Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST STRATEGIJE RAZVOJA PRAVOSUĐA ZA PERIOD 2019-2024. GODINE: Strategija obuhvata ustavnu reformu, kao i izmenu čitavog seta zakona, koji moraju da budu usaglašeni sa izmenama Ustava. Akcenat je na rasterećenje beogradskih sudova i merama koje je potrebno preduzeti u narednom periodu u tom cilju


Nova Strategija razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa, istakla je ministarka pravde Nela Kuburović na okruglom stolu u Beogradu, na kojima je prisutnima predstavljen radni tekst Nacionalne strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine.

Ministarka je ukazala da je na Nacrtu strategije radila radna grupa u apsolutno istom sastavu kao i komisija koja je pratila sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013). Ona je naglasila da je radni tekst postignut konsenzusom svih članova, i dodala da je čitav proces izrade nacrta pratio transparentan i inkluzivan postupak rada na izradi strategije.

Govoreći o najvažnijim oblastima nove strategije, ministarka Kuburović je ocenila da ona obuhvata ustavnu reformu, kao i izmenu čitavog seta zakona, koji moraju da budu usaglašeni sa izmenama Ustava. Ona je ukazala da nova strategija stavlja akcenat na rasterećenje beogradskih sudova i mere koje je potrebno preduzeti u narednom periodu u tom cilju.

Ona se osvrnula i na prethodne dve strategije reforme pravosuđa iz 2006. i 2013. godine. Ministarka pravde je ocenila iako je Strategija reforme pravosuđa za period 2006-2011. uspostavila nov normativan i institucionalni okvir (donet je set novih pravosudnih zakona, formirani su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao i Pravosudna akademija. "Upravo ova strategija je donela najviše zamerki i najviše nepravilnosti zbog kojih na neki način posledice i danas osećamo – to je bio reizbor sudija 2009. godine, netransparentan, a kako je kasnije i Ustavni sud potvrdio – neustavan postupak, zatim mreža sudova koja je počela sa radom 1. januara 2010. godine, pokazala se kao neefikasna", istakla je ministarka Kuburović i dodala niz godina nisu postojali kriterijume za vrednovanje rada sudija i tužilaca, a gotovo tri godine sudovi nisu imali izabrane predsednike sudova.

"Ne treba zaboraviti ni kritike od međunarodnih institucija, kada je reč o reformi iz 2006. godine. Ustav iz 2006. razmatran je od strane Venecijanske komisije, koja je u svom mišljenju iz 2007. ukazala na niz nepravilnosti i kršenja evropskih standarda, kada je reč o postupku izbora sudija i rešavanja načela stalnosti sudijske funkcije", navela ja ministarka. Kako je objasnila, upravo strategija koja je bila usvojena 2013. godine trebalo je da otkloni najveći deo posledica iz prethodnog perioda – povratak u sistem sudija i tužilaca koji su bili razrešeni 2009. godine, uspostavljanje nova mreža sudova od 2014. godine, koja je trebalo da otkloni problem nejednake opterećenosti sudova, kao i problem velikog broja nerešenih starih predmeta.

Ona je istakla da je zadovoljna ostvarenim rezultatima u poslednjih nekoliko godina u cilju jačanja nezavisnosti i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, i povećanju efikasnosti, kao i da su uvedene nove pravosudne profesije - javni beležnici i izvršitelji itd.

"Dosta toga je urađeno i na razvoju e - Pravosuđa i unapređenju infrastrukture. Prethodni petogodišnji period je obeležilo najveće infrastrukturno ulaganje poslednjih nekoliko decenija – posle više decenija imamo izgrađene nove sudske zgrade - u Raški, Požarevcu, Pančevu, Užicu, zatim Prekršajni sud u Beogradu dobio je svoju zgradu nakon nekoliko godina, završava se rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, a započeta je izgradnja iz temelja nove Palate pravde u Kragujevcu", istakla je ministarka Kuburović.

Ministarka pravde je ukazala da je izrada radnog teksta Strategije razvoja tekla paralelno sa revizijom Akcionog plana za Poglavlje 23. "Akcioni plan za Poglavlje 23 upravo treba da bude istovremeno i Akcioni plan za sprovođenje mera Strategije razvoja, kako bi se izbegla različiti načini izveštavanja i vršila efikasnije kontrola sprovođenja aktivnosti", ocenila je Kuburović.

Ministarka je ukazala da je Nacrt revidiranog akcionog plana dostavljen Evropskoj komisiji na mišljenje, i da će nakon dostavljanja primedbi od strane EK, Ministarstvo pravde ponovo otvoriti javnu raspravu i konsultativni proces sa državnim organima, ali i sa civilnim sektorom, kako bi se izradio konačni revidirani Akcioni plan i kako bi se i Strategija i revidirani Akcioni plan istovremeno usvojili.

Direktor Misije američke agencije za međunarodni razvoj USAID u Srbiji Majk de la Rosa istakao je da USAID opsežno pomaže reforme u Srbiji već 18 godina, a naročito unapređenje zakonodavstva, obuku sudija, te da je svedok značajnog napretka, kao i mnogih izazova koji su bili na putu.

De la Rosa je istakao da je USAID uvek imao konsenzus sa svojim partnerima, glavnim zainteresovanim stranama, a to se ogleda u tome da ekonomski i društveni napredak ne može biti ostvaren bez odlučnog poštovanja vladavine prava i delotvorne zaštite prava svih, odnosno da i jedno i drugo nalaže funkcionalno pravosuđe i rešavanje predmeta na predvidljiv način i u razumnom roku.

Vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da su aktivnosti i mere strateških dokumenata koje se godinama sprovode uvek sa ciljem postizanja nezavisnosti, kao i stručnog, odgovornog i efikasnog pravosudni sistem.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac istakla je da je za dalji razvoj pravosuđa neophodan sveobuhvatni pristup, te da je Strategiju reforme pravosuđa za period 2013-2018 potrebno sada nastaviti i unaprediti.

"Nacrt strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine predstavlja jedan kvalitetan plan i smatram da sadrži sveobuhvatnu razradu strateških ciljeva koji unapređuju pravosudni sistem naše zemlje. Nezavisno, samostalno, moderno i efikasno pravosuđe, koje je odgovorno i otvoreno predstavlja suštinu naših napora", ukazala je Dolovac.

Radni tekst Strategije razvoja pravosuđa učesnicima okruglog stola predstavile su zamenik direktora Pravosudne akademije Majda Kršikapa i sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji i savetnik predsednika Vrhovnog kasacionog suda Snežana Andrejević.

Konsultativni proces o radnom tekstu Strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine organizuje Ministarstvo pravde uz podršku USAID-ovog projekta "Vladavina prava".

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 24.06.2019.
Naslov: Redakcija