VISOKI SAVET SUDSTVA UŠAO U IZBORNI CIKLUS ZA POPUNU OSAM MESTA U SAVETU

Izborna atmosfera se širi srpskim pravosuđem. Nakon advokata koji glasaju za izbor rukovodstva Komore, na "birališta" će izaći i sudije koji će iz svojih redova birati šest članova Visokog saveta sudstva.

U Visokom savetu sudstva sedi 11 ljudi koji svojim odlukama brane nezavisnost i samostalnost sudija i sudova. Od njih 11, troje je tu po položaju i njih čine predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ostalih osam članova su izborni i o njihovom imenovanju odlučuje Narodna skupština Republike Srbije.

Ipak, pre nego što spisak kandidata dođe pred poslanike, svaka od organizacija koja daje predstavnike sprovodi interne izbore. Od osam mesta, šest dolazi iz samih sudova, dok po jednog predstavnika daju pravni fakulteti i Advokatska komora Srbije. Sve odluke Saveta se donose većinom glasova svih članova.

Pošto sudijama koji su u VSS naredne godine ističe mandat, sudovi u Srbiji ulaze u izborni ciklus kako bi pronašli njihove zamenike. Prema Zakonu o Visokom savetu sudstva("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010 i 88/2011 - dalje: Zakon), budući članovi Saveta se biraju tako da svi sudovi budu zastupljeni. Tako će Vrhovni kasacioni, Privredni apelacioni i Upravni sud dati jednog člana, jedan će doći iz apelacionih sudova, jedan iz viših i privrednih sudova i jedan sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine. Osnovni, prekršajni i Viši prekršajni sud će dati dva buduća člana Visokog saveta.

Mogu se kandidovati sve sudije sa stalnom funkcijom, koje predloži sednica suda iz svoje kategorije ili koji dobiju pismenu podršku najmanje dvadeset sudija. Nakon što Izborna komisija Saveta utvrdi liste kandidata, sudije tajnim glasanjem odlučuju o njihovom izboru. Predsednici sudova ne mogu da se kandiduju. Kada sudije utvrde spisak ljudi, konačan izbor imaju poslanici Narodne skupštine Republike Srbije.

Društvo sudija Srbije smatra da način izbora članova Saveta pati od određenih manjkavosti i da bi izvesnim odlukama VSS-a to moglo da se ispravi.

"Društvo sudija predlaže da izborna komisija treba da obezbedi glasanje u sedištima apelacionih sudova, za sve sudije sa područja apelacije, a za sudije sudova republičkog ranga u sedištu beogradske apelacije, u cilju obezbeđivanja stvarne tajnosti izbora", navodi se u saopštenju Društva sudija.

Dodatno, Društvo sudija smatra da Savet treba da pozove sve kandidate da predstave kolegama - glasačima, svoje viđenje načina rešavanja najvažnijih pitanja sudskog sistema iz nadležnosti Visokog saveta sudstva.

Prema Zakonu, Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Ovom telu su podarene izuzetno široke nadležnosti kako bi moglo da ostvari cilj zbog kojeg je osnovano. Između ostalog, Savet bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda, predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda...

Od samog konstituisanja ovog tela 2009. godine, rad Saveta je praćen brojnim kontroverzama koje su dovele u pitanje njenu ulogu zaštitnika nezavisnosti pravosuđa. Najupečatljiviji primer je prva reforma pravosuđa iz 2010. godine, tokom koje je trećina sudija u Srbiji otpuštena, jer nije prošla reizbor. Nakon što je došlo do promene vlasti u zemlji, proces reizbora je od strane Ustavnog suda proglašen neustavnim i sve sudije su vraćene na posao. Odštete sudijama zbog ove reforme se i dalje plaćaju.

Kako sudije ne mogu uzastopno da budu birane za članove Visokog saveta sudstva, sudije Mirjana Ivić, Miroljub Tomić, Blagoje Jakšić, Aleksandar Stoiljkovski, Sonja Vidanović i Branka Bančević će po isteku mandata da se vrate u sudnice.