ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Restitucijom vraćeno 7.000 objekata i 25.000 hektara šume
Postupak restitucije u Srbiji je uspešan i do sada je vraćeno više od 7.000 objekata poslovnog prostora, 25.000 hektara šume, kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
On je naglasio da nema još mnogo poslovnih objekata i zgrada za vraćanje i da očekuje da će do kraja 2017. i početkom 2018. godine 90 odsto objekata biti vraćeno.
- Mi nemamo otpor na političkom nivou, imamo dobru proceduru, dobre rezultate. Taj dobar duh treba da proširimo tako što ćemo otkloniti prepreke, identifikovati one koji nelegalno koriste imovinu, koji su jer uzurpirali. Ako se proces sprovede do kraja na dobitku su građani ali i država - rekao je Sekulić.
Upitan šta će biti sa beogradskom kafanom "Znak?" on je rekao da je doneto rešenje da se kafana vrati starim vlasnicima, ali da su se država i novi vlasnici žalili te da je sada postupak pred drugostepenim sudom.
Govoreći o naslednicima koji imaju prava na vraćanje imovine u postupku restitucije, on je rekao da Srbija ima najliberalniji Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015) i da su kod nas primenjivani standardi nasleđivanja Hrvatske, polovina ljudi ne bi dobila imovinu kroz restituciju.
Upitan za vraćanje imovine Jevrejima on je rekao da je to nešto drugo i da je oduzeto kao posledica Holokausta, te da je tokom nedavne posete Briselu, gde su svedočili brojni Jevreji sa kakvim se problemima suočavaju u drugim zemljama, moglo da vidi da je Srbija po tom pitanju "poštenija od ostalih".
- Neka zemlja napravi film o tome kada vrati sliku ili objekat, a mi samo za godinu dana vratimo imovinu vrednu 14 miliona evra, bez otpora u sistemu države, bez otpora javnosti - zaključio je Sekulić.
Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić kažu da su naslednici bili zadovoljni donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US), ali da nisu zadovoljni rešenjima koji štite "sumnjive interese onih koji su učestvovali u spornim privatizacijama".
Izvor: Vebsajt Blic, 01.05.2017.Naslov: Redakcija