PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNOJ POLICIJI: ZAšTITNIK GRAđANA SMATRA DA SE PREDLOGOM ZAKONA NEPOTREBNO JAčAJU OVLAšćENJA KOMUNALNIH POLICAJACA, A OGRANIčAVAJU SLOBODE I PRAVA GRAđANA. SNIżEN JE KRITERIJUM ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U KOMUNALNOJ POLICIJI, A UKINUTO JE I OGRANIčENJE BROJA KOMUNALNIH POLICAJACA U ZAVISNOSTI OD BROJA STANOVNIKA OPšTINE, ODNOSNO GRADA

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji neproporcionalno i nepotrebno se jačaju ovlašćenja komunalnih policajaca, a ograničavaju slobode i prava građana. Takve izmene nisu neophodne za delotvorno održavanje komunalnog reda, a iskustva u radu komunalne policije upućuju na potrebu za restriktivnijim, a ne širim pristupom ovlašćenjima.

Takođe, Predlogom zakona je, bez valjanog razloga, snižen kriterijum za zasnivanje radnog odnosa u komunalnoj policiji, a ukinuto je i ograničenje broja komunalnih policajaca u zavisnosti od broja stanovnika opštine, odnosno grada, kaže se između ostalog u Mišljenju Zaštitnika građana koje je upućeno Narodnoj skupštini.

Član 3. Predloga zakona predviđa mogućnost da komunalni policajci, po pisanom nalogu načelnika komunalne policije, poslove komunalne policije obavljaju bez službene uniforme sa oznakama. To nije opravdano, imajući u vidu prirodu poslova komunalne policije propisanih članom 9. Zakona o komunalnoj policiji ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009). Metod prikrivenog rada u načelu nije primeren niti proporcionalan zadatku komunalne policije.

Imajući u da i sam Predlog zakona ne sadrži nikakva ograničenja u tom pogledu (npr. vrstu zadataka čije se obavljanje može vršiti bez uniforme), predloženom odredbom se po oceni Zaštitnika građana daje preširoko ovlašćenje načelniku komunalne policije.

S obzirom na to da u obrazloženju Predloga zakona nisu izneti razlozi za propisivanje mogućnosti da komunalni policajci poslove komunalne policije obavljaju bez službene uniforme sa oznakama, Zaštitnik građana se na njih nije mogao posebno osvrnuti.

S druge strane, neuniformisano obavljanje poslova komunalne policije slabi mogućnost kontrole i transparentnost rada komunalnih policajaca, legitimisanih da pod određenim uslovima prema građanima primenjuju ovlašćenja. Vidljivost rada komunalne policije, kao relativno mladog organa, posebno je značajna, kao i mogućnost širokog nadzora nad njenim radom, uključujući i nadzora od strane javnosti.

Načelnici komunalne policije ne mogu da budu dovoljna garancija da se rad bez uniforme neće koristiti nepravilno, posebno što su zabeleženi slučajevi nezakonitosti i nepravilnosti u kojima su učestvovala i lica ranga načelnika.

U pogledu odredaba kojima se urećuje primena ovlašćenja komunalne policije, Predlogom zakona je trebalo otkloniti manjkavost iz postojećeg člana 25, stava 1. Zakona o komunalnoj policiji, ali to nije učinjeno.

Navedenom važećom odredbom propisano je da se ovlašćenja komunalne policije primenjuju pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o policiji i podzakonskim propisima o policijskim ovlašćenjima i načinu obavljanja policijskih poslova.

Imajući u vidu zakonom utvrđene poslove komunalne policije i već propisane uslove za primenu svakog od pojedinačnih ovlašćenja komunalne policije, potrebno je, radi preciziranja, propisati da se ovlašćenja komunalne policije primenjuju pod opštim uslovima i na način utvrđen Zakonom o policiji i podzakonskim propisima o policijskim ovlašćenjima i načinu obavljanja policijskih poslova.

Članom 19. Predloga zakona previđeno je da se u članu 19, stavu 1. Zakona o komunalnoj policiji doda da se provera identiteta od strane komunalne policije može izvršiti i prema licima "koja se zateknu na mestu kršenja propisa iz delokruga komunalne policije."

Premda u obrazloženju Predloga zakona nisu izloženi razlozi za proširivanje kruga lica kojima se od strane komunalne policije može proveriti identitet, Predlog zakona treba unaprediti na taj način što će se predvideti mogućnost provere identiteta lice zatečenih na mestu kršenja propisa iz delokruga komunalne policije samo ako je verovatno da bi ona mogla da daju podatke značajne za obavljanje poslova komunalne policije.

Članom 12. Predloga propisano je da se u članu 20. Zakona o komunalnoj policiji, kojim je komunalnoj policiji dato ovlašćenje da građanina kome ne može da proveri idetitet bez odlaganja dovede nadležnom organu radi utvrđivanja identiteta, doda još jedan osnov za dovođenje lica. Predlogom se, naime, predviđa i mogućnost dovođenja nadležnom prekršajnom sudu lica koje je zatečeno u vršenju prekršaja iz oblasti koja je u delokrugu komunalne policije i čiji je identitet prethodno proveren ili utvrđen.

