NACRT ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA: Sindikat pravosuđa traži da zaposleni ostvaruju zaradu u skladu sa obavljenim poslom i vremenom provedenim na radu

Završena je javna rasprava povodom Nacrta zakona o platama državnih službenika i nameštenika a na osnovu kojeg platu primaju i zaposleni u pravosudnim organima Srbije. Imajući to u vidu i poštujući slovo zakona, Sindikat pravosuđa Srbije očekuje da će Vlada taj Nacrt zakona uputiti i Socijalno-ekonomskom savetu na razmatranje i mišljenje.

Sindikat ukazuje da posebnu pažnju treba obratiti na činjenice iz teksta u nastavku.

Za zaposlene u pravosuđu izmene tog zakona veoma su ozbiljna stvar, posebno zbog toga što je dosadašnja praksa pokazala da materijalna prava Budžet, najčešće, ne podržava, odnosno da sredstva za primenu zakona nisu obezbeđena ili su ograničena. Dakle, trebalo bi država da se odredi šta želi – da štedi ili da unapredi. Nemamo saznanja o visini osnovice za obračun plata u sledećoj godini ali smo sigurni da ona neće biti u visini minimalne zarade, a morala bi.

Prema našem mišljenju zaposleni bi trebalo da ostvari odgovarajuću zaradu koja bi bila u skladu sa obavljenim poslom i vremenom provedenim na radu. Dakle, prema satima stvarno izvršenog a ne projektovanog rada, odnosno koliko rada toliko i zarade. Osnovna zarada za najjednostavniji posao (cena rada) ne može da bude niža od minimalne zarade ali može da bude veća.

Naime, u pravosuđu, kod istog poslodavca, plate (zarade) obračunavaju se na osnovu tri različite osnovice. Prva grupa su oni sa najnižim koeficijentom jedan, gde im rukovodilac koji predstavlja poslodavca doplaćuje razliku od visine osnovice do visine minimalne zarade u skladu sa vašom odlukom o visini cene sata. Druga grupa su zaposleni državni službenici i nameštenici kojima Vlada određuje visinu osnovice Budžetom za svaku godinu (niža od minimalne, sada iznosi 19.571,00 dinar). Treća grupa su nosioci pravosudnih funkcija kojima, takođe, Vlada određuje visinu osnovice i sada iznosi 31.327,00 dinara.

Nejasno je zašto zaposleni u pravosuđu imaju različitu individualnu cenu sata i zašto se cena sata razlikuje iz meseca u mesec, pa kada državni službenik, odnosno nameštenik, radi više – ima nižu cenu sata a kada radi manje – ima višu cenu sata. Vi donosite cenu rada za najjednostavniji rad. Koeficijent izražava stepen obrazovanja, složenost i odgovornost radnog mesta. Prednost ovakvog rešenja bila bi da ne bi bilo izuzetaka i plata bi se primala za stvarni rad. Svi bi imali istu cenu sata, razlika bi se ogledala na pravi način a to je po stepenu obrazovanja, složenosti i odgovornosti posla. Pored toga, zaposleni u organima koji primaju platu na osnovu ovog zakona bili bi izjednačeni sa zaposlenima u javnim preduzećima, agencijama i drugim delatnostima kojima je osnovica usklađena sa vašom odlukom o minimalnoj ceni sata negde, čak, i uvećana za 20%. Ukoliko država želi stvarno da "ujednači" sistem plata onda ne bi smelo da bude izuzetaka, zaključuje se u saopštenju Sindikata.