Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Kazna doživotnog zatvora podelila pravnike i javnost


Tek što je objavljen, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, čini se, podelio je javnost. Na jednu stranu svrstali su se oni koji smatraju da su "korekcije" pomenutog zakona donete na brzinu i bez adekvatne javne rasprave, dok su se na drugoj strani našli oni koji ovakve tvrdnje ne prihvataju i zagovaraju tezu da je izmena Krivičnog zakonika("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) bila neophodna.

Predložene izmene odnose se na uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela: ubistvo, silovanje koje za posledicu ima smrt, zatim obljubu nad detetom i nemoćnom osobom sa smrtnom posledicom, kao i za krivično delo obljube zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom. Pored uvođenja doživotnog zatvora, Nacrt zakona sadrži još jednu bitnu novinu, a to je propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinilaca krivičnih dela kad je reč o povratnicima, odnosno višestrukim povratnicima.

Uvodi se i novo krivično delo napada na advokata i reguliše sankcionisanje pripremanja ubistva. Novi Nacrt predviđa i da ne može biti uslovnog otpusta osuđenih za krivična dela ubistva, silovanja sa smrtnim ishodom, obljube nad nemoćnom osobom, obljube nad detetom i obljube zloupotrebom položaja.

Miodrag Majić, sudija krivičar Apelacionog suda u Beogradu, smatra da zabrinjava činjenica što pre izrade Nacrta nije bilo ozbiljnije javne rasprave o izmenama koje su predložene, a koje ocenjuje kao izuzetno krupne zahvate u krivičnom zakonodavstvu.

Kad je reč o uvođenju doživotnog zatvora za određeni broj krivičnih dela, mislim da će najsporniji segment biti odredba kojom se zabranjuje uslovni otpust za određena krivična dela. Nesumnjivo ćemo doći u problem sa Evropskim sudom za ljudska prava, koji se u vezi sa ovim pitanjem već ranije, povodom drugih država, izjašnjavao. Ovaj sud je u tim predmetima bio na čvrstom stanovištu da se nedavanje bilo kakve šanse osuđenom da se nada da će se njegova situacija ikada promeniti može podvesti pod pojam nehumane kazne, koja je izričito zabranjena poveljom. Čitajući obrazloženje zakona koje nam je predlagač ponudio, čini mi se da dobar deo tih izmena ili ne sadrži potpuno obrazloženje ili ga ne sadrži uopšte. Uvođenje doživotnog zatvora i zabrana uslovnog otpuštanja za najteže kazne ne sadrži nikakvo obrazloženje. U stvari, navodi se da je ona u skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" i da je, valjda, usled toga i prihvaćena. Međutim, to je tako velika i kardinalna izmena da je upravo ona zahtevala jako ozbiljno obrazloženje – smatra Majić.

U Nacrtu, kako kaže Milan Škulić, profesor Krivičnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, upada u oči nekoliko stvari: ponovno pooštravanje kazni, manje mogućnosti za njihovo ublažavanje, što je represivniji pristup onome što je već postojalo u našem Krivičnom zakoniku.

Stara je istina da propisane kazne, ali i one koje se izriču, imaju suženi preventivni karakter jer se mogući učinioci krivičnog dela više pribojavaju otkrivanja nego sankcije koja će im biti izrečena. Najbolji preventivni efekat je povećanje stope otkrivanja i sankcionisanja, što je pre svega posao policije, ali i tužilaštva koje rukovodi predistražnim postupkom. U vezi sa kaznom doživotnog zatvora, reći ću da sam je uvek podržavao smatrajući da je ona jedina adekvatna zamena smrtnoj kazni – ocenio je Škulić.

Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić", na čiji je predlog uvedena kazna doživotnog zatvora bez prava na pomilovanje za određena krivična dela, ne prihvata navode da je Nacrt donet bez javne rasprave. Fondacija je, objašnjava, održala nekoliko okruglih stolova sa predstavnicima relevantnih institucija, gde su detaljno obrazložene predložene izmene.

Svi se pozivaju na prava učinilaca krivičnih dela, a gde su prava za Tijanu, Anđelinu, Ivanu? Kazna bezuslovnog zatvora već je predviđena Marijinim zakonom za određena krivična dela. Takođe, o uvođenju kazne doživotnog zatvora govori se od 2014. godine, tako da niko ne može da kaže da je ova sankcija uvedena naprečac ili bez adekvatnih analiza i priprema – naglašava Jurić.

U dosadašnjoj sudskoj praksi, kaže Mirjana Jakovljević, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i član radne grupe za izmenu i dopunu KZ, izricane su kazne od 40 godina za ubistva dece, ali je pitanje da li su one postigle svrhu kažnjavanja.

Ubistva dece izvršena su pod naročito teškim okolnostima, tako što su navedene žrtve najpre silovane, pri čemu su im nanete teške povrede od kojih su preminule, ili su nakon silovanja usmrćene davljenjem, sonom kiselinom, a neke od njih zapaljene, pri čemu su pojedini od ovih izvršilaca već više puta ranije osuđivani za najteža krivična dela. Stoga se postavlja opravdano pitanje da li su izrečene maksimalne kazne zatvora ostvarile svrhu kažnjavanja, odnosno da li su sprečile učinioca da ubuduće ne čini krivična dela ili da ne utiče na druge da ne izvrši krivična dela. Treba naglasiti da Srbija, kao i Portugalija, Island, Norveška i Hrvatska, spada u retke evropske zemlje čije zakonodavstvo ne propisuje mogućnost izricanja kazne doživotnog zatvora – navodi Jakovljevićeva.

Propisivanje kazne doživotnog zatvora za krivično delo ubistva, objašnjava tužiteljka, ne znači da bi svaki njegov izvršilac nužno bio osuđen na tu kaznu.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 25.04.2019.
Naslov: Redakcija