Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST STRATEGIJE RAZVOJA PRAVOSUĐA ZA PERIOD 2019-2024. GODINE: Pojedine sugestije Društva sudija unete u radnu verziju strategije, pa je tako napravljena razlika između etičkih pravila i disciplinske odgovornosti. Usvojen je i predlog da se analizira stanje u beogradskom pravosuđu i razmotri usvajanje zasebnih mera


Prioriteti radnog teksta Nacionalne strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine su dalje jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, nepristrasnosti, kao i dalje podizanje kvaliteta pravosudnog sistema, navodi se u ovom dokumentu. U pomenutom dokumentu, kao prioriteti navode se i dalje podizanje nivoa efikasnosti pravosudnog sistema i stepena poverenja javnosti u rad pravosuđa.

Predstavljajući pomenutu strategiju, ministarka pravde Nela Kuburović ukazala je da njene najvažnije oblasti obuhvataju ustavnu reformu, kao i izmenu čitavog seta zakona, koji moraju da budu usaglašeni sa izmenama najvišeg pravnog akta. U ovom dokumentu, prema njenim rečima, akcenat je stavljen na rasterećenje beogradskih sudova i mere koje je potrebno preduzeti kako bi se ostvario cilj.

Govoreći o novoj strategiji, ministarka se osvrnula i na prethodne dve iz 2006. i 2013. godine, ocenivši da je ona za period od 2006. do 2011. godine uspostavila nov normativni i institucionalni okvir, odnosno da je donet set novih pravosudnih zakona, da su formirani Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i Pravosudna akademija.

Ne treba zaboraviti kritike međunarodnih institucija, kada je reč o reformi iz 2006. godine. Venecijanska komisija je razmatrala Ustav iz 2006. godine, a potom u svom mišljenju iz 2007. godine, ukazala na niz nepravilnosti i kršenja evropskih standarda, kada je reč o postupku izbora sudija i rešavanja načela stalnosti sudijske funkcije – ukazala je ministarka.

Kako je objasnila, strategija koja je bila usvojena 2013. godine trebalo je da otkloni najveći deo posledica iz prethodnog perioda: povratak u sistem sudija i tužilaca koji su bili razrešeni 2009. godine, uspostavljanje nove mreže sudova od 2014. godine, koja je trebalo da otkloni problem nejednake opterećenosti sudova, kao i problem velikog broja nerešenih starih predmeta.

Ministarka je naglasila da je zadovoljna ostvarenim rezultatima u poslednjih nekoliko godina u cilju jačanja nezavisnosti i stručnosti nosilaca pravosudne funkcije, i povećanju efikasnosti, kao i da su uvedene nove pravosudne profesije – javni beležnici i izvršitelji.

Dosta toga je urađeno i na razvoju e-pravosuđa i unapređenju infrastrukture. Prethodni petogodišnji period obeležilo je najveće infrastrukturno ulaganje u poslednjih nekoliko decenija – naglasila je Kuburovićeva.

Društvo sudija Srbije, kako kažu u ovom strukovnom udruženju, pozdravlja to što je Strategijom razvoja sudstva za period 2019–2024. godine, prepoznata potreba za stabilizacijom sudskog sistema i "zadržano opredeljenje iz dosadašnjih strateških dokumenata da je unapređenje srpskog pravosuđa potrebno usmeriti u pravcu usvajanja najviših evropskih standarda, uz istovremeno uvažavanje pravne tradicije Republike Srbije".

– Za pohvalu je to što su, za razliku od dosadašnje prakse, razmotrene sugestije Društva sudija, a pojedine i unete u radnu verziju strategije, pa je tako napravljena razlika između etičkih pravila (principa u skladu sa kojima bi sudija trebalo da se ponaša) i disciplinske odgovornosti (ponašanje sudije, koje je unapred zakonom propisano kao zabranjeno). Usvojen je i predlog društva da se analizira stanje u beogradskom pravosuđu i razmotri usvajanje zasebnih mera, jer u tom pravosuđu oko 30 odsto svih sudija u Srbiji, rešava čak 70 odsto svih predmeta u zemlji – kaže Dragana Boljević, predsednica strukovnog udruženja sudija.

Društvo sudija, prema njenim rečima, smatra da treba zadržati sve ranije planirane, a neizvršene aktivnosti iz važećih strateških dokumenata. Prema mišljenju Boljevićeve, sve evropske standarde treba ponovo vratiti u fokus i prestati sa insistiranjem da se samo mišljenja Venecijanske komisije predstavljaju kao jedini izvor tih standarda.

Ustavne promene, koje je vlada predložila Narodnoj skupštini, umesto najviših evropskih vrednosti, sadrže rešenja koja dostižu jedva njihov minimum. U pojedinim stvarima je čak spušten već dostignuti nivo standarda. Na primer, važeći Ustav propisuje da je sudija u vršenju svoje sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu, da je u sastavu VSS sedam sudija od 11 članova, da sudija bez svoje saglasnosti ne može da bude upućen u drugi sud, kao i da protiv svake odluke VSS ima pravo na pravni lek. Za razliku od toga, nacrt ustavnih amandmana propisuje da sudija sudi vodeći računa o sudskoj praksi, da u sastavu VSS ima samo pet sudija od deset članova, ne propisuje garanciju nepremostivosti kada je reč o upućivanju, niti pravo sudije na pravni lek protiv odluka VSS. Osim toga, prevelika uopštenost strategije dopušta mogućnost najrazličitijih rešenja za jednu te istu stratešku meru. Veoma je važno i da se pažljivo detektuju osnovni problemi u sudstvu i istraže najadekvatnije mere za njihovo prevazilaženje – objašnjava Boljevićeva.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 26.06.2019.
Naslov: Redakcija