ZAKONI O UPRAVLJANJU OTPADOM I O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA: Angažovanje čuvara kontejnera u Novom Sadu aktuelizovalo problem reciklaže otpada u Srbiji. Loše finansijsko stanje, zastarela i neadekvatna transportna sredstva, česte promene rukovodstva, nedostatak radnika na terenu i nedovoljna motivisanost da se razvija sistem, dovele su do situacije da je primat u sakupljanju sektora preuzeo privatni sektor i neformalni sakupljači koji su u otpadu našli jedini izvor zarade

Otpad u Srbiji konačno dobija na ceni. Prvi rat za smeće "buknuo" je u Novom Sadu, gde se gradska vlast grčevito bori da sačuva sadržaj kontejnera. Na jednoj strani su se našli komunalci, a na drugoj recikleri i sakupljači sekundarnih sirovina. Do nedavno je važnost reciklaže bila potpuno zanemarena, ali sve više je onih koji u poslednje vreme shvataju vrednost đubreta. Tako je u Novom Sadu glavno pitanje ovih dana: čije je smeće koje građani odlažu u kante?

JKP "Čistoća" tvrdi da otpad pripada njima i zato su doneli odluku o angažovanju čuvara koji bi trebalo da spreče sakupljače sekundarnih sirovina da prazne kontejnere. Nova mera "podigla je na noge" ceo niz udruženja građana, koja smatraju da se time krši pravo na rad i opstanak jednog od najranjivijih delova populacije Srbije.

Vladimir Zelenović, direktor JKP "Čistoća", rekao je da će ovo preduzeće istrajati u nameri da zaštiti imovinu Grada i "spreči kriminalno bogaćenje privatnih kompanija koje preprodaju ukradene sekundarne sirovine".

- Po Zakonu o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 i 104/2016) i Zakonu o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016), sve ono što se nalazi u kontejneru vlasništvo je ovog preduzeća, odnosno Grada Novog Sada - naglasio je Zelenović. - Čuvari će sprečiti krađu PET ambalaže, stakla, kartona i aluminijuma i reagovaće u slučaju da se smeće razbacuje i grad prlja. U celoj državi postoje moćne privatne kompanije koje dolaze do sekundarnih sirovina na nelegalan i kriminalan način, organizujući sakupljače sekundarnih sirovina koji im predaju otpad koji ukradu iz kontejnera. Ove bogate firme malim sumama novca, u gotovini, nagrade sakupljače sekundarnih sirovina, a nakon toga sirovine prerađuju i prodaju po daleko višoj ceni.

Činjenica je, međutim, da većina javnih komunalnih preduzeća dosada nisu ni bila zainteresovana za "obradu" otpada, niti za ulaganja u infrastrukturu u toj oblasti. Na to je pre nekoliko dana ukazao i Fiskalni savet, pre svega sa ciljem da opomene lokalne samouprave da zbog toga gube velike količine novca.

Prema podacima Agencije za životnu sredinu za 2014. godinu javna komunalna preduzeća su samo 0,8 odsto ukupnog sakupljenog otpada poslala u fabrike za reciklažu. Ostalih 99,2 odsto odloženo je na deponije.

U udruženjima građana koja se protive ovoj odluci navode da u borbi za goli opstanak, u Srbiji 30.000 neformalnih sakupljača obavlja društveno koristan posao sakupljanja otpada za reciklažu i tvrde da je najveći napredak u ovoj oblasti Srbija ostvarila zahvaljujući njihovom radu.

- Komunalna preduzeća su se pokazala kao najslabija karika u sistemu sakupljanja - tvrdi Kristina Cvejanov, predsednik Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada. - Loše finansijsko stanje, zastarela i neadekvatna transportna sredstva, česte promene rukovodstva, nedostatak radnika na terenu i nedovoljna motivisanost da se razvija sistem, dovele su do situacije da je primat u sakupljanju sektora preuzeo privatni sektor i neformalni sakupljači koji su u otpadu našli jedini izvor zarade. Zahvaljujući reciklerima i privatnoj inicijativi, sakupljanje ambalažnog otpada pokrenuto je u mnogim gradovima gde komunalna preduzeća nisu ni počela separaciju ambalažnog otpada.

Ne postoje podaci koliko tačno vredi tržište smeća u Srbiji, jer Agencija za životnu sredinu ima dosta poteškoća zbog kojih ne uspeva da prikupi i sistematizuje podatke iz svih tokova otpada. Ono što je sasvim sigurno je da u smeću leži veliki ekonomski potencijal koji Srbija nedovoljno koristi.

- Prema nekim procenama, svake godine u Srbiji se na deponijama "sahrani" više od 50 miliona evra - kaže Cvejanov. - Nemar i nedostatak finansijskih ulaganja u sistem upravljanja otpadom onemogućavaju da se on iskoristi kao resurs. Da bi se ovakvo stanje promenilo, država mora da napravi radikalan zaokret u politici prema životnoj sredini.

Formiranje posebnog Ministarstva ekologije u novoj Vladi Republike Srbije trebalo bi da bude bar početak tog procesa.

U "Čistoći" navode da su se za angažovanje čuvara koje će godišnje platiti 5.984.400 dinara odlučili, jer na mesečnom nivou trpe štetu veću od milion dinara.

- Najveći problem su upravo sakupljači sekundarnih sirovina, koji, osim što odnose ambalažni otpad koji građani savesno sakupljaju i odlažu u sklopu projekta primarne separacije, lome i kradu poklopce, razvaljuju kontejnere, uništavaju posude - nabrajaju u "Čistoći". - Zamena samo jednog lokota na podzemnom kontejneru, košta nas oko 300 dinara.

- Problem neformalnih sakupljača se ne može rešiti silom - smatra Kristina Cvejanov. - Rešenje mora biti sveobuhvatno i zadovoljiti sve zainteresovane strane, za šta je potreban dijalog. Ako neko misli da ovaj duboki socijalni i ekonomski problem može biti rešen preko noći, angažovanjem privatnog obezbeđenja da fizički sprečava sakupljače da uzimaju otpad iz kontejnera, vara se. Godinama apelujemo da država mora da se uključi u rešavanje problema.