PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Sporni Predlog zakona mogao bi uskoro pred poslanike. Roditelji nestalih beba najavljuju proteste, jer ne žele obeštećenje već istinu i mogućnost za proširenje istrage
Roditelji koji tragaju za svojim nestalim bebama uskoro bi mogli da izađu na ulice i pred Vladom Republike Srbije dignu svoj glas protiv usvajanja Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji koji, prema njihovom sudu, ne rešava njihov problem.
Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba, kaže da bi već ove nedelje mogli da zatraže od MUP-a dozvolu za održavanje protesnog skupa.
- Mislim da ne treba čekati odluku Vlade da Predlog zakona koji nije dobar ponovo pošalje u skupštinsku proceduru. Moramo reagovati pre nego što Vlada donese takvu odluku - navodi Novokmet.
Nju niko iz Vlade, ali ni iz Ministarstva pravde nije kontaktirao od nedavne reakcije Saveta Evrope, koji je izrazio zabrinutost zbog činjenice da još nije usvojen Zakon koji treba da omogući izvršenje presude Evropskog suda za ljudska prava o nestalim bebama (Zorica Jovanović protiv Srbije), i pored upornih poziva ovog tela i garancija vlasti u Beogradu.
Novokmet kaže da Predlog zakona nije dobar i da roditeljima ne treba obeštećenje nego istina i mogućnost za proširenje istrage.
- U Predlogu zakona piše da ukoliko nije moguće utvrditi šta se dogodilo s detetom onda roditelji imaju pravo na obeštećenje. Mi tražimo da se to izbriše. Zadatak i obaveza organa je da se utvrdi istina, jer sve može da se utvrdi. Postoje dve opcije za utvrđivanje, a to su šta je sa lešom bebe ili šta je sa živim detetom - izričita je ona.
Podsetimo, Srbija još nije ispunila obavezu po presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. godine i donela zakon koji će roditeljima koji sumnjaju da su im iz porodilišta ukradene bebe omogućiti da saznaju istinu. Stoga je ponovo na meti kritika Komiteta ministara Saveta Evrope koji je sledeću proveru najavio u decembru 2017. godine.
"Srbija mora da preduzme sve mere za uspostavljanje mehanizma koji će omogućiti pojedinačna obeštećenja svim roditeljima čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji", navodi se u privremenoj rezoluciji. U odluci se podseća da Srbija, prema članu 46 Evropske konvencije o ljudskim pravima, ima bezuslovnu obavezu da izvršava presude suda u Strazburu.
Evropski sud za ljudska prava presudio je u martu 2013. godine da Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i obezbedi informacije o sudbini njenog novorođenčeta koje je nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina. Isti model primenjivaće se na više stotina slučajeva nestanka beba iz porodilišta u Srbiji. Rok za izvršenje presude bio je 9. oktobar 2014. godine.
Predlog zakona već je bio u skupštinskoj proceduri. Međutim, zbog predsedničkih izbora, nakon kojih je došlo i do promene u sastavu Vlade, svi predlozi zakona su povučeni iz skupštinske procedure, među njima i Predlog zakona o nestalim bebama. Tokom jeseni bi isti tekst, koji udruženja i civilni sektor nisu podržali, Vlada trebalo ponovo da usvoji i uputi ga pred poslanike.
"Ministarstvo pravde će, kao i do sada, nastaviti da u svom domenu čini sve kako bi roditelji koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta došli do istine", saopštilo je Ministarstvo pravde.
Predlog zakona je sporan, između ostalog, jer ne omogućava istragu koja bi dovela do saznanja šta se desilo sa bebama, poručuju iz Komiteta pravnika YUCOM. Kako navode, glavna zamerka je neadekvatnost vanparničnog postupka koji je predviđen za utvrđivanje statusa dece za koju se smatra da su nestala iz porodilišta u Srbiji. Kako objašnjavaju, s jedne strane vanparnični postupak neće omogućiti saznavanje svih relevantnih činjenica koje su neophodne kako bi se utvrdilo šta se desilo sa decom, iz razloga što ovaj postupak ne omogućava sprovođenje neophodnih istražnih radnji, a s druge strane ukoliko se ove činjenice utvrđuju u sudskom postupku, onemogućava se vršenje kontrole nad radom suda od strane nezavisnog tela (Zaštitnika građana), te bi izostalo sprovođenje tog dela presude.
Izvor: Vebsajt Danas, L. Valtner, 30.09.2017.Naslov: Redakcija