Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Javna rasprava počeće krajem aprila 2019. godine


Javni izvršitelji - profesija stara svega nekoliko godina, a već je zaradila ogromno nezadovoljstvo građana i podelila stručnu javnost da li je treba ukinuti i izvršenje vratiti potpuno u nadležnost suda. Ministarstvo pravde je zadovoljno efikasnošću javnih izvršitelja jer su sudovi rasterećeni, ali najavljuju izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje) i javnu raspravu krajem aprila.

Ljude koji su u dugovima javni izvršitelji neretko tretiraju kao kriminalce, žale se građani. Smatraju da bi država pored efikasnije naplate dugova i rešavanja starih sudskih predmeta, morala da brine i o socijalnoj sigurnosti i zaštiti dužnika od gubljenja jedinog krova nad glavom.

"Ono što Ministarstvo pravde razmatra je limit, odnosno iznos potraživanja na osnovu koga neće moći da se sprovodi izvršenje prodajom nepokretnosti. Na taj način će za mala potraživanja građani biti sačuvani na neki način od bojazni da se proda stan u kome žive", kaže ministarka pravde Nela Kuburović.

Pokazalo se da javni izvršitelji ne vode dovoljno računa o načelu srazmere pa se dešava da odmah idu na prodaju kuće za dug koji bi se mogao naplatiti prodajom pokretnih stvari ili sredstvima sa računa.

"Prema važećem zakonskom rešenju, dozvoljeno je samo izvršiteljima da u toku postupka kada biraju između više različitih sredstava i predmeta izvršenja vode računa o načelu srazmere, što sud stavlja u nezahvalnu poziciju u smislu da ne može prilikom odlučivanja o predlogu za izvršenje da odlučuje o načelu srazmere", kaže Nikola Stošić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Problem je što javni izvršitelji mogu da oduzmu i prodaju imovinu, tzv. trećeg lica. Na primer, ako prijavite dužnika na svojoj adresi, izvršitelj vama može oduzeti imovinu. Dok dokazujete da je vaša, bez nje možete ostati.

"Tu je praksa javnih izvršitelja veoma sporna jer su sporne odredbe Zakona, kaže prigovor trećeg lica ni parnica ne utiču na izvršenje, izvršenje se nastavlja", kaže Jasmina Milutinović, potpredsednik Advokatske komore Srbije.

Primedbe imaju i izvršitelji - uglavnom na neujednačenu sudsku praksu.

"To otežava rad javnim izvršiteljima, ali što je još značajnije, dovodi stranke u izvršnom postupku u vrlo nezavidan položaj jer se u istim procesnopravnim situacijama zapravo mogu dobiti potpuno različiti ishodi postupaka", kaže Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore javnih izvršitelja.

Sadašnjem Zakonu nema leka, smatraju pojedini stručnjaci.

"Ne bi bilo dobro ići na izmene i dopune jer bismo zapravo jedan tekst koji ocenjujemo kao nekvalitetan samo dalje produbljivali, odnosno, po mom mišljenju, bilo bi mnogo, mnogo svrsishodnije da se napravi novi zakon", kaže prof. Nebojša Šarkić sa Pravnog fakulteta Univerziteta "Union".

Zakon bi, kaže, mogao da se podeli na dva jer je preobiman, pa se u njemu teško snalaze i oni sa višedecenijskim iskustvom u izvršnom pravu.

Jedan od zaključaka sa savetovanja javnih izvršitelja je da su za lošu sliku o njima odgovorni mediji, za koje se ocenjuje da vode hajku protiv njih i da su površno upoznati sa temom. Nadležnima nisu značajne ni preporuke Saveta za borbu protiv korupcije o javnim izvršiteljima, jer kažu da se njihov izveštaj temelji na navodima iz medija i pritužbama građana.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 01.04.2019.
Naslov: Redakcija