REFORMA PORESKOG SISTEMA: PORESKI INSPEKTORI UBUDUćE NEćE UNAPRED ZNATI GDE IDU NA TEREN, čIME ćE SE SPREčITI DOGOVARANJE SA PREDUZEćEM KOJE OBILAZE

Poreski inspektori koji dođu na posao neće unapred znati gde idu tog dana na teren, da li u firmu iks, ili ipsilon, čime će se sprečiti dogovaranje sa preduzećem koje obilaze, objasnio je pre nekoliko dana ministar finansija Dušan Vujović, najavljujući dalji plan poreske reforme u Srbiji.

Inspektori moraju, dodao je on, da pojačaju svoje stručne sposobnosti, da budu spremni na pravu suštinsku kontrolu i reviziju pozicija firmi, a ne samo proveru fiskalnih računa, koja je važna, ali nije jedina.

Poreska uprava je nedavno u cilju pooštravanja poreske kontrole raspisala javni konkurs za prijem viših poreskih inspektora i inspektora za terensku kontrolu koji će biti raspoređeni na ukupno 68 pozicija. Najviše će ih biti u Novom Sadu i Beogradu.

Direktorka Poreske uprave, Dragana Marković, nedavno je rekla da će prijem novih inspektora doprineti smanjenju prosečne starosti zaposlenih u toj službi koja je oko 56 godina, kao i da očekuje da bolji rad inspekcije omogući veću naplatu poreskih prihoda i efikasniju borbu protiv sive ekonomije. Ona je dodala da je u Poreskoj upravi sada oko 5.200 zaposlenih.

Šta je zapravo novo najavio ministar finansija? I koliko zaista iznenadne provere inspektora mogu imati efekta na smanjenje sive ekonomije i utaju poreza, ako se još prepričava slučaj od pre nekoliko godina kada je tadašnji direktor Poreske uprave, Ivan Simič, lično krenuo u iznenadnu kontrolu Kineskog tržnog centra u Bloku 45.

Došavši na lice mesta zatekao je sve zatvorene radnje, nakon čega je utvrđeno da je Kinezima na vreme javljeno da toga dana ne rade, jer se saznalo za "iznenadnu" poresku kontrolu.

Milan Knežević, vlasnik tekstilne industrije "Modus," kaže, da je vest da se reforma Poreske uprave nastavlja kroz sprečavanje dogovaranja preduzetnika i poreznika, poražavajuća.

– Ministar je time potvrdio da ne veruje svojim poreskim inspektorima. Ako on, sa druge strane, smatra da će pitanje utaje poreza da reši tako što neće dati priliku inspektoru da dva puta dođe kod istog poslodavca, "džaba mu reforma". Poreski inspektori nisu ni do sada, a neće ni ubuduće kontrolisati nelegalne tokove, nego legalne i polulegalne. Za to vreme će crno tržište nastaviti da se širi, što je najveći problem srpske privrede – kaže Knežević.

Kako inače, dodaje on, objasniti što u Srbiji paralelno sa domaćom tekstilnom industrijom ulazi tekstilna roba u vrednosti od osam do devet milijardi dinara mesečno.

– Ako se to zna, onda će najave ministra o budućoj poreskoj reformi izgledati kao da neko pokušava da ulivanje Save u Dunav spreči pipetom – zaključuje Knežević.

Upitan na koji način su inspektori radili dok je on bio direktor u Poreskoj upravi, Đerđ Pap, poreski stručnjak, kaže, da se novi način rada ni po čemu ne razlikuje od dosadašnjeg.

– Iznenadnih kontrola je uvek bilo i biće. To što na ovaj način pokušavaju da spreče saradnju između poslodavaca i inspektora, takođe nije realno, jer ko garantuje da se oni neće dogovoriti i kada se prvi put vide – pita Pap.

Ukoliko neko misli da će se pojačanim posetama inspektora firmama sprečiti friziranje poslovnih knjiga – neće, kaže on. Onaj ko fingira poslovne rezultate i ne plaća porez, to ne radi onog dana kada mu bane poreski inspektor, već mnogo ranije. Mnogo bi bilo bolje da se broj inspektora povećava, ali da zatiču što manje nepravilnosti u poslovanju firmi, što bi se automatski odrazilo i na smanjenje sive ekonomije od oko 30 odsto.

Pap, kaže, da je dobro što je Poreska uprava raspisala konkurs za prijem novih inspektora, ali dodaje, da je bitna i njihova stručnost. –Ima mnogo primera u praksi gde su poslodavci oštećeni upravo zbog nepoznavanja propisa samih poreznika, ali nijedan poreznik zbog toga nije odgovarao. Poslednji primer je uvođenje PDV-a u građevinarstvo a da niko ne zna gde se zapravo zaračunava ovaj porez, zbog čega mogu nastati ogromne štete za firmu, kaže Pap.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da Poreska uprava svuda u svetu prati novčane transakcije i reaguje ako primeti bilo šta sumnjivo pa tek tada posećuje poslodavce, a ne obilazi ih svakodnevno. Takav način rada, kakav je danas u Srbiji, Evropa je prevazišla pre 30 godina.

 – Umesto toga Srbija i dalje uvodi besmislene poreske namete, pa je tako propisano da kamion neke firme ne sme u toku dana da potroši više od 3.500 dinara za gorivo, jer se sve preko tog iznosa oporezuje. I koji to kamion može da stigne do Leskovca i nazad za 3.500 dinara, Poreznici se bave time, dok im u isto vreme promiču ogromne količine opranog novca od prodaje droge, ili drugih ilegalnih transakcija – zaključuje Rajić.