NACRT ZAKONA O ŠTRAJKU: Štrajka ne može biti u Hitnoj pomoći, kontroli leta i službama bezbednosti, u svim ostalim slučajevima neophodan je minimum procesa rada. Minimum rada utvrđuje Kolektivni ugovor, ako njega nema, onda se formira posebna stručna komisija
Posle dve decenije, Srbija će dobiti novi Zakon o štrajku. Nacrt zakona o štrajku je na javnoj raspravi do 10. maja 2018. godine. Ubuduće, štrajka ne može biti u Hitnoj pomoći, Kontroli leta i službama bezbednosti, u svim ostalim slučajevima neophodan je minimum procesa rada.
Od 2003. godine priča se o izmenama Zakona o štrajku ("Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 103/2012 - odluka US), najveći strahovi godinama su bili da će radnici po novom moći da štrajkuju samo u krugu fabrike i da će snositi deo materijalne štete koju trpi poslodavac.
"Prevaziđeno je, kao što je bilo nepristojno očekivati da će vam neko protestovati u Zvezdarskoj šumi ili na Ušću", kaže Zoran Stoiljković, predsednik UGS "Nezavisnost".
Nacrtom zakona je precizirano da štrajk organizuje većina zaposlenih ili sindikat. Minimum rada utvrđuje Kolektivni ugovor, ako njega nema, onda se formira posebna stručna komisija.
Zoran Mihajlović, član radne grupe ispred SSSS kaže da je ranije bilo da poslodavac određuje zaposlene koji rade u minimumu procesa rada. Kako kaže, bude to mnogo veći broj ljudi nego što je potrebno za rad, odnosno da ljudi koji se nalaze u štrajkačkom odboru namerno budu stavljani u minimum procesa rada.
Poslodavci traže da se u slučaju štrajka i njima dozvoli - kontramera. Najčešća je situacija, kažu, da štrajkuju proizvodni radnici, firma je na gubitku i dodatno jer plaća administraciju.
"On onda ima pravo na lokaut, odnosno da kaže dok se ne dogovorimo sa proizvodnim radnicima, dok se ne dogovorimo sa zaposlenima, jednostavno firma će biti zatvorena", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Taj predlog nije ušao u Nacrt zakona, kao ni predlog sindikata da se napravi izuzetak od toga da poslodavac radniku ne plaća vreme provedeno u štrajku.
"Mi smo tražili da se uvede klauzula - osim ako se štrajk vodi zbog neisplaćenih zarada, onda je poslodavac u obavezi da tada isplati zaradu", rekao je Zoran Mihajlović.
"Ja mislim da je to vrlo logično, da je taj zahtev sindikata vrlo osnovan", rekao je Atanacković.
Činjenica je da se kod nas bar 95 odsto štrajkova dešava zbog neisplaćenih zarada, šta će još pokrenuti javna rasprava, znaće se do kraja maja.
"Radna grupa će ponovo da se sastane posle toga da implementira to i ja verujem da će ovo biti primer, kako i na koji način treba doneti zakon koji će biti u dogovoru sa sve tri strane", rekao je ministar Zoran Đorđević.
Među novim rešenjima je i institucija solidarnog štrajka koji ne sme biti duži od jednog dana, a moguć je u različitim firmama istog poslodavca.
Okrugli stolovi o Nacrtu zakona održaće se u:
- Novom Sadu, 8. maja 2018. godine;
- Nišu, 9. maja 2018. godine;
- Beogradu, 10. maja 2018. godine.
Naslov: Redakcija