PREDLOG AUTENTIČNOG TUMAČENJA ODREDBE ČLANA 48. STAV 6. ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Neophodno tumačenje odredbe koja onemogućava ostvarivanje prava punomoćnika advokata da na svoj račun primi dosuđene sudske troškove i troškove izvršenja

Reči "po zakonu overenog punomoćja" koje su upotrebljene u odredbi člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje i 54/2019 - dalje: ZIO) otvaraju prostor za različita tumačenja i neujednačenu praksu, i time onemogućavaju ostvarivanje prava punomoćnika advokata da na svoj račun primi dosuđene sudske troškove i troškove izvršenja.

Naime, članom 89. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014 i 87/2018 - dalje: ZPP) propisano je da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila obim ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da podnosi predlog za izvršenje ili obezbeđenje i preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva, dok je u članu 89. stav 2. tačka 4. ZPP dato ovlašćenje punomoćniku advokatu da na osnovu istog takvog punomoćja od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Članom 89. ZPP nije propisana obaveza overe punomoćja koje je dato advokatu, niti je bilo kojom drugom odredbom ZPP u glavi V ("Punomoćnici") propisana obaveza overe punomoćja koje je dato advokatu, a citirane odredbe se prema članu 39. ZIO shodno primenjuju u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja. Iz toga se može zaključiti da overa punomoćja koje je stranka izdala punomoćniku advokatu za vođenje parnice u skladu sa članom 89. ZPP, ovlašćuje punomoćnika advokata da na osnovu takvog punomoćja, koje ne mora biti overeno, na svoj račun primi dosuđene sudske troškove i troškove izvršenja.

Ovakvo tumačenje je u skladu i sa stavom koji je Ustavni sud zauzeo u odluci Už- 1123/2016 od 7. septembra 2017. godine:

".-. U konkretnom izvršnom postupku kao sporno pravno pitanje se javilo da je punomoćnik-advokat podnosioca ustavne žalbe mogao na svoj tekući račun da primi troškove postupka. Ustavni sud najpre ukazuje da je u svojoj ranije donetoj Odluci Už-10353/2013 od 19. novembra 2015. godine konstatovao da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP iz 2011. godine proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i da prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje..."

Iz svega navedenog proizilazi da je advokatu potrebno overeno punomoćje da bi na svoj račun primio dosuđene sudske troškove i troškove izvršenja, samo kada je to propisano zakonom kojim se uređuje sudski postupak u kojem je nastala izvršna isprava koja predstavlja osnov za pokretanje izvršnog postupka. Ako to nije slučaj, da bi advokat primio dosuđene sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun, dovoljno je i neovereno punomoćje.

U skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine "Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prečišćen tekst), Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podneo je Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i traži njegovo donošenje po hitnom postupku, kako bi se sprečile štetne posledice, do kojih mogu da dovedu nedoumice u primeni navedene odredbe.

Izvor: Iz obrazloženja, 02.02.2020.