Polazeći od zakonom propisanih poslova komunalne policije, Zaštitnik smatra da je upotreba sredstava prinude od strane komunalnog policajca legitimna isključivo u slučaju odbijanja istovremenog protivpravnog napada od sebe ili drugog.

Dovođenje građana u Policiju radi utvrđivanja identiteta ne bi bilo legitimno ovlašćenje komunalne policije, već bi zakonom bilo valjano odrediti da će komunalna policija građaninu kome ne može da proveri idetitet narediti da u prisustvu komunalnog policajca pođe u Policiju radi utvrđivanja njegovog identiteta, a da će komunalna policija, ukoliko građanin odbije da postupi po tom naređenju, o tome obavestiti Policiju radi njegovog dobođenja u policijsku stanicu u cilju utvrđivanja identiteta.

Novopredloženo ovlašćenje komunalne policije da građanina zatečenog u vršenju prekršaja iz oblasti koja je u delokrugu komunalne policije i čiji je identitet prethodno proveren ili utvrđen komunalni policajac bez odlaganja dovede u nadležan prekršajni sud nije opravdano i zbog toga što sama činjenica da je lice zatečeno u prekršaju iz delokruga komunalne policije ne može da bude osnov za strože postupanje (obavezno dovođenje) od onog koje je propisano Odredbama Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013 i 13/2016) (član 190)

Član 14. Predloga zakona omogućuje da komunalna policija primenjuje ovlašćenja prema maloletniku i bez prisustva roditelja - u prisustvu predstavnika organa starateljstva, kada bi to roditelje, kako u predlogu stoji, prema proceni komunalnog policajca "iritiralo" toliko da bi to ugrozilo izvršenje njegovog zadatka.

Iz obrazloženja Predloga zakona ne vidi se suštinski razlog za tako veliko ograničenje prava deteta i, istovremeno, roditeljskih prava i obaveza. Takva ograničenja, ako su uopšte neophodna, moraju da budu neuporedivo uža i detaljnije propisana, uz bolje garancije za zaštitu prava deteta.

Članovima 10. i 13. Predloga zakona predviđeno je propisivanje novog ovlašćenja komunalne policije – traženje obaveštenja od građana. Nužno je propisati obavezu komunalnog policajca da građanina, pre primene ovog ovlašćenja, upozori da nije dužan da pruži traženo obaveštenje i da mu se ono ne može ponovo tražiti, kao i da se građaninu na njegov zahtev izda kopija službene beleške u kojoj je naveden sadržaj datog obaveštenja, odnosno činjenica da je odbio da pruži traženo obaveštenje.

Članom 6. Predloga zakona predviđeno je da komunalne policije opština, odnosno gradova, u obavljanju poslova međusobno sarađuju, razmenjuju podatke i obaveštenja i ostvaruju druge oblike zajedničkog rada u okviru uzajamnog pružanja stručne pomoći.

Razmenjivanje podataka nije vid stručne pomoći, što bi se iz navedene formulacije Predloga moglo pogrešno zaključiti. S druge strane, Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) članom 42. propisao je da se pršupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti urećuje zakonom, te je nužno da se odredba iz Predloga dopuni svim detaljima neophodnim za obradu podataka u skladu sa Ustavnom garancijom.

Predlogom zakona se iz člana 32. briše zabrana zapošljavanja u komunalnu policiju za kandidate koji su bili osuđeni na kazne zatvora od najmanje šest meseci i koji su iz javne službe otpušteni zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Predlogom zakona je predviđeno da za zasnivanje radnog odnosa u komunalnoj policiji kandidat mora ispunjavati, pored ostalih, uslove propisane propisane propisima o radnim odnosima koji važe za zaposlene u organima opštine, odnosno grada, kojima je predviđeno da se u radni odnos može primiti lice koje, pored ostalog, nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje poslova u državnom organu (član 6. u vezi sa članom 75. Zakona o radnim odnosima u državnim organima).

Predlogom zakona se na opisani način bez (obrazloženog) razloga snižava kriterijum za prijem u komunalnu policiju, jer omogućava da radni odnos može zasnovati i kandidat koji je uslovno kažnjen na kaznu u trajanju dužem od šest meseci.

Treba imati u vidu i da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u svom aktu upućenom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, već ukazao da utvrđivanje ispunjenosti uslova psihofizičke sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa podrazumeva obradu podataka o ličnosti (uključujući i obradu naročito osetljivih podataka), koju shodno Ustavu treba urediti zakonom.

Članom 15. Predloga predviđa se da, kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa u komunalnoj policiji, komunalni policajac mora imati stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci.

Predloženu formulaciju treba unaprediti na taj način što bi za zasnivanje radnog odnosa u komunalnoj policiji komunalni policajac morao imati stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u tom stepenu stručne spreme.

Izvor: Vebsajt Zaštitnik građana, 01.03.2016.
Naslov: Redakcija