PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI: Poverenik smatra da Predlog zakona sadrži rešenja koja su suprotna Ustavu RS ili drugim relevantnim zakonima, te da bi se njihovim usvajanjem u pravni sistem unela dodatna konfuzija

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, povodom obraćanja više novinara i medija, i interesovanja za to da li je Poverenik upoznat sa sadržinom Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, čije se usvajanje predlaže po hitnom postupku, odnosno kakvo je njegovo mišljenje o tom Predlogu zakona, obaveštava javnost da mu je sadržina Predloga zakona poznata kao i da je u fazi pripreme zakona, u dva navrata, o njegovoj sadržini davao predlagaču mišljenje.

U mišljenjima Poverenika izneto je više kritičkih opservacija i upozorenja.

Glavne primedbe Poverenika odnosile su se na rešenja kojima se uređuju bezbednosne provere i na rešenja kojima se uređuje način određivanja tajnosti podataka.

U vezi sa bezbednosnim proverama, ukazano je da je veoma važno da budu uređene zakonom na jasan i nedvosmislen način, a da najvećim delom ostaju neuređene, nejasne, fluidne, kao i da se, suprotno Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), umesto da se urede samim zakonom, uređivanje bitnih pitanja u vezi sa bezbednosnim proverama svodi na nivo podzakonskog akta direktora Agencije.

U vezi sa načinom uređivanja tajnih podataka, ukazano je da su rešenja sadržana u Nacrtu zakona u suprotnosti sa fundamentalnim rešenjima iz Zakona o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) kojim se na jedinstven način uređuje ova materija.

Primedbe i sugestije Poverenika, BIA i Vlada nisu prihvatile.

Poverenik i dalje stoji na stanovištu da Nacrt zakona sadrži rešenja koja su suprotna Ustavu ili suprotna drugim relevantnim zakonima, te da bi se njihovim usvajanjem u pravni sistem unela dodatna konfuzija, što bi svakako trebalo sprečiti.

Poverenik, međutim, nema na raspolaganju mogućnost podnošenja amandmana niti bilo koji drugi instrument kojim bi mogao uticati na dalju zakonodavnu proceduru. Stoga su, eventualne intervencije u tekst zakona radi sprečavanja štetnih posledica stvar odgovornosti i volje narodnih poslanika. Razume se, šanse za to su znatno manje ukoliko predlagači istraju u opredeljenju da se zakon usvoji po hitnom postupku.

Izvor: Vebsajt Poverenika, 31.08.2017.
Naslov: Redakcija