonom.

To se odnosi na osiguranike kojima je iznos obavezne uplate doprinosa utvrđivao Fond i kada je obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na najnižu osnovicu osiguranja izvršena po isteku roka utvrđenih zakonom.

Naime, predlaže se da se u staž osiguranja utvrđuje i vreme na koji se uplata doprinosa odnosi, tako da se iznos doprinosa dovodi u odnos sa najnižom mesečnom osnovicom važećom u momentu uplate doprinosa.

Zatim, u delu ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju, predloženim izmenama se unapređuje položaj osiguranika iz člana 14. stav 5. zakona sa ostalim osiguranicima tako što se propisuje da pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju. Ove kategorije lica su do sada navedena prava mogli da ostvare samo prestankom osiguranja, što je stvaralo poteškoće u praksi, imajući u vidu karakter delatnosti koje obavljaju.

Navedene izmene odnose se na sledeće kategorije osiguranika: lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, zatim, lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga koje se u smislu ovog zakona smatraju poslodavcem, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju, zatim, napred navedena lica koja rade na teritiriji naše zemlje za stranog poslodavca koji nema registrovano predstavništvo u našoj zemlji, osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji. Imajući u vidu da je reč o zaista brojnim kategorijama osiguranika koji obuhvataju veliki broj lica, jasan je značaj predloženih odredbi za efikasnije sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja.

Predlaže se izmena odredba vezanih za postupak ostvarivanja prava, čime se vrši usklađivanje zakona sa odredbama propisa koji uređuju opšti upravni postupak. U postupku utvrđivanja postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalni život i rad, predlaže se skraćenje trajanja postupka, jer se u organu veštačenja u drugostepenom postupku daje mogućnost da izvrši ocenu i postojanje navedenih kategorija.

Na kraju, tu su i odredbe kojima se obaveze i odgovornost zaposlenih u Fondu u odnosu na pružanje usluga zainteresovanim licima podižu na jedan viši nivo, što pruža osnov za unapređenje poverenja u ukupan rad fonda. Dakle, ovaj predlog zakona sadrži veliki broj odredbi kojima se u značajnoj meri unapređuje standard korisnika penzija, a takođe se vrši dodatno uređivanje penzionog sistema i unapređenje efikasnosti sprovođenja osiguranja, naveo je obrazlažući Predlog zakona u Narodnoj skupštini ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 28.11.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija