Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Sindikati se zalažu za ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju. Nadležni tvrde da još uvek nije utvrđen konačan predlog. Analiziraju se različite opcije i uticaj na kretanje troškova penzijskog i invalidskog sistema i posledično na sredstva budžeta, kojim se finansiraju nedostajuća sredstva za isplatu penzija


Još u aprilu 2017. godine Socijalno-ekonomski savet je prihvatio inicijativu za ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju, tadašnji premijer i ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja su podržali predlog, ali za punih sedam meseci stvar se nije pomerila sa mrtve tačke.

Od tada je, kako tvrde u Savezu samostalnih sindikata Srbije, koji je pokretač inicijative, održan samo jedan sastanak Radne grupe. Predstavnici Ministarstva su onda na sto stavili druge izmene, ali sporni član Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon) nije bio na dnevnom redu. Od tada do danas, tvrde oni, nisu se nijednom sastali, a ukidanje penala više niko i ne spominje.

S druge strane, u Ministarstvu rada, koje je u međuvremenu dobilo novog ministra Zorana Đorđevića, tvrde da članovi Radne grupe u užem sastavu i dalje rade na utvrđivanju predloga izmena Zakona i da je održano više sastanaka užeg sastava na kojima su razmatrana pojedina rešenja.

- Kada se utvrdi definitivna verzija predloga, Radna grupa će se sastati u punom sastavu - rečeno je u Ministarstvu. - U vezi sa odredbama Zakona koji definišu uslove za odlazak u prevremenu starosnu penziju, odnosno visinu prevremene starosne penzije, još uvek nije utvrđen konačan predlog. Analiziraju se različite opcije i uticaj na kretanje troškova penzijskog i invalidskog sistema i posledično na sredstva budžeta, kojim se finansiraju nedostajuća sredstva za isplatu penzija.

Prema njihovim rečima, u skladu sa ekonomskim mogućnostima budžeta i opredeljenom politikom kretanja troškova za penzije, predložiće se i odgovarajuće rešenje. Zato je, po njihovom mišljenju, još uvek rano govoriti o konkretnom rešenju u odnosu na uslove za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju.

Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, tvrdi da je član Radne grupe, ali da nije upoznat da ova grupa uopšte radi.

- Pisali smo i premijerki Ani Brnabić, ali još nema reakcije - kaže Mihajlović.

- U nadležnosti Ministarstva je da se sporni član promeni, ali se to ne događa. Sastanci su stopirani dolaskom novog ministra. U Ministarstvo su došli novi ljudi, ali susreta sa njima tim povodom nije bilo. Jedini put kada smo se sreli završio se fijaskom, pošto nadležni nisu pripremili predlog. -

Mihajlović ističe da su sindikati imali predlog kako izmena člana treba da glasi, ali sada sve ide iz početka. Po njima je najbolje rešenje bilo da svako ko napusti radno mesto pre 65 godine umanjeni ček prima samo dok ne napuni zakonom propisane godine, a da mu posle pripadne puna penzija.

Rešenja, međutim, ni sada nema. Računica, s druge strane, pokazuje da je mesečno državna kasa po osnovu penala "dobra" 1,7 milijardi dinara, koje bi inače isplaćivali da ovih kazni nema. Kada se to pomnoži s 12 meseci, ušteda je oko 20,4 milijarde dinara.

Penzijski sistemi u Evropi takođe poznaju umanjenje penzije za one koji se penzionišu pre starosne granice. Ovo umanjenje može da sadrži sama formula za računanje penzija, kao što je slučaj u Švedskoj, Norveškoj, Poljskoj, Italiji i drugim zemljama koje imaju tzv. NCD sistem, ili može biti u vidu kaznenih poena kao što je slučaj kod nas.

Tako, na primer, u Nemačkoj i Sloveniji kazneni poeni iznose 0,3 odsto mesečno, 0,5 je u Portugaliji i Slovačkoj, 0,4 u Finskoj, Estoniji, Litvaniji... Mađarska je 2012. godine ukinula prevremene penzije, a Letonija isplaćuje samo polovinu čeka do ispunjenja starosne granice. U Hrvatskoj kazneni poeni zavise od broja godina staža i kreću se od 0,1 do 0,34 odsto mesečno. Umanjenja su i u ovim zemljama uglavnom trajna, dakle penzija se umanjuje i nakon ispunjenja starosne granice.

Prema podacima Fonda PIO od oko nešto više od milion starosnih penzionera u Srbiji, u prevremenu penziju je zaključno s decembrom 2016. godine otišlo 17.902. Njima se za svaki mesec ranijeg odlaska sa radnog mesta ček umanjuje za 0,34 odsto. Maksimalno umanjenje može da bude 20,4 procenta.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014)

1a Prevremena starosna penzija

Član 70a

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 01.11.2017.
Naslov: Redakcija